Narodni poslanik Zoran Kasalović ima reč.

Poštovani predsedniče, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, SPS smatra da su poljoprivreda,  selo i proizvodnja hrane veliki potencijal privrednog i društvenog razvoja, kao i izvozna šansa Srbije, ali samo uz potrebnu pažnju i određenu podršku u njihovu modernizaciju i restrukturiranje.
Smatramo svojim važnim političkim ciljem poboljšanje životnog standarda i društvenog uticaja ljudi na selu. Rad na selu mora da se isplati jer u suprotnom imaćemo negativne demografske tokove, pražnjenje čitavih područja, a srpski seljak, poljoprivrednik želi i zahteva od svoje države i svoje Vlade domaćinsko ponašanje i zbog toga ne sme više biti praznih obećanja, a u prošlosti ih je bilo, ne sme više biti vođenja socijalne politike na uštrb sela i poljoprivrede, a bilo je, ne sme više biti improvizacije, a takođe je bilo u prošlosti. Potrebna je iskrena i osmišljena podrška.
Zbog toga na samom početku želim da kažem da je jako bitan upliv javnosti i transparentnost u načinu korišćenja podsticajnih sredstava. Želim da istaknem da je jako bitno što su u čl. 10. i 11. predviđeni otvaranje namenskog računa i registar vođenja podsticaja, što će obezbediti javnost u utrošku ovih podsticaja, takođe i isplatu podsticaja strogo propisanih u određenim rokovima, kakav je npr. predviđen u članu 16, kada su u pitanju premije za mleko, gde se kaže da u roku od tri dana od dana isplate mora se izvršiti isplata na namenski račun. Naravno, nakon toga jako je bitna i kontrola trošenja podsticajnih sredstava i dobro je što su široko postavljena ovlašćenja inspektorima u članu 44. koji ima ovlašćenja da podnese i krivične prijave za privredne prestupe, a takođe i prekršajne prijave. Složio bih se sa prethodnom koleginicom iz DSS da zaista očekujem da ministarstvo i nadležne službe u tom smislu se i operativno pripreme, i brojčano i kvalitativno, kako bi se ovaj ceo proces mogao do kraja ispratiti.
Selu je potreban razvoj moderne privrede, privredne, saobraćajne i društvene infrastrukture. To je zaista jedan od načina za prevazilaženje dramatičnog upozoravajućeg trenda koji prema podacima iz 2010. godine govore da od 4706 naselja ili negde oko 25% ukupnih naselja, u 1140 nije se rodilo nijedno dete, a od 165 opština, bez Kosova i Metohije, svega u osam je zabeležen pozitivan prirodni priraštaj, što zaista govori o negativnim demografskim tokovima.
Zbog toga želim da jasno podržim definisanje u ovom predlogu vrsta podsticaja za mere ruralnog razvoja u članu 32. i posebno predložene podsticaje za unapređenje ruralne ekonomije, gde se predviđaju i investicije za unapređenje i razvoj infrastrukture u ruralnim područjima jer je to pre svega osnov i pretpostavka za razvoj ovih područja, a i stvaranje pretpostavke za zajedničko delovanje Republike Srbije, odnosno države, autonomne pokrajine i lokalne samouprave.
Predstavljajući okvire politike Vlade Republike Srbije, premijer Dačić je u svom ekspozeu krajem jula meseca dao okvire politike u kojem je rečeno da Srbija mora imati jasnu strategiju ekonomskog razvoja zasnovanu na svojim komparativnim prednostima, a to su pre svega poljoprivredna i prehrambena industrija, energetika i infrastruktura. U tom kontekstu, premijer je najavio i povećanje agrarnog budžeta, ove godine je on 4,5%, kao što smo čuli, sa ciljem da u 2014. godini bude i celih 5%, naravno, i utvrđivanje agrarne politike na dugi rok, kako bi se poljoprivrednici mogli dugoročno pripremiti i planirati svoju proizvodnju jer je to jedini i pravi put kako bi Srbija bila veliki izvoznik hrane ili ono što bi mogao biti cilj jednoga dana – svojevrsna bašta Evrope.
Logično, u skladu sa ovako definisanom politikom premijera, mi danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Zaista, resorno ministarstvo je vrlo brzo reagovalo, na čelu sa gospodinom Kneževićem, koji je čovek koji potiče iz Banata, i siguran sam da dobro prepoznaje potrebe poljoprivrede i značaj podsticaja. Nesumnjivo je da se predlogom odredbi zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju vrši jedan prekid promenljive i nekonzistentne agrarne politike jer se ovim zakonom na jedan sistematski način uređuje jedan okvir i uređuju vrste podsticaja, uslovi za ostvarivanje prava na podsticaje i korišćenje podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Podsticaji o kojima je dosta ovde bilo reči kada su u pitanju direktna plaćanja, gde su predviđene premije, podsticaji za proizvodnju, regresi, kreditna podrška, mere ruralnog razvoja, o nekima sam već nešto i rekao, naravno i poslednji podsticaj, kojih ima sedam, uveren sam svakako da će doprineti uspostavljanju predvidljivosti, stabilnosti i konzistentnosti agrarne politike jer na ovaj način će se, kao što je i sam ministar u svom uvodnom obraćanju rekao, na minimum svesti ili ukinuti uredbe koje su bile osnovni izvor vođenja ad hok agrarne politike, što je podrazumevalo i određene pritiske na Vladu i sve druge negativne posledice koje smo imali u prethodnom periodu.
U obrazloženju predlagača govori se da poljoprivreda predstavlja jedinu granu srpske privrede koja ostvaruje pozitivan bilans u spoljno-trgovinskoj razmeni u kontinuitetu od 2005. godine i to je zaista dobro. S druge strane, ono što nije dobro jeste struktura koja nije naročito povoljna, ako se ima u vidu da dominiraju primarni poljoprivredni proizvodi niže dodatne vrednosti, naravno, u poređenju sa finalnim proizvodima koji imaju višu dodatnu vrednost. To svakako predstavlja jedan određeni prostor za razvoj naše poljoprivrede u budućnosti. Upravo zbog toga na ovom mestu želim da kažem da mi nije jasno zbog čega u osnovnom Predlogu zakona i u Nacrtu zakona nisu predložene podsticajne mere za živinarstvo.
Mi smo zbog toga, poslanički klub SPS, podneli određene amandmane kada je u pitanju tretman podsticaja u živinarstvu. Želim da kažem pre svega da postoji više razloga zbog čega smo to učinili. Živinarska proizvodnja je veoma značajna, pre svega zbog ishrane stanovništva bitnim namirnicama kao što su meso i jaje, a već je bilo reči da je meso koje potiče iz živinarske industrije nešto jeftinije i dostupnije širokom sloju stanovnika. Ako pogledamo podatak da u istoriji živinarstva nikada nije bio manji broj roditelja, dakle, roditeljskih kokoški, to svakako zabrinjava i govori o nebrizi i nepažnji u nekom prethodnom periodu, a ujedno sve nas upozorava da ukoliko bi se ovaj trend u budućnosti nastavio, bukvalno bi došlo do drastičnog pada proizvodnje ili nestanka proizvodnje u živinarstvu. Naša država bi postala apsolutno zavisna od uvoza, što sigurno niko od nas i ne želi.
S druge strane, živinarstvo predstavlja značajne potencijale za izvoz od traženih namirnica na vrlo atraktivna svetska tržišta. Potrebno je usaglasiti određene odredbe sa standardima EU. Potrebne su i određene investicije u modernizaciju zastarelih kapaciteta u živinarstvu zbog čega se u potpunosti ne mogu iskoristiti genetski potencijali svetskih proizvođača živine. S druge strane, treba reći da bi se podsticajima u živinarstvu svakako suzbio promet i proizvodnja u sivoj zoni i na taj način se pospešila svakako zdravstvena bezbednost namirnica, a samim tim i zdravlje konzumenata, odnosno stanovnika u državi Srbiji. Mi smo imali ideju nekog šireg obuhvata, ali između jednako važnih grana u živinarstvu, zaista opredelili smo se za ono što je moguće i cenim da to može biti prihvatljivo za ministarstvo i Vladu. Dakle, kada su u pitanju roditelji, jer je to baza i osnova buduće proizvodnje.
Uvaženi gospodine ministre ceneći vašu dosadašnju podršku i razumevanje problematike kada je u pitanju poslovanje naše najznačajnije kompanije u oblasti živinarstva "Agroživ" iz Žitišta koje zahvaljujući izuzetno produktivnoj podršci države preko javnog preduzeća "Srbijagas" je u vrlo kratkom roku uposlila negde oko 1.300 radnika. To su vrlo obučeni radnici sa dugačkom tradicijom rada u živinarstvu. U periodu od dve godine je ova kompanija osvojila negde oko 60% domaćeg tržišta, a negde oko 15% proizvodnje izvozi se u Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru.
Uz određene investicije u novu klanicu mogu se poboljšati i kvalitet proizvoda, naravno, samim tim i stvoriti perspektive za finalizaciju svojih proizvoda, što sam, shvatam uvideo da je cilj i samoga ministarstva, dakle, finalizacija proizvoda, veća dodatna vrednost i potencijali izvoza. Dakle, predstavlja jedan značajan potencijal u našoj državi i zbog toga sam uveren da svakako prepoznajete značaj živinarstva i opstanak pre svega domaćih proizvođača poput kompanije "Agroživ" iz Žitišta koja mora da dobije uveren sam podršku i u budućem periodu, jer je ona značajna pre svega za domaće tržište, a naravno i drugi naši mali i veliki proizvođači iz oblasti živinarstva i da ćete dobro razmotriti, prihvatiti predlog amandmana SPS i da ćete na taj način, odnosno da ćemo zajedno na taj način stvoriti dugoročne podsticaje u živinarstvu i izbeći realnu opasnost da naša zemlja u tom domenu postane potpuno uvozno zavisna država.
Na kraju, uvažavajući zaista sve iznete argumente i pre svega ciljeve ovog zakona, u ostvarivanju predvidive i stabilne agrarne politike na dugi rok, poslanički klub SPS u načelu će podržati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovani ministre, kolege iz ministarstva, narodni poslanici, građani Republike Srbije, niko se neće žaliti zbog činjenice da mi danas raspravljamo o poljoprivredi. To je verovatno jedan od retkih elemenata konsenzusa u našoj zemlji, građana ali i dobro namernih prijatelja u svetu koji kažu da možemo mnogo više sa resursima koje imamo. Resursima koji nisu samo ti 3,9 miliona hektara obradivog zemljišta visokog kvaliteta i koji ne bi trebalo da bude previše pogođen klimatskim promenama koje su neizbežne. To je pre svega određena tradicija, znanje i stanovništvo koje je spremno da se angažuje.
Zbog toga moram da kažem da mi danas ne želimo da kritikujemo ovaj zakon da bi ga kritikovali, nego više da kažemo da smo razočarani možda zbog manjka ambicija ovoga što nam se danas predstavlja. Ovo je ključna branša u našoj ekonomiji. Iskreno govoreći mi ćemo reći da je dobro, da imamo zakon, čak tu ima i elemenata oko ruralnog razvoja koji se po prvi put nalaze u zakonu, zakonskoj materiji i to je nešto što daje više izvesnosti.
Pogledajmo na razini od 12 godina i tačno je da šest vlada, ovo je šesta vlada posle petooktobarskih promena, a bilo je mnogo promena u agrarnoj politici i to ne samo u radu prethodne Vlade, nego i onih prethodnih vlada pre njih. To nije bilo dobro i zato imali bi podršku od DS ukoliko bi išli ambiciozno na jedan dugoročni plan razvoja našeg poljoprivrednog sektora. Mogao bih da se našalim, da je možda naše razočaranje veće zbog toga što mi demokrate uvek više očekujemo od naših članova, pa bogami i od naših bivših članova.
Zbog toga, ministre, mi želimo danas da vas ohrabrimo da i u raspravi oko ovog zakona, ali i generalno oko ove materije pokažete više ambicije. Nemojte da date da vam se drugi mešaju u resor koji znaju mnogo manje. Nemojte da date drugim ministarstvima koji možda imaju drugačije ciljeve da ulaze u vaš atar, ako smem tako da kažem.
Sad nekoliko pojedinosti. Mislim da će moje kolege u ovoj raspravi obrazložiti amandmane koje smo pripremili i kao što sam rekao nemaju nikakvu političku primesu, nego samo da pokažu da je moguće uraditi bolje i sa jednim ovakvim tekstom. Ključni problem ovog teksta je sledeće. On u suštini duplira jedan drugi tekst, jer već postoji Zakon o poljoprivredi, mogao je da se taj zakon upotpuni i imali bi isti efekat. Taj zakon ima i programe koje ste jutros spomenuli ministre kada ste obrazlagali i vi ste uzeli elemente iz tih programa i stavili ih u zakon i neke elemente uredbi i to je možda dobro, da vidimo šta će se planirati kod nas, ali tu ste stali. Dali ste minimalne cene koje su odavno postignute, sa izuzetkom sedam dinara po litru mleka i to neće biti lako postignuti, mislim da ste svesni toga. Onda ste sve drugo ostavili vama i Vladi da odluči.
Tako da od neke sigurnosti koja je ovde najavljena nema baš mnogo šta. Mislim da ono što fali u ovome zakonu uz određene tehničke probleme koje ću sada napomenuti jeste nedostatak vizije i jasnog opredeljenja gde treba da ide naš strateški sektor poljoprivrede. Tehnički problemi su to što imamo premije i sada govorimo o zakonu, nema više uredbi, koja kao što znamo se lakše promeni, dovoljna je jedna sednica Vlade, ovde imamo premije koje su u dinarima i koje nisu indeksirane. Dobro znamo da je guvernerka rekla da ćemo ići na 5,5 inflacije ove godine i to ćemo tek videti, ali je već ona rekla da će se minimalno obezvrediti u evrima premija za 5,5% od momenta kada se izglasa ovaj zakon, pa do sledećeg budžeta za 2014. godinu.
Imamo iskustvo, evo poreski zakoni imaju ugrađene sisteme indeksacije, ne u evrima, ali bar za ono što će biti inflacija za predstojeću godinu. Nema nikakvog razloga da resorni odbor odmah usvoji na sednici indeksaciju za inflaciju koja bude konstatovana na kraju godine i da na taj način pokažemo da u realnom iznosu premije koje su ovde naznačene neće biti obezvređene.
Drugi element, ja danas slušam kolege poslanike koliko puta smo čuli tu debatu, resorni ministri žele da imaju deo budžetskog kolača. Poštovani ministre, poštovane kolege i građani Republike Srbije, nije dobro za one koje žele dobro nekom sektoru da žele da imaju procenat budžeta iz veoma jednostavnog razloga. Naši budžeti, ma ko ih pravio, su pre svega budžeti iz kojih se isplaćuje subvencija tj. dotacija našem penzionom fondu, dosta plata i u suštini taj procenat budžeta skoro u potpunosti zavisi ne od agrarne politike Vlade, nego od politike plata i penzija koje Vlada želi ili može da sprovede u datom momentu.
Zamrznite plate i penzije kao što je slučaj u ovom budžetu koji ste predložili i izglasali i lakše ćete doći do većeg procenta budžeta jer subvencija za penzije neće biti tolika, neće rasti onoliko koliko treba da raste da se pratila inflacija za naše penzionere i one koji imaju plate iz budžeta. Dođite u momenat kada postoji socijalna tenzija za povećanjem budžetskih plata i mehanički će taj procenat budžeta pasti.
Razmislite o tome i kažem vam odgovorno da je jedini način da mi svi, ma kojoj partiji pripadali, možemo da pratimo koliko stvarno izdvajamo za određeni resor, ovde poljoprivredu, jeste učešće u BDP, nema boljeg. Jer, BDP je kolač koji proizvedemo svi mi zajedno i na tom kolaču se vidi, na podeli tog kolača se vidi koji su pravi prioriteti naše nacije. U tom slučaju nema više tih eksternih faktora poput povećanja i zamrzavanja plata i penzija.
Napokon, moram da vam kažem to sad više nije tehnika, mada vidite da ovo baš nije bezazlena tehnika za ovo što se predstavlja kao višegodišnje i dugoročni budžet, vidimo veliki problem iz iskustva, iz vaše odluke da se vratite na premiranje hektara, ma šta se na tom hektaru radilo. Parložen, ne parložen, intenzivan, ekstenzivan, prisutan, ne prisutan. Godine 2007. ja sam jedan od autora te mere koja je bila veoma bitna, a to je uvođenje te mere premiranje po hektaru.
Setite se, to je bila jedna od ključnih mera koje je DS predložila za izbore 2007. godine. Ona je primećena sa razlogom i ona jeste doprinela, sa tim ćete se složiti, povećanju naše proizvodnje i ovih rezultata, uprkos suši kojom smo posegnuti prošle godine.
Mi smo imali sada i nekoliko godina iskustva i zato je Ministarstvo poljoprivrede, razmatrajući efekte te mere, videvši da ona počinje da ima neke nelogične posledice, možda neće ići do onog momenta kao što je jedanput imao jedan bugarski ministar poljoprivrede koji je morao u Evropskoj komisiji da objašnjava da snimci satelitski za neke premije koje je očekivao iz evropskog budžeta su išle sa nečeg što su parkinzi i ni na koji način poljoprivredna zemlja koja se obrađuje. Postoje ozbiljni problemi sa tim, ali da ne kažemo i da ne pričamo o potencijalnim zloupotrebama, ni o nepravdi, gde neko dobija istu cenu radio ili ne radio. Suštinski problem je da je EU uvela premije po hektaru u momentu kada je imala hiperprodukciju, a istovremeno je želela da očuva kapacitet sela. Zato nisu gurali u prinos.
Ministre, jutros smo čuli od vas i mi dobro znamo da je to nama potrebno. Nama treba prinos i nama treba kvalitetan prinos, pre svega tamo gde kultura donosi najviše, jer poljoprivreda od svih grana u našoj zemlji jeste ona koja je najmanje uvozno zavisna i koja u najkraćem roku može da doprinese ne samo spoljnom bilansu, blagostanju našoj zemlji, nego zbog toga što je malo uvozno zavisna doprinosi stabilnostima makroekonomije dinaru i mogu isto da kažem da je to još jedan nusproizvod poljoprivrede o kojem se malo priča. Ona kroz biomasu i neke druge nusproizvode može doprineti energetskoj efikasnosti i ekologiji.
Ono što nama fali u ovom zakonu su ključna pitanja koja ću samo izlistati, jer verujem da mi danas tokom ove debate moramo o njima pričati.
Prvo, gospodine ministre, moramo se odrediti prema EU. To vam kažem i kao potpisnik Sporazuma o pridruživanju. Zbog Haga, Kosova i danas krize u Evropi spremni smo, gospodine ministre, da podržimo vaše napore, aktiviranje zaštitnih mehanizama, jer rokovi o kojima se govorilo 2002-2003. godine, kada su počeli pregovori, pa sve do 2008. godine, kada su se završili, su probijeni sa strane EU. Verujem da mi ovde možemo da postignemo nacionalni konsenzus oko tog pitanja. Imamo svo pravo da tražimo da neki prelazni periodi budu produženi, da neke naše kulture budu zaštićene. To je nešto što je veoma bitno za veliki broj naših poljoprivrednika i tražim od vas, ministre, da se angažujete. Čuli smo da ste napisali neko pismo u tom pravcu. Dajte nam to pismo i hajde da svi zajedno radimo na tom bitnom pitanju.
Drugo pitanje – zašto, kada smo svi složni da moramo obrnuti proporciju između ratarstva i stočarstva, ne vidimo nikakav iskorak ovde da u mnogo većoj meri naša poljoprivreda bude prosvećena stočarstvom? Treba li pomenuti da kvota za izvoz "bebi bifa" nikad nije ispunjena više od 18%, a za taj proizvod i za mnoge druge iz tog programa postoje i te kako solventne potražnje na tržištu EU?
Želim još samo da kažem da ne vidimo ovde što se tiče ruralnog razvoja mnogo štošta, osim organske proizvodnje. Hajde da se malo našalim, nije valjda zbog toga što je šef ove stručne grupe koja je pisala ovaj zakon i te kako lično aktivan u tom domenu, činjenica da se nalazi toliko napisanog oko samo tog programa? Bilo bi dobro da sve to bude predstavljeno na pravi način.
Ima još mnoga toga što želimo da kažemo. Na kraju želim da kažem nekoliko reči o zemljištu. Sa 3,2 hektara u proseku Srbija je daleko ispod minimuma onoga što može biti velika produktivnost, ono što nam treba da dođemo do šest, sedam, deset milijardi dolara suficita u našoj razmeni. Moramo se pitati šta će biti sa ovih nekoliko stotina hiljada zakasnelih ostavinskih rasprava koje nikako da se završe. Gde su mere da objedinimo na jedan dobrovoljan način, uz podsticaj te posede?
Gospodine ministre, jutros ste rekli da nam je potrebna jedinstvena politika. Niko oko poljoprivrede neće deliti Srbiju. Svi od Subotice do Vranja se slažu da je to šansa.
Govorili ste i o nestabilnosti agrarne politike. Iza te nestabilnosti ne stoji samo politikanstvo, postoji nešto suštinsko, a to je da imamo bar tri područja koja su topografski, sociološki i po istoriji podosta različiti od Vojvodine, centralne Srbije i brdsko-planinske poljoprivrede.
Moramo imati regionalizaciju ove agrarne politike. To će DS predložiti. Ne delimo tako Srbiju. Ono malo što piše ovde o ulozi pokrajine nije dovoljno. Verujemo da ćemo samo na taj način imati mir u kući kada se priča o poljoprivrednom zemljištu.
Na kraju, DS nije protiv aranžmana o kojem je vaš kolega i vi ste pregovarali sa Arapskim Emiratima. Tu postoji problem komunikacije, a verovatno i strategije. Poljoprivredno zemljište nije samo osetljivo pitanje u Srbiji. Poštovani poslanici, malo severnije, u mađarskom parlamentu pre nekoliko nedelja Mađarska, makar bila punopravna članica EU od 2004. godine, donela je zakon kojim zabranjuje poljoprivrednog zemljišta strancima.
Mi ne kažemo da trebamo ići u tom pravcu, ali kada znamo da neke od naših zemalja suseda nemaju samo domaća sredstva, nego imaju često dupliranje njihovog agrarnog budžeta, poput Hrvatske, koja već danas ima 400 miliona domaćih evra i koja će kroz koju godinu, kada dođu i direktna davanja iz evropskog budžeta, imati skoro milijardu evra godišnje za agrar, makar imali i tih 5% u budžetu, bićemo tri do četiri puta manji.
Ne treba uvesti nacionalizam tamo gde nema mesta, ali moramo biti svesni da oko pitanja poljoprivrednog zemljišta može nam se nehotice pojaviti ogroman politički problem sutra. Naša odgovornost kao narodnih poslanika i vas, nosioca izvršnih vlasti je da anticipiramo i da donesemo mere i da imamo jednu nacionalnu raspravu o poljoprivrednom zemljištu, nacionalnom blagu i da vidimo pod kojim uslovima mi koji još nismo članica EU, želimo da raspolažemo njim sve do ulaska u tu istu Uniju, a dobro znamo da će to potrajati. Zbog toga nemojte se ljutiti ukoliko vojvođanska Vlada danas formira ekspertsku grupu sa osam izuzetnih stručnjaka. Znam da ih vi poznajete. Nek daju svoje mišljenje. Hajde da svi dobro pogledamo šta je u tom sporazumu i da on ne bude kamen spoticanja, nego da se unapredi tamo gde treba, da se unapredi, da bude taj prvi korak u onome sa čime se slažemo. To je način da uz domaću snagu imamo mogućnost da privučemo velike investicije u ono što će biti, ma ko bio na vlasti, u to sam uveren, jedna velika šansa za našu zemlju. Hvala puno na vašoj pažnji.

Reč ima narodni poslanik Oto Kišmarton.

Hvala.
Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, u dosadašnjoj raspravi koja se vodi u načelu o Predlogu zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, tj. u razvoju sela, nije se čulo da je ovaj zakon nepotreban i da je ovaj zakon loš. To je verovatno zato što je zakonski predlog dobar i potreban za pokretanje i razvoj poljoprivrede, prerađivačke industrije i ukupne privrede i države u celini.
Čuli smo primedbe na ovaj zakonski predlog, kao i dobronamerne predloge u cilju poboljšanja zakona, što je normalno, jer svaki poslanik želi da da svoj doprinos u pisanju zakona kojim će se pokrenuti poljoprivreda i od čega će imati koristi ne samo poljoprivredni proizvođači, nego i društvo u celini. Ukoliko su ti predlozi poslanika dobri i od koristi za razvoj poljoprivrede, verovatno će ih ministarstvo prihvatiti.
Postavlja se pitanje da li je visina podsticaja dovoljna za unapređenje poljoprivredne proizvodnje. Treba imati u vidu da se ovde govori o minimalnim iznosima podsticaja koji mogu biti i viši kada se za to stvore uslove. Danas kada nam je privreda i poljoprivreda razorena kao ekonomija zemlje, teško je očekivati više izdvajanja za poljoprivredu.
Poštovane kolege narodni poslanici, ovaj zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno razvoju sela treba da doprinese uspostavljanju dugoročne stabilnosti, predvidivosti i transparentnosti agrarne politike. Ovim zakonom treba da se izbegne promenljivost i nestabilnost poljoprivredne politike.
Ovaj zakon treba da omogući poljoprivrednim proizvođačima srednjeročno i dugoročno planiranje proizvodnje, tj. da omogući poljoprivrednim proizvođačima da svoju proizvodnju usmere, odnosno specijalizuju proizvodnju gde će ostvariti najbolje rezultate, a ne da svaštare.
Ovim zakonom se definišu mere agrarne politike koje će se primenjivati kroz definisanje vrste podsticaja, načina njihove primene, definišu se korisnici podsticaja, uslovi korišćenja podsticaja, definiše se vođenje evidencije o podsticajima, određuje se i inspektorski nadzor u korišćenju podsticaja. Ovaj zakon treba da stvori uslov za planiranje potrebnih budžetskih sredstava za realizaciju agrarne politike u svakom budžetskom periodu.
Poštovane kolege postavlja se pitanje šta je cilj podsticaja u poljoprivredi? Da li je cilj da na osnovu vlasništva nad zemljom država isplaćuje poljoprivredniku podsticaj i da poljoprivrednik živi od tog podsticaja? Ako je tako, onda je podsticaj jedna socijalna kategorija. Svakako da to nije cilj države. Podsticajem, država treba da utiče na porast poljoprivredne proizvodnje i na taj način na poboljšanje položaja poljoprivrednika i poljoprivrede.
Gde se danas nalazi poljoprivreda Srbije? Srbija raspolaže sa 5,6 miliona hektara poljoprivredne površine, od čega 4,2 miliona hektara obradive površine. Od obradive površine, oko 90% je u privatnom sektoru. Najveći deo obradive površine je plodan, ali zbog nedovoljnog obrazovanja i lošeg korišćenja zemljišta, u centralnim područjima Srbije postoji problem zakišeljavanja zemljišta, a u severnim delovima problem zaslanjenja, što utiče na visinu prinosa i na troškove obrade.
U Srbiji se malo koriste sistemi za navodnjavanje iako ima velike vodene potencijale, tek 1-1,5% se navodnjava. Sa navodnjavanjem površina smo na poslednjem mestu u Evropi. Zašto smo poslednji u Evropi po korišćenju sistema za navodnjavanje? Zato što se u navodnjavanje nije ulagalo. Zašto se nije ulagalo? Nije se ulagalo zato što nije bilo para, a ni volje, ni sposobnosti ministra da se dođe do para za kapitalnu investiciju u poljoprivredi.
Kao što je poznato, radnici u Srbiji imaju najniže plate u regionu, imamo najveću inflaciju u regionu i najveću nezaposlenost. Cilj naše Vlade i Ministarstva za poljoprivredu je da promene na bolje ovo stanje u Srbiji i zato su nam potrebne kapitalne investicije sa strateškim partnerima.
Jedna od kapitalnih investicija će biti investicija u navodnjavanje, mehanizaciju, hladnjače, skladištenje itd, koja će proisteći iz sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Najvažniji deo tog sporazuma je klauzula u kojoj se govori o investiranju u srpsku poljoprivredu, oko milijardu i 250 miliona evra, što će biti ubedljivo najveća pojedinačna investicija u Srbiji.
Koliko ćemo to iskoristiti to svakako zavisi od sposobnosti naše vlade i ministarstva. Od te investicije, 2013. godine i 2014. godine je predviđeno 300 miliona evra, od čega će se polovina koristiti za navodnjavanje.
Prosečan prinos u biljnoj proizvodnji kod nas u Srbiji je značajno niži nego u razvijenim zemljama Evrope. Ništa bolje nije ni u stočarstvu. Imamo 0,3, uslovno, grla stoke po hektaru. U evropskim zemljama to je duplo više. U Srbiji ima oko 16% poljoprivrednog stanovništva u strukturi ukupnog stanovništva. U seoskim oblastima živi oko 40% stanovništva, od čega se trećina bavi poljoprivredom. Poljoprivredno stanovništvo značajno stari.
Imamo veliki broj staračkih domaćinstava, uz nizak nivo obrazovanosti poljoprivrednog stanovništva. Udeo primarne poljoprivredne proizvodnje, u BDP iznosi 10-12%, dok u izvozu, poljoprivreda sa prerađivačkom industrijom čini oko 40%. Udeo stočarske proizvodnje u ukupnom prihodu poljoprivrede je veoma nizak, iznosi oko 30%, dok je u razvijenim zemljama to 60%.
Iako je za nas izvoz poljoprivrednih proizvoda veoma značajan, izvoz po hektaru obradive površine u Srbiji je među najnižim u Evropi. Toliko o Srbiji koja može da hrani pola Evrope.
Moje kolege i ja smo obišli sve opštine Srbije, pa i salaše u Srbiji i potpuno se informisali o stanju poljoprivrede, poljoprivrednim proizvođačima i o celoj Srbiji. Izradio se program agrarne politike, koji će biti u funkciji razvoja moderne, tržišne poljoprivrede, usklađen sa agrarnom politikom EU.
Postavili smo ciljeve i zadatke, koje naša Vlada, odnosno Ministarstvo poljoprivrede i sprovodi. Jedan od ciljeva koji se treba postići je da se osigura zadovoljavajući nivo dohotka za poljoprivredne proizvođače. To znači povećanje ekonomske motivisanosti poljoprivrednih proizvođača. Bez ispunjenja ovog cilja, dugoročno posmatrano, sigurno neće biti stabilizacije i povećanja poljoprivredne proizvodnje, kao povećanje produktivnosti rada.
Drugi cilj je osigurati prehrambenost u Republici Srbiji, zatim povećati produktivnost i ukupnu poljoprivrednu proizvodnju. Jedan od ciljeva je očuvanje životne sredine od uticaja negativnih efekata poljoprivrede. Veoma važno za Srbiju je očuvanje i revitalizacija sela kao i ravnomerni regionalni razvoj poljoprivrede u Republici Srbiji.
Naše Ministarstvo poljoprivrede je problem poljoprivrede veoma ozbiljno shvatilo, to im je i posao i ide ka rešavanju tog problema, što pokazuje ovaj predloženi zakon o podsticajima i ruralnom razvoju. Ovaj zakon neće rešiti sve probleme poljoprivrede, ali je veoma dobar početak. Ova Vlada treba da podstiče obrazovanje poljoprivrednika, posebno mladih poljoprivrednika u školama, gde će naučiti sva nova dostignuća, nova saznanja i sve ono što zahteva savremna poljoprivreda, što od svojih roditelja ne mogu naučiti.
U cilju smanjenja broja nezaposlenih, za one koji su se školovali i opredelili se da se trajno bave poljoprivredom na svom imanju, treba omogućiti da ostvare naknadu, odnosno podsticaj od Ministarstva poljoprivrede i ekonomije u visini od nekoliko hiljada evra, za zasnivanje radnog odnosa na svom imanju. Iz predloga zakona vidimo da se Ministarstvo poljoprivrede zalaže za značajno povećanje organske proizvodnje, jer naša zemlja ima ogromnu šansu u ovoj proizvodnji.
Naše zemljište, voda, vazduh su značajno manje zagađeni nego u zemljama u EU i drugim razvijenim zemljama. Ovaj zakon predviđa subvencije za organsku proizvodnju, što je za pohvalu. Veoma su važni i podsticaji za razvoj sela, posebno ako želimo da nam mladi ostanu na selu i da nam sela ne nestanu. Ruralni razvoj podrazumeva jedan celokupni razvoj seoskog područja, koji obuhvata sve oblasti, oblast ekonomije, ekologije, zdravstva, školstva, komunalnu izgradnju i sve drugo što određuje nivo kvaliteta života.
U seoskim područjima je koncentrisana većina prirodnih resursa. Da bi mladi ljudi ostali na selu i bavili se poljoprivredom, kao i da se mladi iz urbanih sredina vrate u porodična domaćinstva, potrebno je kreditima i podsticajima da se obnovi ili izgradi putna mreža, odnosno putna infrastruktura, obezbedi kvalitetna snabdevenost strujom, pijaćom vodom, telefonom i ostalim komunikacijama.
Poštovane kolege, ovaj predlog zakona je dobar i u interesu poljoprivrednika, poljoprivrede i cele Srbije. Veoma je važno pomenuti i šesto poglavlje ovog zakonskog predloga, a to je inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa. Inspekcijskim nadzorom treba sprečiti zloupotrebe u korišćenju podsticaja u poljoprivredi. O kakvim zloupotrebama se radilo kod izdavanja zemlje u zakup i korišćenju podsticaja, i Ministarstvo to zna i zbog toga su stavili ovo poglavlje.
Po mom mišljenju, imamo pred sobom dobar Predlog zakona. Vidi se veliki trud ministra i Ministarstva kod pisanja ovog zakona. Dakle, poštovane kolege, imajući sve prethodno rečeno u vidu, ovaj zakon o podsticajima i ruralnom razvoju treba da obezbedi dugoročnu, predvidivu i transparentnu agrarnu politiku. Ovaj zakon treba da poveća motivisanost korisnika podsticaja za zasnivanje i unapređenje poljoprivredne proizvodnje. Ovim zakonom će se obezbediti povećanje zarade, produktivnosti i efikasnosti u poljoprivredi, a time će se povećati i konkurentnost naše poljoprivrede. Jednom rečju, ovo je dobar početak za ovu Vladu i Ministarstvo poljoprivrede.

Hvala.
Narodni poslanik Kenan Hajdarević nije tu.
Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u 17,40 časova narodni poslanik Milica Vojić Marković je tu, ali nijedan ministar o zakonima o kojima sam htela da pričam nije tu.

Izvinjavam se, gospodin Knežević je izašao samo na trenutak. Ceo dan je tu.

Dobro.
Prvo moram da kažem da sam jako razočarana načinom na koji spajate tačke, jer između zaštite životne sredine, kojih je četiri i ove dve koje se tiču poljoprivrede, nisam uspela da pronađem tačku koja bi ove stvari spojila, a da ne govorim da ste nam na taj način oduzeli mogućnost da vrlo ozbiljno pristupimo i jednoj i drugoj oblasti i da damo svoj skromni doprinos tome.
Počeću sa tim što sam evo iznenađena, slušajući kolege iz DS, da su danas oni rekli ono što DSS priča već nekoliko godina, a to je o tome da smo mi predložili klauzulu koja štiti poljoprivredne proizvode Srbije do 2014. godine. To je moja koleginica Gorica Gajić jako dobro obrazložila. Volela bih da su to ljudi iz DS ranije shvatili.
Hajdemo po redu. Uzeću nekoliko segmenata da posmatram. Jedan od njih je ovo što se tiče poljoprivrede, genetički resursi biljnih sorti. Što se nas tiče, to su tzv. banke semena. Nije u tome ništa problematično. Jako mnogo ljudi nas zove i smatra da treba da obratimo pažnju da li se ovde radi o genetski modifikovanoj hrani koja ulazi u Srbiju. Ne radi se o genetski modifikovanoj hrani. Ovo nema veze sa tim. To su tzv. banke biljnog semena. Treba Srbija zaista da zaštiti svoje staro autohtono seme, naročito neke autohtone vrste. Ali, što se nas tiče, ovde su sporne dve stvari. Jedna od tih stvari je da mi svoje biljne resurse treba da damo bez naknade i u nekom jako kratkom roku i zaista nema potrebe za tim. Srbija to ne treba da radi. Ona treba da sačuva svoje staro i autohtono seme. Samo onda ima samostalnost kada to sačuva. Druga stvar je što u postojećem objektu u Batajnici rade dve osobe, zaposlene dve osobe koje treba da sačuvaju celokupan posao koji je ogroman i onda govorimo o tome da smo neozbiljni.
Nemam više vremena da se bavim ovim, a jako bih volela da imam. Volela bih da sad malo porazgovaram sa Ministarstvom za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine, jer mi smo 2009. godine u maju mesecu u paketu, kako se to u parlamentu kaže, mada je to više trgovački izraz, usvojili 16 zakona iz oblasti zaštite životne sredine i među njima je bio Zakon o zaštiti vazduha. Kako smo usvojili u paketu, tako smo propustili mnoge stvari da primetimo, da zaključimo i te stvari sad polako dolaze na naplatu. Posle četiri godine evo nama zakona ponovo u parlamentu i on mora da se menja. Doduše, postojalo je još nekoliko činjenica koje su prethodile tim izmenama i dopunama. Jedna od tih činjenica je bila i to što smo morali, zakonom koji je donet u jesen 2012. godine su ukinute naknade i ovaj zakon je u tom smislu morao da se prilagodi novonastaloj situaciji.
Novonastala situacija, zatečena, kako bih rekla, bila je i ukidanje Fonda za zaštitu prirode, koji je bio vrlo važan za rad u ovoj oblasti. Kako je on ukinut, tako smo morali, tj. Ministarstvo da pronađe druge mehanizme. Očigledno, ovaj zakon je morao da bude prilagođen tome.
Interesantno je još nekoliko činjenica koje prate ovaj zakon, a koji je i te kako važan, jer govori o tome kakav vazduh građani Srbije imaju na svojoj teritoriji, kakav dišu i zbog čega su bolesni. Praktično 27 bolesti koje su u okvirima granice Srbije su posledica zagađenja životne sredine. Jedna od tih jako izraženih bolesti su bolesti disajnih organa. Danas imate u gradovima svako treće dete koje je bolesno. To je posledica toga što mi ovako usvajamo zakone, a nemamo pojma šta usvajamo, ni koliko se ozbiljno time bavimo.
Naravno, malo je naopaka procedura bila 2009. godine. Usvojen je prvo Zakon, a strategija o tome nije bila ni na pomolu. Ovim zakonom, ovim izmenama, ona se najavljuje za 2015. godinu. Živi bili pa videli, da li ćemo onda kada dobijemo strategiju menjati zakon po treći put, ako se ne bude menjao i u nekom međuvremenu. Hvala bogu da menjamo neke stvari u ovom zakonu, koje su bile potpuno iracionalne. Mi smo se, donoseći taj zakon 2009. godine, ponašali kao da smo uvažena članica EU, pa smo postavljali te vrste standarda, kao što su taj čuveni član 53, odnosno 8. u izmenama zakona, gde smo zabranili uvoz, odnosno izvoz, stavljanje u promet i korišćenje rezervoara za jednokratnu upotrebu, kojima se skladište supstance koje oštećuju ozonski omotač i fluoro gasovi sa efektom staklene bašte.
Izvinjavam se, malo slabije vidim. Već sam i umorna. Ali, o čemu se radi? Građani znaju da su ovi gasovi sa efektom staklene bašte i te kako odgovorni za promenu klime i za ovo strašno stanje u kome dišemo preko leta na tempereturi od preko 40 stepeni, iako to niko ne proglašava. Za klimatske promene, naravno, i mi sami treba da znamo mnogo više nego što znamo i bila je prilika da se govori o zakonu u tom pravcu, ali očigledno nije dobro da o tome govorimo na taj način, pa ćemo preskočiti tu oblast i bavićemo se drugim.
Interesantno je bilo da se tom prilikom kažu i mnogi detalji koji se odnose na izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu, a koji se tiču Srbije. Ni o tome nećemo mnogo da govorimo, jer nemamo vremena. Šta za svakog građanina ove zemlje znači sve ovo što ćemo propustiti da kažemo? To što neće znati da se ponaša i da doprinese tome da ipak možemo i mi da utičemo na promenu klime u svojoj zemlji.
Da se vratim još na ovaj zakon, pa ako se pojavi vreme da govorim o tome, vratiću se na temu. Ove promene su praktično posledica ovog što sam unapred navela. One ne donose ništa specijalno novo, osim toga što sada Vlada postaje neko ko je vrlo aktivan činilac u donošenju odluka koje se tiču zaštite kvaliteta vazduha i stanja vazduha u Srbiji. Smatram i to sam amandmanima koje je podnela DSS pokušala da popravim, da procedura zaista mora da bude potpuno jasna kako bi se zakon sprovodio i da je u tom smislu potrebno naše amandmane prihvatiti. O tome ću govoriti kasnije. To se naročito odnosi na određivanje maksimalnih vrednosti emisija i donošenje podzakonskih akata.
Kad smo već kod podzakonskih akata, otvara se pitanje da li je moguće, naravno, ne sporim da su oni i te kako važni za sprovođenje zakona, za efektivno sprovođenje zakona, i naravno, u ovoj oblasti je doneto samo nekoliko, nedostajalo je jako mnogo, ali predlagač kaže da će do 2013. godine, a to je još nekoliko meseci, doneti podzakonska dokumenta za članove 2, 3, 5, 6. i 7.
To je pet podzakonskih dokumenata, a do kraja 2015. godine će doneti još jedan, što je jako mnogo i što zaista predstavlja problem.
Ostaje mi užasno malo vremena da progovorim nekoliko reči o izveštaju koji je Agencija za zaštitu životne sredine dostavila Odboru za zaštitu životne sredine koji je jako važan i elementi tog izveštaja su jako važni za građane Srbije, a mi ćemo, praktično, izmenama ovog zakona i izmenama toga što nema fonda, doprineti tome da nećemo moći da radimo monitoring ni vazduha, a kad nemate monitoring, nemate odgovor države na to kako ćemo popraviti stanje.
Predložili smo amandmanima da je najbolje da vratite Fond za zaštitu životne sredine i on je najbolji mehanizam da se zaista sprovode projekti iz ove oblasti, a monitoring vazduha je taj projekat, monitoring voda je taj projekat, agencija lagano izumire, nemate više stručnjake, sofisticirana skupa oprema prestaje da radi, sve što je napravljeno kao mreža polako odumire. Pronađite modus, to je jako važno. U koncept ne ulazim. Jako je važno pronaći modus. Predložili smo vam za početak da imate budžetski fond gde će se sredstva od toga što zagađivač plaća ponovo videti i ponovo slivati u ekologiju. Ako to ne uradite, ako se dešava ovo što se danas dešava, bojim se da Srbija koju vi jako brzo vodite prema EU tamo neće stići, jer će vas tamo pitati i kakav vam je vazduh i šta radite sa zagađivačima poput termoelektrana, sa grejanjem, sa saobraćajem i sa svim drugim.
Molim vas, vratite fond ili pronalazite nove načine. Hvala.