Poštovani predsedniče Republike, poštovani predsedniče i članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, danas šaljemo jasnu i važnu poruku ne samo domaćoj i međunarodnoj javnosti već i strani sa kojom smo spremni da razgovaramo o ovom političkom procesu, a u interesu svih građana KiM. Rezolucija koju ćemo danas usvojiti mora pre svega biti odraz nacionalnog jedinstva stava velike većine građana Srbije i svih relevantnih institucija ove zemlje. Danas nije dobar dan za takmičenje u patriotizmu, plasiranje zavodljivih parola i stranačka prepucavanja, a još manje je dobar dan za busanje u grudi, pretnje, nerealne obećanja i zaklinjanja. Danas je dan za realno sagledavanje činjenica, mudrost, taktičnost i dostojanstvo.
Stvarnost kaže da se kriza na KiM produbljuje, da Srbi tamo sve teže žive, da nema povratka interno raseljenih, da politika već godinama promašuje svoje ciljeve. Takvo stanje najviše pogađa obične ljude koji žive na KiM, a primer porodice Stanišić iz Prištine koja je dva puta proterana 1999. i 2008. godine to ubedljivo potvrđuje. Potpuno je jasno da Srbija konačno mora da preuzme odgovornost za političke procese u svojoj južnoj pokrajini i krene u produktivan dijalog sa privremenim institucijama samouprave u Prištini.
Predlog rezolucije smatram izuzetno hrabrim i odlučnim iskorakom u pravcu počinjanja istinskog i svrsishodnog dijaloga oko budućnosti KiM. Apsurdna situacija i postojanje paralelnih institucija kako u Prištini tako i na severu KiM dovela je do paralize političkih procesa. Srbija ne priznaje privremene institucije samouprave u Prištini, a Priština ne priznaje institucije RS na severu KiM. To stanje se mora prevazići putem pregovaranja i doći do rešenja koje će omogućiti legitimitet organima vlasti na području pokrajine i srpskoj i albanskoj strani.
Rezolucija utvrđuje osnovne principe za političke razgovore sa predstavnicima privremenih institucija u Prištini, gde se kao ključni princip ističe da Srbija ne priznaje niti će ikada priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Pregovori će biti usmeravani u pravcu stvaranja preduslova da srpska zajednica i druge nealbanske zajednice imaju uslove za održivost i razvoj u budućnosti. To podrazumeva da se već postignuti dogovori primene, a da se nastavak pregovora odvija u okvirima ove rezolucije uz stalni dijalog sa predstavnicima Srba sa KiM.
Dalje, rezolucijom je predviđeno da svi dogovori koji se postignu doprinesu evropskim integracijama Republike Srbije, kao i opredeljenju da se ide ka sveobuhvatnom i trajnom rešenju za Kosovo i Metohiju, a radi izgradnje trajnog mira i stabilnosti u regionu.
Spremnost Srbije na dodatne ustupke, koji ne smeju ugroziti naše nacionalne interese, i preuzimanje inicijative u pravcu predlaganja konkretnih rešenja daje nam prostora za optimizam i izlazak iz defanzive u kojoj smo bili od početka krize na Kosovu i Metohiji. Ovom rezolucijom je dat okvir i definisan pravac državne politike svih državnih organa, a pre svega Vlade koja će biti u obavezi da o razvoju događaja u toku pregovora sa privremenim institucijama samouprave u Prištini redovno izveštava ovu Skupštinu.
Širina okvira koja se ovom rezolucijom daje Vladi predstavlja meru odgovornosti Vlade za ishode tog dijaloga. Može se diskutovati o tome koliko je manevarskog prostora prepušteno Vladi ovim okvirom za pregovore.
Stav URS jeste da Vlada ima dovoljno prostora za produktivan dijalog i sledstveno tome nosi veliku odgovornost za sudbinu ovih pregovora.
Smisao pregovaranja leži u kompromisu i spremnosti svake strane da žrtvuje ostvarenje nekih ciljeva zarad realizacije onih koje smatra prioritetom. Jasno je da u procesu koji sledi nije moguće ostvariti sve planirane ciljeve. Nešto se mora i žrtvovati kako bi dogovor bio održiv.
Uspeh pregovora je moguć samo ako je postignuta ravnoteža u dobicima i gubicima obeju strana. Toga moramo biti svesni i mi i Albanci. Rešenja u kojima jedan dobija sve, a drugi gubi sve, nisu moguća, niti održiva. Ono što se pokušava nametnuti Srbiji od strane privremenih institucija samouprave u Prištini i značajnog dela međunarodne zajednice, kao trajno rešenje, jeste upravo to da Kosovo dobije nezavisnost, a da Srbija, protivno međunarodnom pravu, Povelji UN i Rezoluciji 1244, izgubi deo svoje teritorije i suverenitet na Kosovu i Metohiji. Takvo rešenje je potpuno neodrživo i ne može biti trajno, niti bi doprinelo stabilnosti i miru u regionu.
Između dva suprotstavljena rešenja koje nude strane u pregovorima na jednoj strani je nezavisnost Kosova, a na drugoj Kosovo i Metohija u sastavu Srbije sa visokim stepenom autonomije ima sasvim dovoljno prostora za pregovaranje i pronalaženje optimalnog i trajnog rešenja.
Iako je realnost na terenu bliža prvom rešenju i posledica je velikog pritiska na Srbiju, ratnog sukoba i kršenja međunarodnog prava, Srbija mora da učini sve da kroz nastavak dijaloga sačuva minimum svojih nacionalnih interesa i dostojanstva u međunarodnoj zajednici.
Proaktivan stav Srbije, eksplicitno sadržan u rezoluciji, predlaganje konkretnih rešenja za uređenje odnosa u južnoj srpskoj pokrajini, insistiranje na dijalogu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini, izvodi nas iz defanzive u kojoj smo čitavu deceniju. Spremnost na kompromis i dodatne ustupke nije stvar slabosti, već demonstracija konstruktivnosti i jasno izražena volja da se postigne trajno i održivo rešenje.
Rezolucija obavezuje Vladu da svi dogovori koji budu postignuti daju doprinos evropskim integracijama Srbije. To podrazumeva da od EU dobijemo garancije da Srbija neće biti uslovljavana novim zahtevima koji nikada nisu postavljani nijednoj zemlji kandidatu za EU. Od Srbije nije moguće tražiti priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, jer na takav uslov nikada ne bi pristala nijedna ozbiljna država.
Svakako da se ovom rezolucijom obavezujemo na dosledno sprovođenje i poštovanje svih dogovora koje postignemo sa predstavnicima privremenih institucija samouprave u Prištini.
Srbija će se u ovim pregovorima zalagati za decentralizaciju i regionalizaciju Kosova i Metohije i uspostavljanje autonomne zajednice opština na Kosovu i Metohiji koje bi činile teritorijalnu autonomiju četiri opštine severa Kosova i Metohije i druge opštine sa većinskim srpskim stanovništvom.
Nadležnosti koje bi Srbija ovim pregovorima i zakonom prepustila autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija na isti način bi od privremenih institucija samouprave u Prištini tražila da budu definisane i ustupljene autonomnoj zajednici opština na Kosovu i Metohiji. Izvorne nadležnosti buduće autonomne zajednice opština bi se realizovale u oblasti prosvete, zdravstva, sporta, kulture, javnog informisanja, zaštite životne sredine, prostornog planiranja, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, pravosuđa, rudarstva i energetike, finansija i u drugim oblastima.
Dogovor bi definisao i organe autonomne zajednice, a koji bi sprovodili definisane nadležnosti u izgradnji mehanizama, a kojima bi se zaštitile manjinske zajednice od majorizacije Albanaca.
Osim toga, dogovor mora da obezbedi i ugovorni odnos između SPC i privremenih institucija samouprave u Prištini analogno statusu Rimokatoličke crkve u Italiji čime bi se međunarodnom garancijom obezbedilo očuvanje srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji.
U fokusu političkog dijaloga, na srpskoj strani moraju biti naši nacionalni interesi i zaštita Srba koji žive na Kosovu i Metohiji. Stalni dijalog Vlade sa predstavnicima Srba sa Kosova i Metohije i konsultacije oko budućih dogovora će na najbolji način zaštiti njihove interese.
Ujedinjeni regioni Srbije će podržati ovaj Nacrt rezolucije sa dubokim uverenjem da je dijalog jedini izlaz iz ćorsokaka u kome smo se našli i jedini put za pronalaženje trajnog rešenja za krizu na Kosovu i Metohiji.
Na kraju želim da kažem i to da je vrlo važno danas u kakvoj ćemo atmosferi usvojiti ovu rezoluciju. To je jednako važno koliko i sam tekst rezolucije. Čini mi se da atmosfera koju smo imali u prepodnevnom toku sednice nije bila na nivou i na neki način je vređala dostojanstvo ove Skupštine. Zato apelujem u ime URS da nastavak sednice i sam čin glasanja bude na daleko višem nivou, imajući u vidu važnost odluke koju danas donosimo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Gospodine predsedniče Republike, poštovani predsedniče Vlade, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, imali smo zaista u dosadašnjem toku vrlo buran dan. Moja je dužnost da kažem kojih je pet razloga zbog kojih DS ne može da podrži rezoluciju u ovom, nažalost, neizmenjenom obliku uz nadu da će predsednik Vlade održati svoju reč i skinuti oznaku tajnosti sa platforme da bi znali na koju platformu se poziva ili da barem precizno stavite kada je usvojena na Vladi, u kom obliku, da bi znali o čemu se radi.
Nama je jako drago, kako ste rekli, da je došlo do jedinstva. To jedinstvo mi ne želimo da rušimo. Optuženi smo danas za mnogo stvari. To su uglavnom netačne stvari. Optuženi smo da smo neozbiljni, da se igramo sudbinom Srba. To su jako teške kvalifikacije bez osnova.
Naime, mi želimo i želeli smo na efikasan način da pokažemo da li su tačne glasine da postoje dve platforme. Da li su tačne glasine da postoje dve politike i za koju da glasamo? Jednostavno ćete tu stvar rešiti, gospodine predsedniče Vlade, ako ispunite ono što ste više puta u medijima rekli i zbog čega smo povukli naš amandman, a to je da skinete oznaku tajnosti da bi poslanici znali da li glasaju za platformu koju je predsednik Republike preporučio predsednicima stranaka, međunarodnoj zajednici, crkvi, SANU, kosovskim Srbima ili platformu koju ste, kako kažete, kasnije doneli zajedno i koja odstupa od originalne platforme. To u potpunosti pozdravljamo.
Mi samo želimo da vama, kao pregovaraču, olakšamo situaciju, da vam sutra neko ne kaže – ne, to se misli na onu predsedničku platformu u kojoj se zaustavlja dijalog, prekida evropski put, kritikuje Euleks, traži dolazak vojske Albanije, Vojske Srbije itd. To je bio razlog da budem potpuno precizan i vi ga možete rešiti za pet minuta, doduše, verovatno biste morali da posegnete za nepopularnom telefonskom sednicom.
Moram da kažem, prvi razlog, ne postoji jedinstvo između predsednika i Vlade, rezolucija je prazna, nedovoljno se spominju naši ljudi na Kosovu i Metohiji, mora da se izbaci pozivanje na platformu ili da se ona učini javnom. Drugi razlog, u tekstu je neophodno staviti veće težište na prava sigurnosti, prosperitet Srba na Kosovu i Metohiji, što ste donekle uvažili kroz vašu ispravku teksta, ali ne usvajanje našeg amandmana. Treći razlog zašto ne možemo podržati u ovom obliku, moraju se navesti svi dokumenti i Rezolucija Generalne skupštine UN o dijalogu sa Prištinom - vi ste napravili međuređenje, usvojili ste sve odluke Generalne skupštine i Saveta bezbednosti, što je bolje od ovog što je bilo do sada, moram da kažem. Četvrti razlog, mora se izbaciti kontradiktorna i nelogična rečenica za koju ste vi nama na konsultacijama rekli da mora da ostane, a koja kaže – čini ćemo ustupke, nećemo činiti ustupke. Predložili smo amandman koji to efikasno rešava i kaže – čini ćemo ustupke, ali ne na uštrb nacionalnih i državnih interesa. Ne vidim šta je tu sporno, ali rekli ste da to mora da ostane. Nije nam jasno zbog čega. U stvari, jasno nam je. Prvi deo rečenice, gospodine Dačiću, je rečenica Vlade, a drugi je rečenica predsednika Republike. Ta rečenica najbolje oslikava prirodu ovog dokumenta i sva ljutnja, vika, optuživanje, mlaćenje prstom, to ne mogu da izbrišu. Jedino što to može da izbriše je potvrđivanje vaše političke pobede, za šta imate našu podršku, a to je otkrivanje o kojoj platformi se radi. Zato smo podneli amandman. Ne prihvatamo i nikada nećemo podržati platformu predsednika Nikolića, onu izvornu, jer ona znači kraj evropskog puta Srbiji, kraj tehničkog dijaloga.
Možete sada da govorite da smo mi protiv Evrope i ostale bajke, to više niko ne veruje, a isto nije ni red da mi branimo predsednika Republike, nedostojno je. Ima on, ako sam dobro razumeo uvaženog predsednika Republike, stranku koja je njegovo čedo, ali čedo se izgleda odreklo oca, zato što je, kako su rekli – bikefalno. Vidite, zato nervoza, poštovani građani, zato ovi problemi, zato ova buka i bes.
Peti razlog, ovo je papir sa dve politike, s tim što nam je žao da je predsednik završio u obrazloženju, a premijer u dispozitivu. Da mi, poštovani građani, ne bi sada ovde objašnjavali suštinu manjkavosti obrazloženja, tj. značajno izmenjene, kako je rekao premijer, predsedničke platforme. Moram da kažem građanima da obrazloženje nema pravnu snagu ni obaveznost i samim tim za DS ne predstavlja dokument o kojem glasa. Hteli smo da popravimo dokument, dispozitiv, osnovni tekst rezolucije. Niste nam dozvolili. Poštovani građani, ni jedan amandman nisu prihvatili u Vladi. Jako mi je žao zbog toga.
Još postoji šansa, gospodine Dačiću, i ja tražim od vas, ne u ime kosovskih Srba koji u velikoj meri nisu glasali za DS, nego u ime potrebe da javnost Srbije zna. Molim vas, gospodine Dačiću, ispunite šta ste obećali. Skinite oznaku poverljivosti, da znamo za koji dokument glasamo, na šta se mi to pozivamo. Potpuno civilizovano, normalno mi to tražimo od vas. Zašto? Zato što je politika ove Vlade politika, barem na pitanju Kosova i Metohije, evropskih integracija, borbe protiv korupcije i kriminala, politika DS. Hvala vam na tome.
Već sam vam rekao, ponoviću. Čestitam, vi ste danas, gospodine Dačiću, u potpunosti politički odrasli. Vi ste porazili jednu retrogradnu politiku koja je dobila podršku samo od DSS. Vlada je odbacila predsedničku platformu, SNS je odbacila predsedničku platformu, DS je odbacila, svi su je odbacili, a došli smo u tu apsurdnu situaciju da mi, kao opozicija koja ima pravo na to, možda vam se to pravo ne sviđa, ja to razumem, da tražim da to kažete javno – za šta mi to treba da glasamo, koji je to papir? Da li je to taj papir koji ste naveli? Dobro, nama se to mnogo više sviđa, moram da vam kažem, ali zašto ne učinite taj mali napor i omogućite nama da glasamo za ovu rezoluciju i time pokažemo puno jedinstvo? Zašto je to problem? Znamo odgovor zašto je problem. Time biste razotkrili da postoji politika Andrićevog venca i predsednika Srbije i politika Vlade. Sve ostalo je vika, bes, buka, pretnje. Vi ste – kaže gospodin Vučić – nedostojni, igrate se sa životima Srba. Kako se igramo? Tako što tražimo da ljudi vide šta je naša politika, šta je Vladina politika, šta je politika predsednika, jer su jedinstvene, verujem vam, ja vam verujem, ali učinite taj napor da to bude lepo na papiru, da ljudi vide. Zašto je to problem?
Inače, u samoj rezoluciji ne piše ništa, u tekstu rezolucije, ne piše ništa ni o autonomiji, ni o budućem statusu Srba, niti o statusu Kosova i Metohije, a rekli ste da ulazite u dijalog, sećam se, da rešite pitanje statusa Kosova i Metohije. Nema toga.
Kako će se pregovarači, tj. vi, striktno držati ove rezolucije, kada slova nema o telekomunikaciji ili energetici? Ima u obrazloženju, ono je neobavezujuće. Možda će sutra, gospodine Dačiću, neko da vas podseti na neku drugu platformu. Mi hoćemo vama da pomognemo. Možda vama sada ta pomoć nije potrebna, ali ljudi ovo gledaju i pitaju se – ne volimo možda DS, ali red je da se zna na šta se pozivamo.
Ono što mi je drago je da ste konačno shvatili i prihvatili, ova Vlada je jedinstvena zaista, ako ništa, u tome što je ispunila obećanja prethodne Vlade i svaka vam čast na tome. Inače, kosovska tema, pokušavali su mnogi da je reše, ne postoje pozitivni poeni u ovoj temi. Ne postoji nasmešeno lice sa kojim se izlazi pred građane, šta god da uradite na Kosovu i Metohiji, ali mi podržavamo kurs ove Vlade koji traži nastavak dijaloga i traži primenu sporazuma i traži nalaženje rešenja za zelenim stolom. To apsolutno podržavamo. Podržavamo evropski put Srbije, ne zato što je to jedina alternativa, već za sada najbolja. Podržavamo svaku vašu investiciju koju dovedete iz bilo koje zemlje, potpuno nebitno. Da budem jasan, tu smo optuživani za sve i svašta, ali DS zaista ima političku misiju da izađe pred građane i kaže – ovo je ovakva situacija, a ovo je ovakva situacija, šta radi Vlada, šta radi predsednik. Znate duboko u sebi, iskusan ste političar, isto kao predsednik Republike, dvadeset godina je bio u ovoj Skupštini, i predsednik Republike zna da bi i on posegao za ovim parlamentarnim potezom, da razotkrije namere Vlade, da razotkrije politiku Vlade koja je u ovom slučaju dvovlašće, gospodine Dačiću, dvovlašće. Kohabitacija, sama sa sobom, takav vam je i tekst rezolucije.
Mislim da je red da prihvatite amandman DS, bio red, niste prihvatili, kojim se traži ukidanje da svaki korak u dijalogu prati šargarepa u evropskim integrtacijama. Ova Vlada je pokušala samu sebe da uslovi. To je nezabeleženo u dosadašnjoj političkoj praksi. Niste prihvatili ni taj amandman. Ova Vlada hoće sebe da uslovljava. Ova Vlada hoće da uslovljava druge u odlukama koje sama donosi.
Ova Vlada ne želi da probleme rešava na način koji treba, ona ne želi prosto da razgovara na način na koji treba sa svetom. Ova Vlada hoće u EU. Nama ste napunili uši u predizbornoj kampanji da smo sve radili zbog kandidature. Je li tačno? Jeste. A šta je ovo? Ovo radimo sve zbog datuma. Pa, ne treba to ni vama. Ne treba ni Vladi. Ne treba nikome u Srbiji. Zašto bismo mi našim protivnicima, kojih je puno u Prištini, ali i u drugim prestonicama u Evropi, Priština nije predstonica, kojima treba naše nejedinstvo u ovakvim pogrešnim, šljampavim potezima, zašto sebi vezujete noge kada hoćete da trčite? Mi onda kažemo - ispravite to. Nema šanse, to je od DS, ne dolazi u obzir, ni jedan amandman, ni jedan.
Povukli smo naš problematični amandman, jer su nam obećali - skinućemo poverljivosti, znaćete na čega se pozivate. Mi smo rekli – u redu, povukli smo amandman. Šta smo dočekali? Napade, mržnju, prozivke najbrutalnije. Aha, povukli ste amandman, znači, vi ste se igrali? Ne, mi se nismo igrali. Građani Srbije danas posle dugo vremena vide istinu. Car je go, gospodo. Nekada davno vaš predsednički kandidat je govorio tu metaforu. Sada i ja kažem – car je go, ali skinuli su ga njegovi. Hvala.

Hvala.
Za repliku se javlja gospodin Samardžić. Izvolite.

Javljam se po članu 104. Poslovnika.
Gospodin Borko Stefanović je u jednom momentu svog izlaganja kritikovao politiku predsednika države rekavši da je podržava samo DSS koja vodi retrogradnu politiku. Borku Stefanoviću nije bilo važno da li će potrefiti pravi atribut za politiku DSS, njemu je bilo važno da kaže nešto negativno. Promašio je potpuno. Zašto bi to bila retrogradna politika koju je DSS vodila i kada je vodila retrogradnu politiku? To znači nazadnu politiku, politiku vraćanja unazad.
Devedesetih godina nije vodila retrogradnu, nego je vodila vrlo savremenu politiku demokratske obnove Srbije. Početkom dvehiljaditih godina vodila je politiku demokratske obnove Srbije i kretanja ka EU. U drugoj polovini 2000. godine, prve decenije vodila je politiku sumnje i skepse prema EU, da bi, obzirom na stav EU prema Srbiji, vodila politiku odvajanja od EU, odvajanja od tog puta, koji podrazumeva priznanje nezavisnog Kosova. Sve su te politike bile savremene, u saglasnosti sa vremenom, a ne retrogradne. One su, dakle, pratile ritam i puls vremena i EU, ako hoćete, ako vam je to neki orijentir u vašoj politici.
Prema tome, taj se atribut nije mogao dati, a nije mi ni čudo da je kolega Stefanović to rekao, budući da je politika njegove stranke takva da se ne može nikakav atribut dati takvoj politici, jer ona nikada u ovim ozbiljnim stvarima, pre svega EU i Kosova, nije ni imala politiku. Ona je imala samo slepu pratnju onoga što su drugi govorili, pre svega EU, pa prema tome se nikakav atribut toj politici, koja nije bila njihova, nego nečija druga, ne bi ni moglo dati, ni negativan ni pozitivan. Hvala.

Reč ima gospodin Stefanović, replika. Izvolite.

Uvaženi profesore Samardžiću, retrogradnost je moja politička ocena, ali nije to tema. Tema je što ja znam da ste vi danas jako tužni zato što ste podržali jedan papir koga se sada svi odriču i to nije laka stvar. Znam da vam nije lako. Pisac se odrekao, pa su se i đaci odrekli. To je problem.
U stvari pozivam predsednika Republike da razmotri naš predlog, da razrešimo ovu neželjenu situaciju, da usvojimo jedinstveno papir ili skoro jedinstveno, da svi glasamo za ovu rezoluciju tako što će predsednik Republike svojim nesumnjivim autoritetom uticati na Vladu da se skine oznaka poverljivosti, da poslanici vide šta je platforma i da svi možemo da glasamo za nju, da možemo, što kaže naš narod, da se pozovemo na tu platformu, da znamo na čega se pozivamo. Hvala.

Ne mogu da vam dam reč, mislim da je bilo dovoljno replika.
Reč ima gospodin Ružić. Izvolite.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče Republike, poštovani ministri, pitanje Kosova i Metohije je naravno državno pitanje par ekselans i ovo je, ukoliko se ne varam, već 11 akt, bilo da se radi o deklaracijama, rezolucijama, odlukama koje je ovaj visoki dom u prethodnom periodu donosio po ovom pitanju.
Ono što je važno i očigledno da se svi zaklinjemo u to, ali neki iskreno, a neki neiskreno, ovo nije pitanje i tema za međustranačko nadgovorivanje, strančarenje, političke manevre, ovo je zaista tema oko koje ili možemo da se razumemo, da se okupimo, da od drveća vidimo šumu, da postignemo što širi konsenzus, koliko je on moguć u odnosu na, nažalost, razlike koje evidentno postoje među nekim političkim partijama ovde u Srbiji.
Ovo jeste tema koja zaista zahteva jedan ozbiljan pristup, ali i tema o kojoj treba zaista da govorimo na jedan tačan, argumentovan način, da govorimo o onome što jeste tema. Dakle, tema je rezolucija koju je predložila Vlada Republike Srbije, rezolucija koja je sasvim dovoljna mera i dovoljan okvir za ono što nas očekuje u nekom budućem vremenskom periodu, u periodu u kome će, naravno, biti nastavljeni politički pregovori, u nekom vremenskom intervalu u kome ćemo imati verovatno i bojazani kakav će biti epilog. Ali, imali smo dve opcije, ili da stavimo glavu u pesak i da kao neki govorimo – Kosovo je Srbija i da ne radimo ništa, ili da izađemo na međunarodnu arenu i da pokušamo da uvažimo realnost na terenu, da uvažimo našu državotvornu orijentaciju i da pokušamo da sve te interese na neki način uvedemo u normu.
Ova rezolucija jeste sasvim dovoljan okvir za jedan takav put i ono što jeste suštinski najvažnije, to je da nema dualizma politike prema ovom pitanju, da nema neke dve platforme, niti to seirenje nekih može da doprinese jednom ozbiljnom stavu ovog parlamenta i države Srbije. Važno je kada govorimo o ovom dokumentu da prosto znamo da on treba da predstavlja jednu vododelnicu, da ne bude samo još jedan od dokumenata u nizu o kojima smo govorili tokom današnjeg dana, već da bude dokument koji će zaista biti jedan pozitivan iskorak koji će dovesti do toga da u procesu političkih pregovora dođemo do rešenja koje će biti i održivo i sveobuhvatno i puno odricanja, naravno i puno kompromisa, ali to je jedini put kojim možemo krenuti.
Ovo je takođe dokument koji stavlja i srpskoj javnosti i međunarodnoj javnosti do znanja da proces evropskih integracija jeste prioritet politike ove Vlade, da proces evropskih integracija ne možemo razdvojiti, niti ga predstaviti kao paralelni proces sa procesom dešavanja tog kosovskog Gordijevog čvora. Mislim da ovo jeste iskorak jer je po prvi put možda na jedan kvalifikovan i kvalitetan način državno rukovodstvo pokazalo jedinstvo i činjenicom da su predsednik Republike, predsednik Vlade i čitav Kabinet zajedno praktično predložili ovaj akt.
Dakle, važno je da se govori istina, važno je da uvažim realnost, važno je da uvažimo međunarodne norme, da insistiramo i kod našim inostranih partnera da to uvaže i da pokušamo da u tom procesu političkog pregovaranja izdejstvujemo nešto od onoga što smo u nekim ranijim istorijskim momentima možda mogli da dobijemo. Nekada smo maltene sve zajedno bili protiv Ahtisarijevog plana iz prostog razloga što je on zadirao praktično kao plan u tu statusnu neutralnost. Ali, kada pogledate neka rešenja iz tog plana i kada bi ih hipotetički uveli u praksu te godine, šta bi to danas značilo za ovaj pregovarački proces?
Zato je važno da govorimo istinu. Da priznamo da svi nosimo odgovornost, da priznamo i da znamo da ovaj problem ne egzistira od 90-te godine ili od 99-te godine ili od početka bitisanja bilo koje vlade nakon 2000. godine. Setite se prosto ideje o velikoj Albaniji, albanskom separatizmu, prve i druge prizrenske lige. Moramo da znamo, prosto istorijske činjenice, da bi znali na koji način ćemo modelirati našu borbu za očuvanje integriteta i suvereniteta i državotvornosti.
Pokušali smo kroz istoriju mnoge modele, mislim da smo izvukli dovoljno pouka. Možda će neko reći da je kasno. Mislim da moramo biti optimisti i da prosto ukažemo na činjenicu da nikada neće biti kasno, ako budemo proaktivni, ako budemo prosto preuzeli odgovornost. Zato je važno da je i ovaj nivo tehničkog dijaloga podignut na mnogo viši stepen, upravo od onog momenta kada je formirana ova vlada. Odgovornost za ovaj proces političkih pregovora je preuzeo naravno premijer Dačić zajedno sa predsednikom Republike. Mislim da smo sasvim racionalno pristupili ovom procesu i mislim da će to biti prepoznato i od strane i partnera u EU, ali naravno i od onih koji se protive ovome, a to su predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini.
Kako ćemo razrešiti taj model autonomije za Srbe i druge nealbance na Kosovu i Metohiji? Kako ćemo rešiti funkcionalno Srpske pravoslavne crkve, odnosno srpskih manastira na teritoriji Kosova i Metohije? Kako ćemo rešiti okvir prava na koje, naravno da imaju pravo svi građani ovog sveta, pa i Srbi i drugi nealbanci na Kosovu i Metohiji? Kako ćemo rešiti nivo njihove samouprave? Kako ćemo rešiti sve te teme? To će naravno biti predmet ovih političkih pregovora.
Pragmatizam je reč koja se ovde danas često čula i to jeste ono što je potrebno. Nije potrebno da se bavimo, ponavljam, nekim stranačkim prebacivanjem ili međustranačkim prebacivanjima, da trošimo vreme na nešto što ne proizvodi efekat. Naša nulta pozicija je ova koja je trenutno realno prisutna i na terenu i u međunarodnoj areni, i kroz prizmu naše spoljno političke pozicije kao države koja jeste takva kakva jeste. Zato sve to moramo imati u vidu kada krećemo na jedan ovakav put koji neće biti ni malo lak, ali će u svakom slučaju biti mnogo bolji ako na njega krenemo, nego ako pokušamo da se vraćamo unazad, jer taj povratak unazad prosto nije moguć.
Nekome smeta to što ova rezolucija ne odiše nekim detaljima. Ona tretira pitanje okvira i principa za taj proces političkih pregovora i ne vidim razloga da sada ulazimo u detalje koji će tek biti predmet nekih razgovora. Platforma, ta jedna jedina platforma, bez obzira što neki žele da svojim političkim manevrima ovde izdejstvuju neki politički benefit, ne znam za koga i ne znam zašto, ta platforma sasvim temeljno obrađuje sve ta pitanja koja će biti predmet nekih budućih razgovora i pregovora. Naravno, da oni koji žele da kroz normu ili kroz formalno pravni status žele da sagledavaju realnost na terenu, oni to mogu da rade, ali isključivo na jedan teoretski način. To nije način koji može da nas dovede do rešenja.
Način na koji bismo uveli ovo u neku formalno pravnu normu jeste, da kao epilog tih pregovora bude donet jedan ustavni zakon koji bi praktično tretirao ovo pitanje – prenos nadležnosti. To je nešto što je jedino realno i jedino moguće u nekom budućem periodu učiniti. Zato će naravno poslanička grupa SPS glasati za ovu rezoluciju. Želimo naravno da pružimo punu podršku i predsedniku Vlade Republike Srbije i predsedniku Republike za iskazanu, pre svega spremnost, jer je to obaveza svih nas pa i njih kao najodgovornijih političkih funkcionera i na iskazanoj hrabrosti da se uhvate u koštac sa jednim ovakvim izazovom.
Takođe, želim da pozovem one koji možda ne misle isto kao mi iz vladajuće koalicije da ipak pruže i doprinos i podršku i da od drveća vide šumu i da shvate da ovo nije partijsko pitanje, već da je ovo i istorijsko pitanje, i državno pitanje par ekselans. Ako nas ima više na tom putu, biće nam mnogo lakše i da istrajemo i da ostvarimo ono što smo naumili.
Na kraju, želim da zbog i građanki i građana Srbije, prosto istaknem, da pored činjenice da ni jedno rešenje nije možda idealno, ovo jeste rešenje koje je jedino moguće u ovom trenutku. Ovo nije put bez povrataka, ovo je put koji je trasiran vrlo temeljno, argumentovano i siguran sam da će biti problema na tom putu. Ali, ako smo se uhvatili u koštac sa tim problemom, mislim da je obaveza svih nas da na mnogo odgovorniji način tome pristupimo, bilo da smo u opoziciji ili poziciji, jer pitanje KiM ne prepoznaje jednu takvu podelu, jer je uvek bilo pitanje od državnog interesa. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.