Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, prvo nekoliko rečenica o zakonu. Pošto smo videli stav Vlade o pojedinim amandmanima koje su podneli narodni poslanici iz DS i generalno svi narodni poslanici, vidljivo je da je od nekih 127 amandmana prihvaćeno 13 amandmana. Može se zaključiti iz ovog što je prihvaćeno, iz samog karaktera zakona da je ovaj zakon i dalje loš, što smo mi istakli u načelnoj raspravi. Računali smo da će ministar imati više razumevanja za amandmane opozicije. Ne prigovaram na činjenici što ministar nije prihvatio ni jedan amandman DS, iako su se oni odnosili na veoma važna pitanja. U tom smislu možete očekivati i naš odnos prema ovom zakonu u danu za glasanje.
Kada je u pitanju konkretni amandman koji je podnela koleginica Teodora Vlahović, on je išao ka tome da se lokalnim samoupravama i AP Vojvodini da upravo onoliko ovlašćenja koja imaju prema Ustavu i prema zakonu. Recimo, konkretno prema Zakonu o prenetim nadležnostima. Nije nam jasno šta se dobija činjenicom da će svaki predlog koji se odnosi na podsticaje, koje će moći da predlože lokalne samouprave i pokrajina, morati da dobije saglasnost ministarstva. Ne govorim ni o činjenici čak da je to bila praksa u prethodnom slučaju. Međutim, rekli ste i sami da nije postojao sistemski zakon.
Kada donosimo sistemski zakon moramo voditi računa o svim efektima tog zakona. On će u ovom smislu biti manjkav jer će lokalne samouprave i pokrajina, iako imaju mogućnost da predlože mere, čekati na saglasnost ministra. Bićete zatrpani sa tim zahtevima od svih lokalnih samouprava, zahtevima iz AP Vojvodine i pitanje je da li ćete uspeti u roku od 30 dana, kako ste vi rekli i na šta vas obavezuje Zakon o upravnom postupku, da odgovorite na te zahteve. Zašto gubiti tih 30 dana?
S druge strane, bojim se da arbitrarnost, koju ovim ministarstvo preuzima, dovodi u pitanje sve one nadležnosti koje niži nivoi vlasti imaju. Ovo je jedan od zakona koji na neki način te nadležnosti pokušavaju da supstituišu, odnosno da ih umanje na nivo da se za svaki dokument mora podneti zahtev da bi dobio odobrenje i posle toga naknadne saglasnosti, odnosno podnositi izveštaje.
Mislim da je bilo dovoljno da je u zakonu bila predviđena odredba da te mere moraju biti u skladu sa zakonom i sa Ustavom, ako hoćete. Svako onaj ko bi napravio mere koje su u suprotnosti sa tim na direktan način bi kršio zakon i u tom smislu bi ministarstvo moglo da reaguje, a ne na ovaj način da se stvara obaveza za lokalne samouprave i za autonomnu pokrajinu da podnose zahteve kako bi ministar na kraju davao poslednju reč i kako bi arbitrirao po ovom pitanju.
Mislim da je to veoma loša praksa i neće od činjenice što nije prihvaćen ni jedan amandman DS imati štetu DS, imaće štetu građani Srbije, odnosno poljoprivrednici, jer ste mogli uvažavanjem pojedinih amandmana da popravite ovaj zakon, a u određenim delovima on je veoma loš. Hvala.