Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ružica Igić.

Poštovani ministre, gospođa ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, meni je žao što je današnja rasprava objedinjena, odnosno što o jednom ovako važnom zakonu o podsticajima i razvoju sela zajedno raspravljamo sa važnim međunarodnim ugovorima koji su na dnevnom redu i što smo ovu raspravu objedinili i imamo jako kratko vreme da o tome pričamo.
Drago mi je da su gospođa ministarka i ministar tu jer govoriću i o ovom ugovoru koji se tiče genetičkih resursa u poljoprivredi i hrani, pa je bitno i da ministarka bude prisutna ovde.
Što se tiče ovog zakona o poljoprivredi i razvoju sela, on je dočekan od javnosti vrlo dobronamerno, sa željom da se nešto krene u poljoprivredi i da zaista ova poljoprivreda koja je dovedena na rub propasti krene da funkcioniše i da imamo neki boljitak našeg sela. Naravno, rasprava javna je bila vrlo transparentna i mi kao opoziciona partija, moramo da kažemo da smo vrlo zadovoljni sa 12 mesta koje ste prošli, sa nekim stvarnima koje ste uvažili, pa čak i nekim našim primedbama koje smo imali na ovaj zakon o podsticajima.
Međutim, nije to jedini period, u stvari ovaj period nadamo se da će biti bar onakav kakav je bio i onaj period između 2000. godine i 2008. godine kada razvoj sela krenuo na bolje, kada se video neki boljitak u smislu i biljne i životinjske, odnosno stočarske proizvodnje. Tada su formirane mnogobrojne porodične farme.
Samo u Vojvodini je formirano oko 120 farmi sa preko 50 krava, što je zaista jedan veliki broj. Većina domaćinstava u centralnoj Srbiji imali su negde između 15 i 20 krava. U to vreme, postojali su podsticaji, postojalo je razmišljanje da moramo raditi tako. Kao predsednik vlade dr Vojislav Koštunica u to vreme je dao 7% Vojvodini i ovo što već mesecima slušamo kako tih 7% Vojvodina ne dobija, dobijala je u tom periodu kada je dr Vojislav Koštunica bio predsednik vlade. Svemu tome je doprinela i država, obezbeđivanje podsticajnih sredstava i nadamo se da će i ova sredstva na isti način biti plasirana.
Nažalost, 2008. godine imamo promenu vlasti i do tada smo imali mnogobrojna obećanja kako ministra tako i vlade, ali je načinjeno malo pomaka, tako da mnogi potezi ministarstva nisu ispunili očekivanja. Došlo je do promene politike, naravno, kreditne politike, zatim komplikacije razvojnih fondova i taj proces je zaustavljen. Loša agrarna politika te četiri godine dovela je do toga da smo i ono što smo proizvodili, mi uvozili. Pa smo tako uvozili negde i do 100 tona sirovog i prerađenog mleka, a Srbija može to da proizvede. Može se reći da je agrarna politika prethodne vlade i resornog ministarstva stvorila konfuziju u poljoprivredi, da je još više obespravila male i srednje proizvođače i da je na neki način izvesnost u agraru svela na, ako ćemo već porediti, kockarnica u Las Vegasu, odnosno da su se menjala pravila u subvencijama u toku proizvodnog procesa, što je bilo veoma loše za poljoprivredu. Sve to je dovelo da su poljoprivrednici više vremena provodili na putevima, protestujući, nego u njivi koju su trebali da određuju, ali da se vratimo na zakon koji je pred nama i da kažemo neke naše primedbe.
Primedbe DSS na ovaj zakon nisu velike, ali su suštinske. Ministar u svom ekspozeu je rekao da zakon treba da obezbedi da subvencije idu u prave ruke, da se obezbedi predvidljivost, sigurnost poljoprivredne proizvodnje. Mi imamo jedno pitanje, a vi ste o tome pričali, 15 članova regulišete na sledeći način – ministar bliže propisuje u čak 15 članova. Znači, ministar bliže propisuje koja su to područja kod kojih postoje ograničenja za intenzivan razvoj poljoprivrede, zatim, koje vrste podsticaja ostvaruje u nekomercijalna porodična poljoprivredna gazdinstva, uslove i način za ostvarivanje prava na premiju za mleko, način ostvarivanja prava na osnovne podsticaje. Za koju vrstu biljne proizvodnje, za koje kulture i pod kojim uslovima se mogu ostvariti proizvodno vezani podsticaji? Uslovi i način za ostvarivanja prava na regrese i kredit, vrste podsticaja za seoski razvoj, ruralni razvoj, koji je to maksimalni iznos po korisniku i po vrsti pojedine mere, način ostvarivanja prava na posebne podsticaje itd? Kako na ovakav način proizvođači da krenu u proizvodnju, da li se može garantovati izvesna i sigurna proizvodnja da ministar bliže propisuje i koliko podzakonskih akata treba da donesemo da bi ovo moglo da funkcioniše?
Znači, na 15, verovatno 15 podzakonskih akata. Šta je to što nije dobro? To je to da ta podzakonska akta ne mogu da se donose odmah. To će trajati jedno vreme a, proizvodnja ne može da stoji. Mi moramo krenuti sa poljoprivrednom proizvodnjom. Zato je savet da možda negde pokušate da to ne bude, da ne bude ta rečenica i da se na neki način to reguliše kroz ovaj zakon.
Sledeća primedba DSS jeste da je kvalitetan priplodni materijal izostavljen, kako u govedarstvu tako u svinjarstvu. Smatramo da je potrebno da se premiraju i muška priplodna grla. Uglavnom se premiraju krave dojilje, mlečne krave, a nemate muška priplodna grla ni u jednoj rečenici. Ovim zakonom su obezbeđena podsticajna sredstva za te krave i da se zaobilaze priplodni bikovi.
Rekli ste nam da ste ubacili podsticaj za živinarstvo, za ribarstvo, što je jako dobro i smatramo da je ribarstvo jedna od naših velikih izvoznih grana i da treba da bude velike izvozna grana i da moraju imati podsticaje. Prolazeći pored silnih ribnjaka koji se nalaze u Bačkoj, pre svega u selu Mošorin imate hektare i hektare ribnjaka. Mnogi od njih su zatvoreni. Mnogi ne rade, a sami vlasnici su profesori Univerziteta i predaju o ribarstvu. Zar je moguće da ljudi koji su u struci ne mogu da funkcionišu u ovim ribnjacima i da rade?
U celom predlogu zakona o podsticajima nema reči o povrtarstvu. Predlagač se setio, to je naša primedba, da su vrtače poljoprivredno zemljište, ali je zaboravio kompletnu povrtarsku proizvodnju. Ne znam da li su vrtače poljoprivredno zemljište, to mi baš ne liči da je to.
Voćarstvo se spominje samo u članu 2, gde se definišu pojmovi poljoprivrednog zemljišta i obradivog poljoprivrednog zemljišta, to je sve, a malina? Naš glavni poljoprivredni proizvod, a malinari protestuju na ulici. Da li ćemo ga ostaviti bez voćarstva ili da ga treba ubaciti? Naravno, i vinogradarstvo koje se sve više razvija i o kojem takođe treba voditi računa.
Dakle, naši amandmani idu u prilog onim malim poljoprivrednim proizvođačima koji su oslonac ukupnog agrara. Oni koji imaju malu površinu obradivog zemljišta i relativno mali broj grla stoke i takvih je u Srbiji 85%. Ovi ljudi svoje tržišne viškove obezbeđuju za domaće potrebe i naročito za izvoz. Ne zaboravimo da jedinu agrar ostvaruje suficit u izvozu i ta tendencija treba da se nastavi.
Zalažemo se da se vodi računa da plaćanja moraju da idu neposredno proizvođačima, što je više moguće i da se izbegne prelivanje državnih sredstava uloženih kroz subvencije, u džepove onih organizatora proizvodnje kojima ta sredstva nisu namenjena, da se sredstva što brže distribuišu i da se smanji mogućnost malverzacije sa ovim sredstvima.
Takođe je bitno da se zadrže subvencije po hektaru. Ne sporimo stimulativnu vrednost subvencija po proizvodnji, ali ne sada, kada je jedan mali deo zemljišta i agrara tajkunizovan i kada je ogroman deo iscrpljen, osiromašen i na usitnjenom posedu. Subvencije po proizvodnji možemo da uvodimo kada svi imaju bar koliko-toliko jednake pozicije, odnosno start i kada sredimo zakon o zemljištu i ojačamo male i srednje proizvodnje kvalitetnim repromaterijalom i mehanizacijom.
Kada donesemo kvalitetan zakon o zadružnom udruživanju i obnovimo štednju kreditne zadruge onda možemo da se takmičimo u prinosu. Ovako, onaj ko ima više, dobiće i od države više. Zbog toga smatramo da pored ovog kvalitetnog zakona treba pod hitno raditi na zakonu o zadružnom udruživanju i pitamo se kome nije odgovaralo to udruživanje, da se mali i srednji udružuju i organizuju i ko je taj koji je imao moć da pet godina provlači ovaj važan zakon o zadružnom udruživanju, kroz pripremu zakona i peti nacrta. Nadamo se da će ovo ministarstvo i ovaj zakon uskoro ponuditi Skupštini na usvajanje i da će imati više sluha za male i srednje proizvođače.
Takođe, nadamo se da će resorno ministarstvo, pored napora da pravilno rasporedi pare, domaćinski voditi računa o svakom dinaru poreskih obveznika i da će ispratiti realizaciju uloženih subvencija do krajnjih korisnika i očekivanih rezultata.
Situacija u agraru je dovedena do krajnjih granica, tako da više ne možemo da se delimo na poziciju ili opoziciju, već nam je svima u interesu da Ministarstvo poljoprivrede dobro radi. Nošeni takvim namerama, bez obzira što smo opozicija izlazimo sa nekoliko amandmana, koji su vrlo bitni, u želji da popravimo zakon koji je pred nama i sa nadom da će resorni ministar vrlo pažljivo razmotriti i uvažiti naše amandmane.
Na kraju, pošto je bilo nekoliko kolega koji su diskutovali o ovoj okolini zemljišta u Vojvodini, neću puno o tome, jednu rečenicu. Krajnje je vreme da se prekine sa prepucavanjem Republičke i Pokrajinske vlade. Govorim o kupovini zemljišta od strane Ujedinjenih Arapskih Emirata, ovo mi liči na prepucavanje između DS i SNS.
Demokratska stranka Srbije traži od ministarstva i od ministra da Odboru za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu dostavi sve ugovore i predloge ugovora koji su u pripremi, koji će se štampati, da ne dođemo u situaciju da mislimo da se nešto radi ispod žita. Ako već mislite da je transparentno, ostavite to resornom odboru, neka o tome raspravi.
Nastaviću svoju diskusiju o Međunarodnom ugovoru o biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu. Srbija je ovaj ugovor potpisala 2002. godine. Čekali smo 10 godina, 2012. godina je, da ovaj ugovor dođe na ratifikaciju, jedan veoma važan ugovor koji se nadovezuje u suštini na mnogobrojne ugovore koje je Srbija potpisivala. Na Konferenciji koju su UN organizovale u Rio de Žaneiru 1992. godine predstavljena je Konvencija o biološkoj raznovrsnosti i ovu Konvenciju je potpisalo 198 država. Srbija je bila 153. država potpisnik i ratifikovala ga je 2001. godine.
Posle Konvencije o biološkoj raznovrsnosti usledilo je nekih 16 ugovora koje je Srbija potpisala i ratifikovala. To su međunarodni sporazumi koji su detaljnije razrađivali pitanje očuvanja biološke raznovrsnosti i koji su se bavili korišćenjem genetičkih resursa. Ovaj ugovor ne treba mešati sa GMO. U tom smislu, hoću da kažem nekoliko reči o samom ugovoru.
Od početka razvoja poljoprivrede u svetu se koristilo ukupno oko 10 hiljada biljnih vrsta za ishranu. Danas najveći deo ljudske populacije za ishranu koristi samo oko 150 vrsta, a od tog broja 12 vrsta daju 70% prehrane. Kad pogledamo dalje, pirinač, kukuruz, pšenica i krompir obezbeđuju oko 50% hrane. Znači, mi smo se sveli na pet do 12 proizvoda koje koristimo u ishrani.
S obzirom da je došlo do ubrzanog, pazite, od 10 hiljada ubrzana erozija biološke raznovrsnosti u ishrani i genetičkih resursa, probudila se svest o potrebi očuvanja ovog vrednog genetičkog resursa. Ne mislim da ovim treba da se bavi samo Ministarstvo poljoprivrede. Mislim da ovim ugovorima u velikoj meri treba da se bave i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, u jednom i drugom ministarstvu koje delimično pokriva ove delove.
Bitno je takođe istaći da je Srbija jedan od centara biološke raznovrsnosti i da, poređenja radi, u celoj Evropi raste 11 hiljada vrsta, a u Srbiji imamo trećinu ukupnog evropskog fonda. Preko 3,5 hiljada biljnih vrsta raste u Srbiji. Ovo je uzrokovano i istorijskim faktorom i raznim drugim faktorima, ledenim dobima. Mi smo na jugu Evrope, bili smo zaštićeni od nestanka tih vrsta. Ali, kad pogledate da Nemačka ima 2000 vrsta, Engleska ima negde oko 1700 vrsta, a Srbija oko 3500 biljnih vrsta, onda je to zaista jedno veliko bogatstvo sa kojim u EU možemo da mašemo time šta Srbija ima.
Mnoge od tih vrsta mogu da se koriste kako u poljoprivredi, tako u medicini, kao lekovite biljke, tako u oplemenjivačkoj struci, gde možemo npr. da uradimo, pošto smo stepsko područje, oplemenjivanje na otpornost prema suši sa mnogim vrstama koje su u prirodi i koje rastu kod nas autohtono.
Srbija je jedan od centara biološke raznovrsnosti sa indeksom biodiverziteta 0,718. Naš je nacionalni interes da ovo očuvamo i da se revitalizuje i obogati.
Što se tiče jedne interesantne stvari, među tim vrstama, među tih 3500 vrsta, jako je bitno zašto očuvati. Mi smo na području Srbije imali pet vrsta koje su nestale iz svetske flore. U Crvenoj knjizi, kada pogledate, u Srbiji je raslo pet vrsta koje su nekada bile prisutne na našoj teritoriji. Danas ih nemate kompletno u celom svetu. Da ne pričam o vrstama koje se u na krajnjoj granici nestanka i koje su vrlo interesantne.
Zato javnost Srbije treba da se zabrine, zbog toga što država Srbija u 2010. godini za potrebe očuvanja biološke raznovrsnosti nije izdvojila ni jedan jedini dinar, nula dinara za očuvanje biološke raznovrsnosti.
Treba da se zabrinemo jer nemamo razvijeno zakonodavstvo i usklađenu strategiju, pa ne znamo šta nam radi desna a šta leva ruka. Treba da se zabrinemo što nam odlično pripremljeno Odeljenje za genetičke resurse u Batajnici zvrji prazno i što imamo dva čoveka koji čuvaju ovo odeljenje i što tamo nema nikoga, a pre 20 godina je jako lepo zamišljeno da se tu smeste svi naši genetički resursi i da se tamo čuvaju. Imamo zgradu, imamo prostor. Zvrji prazno sa dva čoveka koji ga čuvaju.
Država zbog toga mora aktivnije, snažnije da se založi u očuvanju biološke raznovrsnosti, posebno genetičkih resursa koji imaju potencijalnu vrednost. Političari koji odlučuju, a među njima svi mi ovde, o ovome treba da imamo dovoljno znanja i svesti da se radi o veoma važnim nacionalnim resursima. Javnost treba da prati i ovakvu oblast, a ne samo da prati GMO, nego i ono šta imamo kao resurse. Hvala.

Hvala.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas su na dnevnom redu dva zakona i nekoliko konvencija, Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, Zakon o izmeni Zakona o zaštiti vazduha i, kao što sam rekao, nekoliko konvencija.
Prvo ću nešto reći o Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Demokratska stranka ne može podržati zakon u ovoj verziji. Ne kažem da je on jako loš, ali je loš. I od činjenice koliko će Vlada imati sluha za naše amandmane, takav će biti odnos DS prema ovom zakonu.
Šta je cilj ovog zakona? Postavljam i ministru i sebi pitanje. Da li je on u ovom momentu bio neophodan? Ministar je u uvodnom izlaganju rekao da je bolje da imamo bilo kakav zakon nego da nemamo nikakav zakon. Podsetio bih ministra da mi ovu oblast imamo uređenu Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju, da se posebno poglavlje odnosi na podsticaje. Naravno, svaka Vlada ima svoju politiku, pa i u oblasti poljoprivrede i ne sporim činjenicu da je Vlada mogla da izmeni taj deo zakona kroz izmene i dopune, ali bi onda imali jedan zakon koji bi na celovit način uređivao oblast poljoprivrede i ruralnog razvoja, pa bi tu imali podsticaje i našim poljoprivrednicima bi bilo svakako jednostavnije da se snađu u jednom zakonu, da iščitavaju odredbe u jednom zakonu, nego da imamo dva zakona iz jedne oblasti.
Međutim, možda ovaj zakon ima cilj da između ostalog ispromoviše novu politiku Vlade, odnosno ministarstva, da utvrdi neki diskontinuitet u odnosu na prethodno vođenu politiku u oblasti poljoprivrede i onda je to nešto sasvim drugo, onda je to jedna priča za glasače, za poljoprivrednike, kako bi im se predstavilo nešto što u stvari ovaj zakon ne donosi. Zbog toga je on po nama loš.
Možda treba da na neki način zamagli i priču koja je ovih dana veoma aktuelna, a koja se tiče prodaje, izdavanja u zakup. Pre pet minuta sam taj predugovor imao u svojim rukama i nisam uspeo da ga pročitam, tako da ne znam šta u njemu stoji. Upravo jeste ključni problem i ključna primedba, ključna zamerka DS u činjenici da je taj posao prodaje poljoprivrednog zemljišta, zakupa netransparentan. Koliko je on ekonomski, pravno problematičan, to treba da se utvrdi.
Da bismo to utvrdili, trebalo je o tome povesti određenu raspravu, jer bi poljoprivrednike svakako to interesovalo, i u Vojvodini, i van Vojvodine i u drugim delovima Srbije, a zemlja jeste resurs koji imate ili nemate, koji je u vašem vlasništvu ili nije u vašem vlasništvu, i u tom smislu jeste ozbiljna primedba na netransparentnost ovog postupka. U tom smislu smatram da ovaj današnji zakon, odnosno rasprava o njemu treba da skrene pažnju sa te veoma ozbiljne teme.
O tom postupku privatizacije, ili davanje u zakup, mogli bismo da pričamo jako dugo. Kažete da će ta tema biti u Skupštini kao posebna tema, kao ratifikacija. Iz ovoga što sam video, ugovorne strane kod ovog ugovora su država i privatno lice. Nisam siguran kako jedan takav ugovor može da uđe u Skupštinu na ratifikaciju, ali o tom potom. Ne bih više o toj temi, jer se slažem da ona može biti predmet posebne skupštinske rasprave.
Međutim, ne mogu da se ne osvrnem na činjenicu da je neko danas spomenuo da su poljoprivredna dobra, da je zemlja privatizovana, od Šarića i ne znam koga sve ne, u prethodnom periodu, optužujući za to Vladu u kojoj je učestvovala DS. Podsetiću sve da je najveći broj privatizacija realizovan u periodu od 2003-2007. godine i da u tom periodu DS nije bila na vlasti. Postupak protiv …
(Predsedavajuća: Gospodine Veselinoviću, molim vas da se vratite na temu, s obzirom da je to o čemu govorite bio predmet poslaničkih pitanja. Vratimo se, ipak, na ovu tačku dnevnog reda.)
Predsedavajuća, ministar Knežević vam se obratio sa ciljem da prekine moju raspravu. Vi ste njega poslušali. Rekao sam samo jednu rečenicu, da ću se osvrnuti na …
(Predsedavajuća: Ministar Knežević mi se uopšte zbog toga nije obratio. Molim vas, nemojte, jer niste mogli da čujete šta mi je rekao.)
… Posle tog obraćanja, krenuli ste da me prekidate.
Dakle, Vlada Mirka Cvetkovića, i završiću sa ovom temom, vratiću se na zakon, samo zato što je to danas bilo pomenuto – Vlada Mirka Cvetkovića je krenula u obračun u poznatoj akciji "Balkanski ratnik", protiv klana Darka Šarića. U tom periodu je donet Zakon o oduzimanju imovine stečene organizovanim kriminalom. To zemljište i imovina je vraćena državi. Toliko o tome i hvala vam što ste mi dozvolili da to kažem.
S druge strane, kada je u pitanju sam zakon i ono zbog čega DS ne može podržati zakon u toj formi, gospodine ministre, jeste iz sledećih razloga. Predvideli ste u zakonu da 5% od budžeta Republike Srbije ide za podsticaje, odnosno za poljoprivredu. Smatram da je to malo i da bi to moglo biti i 6%-7%, i oko toga bi mogli ili ne bi mogli da se složimo. Koliko znam, ove godine je budžetu predviđeno 4, 6-4,7% i ne znam kako ćete uskladiti ovaj zakon sa već donetim budžetom i Zakonom o budžetskom sistemu? Odnosno, šta hoću da kažem? Mislim da ovo nije materija za zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Naime, jedan niži zakon, da ga tako nazovem, pravne snage, ulazi u materiju Zakona o budžetskom sistemu. Po tom principu bi u Zakonu o obrazovanju, nauci itd, bili predviđeni procenti za učešće tih oblasti u budžetu Republike Srbije. Opet kažem da nemam ništa protiv toga što je taj iznos definisan, ali mislim da nije mesto ovde.
Suštinska primedba jeste činjenica o kojoj ste vi govorili, rekao bih afirmativno, a to je da Vlada više nema tolika ovlašćenja po pitanju podsticaja u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Ne bih se sa tim složio. Nismo nikakvog usaglašavanja imali sa poslaničkom grupom DSS, a i oni su to malopre istakli, i rekao bih da je to suprotno, da ministar, odnosno sada ministarstvo, ima ozbiljne mogućnosti da utiče i kreira politiku podsticaja. Sam zakon, odnosno zakonodavac propušta priliku da detaljnije uređuje neke oblasti i zbog toga vam se svako poglavlje završava sa – bliže uslove, načine i obrasce, urediće ili doneće ministarstvo. Dakle, nije intervencija ministarstva u tom smislu smanjena, odnosno smatram da je ona na neki način verifikovana i potvrđeno je da će ministarstvo biti to koje će donositi nepredvidive mere podsticaja kroz podzakonske akte, za koje će opet trebati vreme, i šta će poljoprivrednici znati kakve mere će ministarstvo sprovoditi.
Međutim, ključni nedostatak ovog zakona, rekao bih, jeste u činjenici da se ne stimuliše obrada poljoprivrednog zemljišta. Naime, ovaj zakon predviđa da pravo na podsticaje imaju i poljoprivrednici koji obrađuju zemlju i oni koji je ne obrađuju. U tom smislu, ministre, molim vas, podneli smo amandmane, da se to precizira, da se dopuni, tako što će biti predviđeno da pravo na podsticaje imaju samo poljoprivrednici koji tu zemlju i obrađuju. Naš cilj, a nadam se i vaš cilj, nije da zemlja bude u parlogu, da se ne obrađuje. Naš cilj je sigurno da se zemlja obrađuje i da to bude imperativ ne samo ovog zakona, nego svih zakona koji se odnose na ovu oblast, pa i da postoji obaveza poljoprivrednika da zemlju obrađuju.
Druga ozbiljna zamerka jeste neizvesnost koja proističe iz ozbiljnih ovlašćenja koje je dobilo ministarstvo, odnosno ministar, u pogledu mera podsticaja. Nismo sasvim sigurni šta će u tim podzakonskim aktima pisati, ko će imati pravo na podsticaje, dakle, subjekti koji će imati prava na podsticaje i kaže se – fizička, pravna lica. Jeste, sve je to tačno, ali ne znamo koje će vrste biljne imati podsticaj a koje neće. S druge strane, smatram da bi pojedine biljne vrste trebale da imaju veći podsticaj, druge biljne vrste manji podsticaj itd, da bismo došli do stimulacije biljnih vrsta koje odgovaraju ozbiljnoj državnoj politici.
Ovaj zakon se donosi na neodređeni period. Smatram da to nije dobro. Ovaj zakon je trebao biti ograničen do 2014. godine, kada će EU doneti svoju strategiju iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Tada bi mi trebali da kreiramo novu politiku, koja bi bila prilagođena EU i kretanjima na tržištu poljoprivrednih proizvoda. U tom smislu smatram da i činjenica da fiksirani iznos u dinarima može biti obezvređen inflacijom koja je danas veoma ozbiljna, koja će u narednom periodu verovatno biti slična kakva je trenutno pod kormilom ove vlade i da će hiljadu dinara za, recimo, uzgoj svinja pojesti cena gasa, da će deset svinja otići za gas, deset svinja će otići za električnu energiju – je li tako, gospođo ministar? Tako da, u tom smislu smatram da fiksiranje ovih iznosa nije dobro.
Gospodine ministre, nejasno je i ko će imati pravo na podsticaje? Sada se vraćam na subjekte, ali i na biljne vrste. Postavljam vam pitanje u ime jednog voćara iz Srema. Da li ću ja, evo, ja sam taj voćar, imati pravo na podsticaje za deset hektara podignutih zasada jabuke, kruške, nije bitno, ili maline u drugim delovima Srbije?
To iz ovog zakona ne možete iščitati. Da li ću imati veće podsticaje ako te zasade natkrijem i na manjem delu sam zavistan od oblaka i onoga što pada sa neba? Da li ću ja kao neko ko želi da se bavi uzgojem vinove loze imati podsticaje? Voćarstvo je u totalno neizvesnom položaju. Iz ovog zakona se to ne vidi. Možda je to vama jasno, ali meni nije jasno i tim ljudima sigurno ne može biti jasno. U tom smislu treba posebno pojašnjenje. Da li će neko imati podsticaje ako želi da podigne klanicu za bavljenje živinarstvom itd?
O ruralnom turizmu ni reči. Bez kompleksnijeg pristupa razvoju sela koje će uključiti u sebe sve aspekte, a ne žele i ne znaju svi da se bave svinjogojstvom, ne znaju i ne žele svi da se bave uzgojem neke druge biljne ili životinjske vrste. Možda neko želi da se bavi ruralnim turizmom. Možda želi da se bavi nekim drugim poslovima. Znate li kako izgleda evropsko selo? Svaka kuća je mala fabrika. Neko pravi zdravu hranu. Neko se bavi ruralnim turizmom, prima goste i prodaje poljoprivredne proizvode. Bavi se onim čime zna. Na taj način se sprečava odliv sa sela u gradove i na taj način sela postaju privlačna koliko i gradovi. Mislim da ste ovu oblast ispustili. U amandmanskom smislu smo reagovali i molim vas da i to imate u vidu.
Sa druge strane, smatram da ste trebali da maksimizujete iznos sredstava koji se daju kroz podsticaje. U jednom članu ste rekli da posle 20 miliona se proporcionalno smanjuju podsticaji. Smatram da to u ovom ograničenom budžetu nije dobro. Nemamo dovoljno sredstava u budžetu da svi budu zadovoljeni, i tajkuni, kako ih zovete, i sitniji i srednji proizvođači. Mišljenja sam da je maksimalne subvencije potrebno ograničiti. Recimo, da 20 miliona bude gornja granica koju neki poljoprivrednik, bio fizičko ili pravno lice, može da dobije kao podsticaj.
Smatram da subjektima koji ostvaruju prava na veće podsticaje, bili oni naši građani, bio to Kostić, bio to Matijević ili šeik, nemaju toliki interes koliki je interes malog i sitnog proizvođača. Ne možemo ih staviti u isti koš. U tom smislu smatram da ste nominalno trebali ograničiti maksimalan iznos koji se tiče podsticaja i da na taj način stavimo u povoljniji položaj male i srednje poljoprivredne proizvođače.
Nešto o drugom zakonu ne manje bitno, ali koji je objedinjen u ovoj raspravi, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti vazduha. Mislim da smo napravili, odnosno Vlada nekoliko veoma pogrešnih koraka, pre svega ukidanjem Fonda za ekologiju. Sva sredstva su usmerena u budžet RS. Trošenje tih sredstava ne bih rekao da je netransparentno nego ona idu za sve namene a najmanje za ekologiju. Ukinut je povraćaj takse za zagađivače lokalnim samoupravama za 40% i sada lokalne samouprave neće moći da ispune zadatke iz oblasti ekologije i zaštite vazduha koja se od njih očekuje.
Imam podatak da većina uređaja za merenje zagađenosti vazduha nije servisirana ili su u lošem stanju. Imam podatak da se manje sredstava ulaže u ključne stvari kada je u pitanju zaštita životne sredine. U tom smislu smatram i pozivam ministarku da nađe način da sredstva koja se ubiraju sa ciljem zaštite životne sredine budu namenski korišćena za svrhu zaštite životne sredine.
Demokratska stranka će se u tom smislu odnositi prema ovim zakonima. Ako budete uvažili naše ključne amandmane, to bi svakako popravilo ove zakone i na neki način možda promenilo naše mišljenje koje sada imamo prema ovim zakonima, ali su bitni poljoprivredni proizvođači i koristi koje će oni imati iz ovih zakona. Hvala.

Reč ima ministarka Mihajlović.

Poštovani poslaniče, ovo što ste govorili vezano za Fond o zaštiti životne sredine nema baš apsolutno nikakve veze sa izmenama i dopunama Zakona o vazduhu, ali bez obzira na to, naravno da ću vam odgovoriti vezano za Fond za zaštitu životne sredine. Ovom prilikom mogu da kažem da će sva dokumentacija Fonda za zaštitu životne sredine u narednih 10 dana biti predata Tužilaštvu. To ne znači da one obaveze koje su po ugovorima napravljene neće biti ispunjene, ali javnost će biti obaveštena o tačnom datumu i svih 1.500 ugovora, od kojih postoje indicije da bar polovina ugovora ima ozbiljnih problema biće predmet Tužilaštva.
Sa vama se potpuno slažem da mnogi uređaji nisu servisirani i da se najmanje vodilo računa o zaštiti životne sredine, a Fond za zaštitu životne sredine je postojao upravo zbog toga. Kada govorite o lokalnim samoupravama, mi smo u Ministarstvu vrlo svesni da su postojali različiti načini namene u lokalnim samoupravama onoga što se zove – novac namenjen za zaštitu životne sredine.
Morala bih da se ovom prilikom vratim na izmene i dopune Zakona o zaštiti vazduha, zato što mi danas ovo radimo i menjamo unutar ovog zakona u stvari ima za cilj da u najkraćem mogućem periodu u naredne dve godine donesemo ono što prethodna Vlada nije donela, a imala je obavezu, a to je recimo strategija za zaštitu vazduha, to je nacionalni program za postepeno smanjivanje godišnjih maksimalnih nacionalnih emisija. To su sve stvari koje su morale da se donesu, a da ne govorimo o šest uredbi koje su takođe morale već 2011. godine da budu donete.
Razumem vašu brigu verovatno vezano za Fond za zaštitu životne sredine i sve one ugovore koji su zaključivani na različite načine. Verujem da će nadležni organi dati poslednju reč o tome, ali bih takođe volela da i vi razumete koliko je životna sredina zaista značajna, a ne da o tome pričamo medijski, kako se radilo u prethodnom periodu, nego da istinski učinimo da živimo u zdravoj životnoj sredini, da imamo kvalitetan vazduh koji udišemo.

Hvala.
Gospodin Veselinović, replika.

Ministarka, vrlo ste maliciozni. Pitao sam vas za sredstva koja sada idu u budžet Republike Srbije. Vi mi pričate o ugovorima Fonda za zaštitu životne sredine. Ne žalim za ukidanjem Fonda za zaštitu životne sredine, niti sam vas to pitao.
Interesuje me – da li sredstva koja idu u budžet Republike Srbije, a namenski su ubrana, kako bi štitila životnu sredinu, da li će biti trošena u ime građana Republike Srbije za zaštitu životne sredine? Ujutru kada se probudim u Novom Sadu vidim crn sneg, a ne beo. To mene zanima. To zanima građane Srbije, Novog Sada, Pančeva itd.
Sneg kada padne, posle 24 sata je crn. To ima veze sa izmenom i dopunom zakona o zaštiti vazduha. U tom smislu smatram da treba da razgovaramo o temama koje građane interesuju. Nemam ništa protiv da se svaki ugovor u prethodnom periodu stavi na uvid, da se istraži itd. Nikakvih problema u tom smislu nemam.
Pitam vas – da li ćete preduzeti mere, u drugom delu vašeg odgovora ste rekli da hoćete, koje bi ispravile ove stvari koje jesu problem, a to je da se ulože u namene koje su potrebne, da ne govorim o ekologiji u širem smislu.
Nisam imao nikakvu političku tendenciju da vas kritikujem iz razloga kritizerstva, nego da postavim pitanja – kako će se ta sredstva koristiti?

Reč ima ministarka Mihajlović.

Tako i razumem da nije bilo nikakve politike ovde i da je ovde u pitanju samo kvalitet vazduha i kvalitet životne sredine. Ono što se u prethodnom periodu pokazalo jeste da se o tome nije vodilo računa. Taj sneg o kome pričate nije posledica rada ove Vlade, nego je posledica prethodne Vlade i silnog novca. Između pet i sedam milijardi je bilo u tom fondu i trebalo je da budu namenjeni zdravoj životnoj sredini.
Zakonom o budžetu i ukidanjem Fonda novac jeste centralizovan u smislu budžeta i mi, kao ministarstvo, imamo projekte koji će svakako biti finansirani na način da zajedno sa Ministarstvom finansija izvršimo plaćanja, odnosno da obezbedimo da se određeni projekti životne sredine realizuju.
Dodatno sam morala da vam odgovorim. Ovo je drugi deo. Mislim da javnost Srbije, a i vi, treba da bude informisana. Nije dobro stanje životne sredine, a novca je, verujte, bilo previše, a rezultat je ovakav kakav jeste da mi kada govorimo o emisijama štetnih supstanci po nekoliko puta imamo više, nego sve zemlje u regionu. Prema tome, šta se radilo u prethodnom periodu?