Hvala.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada određujem pauzu koja će trajati do 15,15 časova.
(Posle pauze.)

Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici ministarstva, Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, PUPS smatra da je set ovih zakona o kojima danas raspravljamo veoma bitan jer se njime rešavaju pitanja i problemi iz raznih oblasti života i rada.
Žao mi je što danas možda neću moći govoriti na osnovu principa i načela koje je proklamovao naš poznati knjaz Miloš, koji je svojim zakonopiscima dao zadatak da zakone pišu narodnim jezikom. Ovi današnji zakoni biće razumljivi ako konsultujemo Vujakliju ili neku drugi literaturu.
Nešto bih govorio o Zakonu o podsticaju poljoprivredi i ruralnom razvoju. Poljoprivredna ruralna područja imaju važnu ulogu u proizvodnom razvoju Republike Srbije, posebno u procesu sprovođenja reformi i tranzicije, kao i to da će ova privredna oblast u narednom periodu bitno uticati na privredna kretanja zemlje u celini.
Značaj poljoprivrede nije istovetan u svim razvojnim stadijumima, već podleže stalnim promenama u vremenu. Sagledavanje promena u razvoju poljoprivrede treba da bude u funkciji efikasnog funkcionisanja ruralnog područja, a tradicionalna poljoprivreda, kao okosnica razvoja sela, treba ustupiti mesto integralnom ruralnom razvoju.
Jedan od naših ciljeva je da bude opredeljenje da sledimo evropski put i evropske principe, kao i da uvažavamo opredeljenje onih koji su u razvoju poljoprivrede i sela otišli daleko ispred nas, uz uvažavanje specifičnosti i dostignutog nivoa razvoja zemalja EU. Naši ostvareni dometi u razvoju poljoprivrede su nedovoljni zbog činjenice da je poljoprivreda tokom celog razvoja bila zapostavljena privredna delatnost, kao i njen mali udeo u stvaranju društvenog proizvoda, zbog krupnih slabosti agrarne politike kojoj je nedostajao kompleksan pristup rešavanja agrarnih problema, odnosno kratkoročnih orijentacija delovanja od slučaja do slučaja i nezavidnog ekonomskog položaja zemlje.
Donošenjem ovog zakona stvoriće se povoljni uslovi za planiranje budžetskih sredstava, a potom i za realizaciju mera za svaki budžetski period, kao i mogućnost uvećanja navedenih iznosa kroz akta Vlade. Pojedine vrste podsticaja za organsku proizvodnju, regres i za premiju, osiguranje za useve, plodove, višegodišnjih zasada, rasadnike i životinje, kao i podrška ruralnog razvoja doprineće unapređenju poljoprivrede i sela u celini. Zato ovaj zakon prilikom glasanja treba podržati.
Napomenuo bih samo podatak da, po evidenciji, 44% stanovništva Srbije živi na selu, odnosno u seoskim uslovima ili rečeno ovim modernim jezikom - u ruralnom delu zemlje. Konkretno bih se osvrnuo i na Nišavski region, odnosno Niš kao grad. Niš ima 92 naseljena mesta koje pokriva, od toga 70 naseljenih mesta su seoskog tipa, što znači da bi ovim zakonom verovatno podstakli da se to stanovništvo seosko, odnosno ruralno uveća, a samim tim bi doprineli boljim uslovima života svih nas.
Drugi zakon o kome bih diskutovao je zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti vazduha. U odnosu na Zakon o zaštiti vazduha iz 2009. godine, ovim izmenama i dopunama zakona, na jedan sveobuhvatni način, Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređenja životne sredine. Način organizovanja i kontrola sprovođenja zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha, kao prirodne vrednosti, od opšteg je interesa i uživa posebnu zaštitu.
Izmenama i dopunama određenih članova, pre svega članova 2. i 3. zakona, izmenjena su ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata kojima se propisuje detaljnije uređenje ove oblasti. Takođe, izmenama pojedinih članova koji su regulisani članom 4, 5, 6. i 7. dat je mandat Vladi da donosi podzakonske akte kojima se uređuje smanjivanje potrošnje supstanci kojima se oštećuje ozonski omotač, kao i obaveze određenih fizičkih i pravnih lica, u smislu pribavljanja i obnavljanja određenih sertifikata za rad u ovim oblastima.
Ovim predlogom zakona planirana su sredstva za finansiranje zaštite i unapređenja kvaliteta vazduha i ona se obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije i budžetima lokalne samouprave, što je posebno dobro jer se time nalaže lokalnim samouprava da one direktno razmišljaju o ovom delu zaštite životne sredine.
Kao bitan element ovog zakona je da se članom 10. propisuje donošenje strategije o zaštiti vazduha koja će biti doneta najkasnije do 1. januara 2015. godine. Duboko verujem da neće ta strategija proći kao i ostalih 78 strategija, samo na papiru, već da će zbog svih nas ta strategija doprineti da živimo u nekom zdravijem svetu i zdravijoj okolini. Tokom primene Zakona o zaštiti vazduha doneće se podzakonski propisi potrebni za njegovo sprovođenje. Podzakonski akti koji definišu konkretne mere su osnov za uspešno sprovođenje određenog zakona ili strategije.
Zakon o potvrđivanju Međunarodnog ugovora o biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu. Mi smo danas malo slušali o ostalim zakonima koji su u sklopu ovog seta zakona koji razmatramo danas, ali ću pokušati da o svim zakonima ponešto kažem, da bi se znalo o čemu se radi. Ovim zakonom potvrđuje se Međunarodni ugovor o biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu, usvojen u novembru 2001. godine na Konferenciji organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija FAO.
Savezna Republika Jugoslavija je potpisala međunarodni ugovor o biljnim genetičkim resursima 1. oktobra 2002. godine na inicijativu Saveznog zavoda za biljne i životinjske genetičke resurse. Mi danas treba da potvrdimo ovaj ugovor čiji je cilj očuvanje i održivo korišćenje biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu i pravednu i jednaku raspodelu koristi koje proističu iz njihovog korišćenja. Ovaj ugovor odnosi se na biljne genetičke resurse za hranu i poljoprivredu. Ovim ugovorom svaka ugovorna strana obavezuje se da uskladi svoje zakone, propise i procedure sa obavezama predviđenim ovim ugovorom. Znači, posle potvrđivanja ovog međunarodnog ugovora u obavezi smo da kao država uskladimo svoje zakonodavne delove po ovom pitanju.
Sledeći zakon koji je u današnjoj raspravi je Zakon o potvrđivanju Protokola o zašiti i održivom korišćenju biološke i predeone raznovrsnosti uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata, donete u Kijevu 22. maja 2003. godine. Ovim zakonom potvrđuje se Protokol o zaštiti održivom razvoju, upravo donetom u Kijevu 22. maja 2003. godine. Protokol o zaštiti i održivom korišćenju od biološke i predeone raznovrsnosti uz okvirnu Konvenciju o zaštiti održivom razvoju Karpata, usvojen na drugom sastanku Konferencije održane 19. juna 2008. godine u Bukureštu. Ovim protokolom predviđeno je jačanje saradnje država članica na konzervaciji, obnavljanju, održavanju i održivom korišćenju prirodnih i poluprirodnih staništa. Pored opštih mera, protokol sadrži i čitav niz odredbi koje se odnose na specifične mere koje bi države ugovornice trebalo da preduzmu na ovom planu, te odredbe o implementaciji, monitoringu i proceni. Ovo govori o neophodnosti prekogranične saradnje i zajedničkim naporima usmerenim na postizanje ciljeva i aktivnosti u pravcu zaštite i održivom razvoju.
Sledeći zakon koji je danas u raspravi, to je zakon o potvrđivanju Protokola o vodi i zdravlju uz Konvenciju o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera. Ovim zakonom danas potvrđuje se Protokol o vodi i zdravlju uz Konvenciju o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera, sačinjen 17. juna 1999. godine u Londonu. Republika Srbija je 2010. godine ratifikovala Konvenciju o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera. Ratifikacija ovog protokola je važna sa stanovišta činjenice da je Republika Srbija bogata prirodnim izvorištima voda i da ima razvijen i očuvan ekosistem. Cilj Protokola je da se na svim nivoima promoviše zaštita zdravlja ljudi, kao i da se podrži održivi razvoj kroz zaštitu ekosistema i obezbeđenje vodosnabdevanja, prevenciju, kontrolu i smanjenje bolesti povezanih vodom. Takođe, cilj ovog protokola je obezbeđivanje pristupa vodi za piće svakome i obezbeđenje sanacije, sanitacije za sve u okviru integrisanih vodovodnih sistema usmerenih na održivu upotrebu vodnih resursa, na kvalitet okolnih voda i zaštitu okolnih ekosistema.
Zadnji zakon koji je u ovoj raspravi prvoj danas, to je Zakon o potvrđivanju Sporazuma između država članica zdravstvene mreže jugoistočne Evrope o aranžmanu sa zemljom domaćinom o sedištu Sekretarijata Zdravstvene mreže Jugoistočne Evrope.
Ovim zakonom takođe potvrđujemo ovaj sporazum između država članica Zdravstvene mreže Jugoistočne Evrope o aranžmanu sa zemljom domaćinom o sedištu Sekretarijata Zdravstvene mreže Jugoistočne Evrope, koji je potpisan 9. novembra 2010. godine u Tirani.
Zdravstvena mreža jugoistočne Evrope predstavlja udruženu inicijativu Ministarstva zdravlja Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Republike Moldavije, Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Republike Makedonije. Iz ove mreže vidi se da Srbija zauzima centralno geografsko mesto što joj posebno daje neku specifičnost u saradnji sa okruženjem. Ova regionalna organizacija oformljena je Dubrovačkom poveljom iz 2001. godine od strane Svetske zdravstvene organizacije sa ciljem unapređenja saradnje država članica kao i unapređenja zdravstvenog stanja stanovnika regiona jugoistočne Srbije.
Zemlje članice potpisale su u aprilu 2009. godine Memorandum o razumevanju o budućnosti zdravstvene mreže jugoistočne Evrope u kontekstu procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi. U skladu sa Skopljanskom poveljom iz 2005. godine sekretarijat kao administrativno telo zdravstvene mreže biće sa sedištem u Skoplju Republike Makedonije. Potvrđivanjem ovog sporazuma doprinelo se da ova zdravstvena mreža omogući Srbiji određene pozicije u jugoistočnoj Evropi.
Poslanička grupa PUPS nakon ove rasprave i rasprave u pojedinostima i eventualnog poboljšanja određenih zakona koji se mogu poboljšati amandmanom, kroz te amandmane, u Danu za glasanje podržaće sve ove zakone i glasaće za usvajanje seta ovih zakona. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, primili ste ostavku narodnog poslanika Ivice Tončeva na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatsko-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ove stavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2) Zakona o izboru narodnih poslanika i predlažem da Narodna skupština u smislu člana 88. stav 3. i stav 4. istog zakona konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
U skladu s tim, a saglasno članu 88. stav 1. tačka 2) i stav 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatsko-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran, narodnom poslaniku Ivici Tončevu, danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Nastavljamo sa radom.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodna poslanica Nevena Stojanović. Izvolite.

Hvala poštovana potpredsednice. Uvaženi ministri, uvaženi predstavnici Vlade, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pošto je na današnjem redu više zakona, a vreme za diskusiju je veoma ograničeno, baziraću se prvenstveno na Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti vazduha, ali na početku ću se kratko osvrnuti na Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju gde zaista želim da pozdravim mere podsticaja organske proizvodnje i time pohvalim ministarstvo jer je dalo šansu našim srpskim poljoprivrednim proizvođačima da se pozicioniraju na tržištu organske hrane koja je svuda u svetu u trenutnoj ekspanziji i time daju šansu za ekonomski oporavak.
Iskoristiću još i priliku što je gospodin Knežević prisutan da mu se zahvalim što je u određenom roku, odnosno propisanom roku, odgovorio na moje poslaničko pitanje koje se tiče zaraženog kukuruza flatoksinom i da izrazim nadu i želju da se takva dobra komunikacija ubuduće i nastavi. Sa još jednim malim apelom, da ako postoji mogućnost da i Odbor za zaštitu životne sredine dobija pravovremeni izveštaj o tome šta se dešava po tom pitanju kako bi mogli da vršimo svoju poslaničku funkciju, a to je monitoring Vlade Republike Srbije.
Poslanički klub Jedinstvena Srbija će glasati za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti vazduha, iz prostog i jednostavnog razloga jer je detaljniji, sveobuhvatniji i primenljiviji od trenutnog postojećeg, važećeg zakona donesenog maja 2009. godine u sklopu seta Zakona o zaštiti životne sredine.
Smatramo da je pitanje zaštite životne sredine od izuzetnog značaja i da je u uskoj korelaciji sa onim za šta se mi kao JS zdušno i dokazano borimo, a to je metaforički rečeno, ozdravljenje našeg naroda kroz povećanje nataliteta, jer smatramo da samo kroz ostvarenje rezultata na tom polju Srbija ima razlog da nastavi sa progresom u drugim, raznim pravcima. Lično smatram da je jedino borba o kojoj Srbija treba da razmišlja, borba koja obnavlja stanovništvo ili barem vodi tim putem, a to je upravo borba protiv bele kuge.
Da se vratim na temu, ono što zabrinjava, a može se saznati iz Izveštaja o stanju kvaliteta vazduha za 2011. godinu jeste da je vazduh u najvećim gradovima Srbije: Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Boru bio treća kategorija, tj. da su prekoračene tolerantne vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija. Istina je da je ta prekomerna zagađenost vazduha proistekla od industrije koja još uvek živi u tim gradovima, a što je dobra strana ove medalje, ali ne smemo lečiti jedan deo problema, a dozvoljavati da drugi eskalira.
Dakle, Srbija je trenutno zemlja koja je u trećoj kategoriji zagađenosti vazduha što znači da njen narod ne diše čist i zdrav vazduh. Dakle, smatramo, Jedinstvena Srbija smatra da se ovim problemom treba zaista detaljnije pozabaviti, jer želimo da stvorimo zdrave uslove u kojima ćemo živeti i u kojima će naša deca rasti.
Ono što me dodatno zabrinjava, posle ne tako svetlih rezultata Izveštaja da postoji mogućnost da sledećeg Izveštaja i ne bude. Na nadležnom odboru, Odboru za zaštitu životne sredine smo imali prilike da čujemo podatak da je od trenutka ukidanja Fonda za zaštitu životne sredine nemoguće vršiti održavanje svih stanica za automatsku kontrolu vazduha, te da ćemo ukoliko se t aj trend nastavi imati 30% manje podataka od potrebnih 90 i da samim tim Izveštaj neće biti moguće ni realizovati. Ali, iskreno verujem u obećanje predstavnika nadležnog ministarstva koje je dato na istom odboru, da do toga neće doći i da će se prevazići sve posledice koje je ukidanje Fonda, odnosno rekonstruisanje Fonda za zaštitu životne sredine prouzrokovalo i da će se pronaći mehanizmi za finansiranje ekoloških projekata, a samim tim i za finansiranje automatskih stanica za monitoring kvaliteta vazduha.
Dobre stvari koje nam još ovaj predlog zakona donosi su ispravke grešaka trenutno aktuelnog zakona koje su po mom mišljenju bitne i nisu samo tehničke prirode, što vidimo u članu 1, kojim se menja član 37. i stav 2. gde je za referentnu godinu za kvantifikovanu procenu mera i politika bila uzeta 2000. godina što nije bilo usklađeno sa zahtevima EU, što se sada menja i ispravljamo i za istu se uzima 1990. godina. Prihvatanjem ovog zakona još ćemo stvoriti i dobre pravne uslove za donošenje podzakonskih akata koji će omogućiti ovom zakonu i veću primenljivost, što je veliki pomak u odnosu na zakon iz 2009. godine.
Još jednom da ponovim, jedan od glavnih razloga zbog čega će poslanički klub Jedinstvena Srbija glasati za ovaj zakon uz apel, naravno najdobronamerniji, ministarstvu da se što pre pronađu odgovarajući instrumenti za održavanje sistema provere kvaliteta vazduha, jer bez tog i sličnih sistema stvorenih u svrhu praćenja kvaliteta uslova života pre svega, u našoj životnoj sredini, ne možemo ići putem stvaranja zdrave Srbije, što nam je naravno svima u interesu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zaharije Trnavčević. Izvolite.

Poštovane kolege narodni poslanici, gospodine ministre, predsedavajući, svi koji su do sada govorili podvukli su da je ovaj zakon izuzetno važan. Međutim, tako ne misli 190 poslanika ovog doma koji su ovog časa odsutni, a ovaj zakon koji se tiče ne samo onih koji proizvode hranu, rade u poljoprivredi, nego i potrošača, svih građana Srbije, jer je poljoprivreda najvažnija obnovljiva privredna grana ove zemlje. Zameram i šefovima poslaničkih klubova što se nisu postarali da u punom sastavu učestvuju u ovoj veoma važnoj raspravi. Ovo je koliko ja znam negde osma godina kako se razgovara i vodi politika podsticaja bržeg razvoja poljoprivrede.
Kada napravimo bilans i podvučemo crtu, onda možemo da vidimo razne rezultate. Mi imamo manje krupne stoke, naročito goveda. Mi nemamo, kao što se zna, dovoljno utovljene stoke da ispunimo preferencijalnu kvotu od osam hiljada tona za evropsko tržište. Mi nemamo dovoljno mleka koliko bi mogle naše mlekare da prime, prerade u sireve, kiselo-mlečne napitke. Mi uvozimo tovljene svinje. Mi nemamo jagnjećeg mesa za izvoz u islamske zemlje, a postoje, to vrlo dobro znam, zahtevi i mogućnosti da se proda ta roba koja bi se gajila, proizvela na onim siromašnim brdsko-planinskim područjima ove zemlje.
Mi imamo obilje vode, a imali smo ogromne štete od suše koje nisu zvanično procenjene, ali verovatno je da je suma od dve milijarde evra štete u 2012. godini itd.
Ovaj zakon je važan i zbog toga kako će on biti napisan i sročen, jer će oni koji ga primenjuju, a zovu se Uprava za agrarna plaćanja i druge ustanove pri Ministarstvu poljoprivrede, donosiće odluke koje su u najmanju ruku smešne.
Toma Perić iz Zemun polja, negde na putu prema Batajnici je odbijen, jer nema pravo da naplati i dobije novac, premiju za utovljeno june, zbog toga što je ono oteljeno 2011. godine, a stiglo je za isporuku od 600 kilograma u 2013. godini.
Onaj ko je pisao taj zakon ili tu odredbu ne zna elementarnu stvar, da jedno tele od telenja pa do 600 kilograma mora da živi najmanje 13 meseci da bi dobilo tu težinu koja je danas komercijalna, uobičajena.
Dragica Petaković iz Klenka posadila je na pola hektara 4.700 krušaka. To je najgušći zasad krušaka u Srbiji urađen po sličnim modelima u Italiji, ali ona nije dobila ni jedan jedini dinar za sadnice koje je kupila u Italiji zbog toga što u nekom pravilniku, uredbi piše da na hektaru treba da bude 2.500 sadnica.
Da ne pričam o Miroslavu Gavriću, iz Subotice, koji je odbijen od prava na podsticaj zbog toga što je svoj zahtev doneo lično, predao na šalter. Rečeno je da se uzimaju u obzir samo oni koji su poslati poštom, a službenik Uprave za agrarna plaćanja mu je to primio i dao mu potvrdu, umesto da ga je uputio i rekao – prijatelju, idi u poštu, pa to uradi.
Prema tome, veoma je važno kako će ovaj zakon da glasi, da se izbegne mogućnost dvojakih, dvosmislenih tumačenja koja mogu samo da zbune, da oštete građane i da istovremeno umanje ugled i ministarstva, ministra, pa i same Vlade.
Mislim da svaki zakon treba da cilja na slabe tačke, tako da se to stanje kojim nismo zadovoljni, promeni. Šta je to kod nas slaba tačka? Prvo, imamo oko 500 hiljada hektara. Doduše, taj podatak nije nigde oficijelno odmeren. Neplodno zemljište na kome ništa ne rađa…
(Predsedavajuća: Gospodine Trnavčeviću, isteklo vam je vreme. Imate prava da govorite pet minuta.)
Dobro, onda ću da ubrzam, samo da kažem još dve, tri bitne stvari zbog kojih sam i ustao da govorim. Jedna se odnosi na premiju za mleko. Predlažem da se u članu 15. briše "1500 i 3000 litara mleka", da se samo kaže – premija za mleko se isplaćuje za mleko ekstra klase i na taj način će se postići ono što je danas loše, slaba tačka, a to je da ljudi primenjuju higijenu muže i da imamo mleko ekstra klase bez somatskih ćelija i mikroorganizama.
Jedna druga loša odredba je u članu 13, gde je lokalnim samoupravama zabranjeno da daju direktna plaćanja. Svugde postoje trostepeni sistemi podsticanja poljoprivrede – lokalna, pokrajinska i savezna, to je u Austriji, Nemačkoj itd. Za to sam da se to ohrabri i da se nastavi, a da se briše prema tome ova reč "ne mogu". Jednostavno, mogu svi, jer opština Svrljig, po čijem ovlašćenju i nalogu ovde govorim, je zbog suše u 2012. godini morala da, pored premije od sedam dinara, poveća premiju još za pet dinara da bi ljudi preživeli. Zašto? Kilogram sena je porastao na 30 dinara i bez tih pet dinara bilo bi opet opadanja broja krava itd.
Još jednu stvar da kažem. Hvala vam na ovom popustu.
Član 30. gde se govori o kreditnoj podršci, po mom predlogu, gospodine ministre, regresirane kamate i kreditna podrška treba da bude jedan od glavnih instrumenata Vlade, vašeg ministarstva i u ovom zakonu. Zašto? Tako da probudimo interesovanje ljudi da ulažu svoj novac sa povoljnim kreditom, gde će biti regresirana kamata, ali ne 6,5% kako se zamišlja, nego negde oko 3% i onda da oni nose odgovornost. Onda će biti manje zloupotreba, manje nadzora i svega ostalog o čemu danas moramo da vodimo računa. Hvala vam lepo.

Hvala.
Molim vas da ubuduće svoje izlaganje ograničite na vreme od pet minuta zbog ostalih narodnih poslanika.
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, poštovana predsedavajuća, poštovana javnosti Srbije, složila bih se sa kolegama koji su pre mene govorili, da je ovo jedan od najvažnijih zakona koji može da se raspravlja u ovom visokom domu i jedan od najvažnijih problema o kome ovaj visoki dom treba da raspravlja i da donese zakon kojim će biti uređeno pitanje poljoprivrede i pitanje podsticanja u poljoprivredi.
Do sada smo uglavnom bili svedoci da u izbornim kampanjama da se političari zalete među seljake, na oranice, u štale i sve tamo gde se ljudi bave poljoprivrednom proizvodnjom i posle toga, do sledećih izbora, ništa više tu ne ostane, osim onih obećanja koje niko ne ispuni.
Kao poslanička grupa smatramo da je ovo jako dobar korak Vlade u uređenju i stvaranja atmosfere stabilnosti i sigurnosti pre svega poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji.
Oblast podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju je do sada bio uglavnom bio regulisan uredbama Vlade ili drugim podzakonskim aktima, što je za posledicu imalo ne konzistentnost u primenama i samim tim nesigurnost i nepredvidljivost planiranja poljoprivredne proizvodnje. Bez ozbiljnog planiranja poljoprivredne proizvodnje nema ni ozbiljne proizvodnje ni ozbiljnih rezultata. To devastira svaku vrstu proizvodnje. Samim tim, neiskorišćenost dobrog dela srpskog poljoprivrednog potencijala je bila vrlo uočljiva i mi danas imamo devastiranu poljoprivredu proizvodnju.
Ovim zakonom se konačno na sistemski način propisuje i definišu sve vrste podsticaja u poljoprivredi, bez kojih poljoprivreda ne može da opstane kao i uslovi za ostvarivanje prava na podsticaj i korišćenje istih.
Uređivanje ove oblasti apsolutno je neophodno kako bi poljoprivredni proizvođači na vreme bili upoznati sa mogućnošću subvencionisanja svoje proizvodnje od strane države, što bi u krajnoj liniji moralo da dovede do povećanja obima poljoprivredne proizvodnje, kao i poboljšanje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda, naravno, jer odnos države i poljoprivrednih proizvođača ovim zakonom će biti vrlo jasan, prava i obaveze međusobno uređeni, jer poljoprivredna proizvodnja se mora dalekosežno planirati i u nju se ulaže na daleke staze.
Moram ponovo reći da je neshvatljivo da ova vrlo izuzetno važna oblast nije u prethodnom tranzicionom periodu, recimo od 2000. godine, regulisana zakonom, već, rekoh, do sada su uglavnom bile na snazi razne uredbe. One su se brzo donosile i isto tako brzo prestajalo njihovo važenje i samim tim stvarale su atmosferu nesigurnosti u poljoprivrednu proizvodnju. Ovo posebno ističem, jer se imaju u vidu sledeći podaci, koji manifestuju ogromnu disproporciju između sredstava uloženih u poljoprivredu i na novostvorene vrednosti u ovoj poljoprivrednoj grani. Učešće ukupnog agrarnog budžeta u budžetu Republike Srbije u proteklih 10 godina u proseku iznosi samo 4,21%. S druge strane, agrobiznis u celini učestvuje u stvaranju društvenog proizvoda sa preko 20%.
Još je upečatljiviji podatak da poljoprivreda sa prehrambenom industrijom predstavlja jedinu granu srpske privrede koje od 2005. godine na ovamo u kontinuitetu ostvaruje suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni, jer učešće poljoprivrede sa prehrambenom industrijom u ukupnom izvozu Republike Srbije 21%, a ukupnom uvozu manje od 7%. Pri tom, u strukturi ovakvog izvoza i dalje dominiraju primarni poljoprivredni proizvodi u odnosu na one sa višim stepenom prerade što ostavlja ogroman prostor za dalje unapređenje u ovoj oblasti. Naravno, i svakako podsticaj da se razviju nove industrijske grane.
Iz napred navedenog jasno je da država konačno na ovakav način morala da se pozabavi uređenjem oblasti podsticaju u poljoprivredi kako bi u narednom periodu agrarna politika Republike Srbije dobila karakteristike predvidivosti, stabilnosti i konzistentnosti. Da ne naglašavam posebno činjenice da ovaj zakon predstavlja iskorak ka usklađivanju agrarne politike Republike Srbije sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU, što treba da na duži rok gledano pripremi naše poljoprivredne proizvođače za pravni okvir koji će u punoj meri postati aktuelan na ovom prostoru sticanjem punopravnog članstva u EU.
Takođe, na ovaj način i država može da u narednom periodu dugoročno preciznije planira budžetska sredstva potrebna za realizaciju mera agrarne politike. Samim tim, ugovori su omogućeni da budu planirani na duže staze, obaveze, ugovorne obaveze, isporuke su takođe na taj način predviđene da se mogu planirati na duže staze. U registar poljoprivrednih gazdinstava upisano je oko 450 hiljada gazdinstava, što je nešto više od polovine ukupnog broja gazdinstava u Republici Srbiji. Uzimajući u obzir ovaj impozantan broj smatram da je jako dobro što je u članu 6. ovog zakona definisana razlika između komercijalnog i nekomercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, što je opet rezultat sugestija, koliko sam shvatila u iznetoj opsežnoj raspravi, i ovakvo rešenje treba da doprinese pravednom i nediskriminatorskom tretmanu svih poljoprivrednih gazdinstava.
U tom smislu, izjednačavanje fizičkih sa pravnim licima, odnosno preduzetnicima, treba napomenuti i da zakon propisuje da ministar bliže određuje vrste podsticaja koje mogu ostvariti nekomercijalna porodična poljoprivredna gazdinstva. Mislim da bi na ovaj način u stvari, bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom i mogućnost ozbiljnog i stabilnog prihoda u poljoprivrednoj proizvodnji bilo prava stimulativna mera za otvaranje i novih radnih mesta. Neko će videti svoju budućnost i budućnost svoje porodice upravo u ovoj vrsti posla. U članu 4. precizira se da Vlada ima rok od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona o budžetu da propiše obim sredstava kao i vrste i maksimalne iznose po vrsti podsticaja što apsolutno doprinosi predvidivosti i mogućnosti blagovremenog planiranja proizvodnje u poljoprivredi.
Član 9. predviđa da sredstva ostvarena po osnovu podsticaja ne mogu biti predmet prirodnog izvršenja, što je takođe dobro rešenje, koje ide u pravcu unapređenja proizvodnje, dok član 10. precizira da je korisnik podsticaja dužan da ova sredstva koristi isključivo u svrhu u koju su i dodeljena. Dakle, strogo namenski u sankcionisanju drugačijih postupanja, na ovaj način i jedna i druga strana su zaštićene. Jedna i druga strana će imati uzajamno poslovno poštovanje.
Član 12. propisuje da Ministarstvo poljoprivrede u okviru godišnjih izveštaja o radu, Vladi podnosi godišnji izveštaj o stanju u poljoprivredi u prethodnoj kalendarskoj godini, tzv. "Zelenu knjigu". To je takođe jedna od novina koju pozdravljamo i smatramo da će na ovaj način poljoprivreda i poljoprivredni proizvođači doći u žižu interesa javnosti, preko medija, na onaj način na koji to zaslužuju i na onaj način koji će poljoprivredu favorizovati, u ovom trenutku kao jednu od naših osnovnih privrednih grana.
Članom 13. razgraničene su nadležnosti organa AP, odnosno jedinica lokalne samouprave i republičkih organa po pitanju utvrđivanja mera podrške za sprovođenje poljoprivredne politike. Pri tom, zakon propisuje da ovaj program na lokalu ne može biti u suprotnosti sa nacionalnim programima.
Članom 16. propisano je da je pravno lice, odnosno preduzetnik dužan da u roku od tri dana, od dana uplate sredstava, transformiše korisniku premije za mleko, tj. primarnom proizvođaču koji ovo pravo ostvaruje preko tog pravnog lica, odnosno preduzetnika, a u kaznenim odredbama predviđena je i sankcija za nepoštovanje ovog roka. Ova vrsta oročenja novčanih obaveza je vrlo stimulativna za proizvođače.
Član 22. odredbom u stavu 3. predviđa zloupotrebe kada su u pitanju podsticaji za krave dojilje. Član 31. propisuje procentualno umanjenje isplate direktnih plaćanja ukoliko se po više različitih osnova stekne pravo na podsticaj u apsolutnom iznosu, koji prelazi zakonom definisane granične vrednosti i na taj način amortizuje pritisak na budžet i doprinosi ravnomernijoj ukupnoj raspodeli isplate podsticaja.
Posebna novina su članovi od 32. do 38. Definisani su podsticaji za mere ruralnog razvoja, čiji je osnovni cilj unapređenje kvaliteta života celokupne ruralne zajednice, koja bez obzira na dramatična migraciona kretanja, još uvek čini oko 44% ukupne populacije u Republici Srbiji. Posebno bih naglasila član 35. stav 1. tačka 4), koji predviđa sredstva koja treba da nadoknade propuštenu dobit kao posledicu sprovođenja dobre poljoprivredne prakse, dobrobiti životinja i ukupnog očuvanja životne sredine. Kao posledica usvojenih inicijativa, u toku javne rasprave o nacrtu zakona i rešenju u članu 33, koji uvažava specifičnosti poljoprivredne proizvodnje u određenim područjima i regijama sa otežanim uslovima rada, kao i odredbe člana 15. stav 3, kojem je uslov za ostvarivanje prava za premiju za mleko na tim područjima dvostruko ublaženo na ostatak države.
Ove članove treba još detaljnije razraditi u toku prihvatanja, podnošenja i razlaganja amandmana, dopuniti ih i ovaj zakon učiniti još kvalitetnijim u odnosu na tekst koji je pred nama.
Sve u svemu, kao što sam napomenula, ovakav zakon bi bio apsolutno neophodan, smatram da je kvalitetno urađen, što ne znači da ne treba prihvatiti jedan broj izuzetno kvalitetnih amandmana i da će doprineti podizanju obima i kvaliteta poljoprivredne proizvodnje.
Poslanička grupa NS će kao stranka koja po svom programskom opredeljenju izuzetno uvažava srpsko selo i srpskog domaćina, kao osnovnu i nažalost u velikoj meri nagriženu supstancu ove države, u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Hvala. Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, SPO je dugo očekivao ovaj zakon  zbog toga što je zaista bilo krajnje vreme da se nešto po ovoj temi nađe u Visokom domu.
Mi smo odavno formirali naš stranački Odbor za razvoj poljoprivrede, čiji je rukovodilac dr Nada Kosanović iz Martinaca kod Sremske Mitrovice i doneli smo čitav niz strategija i akcionih planova koji mogu biti nekad i od koristi ministru i ministarstvu.
Ono što smo očekivali od ovog zakona je već i preciznost. Očekivali smo da mnogo problema koji su na selu da ovaj zakon na bolji način i detaljnije reguliše. Bez patetike da je srpski poljoprivrednik hranilac i branilac, on je danas zaista u teškoj situaciji. Jako je teška demografska situacija u srpskim selima. Sela su opustošena, domaćinstva stare, mehanizacija je stara. Prosečna starost traktora je preko 15 godina.
U zemljama EU po jednom poljoprivrednom proizvođaču se ulaže 130 dolara na godišnjem nivou, a kod nas 29. Mi nikako sa ovakvom državnom strategijom ne možemo biti konkurentni na evropskom tržištu. Stočni fond je na nivou Stočnog fonda Kneževine Srbije.
Danas Srbija ima između 12% i 15% površina pod vinogradima, u odnosu na površine zasađene pod Kraljevinom Srbijom. Kraljevina Srbije je sa svojom strategijom i Kneževina Srbija, u pogledu poljoprivrede bila država i po, za državu u kojoj mi sada živimo. Sela EU imaju svoje domove zdravlje, staračke domove, osnovne i srednje škole, turističke organizacije, centre za razvoj sela, a kod nas se sela gase, zapuštena su, zanemarena itd. Osnovni razlog je odsustvo državne strategije, odsustvo ozbiljne dugoročne strategije i državne vizije pomoći poljoprivredi.
Imamo ogroman vodni potencijal, a navodnjavamo samo 2% površina, što dokazuje da nemamo pameti da iskoristimo to što nam je priroda dala. Imamo nepovoljne i nedovoljne kredite, prezaduženost poljoprivrednika, slabu stočarsku proizvodnju, nerazvijen zadružni sektor. Holandija i Danska proizvode, jedan poljoprivrednik proizvodi hrane za 140 potrošača, a mi za šest ili sedam.
Šta je zdrava hrana i ogromni potencijal Srbije? Pa budućnost Srbije. Da li će ovaj zakon rešiti brojne probleme? Oni nisu samo problemi ekonomske prirode, oni su problemi demografske prirode, problemi budućnosti zemlje, problemi razvoja sela, problemi opstanka države. Zbog toga se moja diskusija neće u velikoj meri razlikovati u odnosu na diskusije kada smo bili predstavnici vladajuće koalicije. Složio bih se sa nekima od narodnih poslanika koji su rekli da na ovim temama mi ne treba mnogo da se bavimo politikom, već da vidimo kako možemo sadašnje stanje da poboljšamo.
Subvencije po hektaru obradive površine, 6000 dinara nije isto ako tu subvenciju dobije neko u ravničarskom području ko ima zemlju prve klase i neko u brdsko-planinskom području ko obrađuje zemlju šeste, sedme, osme ili devete klase. Zbog toga je evropski princip stepenaste subvencije - onaj ko živi na neplodnom tlu, ko je u brdsko planinskom području, on dobija znatno, znatno veće subvencije od države u odnosu na onog u povoljnijim geografskim uslovima, ali jednostavno, to su evropski principi kojih se ovaj zakon nije pridržavao.
Hrvatska i Slovenija, nama susedne zemlje, nekada i zemlje zajedničke države, su mnogo toga uradile u pripremi njihove poljoprivrede za tržište EU. Oni su upravo iskoristili ovaj sistem stepenastih subvencija. Mi ćemo sa vrlo nejasnim kriterijumima, sa jako širokom lepezom subvencija, ali sada kada bi, izuzev ovoga što se tiče obradivih površina od 6000 i nekoliko još novčanih iznosa koje ovaj zakon precizira, ako bi neko sve narodne poslanike koji se bave živinarstvom ili voćarskom proizvodnjom, ako bi pitao – dobro, evo vi usvajate Zakon o podsticaju poljoprivrede, koliko ja dobijam po sadnici, po hektaru, po jednoj živini itd, niko ne bi znao da da taj odgovor. Verujem da ćete vi podzakonskim aktima to regulisati, ali ako je ovo već Zakon o podsticaju poljoprivrede, onda bi zakon trebalo pre svega da sadrži jasne kriterijume na osnovu kojih će se eventualno samo podzakonskim aktima nešto precizirati.
Zbog toga i zbog svega onoga što je koleginica Olgica Batić rekla, mi smo zaista u najboljoj nameri, a ja sam postavio i poslaničko pitanje – kada će se ovaj zakon naći u skupštinskoj proceduri, mnogo smo više očekivali od ovog zakona. Nismo želeli da ponavljate greške nekih prethodnih Vlada i da parcijalno rešavate ovako složenu problematiku, kao što je jako težak položaj srpske poljoprivrede, za koji vi niste odgovorni jer ste ga nasledili, ali ono što smo očekivali, to je da se hrabrije i sveobuhvatnije uhvatite u koštac sa rešenjima, da bismo zaista rešili 1001 nagomilan problem koji se može rešiti uz ozbiljnu strategiju i ozbiljnu pomoć države.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Dobro je to što će budžet za poljoprivredu biti veći, ali kažem, čini mi se da je zakon jako neprecizan i zbog toga ćemo mi tek po raspravi o amandmanima doneti našu odluku o podršci ovom zakonu. Hvala.