Za razliku od vas, predsedniče Skupštine, meni je ovo treći mandat u parlamentu i ja vrlo dobro znam šta govorim.
(Predsednik: To ne znači da ste u pravu.)
Vrlo dobro se sećam šta je bilo i kakve su poruke bile tada iz krugova politike koju je predstavljao gospodin Jovanović. Neću da citiram čoveka i da mu spominjem ime, ali je on tada bio deo te politike.
Tada je mala Milica poginula na noši u Batajnici, tada su bacane kasetne bombe, pa danas u Srbiji imamo 30% pobačaja gde žene ne mogu da iznesu trudnoću zbog svega onoga što se dešavalo tokom NATO agresije.
(Predsednik: Vreme, gospodine Markoviću.)
Samo još dve rečenice. Neću da dozvolim da kada Jovanović replicira da se dere, jer se on takvim tonom obratio da smo se mi iz Jedinstvene Srbije uplašili, pa ga molim da priča onim tonom koji je jasan za TV i za prisutne poslanike koji se nalaze u sali. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospodine predsedniče, javio sam se da bih odgovorio premijeru Dačiću. Čoveku koji još čeka Betovena i Mocarta ne želim da poklonim ni jedan sekund našeg zajedničkog vremena, to mislim na vas gospodine Markoviću.
Znate o čemu se radi, gospodine Dačiću? Tačno je da ste se vi promenili. Čak i kada bih hteo, ne bih imao pravo da vam osporim te promene. Bitno je vreme u kojem ste vi nešto shvatili, i motivi. Neću biti toliko nekorektan pa vas optužiti da to radite samo zbog vlasti.
Ovo je jedanaest rezolucija Skupštine o Kosovu. Svaka reč koju smo mi izgovorili u tim raspravama je potvrđena događajima koji su nakon toga usledili. Sve vaše stavove su događaji i vreme demantovali. Imate pravo da se promenite. Mi ne bi bili ozbiljni političari kada bi smatrali da smo samo mi stvoreni da vodimo ovu zemlju. Baš naprotiv, mislim da samo u njoj imamo pravo na normalan život, kao i šansu da tražimo podršku za svoju politiku. Vi ste oduzeli pravo Srbiji da se menja dok se vi menjate, jer sa jedne strane govorite čvrsto, jasno, odlučno, jako, delite Kosovo sa Albanijom, hapsite u izbornoj tišini Albance koji su abolirani odlukom ove države, pa ih onda puštate iz pritvora da posle glasanja, a onda ovde dolazite sa drugačijim političkim porukama.
Zbog toga mi danas imamo više policije oko Skupštine, nego 5. oktobra 2000. godine. Deo našeg društva to ne razume. Deo društva to ne razume. Srbija ne može rešiti problem Kosova ako ljudi u njoj ne znaju zašto to treba da se uradi. Vi im dajte to obrazloženje i argumentaciju, jer ste vlast.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Pomislio sam da ste zaboravili na mene, pošto je ravno 30 minuta od kada sam se javio za repliku. Hvala, gospodine predsedniče. Možda je to dobro da se malo spuste tenzije i kod mene i možda kod gospodina Vučića, Dačića, s obzirom da su iznete najgrublje kvalifikacije, direktno se obraćalo poslanicima u pretećoj formi, iznosile neistine, loše stvari, da smo mi rekli da neko treba da se stidi, da ga je sramota. To nikada nismo rekli.
Ne razumem zašto se bunite zbog pet sati pauze koju je tražio predsednik Vlade. Trebali ste ili da prihvatite ili da odbijete naš amandman. Ne znam zašto se i kome žalite. Podneli smo amandman. Mogli ste odmah da ga odbijete, ali je problem dublji.
Hoću da čestitam Vladi, hoću da čestitam premijeru Dačiću i vicepremijeru Vučiću zato što su imali snage i političke hrabrosti da ovde danas dokažu da postoje dve politike i Vlade i predsednika i da je politika predsednika poražena. Zato smo tražili ovaj amandman kako bi se ta stvar isterala na čistac. Vi ste nam to potvrdili time što ste rekli da je prihvaćena ta platforma predsednika Nikolića ne bi bilo tehničkog dijaloga i evropskih integracija. Naravno, mi za to nikada ne bi mogli da glasamo.
Naš cilj je bio da vi to kažete i da pokažete pred građanima Srbije. Tu nema ničeg neodgovornog. Zahvalan sam na tome i treba imati snage i hrabrosti, pa poslati predsednikovo obrazloženje. To je istina. Ako već govorite o tome da li smo mi govorili nedostojno o nekom šeiku iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, nismo. Meni ste se obraćali, gospodine Vučiću, i rekli ste da to za vreme vaše vlasti nije moglo. Možda nije moglo zato što ste vi tada bili u opoziciji i govorili šta vi ima da radite sa Emiratima zbog toga što su oni priznali nezavisno Kosovo. Možda ste mogli to prvo da mu kažete, ali to sada nije važno.
Činjenica je da su neki palili Skupštinu, ali su oni u vašoj Vladi, gospodine Dačiću, od ministra Ilića do URS-a. Nemojte o tome ko je palio Skupštinu. Nemojte podsećati na 5. oktobar, pošto je sada ponovo aktuelna ona parola "gotov je" u Sloveniji. Pazite da se ne primakne našoj Republici. Hvala.

Reč ima Aleksandar Vučić, kao predstavnik predlagača.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo ću nekoliko reči da kažem, pošto vidim da postoji neka potreba da predstavljate nas i predsednika u drugačijem svetlu. Da ne bi bilo kakvih praznih i besmislenih priča, izvinite, na moje pitanje – zašto ste povukli taj genijalni amandman, nisam dobio odgovor. Nisam se vama obraćao za Emirate, ni jednom vas nisam pomenuo, niti mi je padalo na pamet. Obraćao sam se nekom drugom. Mislim da su i oni videli da su pogrešili.
Što se mene tiče, nikada vam nisam rekao. Ako ste hteli da nam prebacite činjenicu da su Emirati priznali Kosovo, pa zašto sa njima sarađujemo? Sarađujemo zato što je to važno za našu zemlju i dobićemo mnogo više nego što smo dobijali od većine drugih zemalja, neću da kažem od svih, u prethodnom periodu.
Dakle, da budemo potpuno ozbiljni, na pitanje – zašto ste povukli amandman tek posle četiri ili pet sati, nema odgovora. Odlično, genijalan manevar, genijalan amandman, što ga niste ostavili u proceduri. Što ga niste ostavili ovde u skupštinskoj proceduri? Potpuno je protivrečan sa svim ostalim vašim amandmanima. Na to pitanje odgovora nema.
Što se tiče pretnji, niko vam ni jednog sekunda nije pretio. Nisam želeo da odgovorim predsedniku Narodne skupštine dok sam govorio, kada me je prekinuo i upozorio, iako sada kada sam presabrao sve što sam rekao, mislim da nije bio u pravu, računam da možda on to objektivnije vidi, možda on to bolje vidi, nego što vidim ja. Samo zato nisam odgovorio, niti rekao bilo šta, kao što je to učinio gospodin Marković. Dakle, verovatno je u pravu.
Međutim, čudi me da vas predsednik nije opomenuo za te pretnje oko "gotov je" ili ne znam čega ili mislite da ponovo nekoga ovde bijete, kao što ste tukli nekada ispred Televizije, kao što ste linčovali ljude, pa ih nikada niste procesuirali, ili to nekome pretite da će da ode sa vlasti.
Gospodine Stefanoviću, otići ćemo sa vlasti, pa šta. U tome je razlika između vas i nas. Nije tragedija kada odemo sa vlasti. Za mene je ponos što mogu sada da vam kažem – da, tu sam za još neko vreme, možda i ne ako narod ne bude hteo, ali nisam ništa ukrao, nisam ništa opljačkao, mogu da vas gledam u oči ovako ceo dan i sve vas zajedno, sve građane Srbije sa ponosom mogu da kažem da sam radio za ovu zemlju koliko sam mogao. Ne znam da li to svi iz vaših redova mogu i smeju danas da kažu. U tome je razlika i u tome ćemo se uvek razlikovati. To ko je gotov ili nije gotov, bolje da sačekamo narod, a narod neka to ne govori više na ulicama, jer nemojte na ulici da pretite. To ni za koga nije dobro.
Priznajem da sam sam grešio ponekad u besmislenim kritikama svega i nije mi teško da to priznam. Vama je danas bilo teško, samo jednu stvar smo od vas očekivali, jednu jedinu malenu stvar, ali sujeta vaših lidera je bila tolika da to niste mogli da uradite, samo jednu malenu stvar, da kažete – pogrešili smo, izvinite zbog toga. Vama je bilo teško da kažete – pogrešili smo, izvinite zbog toga, zato što je vaša sujeta, vaši politički poeni su bili važniji od svega. Izvinite, ničija sujeta, pogotovo ne politička sujeta, ne sme i ne može da bude ni iznad Srbije, ni iznad Kosova i Metohije, ni iznad Narodne skupštine Republike Srbije. Ja sam time sve rekao o onome što se danas zbivalo. Izvinite, od mene više nećete čuti ni reč. Oprostite što sam ovoliko vremena oduzeo. Hvala vam najlepše.

Replika je bila, gospodine Samardžiću?
Ne, dobro onda.
Gospodin Jakšić, replika.

Javljam se upravo na prozivanje aktuelnog predsednika Vlade. Uobičajeno da predsednik Vlade gleda ko se sa kim u sali druži, ko kome šta kaže. Jednostavno, ja to shvatam da predsednik Vladi, kao prvi policajac Srbije, faktički da mu je to prešlo u profesionalnu deformaciju. Pretpostavljam da tako nešto može da bude.
Sa druge strane, radi se o nekadašnjem ministru u Vladi Srbije, gde bi moja malenkost savetovala jednog ministra. Uostalom, to je vaš nekadašnji kolega, predsedniče Vlade Srbije, zajedno ste četiri godine pravili politiku da EU alternativu nema ni jednu i zajedno ste pravili sve ove Borkove dogovore o kojima mi i danas govorimo i pričamo.
Ono što je takođe važno i bitno jeste da upravo ti dogovori, bez uredbi Vlade Srbije, ne bi mogli da se realizuju, a samo da vas podsetim da ste sve te uredbe vi potpisali, da li sa vašim znanjem ili bez vašeg znanja, to je već neko drugo pitanje. Hvala.

Gospodin Borislav Stefanović, izvolite.