Izvinite, gospodine Đuriću, na čije izlaganje replicirate?

Ministar je meni odgovarao na pitanja koja sam mu postavio.

Shvatio sam da ste replicirali gospodinu Mihajlovu.

Hvala vam, gospodine Selakoviću, na odgovorima, ali oni ipak nisu potpuni. Postavio sam još nekoliko pitanja. Jedno je poređenje tih zarada o kojima ste vi govorili, koje svakako nisu velike čak ni za srpske prilike ili složenost poslova koju ti ljudi obavljaju. Dakle, da li bi oni, da se primenjuje ovaj standardni zakon, imali veću ili manju platu? Mislim da je to jedno od važnijih pitanja, ne zbog iznosa koji bi se dobio ili koji bi se izgubio u jednoj i drugoj varijanti, nego prosto zbog … Vi znate da je za državnu upravu važan i taj osećaj u okviru nje, da su svi ravnopravni, da su svi na jednak način tretirani. To je uvek važno.
Drugo pitanje su primanja članova upravnog i ndzornih odbora. Nisam čuo odgovor na to pitanje.
Treća stvar, pominjali ste izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Vi imate još jedan problem u tom galimatijasu koji postoji sa ovom vrstom osiguranja. To je sistem zdravstvenih ustanova koje su delimično finansirane kroz ovaj sistem, delimično finansirane iz budžeta, delimično su na tržištu kroz komercijalne usluge, kao što je pre svega VMA i taj sistem je na duže staze potpuno neodrživ ako je tako uređen.
Gospodin Mihajlović je u jednom trenutku napravio referencu i na ono o čemu sam govorio. Ja se nisam protivio tome da ministar odlazi i posećuje srpske državljane koji su pritvorenici u Hagu. Naprotiv, jasno sam rekao da mislim da je to normalno. Samo sam zahtevao normalan pristup, poštovanje zakona, poštovanje pristojnosti i izbegavanje te situacije u kojoj ministar oduševljeno razgovara i sa nekima koji nisu srpski državljani, kao što je slučaj sa Radovanom Karadžićem, a ne razgovara sa svim srpskim državljanima. To je bila jedina moja primedba.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, replika.

Vi ste me prekrstili u Mihajlovića. Sada je to uzelo maha. Naravno, šalim se.
Prosto, smatram da ministar treba i žao mi je što to u prethodnoj Vladi nije bio slučaj, da su ministri i ministar išao u posetu i obilazio one državljane Srbije i državljane Republike Srpske koji su optuženi pred sudom u Hagu zato što mi treba tamo da pomognemo kao što su druge države pomagale Naseru Oriću i Gotovini, Markaču, Haradinaju i Tačiju da ne budu osuđeni i činile sve, plaćale lobističke grupe, plaćale da ne budu osuđeni zato što bi to kompromitovalo akcije i celu državu, a svi znamo da su oni pucali u leđa ljudima iz Krajine, kolonama izbeglica koji su išli i svi znamo sve priče odande i oni su se nekako izvukli ne osuđeni.
Smatram da je država Srbija trebala sve da učini da do toga ne dođe i smatram da je pogrešno donošenje Deklaracije o Srebrenici u kojoj mi govorimo o genocidu, dok se o Srebrenici još raspravlja u samom Haškom tribunalu.
Znači, to su stvari u kojima se mi ne slažemo i prosto razumem da je to vaša politika, a ovo je naša politika i mi se verovatno oko toga nikada nećemo složiti, ali kao predstavnik jedne stranke, jedne politike, podržavam odlaske ministara iz Vlade Republike Srbije u Haški tribunal i davanje podrške onima koji se tamo brane i koji se brane kao pripadnici da li Vojske Srbije, da li Vojske Republike Srpske pred tim sudom. To je prosto i moj lični stav i stranke kojoj pripadam. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Selaković.

Malopre sam prevideo još jednu stvar i izvinjavam se što se nisam na početku izvinio za kašnjenje, a kasnio sam zato što sam kao ministar nadležan za poslove pravosuđa, po položaju i član Visokog saveta sudstva. Imali smo sednicu Visokog saveta sudstva, pa zbog toga nisam došao u 16,00 časova, iako mi je rečeno da će ova sednica na kojoj treba da govorim biti sutradan, pa sam u toku dana dobio to obaveštenje. Nadam se da ćete prihvatiti moje izvinjenje i izvinjenje što nisam na početku to rekao.
Ostao sam vam još dužan neke podatke zbog toga što ste postavili to pitanje, a cenim da ste ga postavili zbog građana Srbije, da bi oni znali o čemu se radi tačno radi.
Što se tiče članova upravnog i nadzornog odbora Fonda, kao i komisija koje u okviru Fonda rade, taj broj je prepolovljen. To je prvi podatak.
Drugi podatak je da su smanjena primanja tih članova toliko da je na godišnjem nivou ostvarena ušteda od oko pet miliona dinara. U poređenju sa zaradama članova upravnih i nadzornih odbora drugih fondova, ovo su ubedljivo najniže zarade. One su iznosile u proseku oko 10.000 dinara, a zatim su smanjene za još 20%, za razliku od drugih fondova, gde se one kreću od 36.000 do 40.000 dinara.
Da, složio bih se sa konstatacijom koju je jedan broj narodnih poslanika izrekao, a to je da je zaista potrebno doneti novi zakon i na njemu ozbiljno poraditi.

Po kom osnovu se javljate, gospodine Đuriću?

Replika gospodinu Selakoviću.
Slažem se sa gospodinom Mihajlovom i nema potrebe …