Gospodin Arsić ima reč.

Dame i gospodo, hajde da opet budemo malo konstruktivniji. Svaki narodni poslanik ovde zna da ministar Bačević, ni predsednik Vlade Ivica Dačić, ni prvi zamenik i potpredsednik Vlade, ministar odbrane Aleksandar Vučić, ni predsednik Republike ne mogu svojim potpisom da zaduže Srbiju. Pre toga je potrebno da neko u ovoj Skupštini pritisne određeno dugme, a pre toga je potrebno da se vodi debata. Znači, nemojte tako tendenciozno da kažete i da govorite koliko će to da košta Srbiju.
Sada mogu ja vama jedno prosto pitanje da postavim – šta ako to dobijemo, a ne košta ništa Srbiju, osim zemljišta? Šta onda? Nemojte da ste skeptici. Najlakše je kritikovati, a najteže je napraviti najbolji mogući odnos koliko će to da košta građane, da li samo u zemljištu, da li nešto u novcu, ali da dobijemo jedan projekat sa kojim, verujte, čak i oni koji ne učestvuju biće zadovoljni kada bude zaživeo. Valjda za to ministre biramo u Vladu, da nama odgovaraju, ali da imaju dovoljno hrabrosti da nešto urade i promene. Valjda zato i idemo na izbore, da Srbiju promenimo. Do sada je išla ka dnu, uspeli smo da je zaustavimo, ma koliko se vi sa tim ne slagali. Sada je vreme da krene polako napred, pa makar danas da nam bude malo bolje nego juče, a sutra makar malo bolje nego danas, pa tako dan za danom, posle ovog decenijskog, mogu da kažem čak i višedecenijskog propadanja.

Replika, gospodin Hajdarević.

Hvala predsedniče. Mislim da je, upotrebiću malo tešku reč, ali moram, bezobrazno da optužujete nas iz LDP za opstrukciju samo zato što pitamo da li je ministar Bačević otišao u Kinu da traži kredit za sprovođenje nekog projekta. Valjda mi kao poslanici imamo pravo da dobijemo neke informacije ili možda hoćete da usvojite neki zakon, pa da nam pre svakog zasedanja dostavite pitanje šta smemo da pitamo ministre. Ako kao poslanici nemamo prava da postavljamo pitanja, onda zaista ne znam zašta služi ovaj dom.
Rekli ste – neće biti nikakvog zaduženja, nego će biti investicija pre godinu dana u izbornoj kampanji od deset milijardi po godini, odnosno za deset godina 100 milijardi evra u Republiku Srbiju, između ostalog, to će biti realizacija i projekta kanal Morava-Vardar-Egej. Sada dobijamo informacije da to neće biti nikakva investicija, nego kredit. Mi kao poslanici i LDP na tome insistira, traži sad odgovor da li je to zaista tačno ili nije. Jedina opstrukcija, gospodine ministre Mrkonjiću, u kojoj smo prisustvovali prethodna tri ili četiri meseca jeste opstrukcija čišćenja snega na auto-putu. Mislim da je to puno opasnija opstrukcija nego bilo kakav pokušaj da se u ovom slučaju mi kao poslanici LDP optužimo za bilo kakvu vrstu opstrukcije. Havala.

Gospodine Kariću, po Poslovniku, izvolite.

Član 106, drage moje kolege, poštovani predsedniče, dame i gospodo, koleginice. Trebalo je da ide u suštinu razgovor, već smo daleko došli. Tema ne da je promašena, nego smo sada došli i do čišćenja snega. Normalno, biće i toga.
Šta bih želeo kratko da kažem? Vi možda niste upoznati, ko nije upoznat, može da se upozna. Uvek je ministar Bačević govorio da će to biti investicioni objekat, ne kreditni, u krajnjoj meri, možda suinvesticioni projekat. Gospodin ministar Mrkonjić je potpuno u pravu. Iz mog iskustva, iz iskustva gospodina Mrkonjića i mnogi koji se bave bilo kojim ozbiljnim poslom je sledeća stvar – daj bože od 100 projekata, koji se nazivaju strateškim, da se ostvari za vreme Vlade i za vreme ove Skupštine. Prema tome, bez teških reči i gubljenja vremena jer ovo sve što je predloženo je logično i normalno. Da li će se ostvariti? Šta znače ti pregovori u Kini? Ljudi moji, 10, 20, da li vi znate ko su Kinezi uopšte? Radio sam sa njima nekoliko godina. Pregovarate po dve-tri godine za jedan posao od 100 miliona dolara, a ne za osam milijardi. Hvala vam puno.

Smatram da moramo da se vratimo na temu. Molim narodne poslanike da se vratimo na predloge zakona.
Gospodine Mrkonjiću, izvolite.

Vi ste pametan čovek, rekao sam – nemojte da bude opstrukcije. To zbog zapisnika govorim, šta znam, možda posle počnete da manipulišete s tim. Nemojte da idemo putem da to liči na opstrukciju, ne vama, nego svima koji govorimo. Dakle, možemo da govorimo o kvalitetu projekta, ako znamo. Ako ne znamo, nemojte da govorimo. Faza nije takva da bi se odlučivalo. Naravno da će sve doći. Nama dolaze projekti daleko niži pred parlament, pa da ne dođe tako veliki. Dakle, nemojte da bude opstrukcije. To sam rekao. Hvala.

Narodni poslanik Dejan Radenković ima reč. Izvolite.

Hvala predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, mi iz SPS nećemo mnogo pričati o ovom zakonu. Jednostavno navešću samo ukratko bitne razloge zbog čega je važno da se ovaj zakon o državnoj pripadnosti i upisu plovila izglasa i mogu samo da kažem da ćemo u danu za glasanje se izjasniti pozitivno kada je u pitanju ovaj predlog zakona.
Jedan prvi i najznačajniji razlog za donošenje Predloga zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila, ogleda se u pojednostavljenju postupka upisa plovila ukidanjem sudova i prenošenjem te nadležnosti, znači tog kompletnog postupka, u nadležnost lučkih kapetanije i Ministarstva saobraćaja. To je naravno u skladu sa reformama i uloge iz zadatka pravosuđa koje je do sada imalo.
Predlogom zakona propisani su uslovi pod kojima brodovi unutrašnje plovidbe u vlasništvu domaćih brodara mogu da steknu svojstvo "rajanskog plovila", znamo da je ranije moralo da se ispune određene karakteristike i uslovi da bi se dobilo da mogu naši brodovi da plove kanalom Rajna-Majna, sada je to pojednostavljeno i moći će kod nas da se jednostavno na osnovu propisanih uslova dobiju dozvole za takvu vrstu plovidbe. Sticanjem ovog svojstva za plovidbu Rajnom automatski se proširuje mreža vodnih puteva, znači, pod srpskom zastavom i pod srpskom zastavom moći će da se plovi i dalje.
Sledeći razlog za donošenje ovog zakona je da je predlogom zakona izvršena liberalizacija uslova za upis brodova u domaće upisnike u skladu sa zahtevima EU u odnosu na slobodan protok ljudi, robe i kapitala. S tim u vezi, ukinuta je kategorija obaveznog upisa, dok su uslovi za fakultativni upis maksimalno liberalizovani uz poštovanje zahteva Međunarodne konvencije o pravu i za postojanje tzv. veze između broda i države čiju zastavu nosi.
Takođe, što je bitan razlog da se predlogom zakona uvodi nova vrsta upisnika za pomorske brodove tzv. međunarodni upisnik pomorskih brodova, kao i mogućnost privremenog upisa ili ispisa pomorskog broda u međunarodni upisnik pomorskih brodova po osnovu tzv. "berbot čartera". Na ovaj način u domaće zakonodavstvo unose se zakonska rešenja razvijena, rešenja razvijenih država u našem okruženju koje između ostalog i na taj način pomažu domaćim privrednim subjektima da uzmu što aktivnije učešće u međunarodnoj pomorskoj plovidbi i naravno privredi koja ima višestruki značaj po nacionalnu ekonomiju svih država, pa i onih bez pomorske obale.
Konačno, da zaključim da se predlogom zakona vrši usaglašavanje domaćeg zakonodavstva, sa relevantnim izvorima prava EU, kao i međunarodnim konvencijama usvojenim pod okriljem OUN. Zahvaljujem vam se.