Molim još jednom sve kolege da samo obezbedimo da narodni poslanik može da iznese ono što želi. Izvolite.

Vuk Stefanović Karadžić stvorio je savremenu srpsku latinicu, izvršio prilagođavanjem latinice glasovnim osobinama srpskog jezika i pravilu da se piše kao što se i govori. On je to objavio u svom prvom srpskom bukvaru u Beču 1827. godine. Evo, neka svi znaju, oni koji se pozivaju na nacionalni identitet da je naše Lj, Nj, Ć, Dž, Đ, Č, Ž i Š, jer je tek 1830. godine, dakle, tri godine kasnije Ljudevit Gaj pokušao da uprosti hrvatsku latinicu uvodeći valovitu liniju tzv. "tildu", ali od toga je odustao 1836. godine i prihvatio Vukova rešenja. Đuro Daničić je predložio da se umesto DJ piše Đ.
Prema tome savremena latinica je savremeno pismo srpskog jezika jer je napravljena isključivo prema njegovim glasovnim osobinama, jednako kao i ćirilica.
Malopre je koleginica Olena Papuga na svoj način govorila o ovom problemu, a ja smatram da bi uz jednu inicijativu i objašnjenje i ljudima iz Hrvatske, kao što je to bilo moguće 1954. godine u Novom Sadu objasniti da i ćirilica je njihovo pismo i da nema potrebe niti oni kao za vreme Ante Pavelića, Adolfa Hitlera, Marije Terezije i vremena kada su na pogrešan način pokušali da guše jedno pismo, da je povaljska istina, recimo, hrvatski najstariji dokument pisan hrvatskom ćirilicom tzv. bosančicom iz 1250. godine.
Dakle, mislim da bi Ministarstvo prosvete moglo u saradnji sa svojim kolegama iz Hrvatske da nađe najbolje rešenje, koji bi bili u interesu Srba koji žive u Hrvatskoj, a koje bi ujedno bilo i u interesu svih onih koji žele da koriste latinicu u Srbiji.
Dobio sam informaciju od jednog medija, odnosno saznao sam u medijima, ovo je već drugo pitanje i upućujem ga Ministarstvu pravde, da je Evropska komisija tražila od Srbije da joj do 1. septembra dostavi odgovor dokle se stiglo i da li je Srbija spremna da donese zakon o otvaranju tajnih dosijea.
Želeo bih da parlament bude obavešten o tome. Bilo bi poželjno takođe da se konsultuje poslanički klub SPO i DHSS u vezi sa tim pitanjem, pošto znate da smo jedini u ovom mandatu, da smo jedini u prošlom mandatu, da smo jedini u ovom veku, dakle, od 2000. godine na ovamo u tri navrata pokušavali da na dnevni red parlamenta stavimo na raspravu, a zatim i na usvajanje zakon o otvaranju dosijea.
Mislim da je to materija u kojoj bi trebalo da budu konsultovani svi oni koji su se u prethodnom periodu za to zalagali. Malo ih je. Pravi eksperti su učestvovali u izradi zakona koji je SPO i DHSS hteo da uvrsti u dnevni red nekoliko prethodnih sednica u poslednjim godinama, pa vas molim da i vi kao predsednik parlamenta, da i vi kao neko ko će biti najodgovorniji za usvajanje tog zakona u ovom parlamentu, obavestite ili tražite od Ministarstva pravde da razgovara sa poslaničkim klubovima kako bismo došli do najboljeg mogućeg rešenja, da se dosijei ne bi otvorili na taj način, da za sva vremena budu zatvoreni. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Slavica Saveljić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predstavnici Vlade, gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje ću uputiti ministru pravde.
Naime, ovaj parlament je nedavno usvojio Zakon o amnestiji za koji smo prilikom donošenja koristili različite argumente. Jedan od njih bila je i činjenica da su srpski zatvori prepuni, da u takvim uslovima kaznena politika ne daje očekivane rezultate, da je za neke počinioce lakših krivičnih dela veća društvena opasnost da borave u zatvoru sa višestrukim počiniocima, te da je takav način zbrinjavanja ljudi jako skup za budžet Republike Srbije. Tom prilikom dobili smo i vrlo egzaktne podatke, da je planiranom amnestijom moguće u srpskom budžetu uštedeti 800 miliona dinara.
S druge strane, već neko vreme se iz istih razloga i težeći da kaznena politika bude vrlo delotvorna, u našoj meri sprovode i alternativne mere i sankcije kako bi se osuđena lica što adekvatnije resocijalizovala i stavila u funkciju zajednica pre svega kroz društveno koristan rad, opet u cilju da se zatvori rasterete, a sa druge strane i budžet ne optereti.
Moje pitanje se odnosi na jednu očigledno nedovoljno kontrolisanu oblast. Naime, dok mi donosimo zakone da oslobađamo one za koje se proceni da je amnestija celishodna, na drugoj strani se u Srbiji dešavaju potpuno suprotni procesi, te se građani hapse i zadržavaju u pritvoru do 30 dana bez pravih dokaza, po najrazličitijim sumnjama, a da se nakon toga ne potvrdi njihova krivica, te su često puta izloženi različitim samovoljama koje se zaklanjaju iza plašta zakona. jedan od očiglednih primera je hapšenje dvojice funkcionera stranke Zajedno za Šumadiju – Kragujevac.
Država iz ovakvih procesa ima ogromnu štetu i po tužbama mora da obešteti građane za protivpravno lišavanje slobode. Da li Ministarstvo pravde ima podatke koliko je građana i koliko dana provelo u pritvoru a da nakon toga nije potvrđena njihova krivica i koliko smo novca dužni kao budžet da za ovakva obeštećenja obezbedimo? Šta je moguće preduzeti protiv zvaničnih državnih službi i odgovornih lica koji ovakve procese pokreću, naprave štetu državi i nastave da rade na svojim mestima i do nove prilike da postupe na isti način? Da li je i ovo nesavesno trošenje budžetskih sredstava? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, predsedniče parlamenta, prošle nedelje, 17. januara, održana je za sad poslednja runda razgovora premijera Srbije i premijera tzv. države Kosovo.
Javnost je o tome saznala iz izjava učesnika u tom razgovoru, Ivice Dačića i Hašima Tačija iz jednog saopštenja koje je došlo iz Kabineta Ketrin Ešton, osobe koja je posredovala u tim razgovorima.
Otvorila se i javna diskusija oko toga i svako je mogao da se poziva na ono što mu je bilo drago, da je rekao i da se navodno dogovorio u Briselu. Dakle, i beogradski predsednik i prištinski predsednik je učinio tako.
Osnovno pitanje je da li će Vlada obezbediti da neposredno posle ovih razgovora javnost bude verodostojno obaveštena o tome o čemu se razgovaralo i kakvi su rezultati postignuti. Tako se može izbeći bar nesporazum u javnom razgovoru o tim stvarima.
U krajnjoj liniji, ako se pažljivo i te izjave posmatraju, proizilazi da su se Dačić i Tači ipak složili oko nekoliko stvari. Prvo oko granice. Ona je dodatno učvršćena time što je dogovoren navodno režim naplate poreza, tj. PDV i nekih drugih poreskih nameta za robu koja će iz Srbije odlaziti u Pokrajinu Kosovo, bar u ovaj severni deo Kosova.
Mi imamo reakciju Srba sa Kosova sa jučerašnjeg sastanka odbornika četiri skupštine opštine na severu Kosova, gde su oni jasno i decidirano rekli da to ne prihvataju. Za njih taj aranžman, koji podrazumeva izvestan fond, izvesnu banku, pa onda distribuciju po nekom trojnom dogovoru itd, ne važi. Oni ga ne prihvataju iz prostog razloga što se time učvršćuje i legitimiše, na sramotu Srbije, granica između Srbije i Kosova. To je sasvim jasno.
Drugo što se moglo videti iz razgovora Dačića i Tačija jeste da je otvoreno pitanje institucija države Srbije na Kosovu i Metohiji. Konkretno, na severu Kosova i Metohije. To je prva stvara koju je Tači slavodobitno izjavio posle tog razgovora. Rekao je – mi počinjemo razgovor o institucijama. Razume se, misli na institucije Kosova na severu. Dačić je na to odgovorio da te institucije treba da budu srpske, a ne Srbije i da će na taj način bolje da se zaštiti interes Srba na severu Kosova. Time je ipak rečeno da su se oni ipak složili oko nekih stvari, a to je ono što je u ovom momentu možda i najvažnije, da se demontiraju sadašnje institucije države Srbije na Kosovu i da se umesto njih uspostave neke druge, najverovatnije po ugledu na plan Martija Ahtisarija.
Rekao sam na početku da jedino što liči na dokument sa tog sastanka jeste saopštenje iz Kancelarije Ketrin Ešton. U tom saopštenju se jasno kaže da EU nema nikakve obaveze prema Rezoluciji koju je pre neki dan usvojila Skupština Srbije, da EU ima obavezu jedino prema zaključku sastanka Evropskog saveta od 15. decembra prošle godine. Ako čitate taj zaključak biće vam sasvim jasno da tu piše da je glavna stvar koja se sada mora postići na narednim razgovorima jeste ukidanje institucija Srbije na Kosovu. Toga će se držati i taj nepristrasni posrednik u ovom razgovoru Tačija i Dačića, Ketrin Ešton i njena ekipa.
Sve su to katastrofalni rezultati, ali pre svega moramo biti obavešteni verodostojno o onome o čemu se radi i to je moje pitanje.
Još jednu ću stvar samo započeti, pošto mi je ostalo malo vremena. Danas se prenose posmrtni ostaci poslednjeg kralja Jugoslavije i Srbije, Petra II Karađorđevića. Nije jasno da li je to privatna aktivnost jedne porodice ili je to aktivnost države. Po onome što mnjenski vidi i medijski, to je privatna stvar porodice. Dakle, oni prenose svog člana u svoju grobnicu i država sa tim nema mnogo zajedničkog, sem što mediji to prate kao jedan kuriozitet. Tako ne treba da bude.
Dinastija Karađorđevića je jedna od dve narodne dinastije Srbije, država koja je u XIX – XX veku imala svoju dinastiju, a ne tuđu, kao većina evropskih država. Treba i prema dinastiji i prema svojoj prošlosti imati odgovarajući stav. Ovo su povodi kada država mora da pokaže svoju ozbiljnost, da pokaže da poštuje svoju tradiciju i sebe kao viševekovnu državu na ovom tlu i kao narod koji je svoju državu gradio sam, svojom mukom i svojim rukama kroz vekove. Dakle, država se ovde mora uključiti na pun način i dostojno obeležiti ne samo ovaj današnji datum, nego i ono što sledi u vezi sa ovim nesrećnim događajima iz naše istorije. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić. Izvolite.

Hvala predsedniče.
Danas je ministar Bačević u Kini i mi iz DS postavljamo sledeće pitanje – šta će biti sa ovom zemljom ako on bude uspešan? Čujemo da želi da zaduži Republiku Srbiju za dodatnih 12 milijardi dolara, da bi se izgradio kanal do Soluna.
Ova Vlada nas je zadužila već za više od dve milijarde evra, za samo šest meseci njenog rada. Po budžetu koji je usvojen ovde, ne sa našim glasovima, predvideli ste dodatnih 4,5 milijardi evra. Tako da do kraja godine može nam se desiti da se Srbija zaduži pet milijardi evra. To je više od polovine naše ekonomije, dodatnog zaduženja. Demokratska stranka traži od Vlade i od predsednika Vlade, da pod hitno se podnese izveštaj, jer više ne želimo da slušamo prazne priče ministra finansija i privrede, da nam se objasni za šta se Srbija zadužuje, kakve će to imati efekte i da li ćemo mi uopšte biti u stanju da vratimo takve dugove.
Ekonomija je i dalje u padu, situacija je ozbiljna i ovakvi nerealni projekti moraju biti po svaku cenu zaustavljeni. Ovo je Vlada gde ministar finansija potpisuje Sporazum za zaduženje sa Ruskom Federacijom od 800 miliona dolara i onda po povratku u Beograd, dovodi u pitanje ono što je sam potpisao. Čujemo da će tražiti da se Vlada ponovo izjasni oko nekih pitanja. To nije ozbiljno. Ruska Federacija je ozbiljna država.
Šta će biti ukoliko ministar zaduži Srbiju za 12 milijardi dolara, da li to znači da ćemo sutra ponovo morati da se izvlačimo iz nekog aranžmana koji je neko potpisao u naše ime? Rusija i Kina su ozbiljne države, one su deo naše ekonomske i državne budućnosti i nedopustivo je da se neko igra sa reputacijom Republike Srbije na velikoj svetskoj sceni. Uz to, dovodi u ozbiljnu opasnost ekonomsku budućnost naše zemlje.
Tražimo od predsednika Vlade, da u najkraćem roku dođe i kaže nam šta se tu dešava i da naši građani znaju da li će sutra ući u dužničko ropstvo? Isto želim da pitam Vladu, šta će uraditi da ministar pravde podnese odgovornost za ono što je poslednjih meseci uradio?
Ovim se pridružujemo apelu civilnog sektora i svih onih političkih snaga, koje kažu da nije dostojno Republici Srbiji da ima ministra pravde koji defiluje sa ekstremističkim organizacijama ispred ovog doma. Ovaj dom brani, ne samo zakonitost, nego i ustavnost. "Obraz" je zabranjena organizacija, Ustavni sud je zabranio, a imamo ministra pravde koji defiluje ispred ovog doma, koji treba da brani Ustav, sa ustavno zabranjenom organizacijom. Šta reći o njegovom nastupu u nedelju, u "Utisku nedelje", gde je rekao da neće samo biti čupani jezici, nego leteti glave pripadnicima civilnog sektora. Govorio je o tome da je to nešto što je sasvim prihvatljivo, ali ministar pravde koji je to slušao, tj. pripadnik "Naši" je to rekao, nije dobio kontru od ministra pravde.
Ministar pravde nije samo predstavnik neke političke opcije, on ne brani samo određenu ideologiju. Od onog momenta kada postaje ministar Republike Srbije, on mora da brani zakonitost i mora da obezbedi bezbednost svih građana Republike Srbije. U nedelju, ministar pravde, gospodin Selaković je to na najspektakularniji način odbio da uradi. Nije zaštitio pripadnike civilnog sektora, nije zaštitio zakonski i Ustavom jemčana prava svih građana i to slušajući pripadnika jedne organizacije, za koju i neki članovi njegove partije kažu da sada ima novih elemenata zbog kojih bi ona mogla da bude zabranjena od strane Ustavnog suda.
Zbog toga DS traži od predsednika Vlade, da traži odgovornost ministra pravde za njegovo skandalozno ponašanje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Dame i gospodo narodni poslanici, u prethodnom mandatu sam u više navrata postavljao pitanja vezana za poslovanje narko klana Darka Šarića u Srbiji, pranje novca, razne privatizacije, kupovinu zemljišta, ulaganje u građevinu i moram reći da sam najmanje pet pitanja, vezanih za tu temu, postavio i nikada, ponavljam još jednom, nikada od Vlade Mirka Cvetkovića, kome god da sam uputio pitanje, nisam dobio ni jedan jedini odgovor.
Međutim, nikada se takve stvari ne mogu ni zaustaviti, tako da, danas imamo situaciju da saznajemo da je taj novac, već je pokrenuta istraga u Holandiji, oko toga kako je oko 100 miliona evra uloženo u neke građevinske projekte, pre svega Belvil od tog novca.
Govorili smo više puta, postavljao sam pitanje za privatizaciju, recimo firme iz Beograda IKL, dokle se stiglo, šta se uradilo u istrazi? Niko nije ni na ta pitanja odgovorio. Kupovina zemljišta, došli smo do frapantnog podatka da je u jednom trenutku preko kupovine zemljišta, taj klan posedovao 10% teritorije Vojvodine. To je više od 10% obradivog zemljišta, kroz privatizaciju raznih poljoprivrednih kombinata ili direktnom kupovinom zemljišta. Sve se to dešavalo u periodu između 2008. i 2010. godine. Nikada nisam ni na ta pitanja dobio odgovor.
Postavljao sam pitanja na to ko je finansirao, ko je omogućavao, ko je davao bankarske garancije, ko je čak davao i neke kredite? Povezivao sam, govorio argumentovano i o tome šta je radila "Metals banka", pominjao čak i imena. Nikada nisam dobio odgovor. Na kraju je ta "Metals banka" rado te, po mom mišljenju, najlošije i najneodgovornije vlade u istoriji Srbije, postala "Razvojna banka Vojvodine".
Tada sam govorio da je sve to nemoguće, a sada vidimo da se radi o cifri od oko dve milijarde evra, koji su oprani kroz takve sisteme u Srbiji i na taj način, tako nešto nije moglo biti urađeno bez političkog kišobrana. Znači, bez nekih u sistemu države Srbije, a deo sistema Srbije je i administracija AP Vojvodine, da bez nekih koji su u tome učestvovali, apsolutno ne bi bilo moguće sve to uraditi.
Danas imamo primere kritike za neke investicije. Konkretno, za investiciju Ujedinjenih Arapskih Emirata, vezano za kupovinu nekih poljoprivrednih kombinata, zemljišta itd. Sada se odjednom, neko u AP Vojvodini setio da na primer, štiti paore. Gde su bili tih godina kada su prodavali zemlju narko klanu Darka Šarića? Ko je tada koga štitio u zemlji Srbiji?
Tada su kupovane iste firme za mnogo manje novca, ali niko nije uložio novac ni u zalivne sisteme, ni u čišćenje kanala. Svaki ozbiljni ekonomista u zemlji Srbiji zna da je potrebno ovo što radi Vlada Republike Srbije, ušteda, borba protiv kriminala i korupcije, ozbiljnije vođenje monetarne politike, ozbiljnije vođenje javih finansija itd. Svaki ozbiljniji ekonomista zna da Srbija može privredno da krene i da može biti bolje samo novim investicijama.
Zbog toga su čudna ovakva pitanja vezana za investicije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Sve investicije treba da podržimo ako rade za dobrobit naših građana, pre svega one koje se tiču infrastrukture, poljoprivrede i IT tehnologije, pošto tu najbrže možemo da razvijemo te oblasti.
Moje pitanje može da se uputi celoj Vladi ali postaviću ga predsedniku Vlade i ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Dačiću - kada će i hoće li se pojačati, ubrzati istraga povodom pranja novca, privatizacije, kupovine zemljišta, gradnje, saradnje sa bankama u Srbiji i svega ostalog što je radio klan Darka Šarića?
(Predsednik: Vreme.)
Moje pitanje je hoće li se to ubrzati i kada ćemo imati optužne predloge?