Hvala.
Reč ima Marijan Rističević.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, nisam se naljutio zato što je odbijeno mojih 14 amandmana, zato što sam i ranije dok je zakon bio u nacrtu dao svoje sugestije. Neke od njih su prošle, a neke nisu. Ovi amandmani koje sam podneo su na zahtev određenih poljoprivrednih proizvođača i pokušao sam, naravno, da izvučem što je više moguće, i suve drenovine, koja nam je ostala posle elementarne nepogode koja se zvala prethodna vlast.
Dakle, danas sam veoma tužan zbog toga što moje kolege iz Vojvodine pokušavaju da dokažu da je ovaj zakon na određeni način diskriminatorski i da je oduzeo neka prava AP Vojvodini. Nemam ništa protiv što je sadašnji sekretar u Vladi Vojvodine, sekretar za poljoprivredu, posle deset godina studiranja bio student treće godine poljoprivrednog fakulteta. Dakle, da nije postao predsednik opštine, mislim da taj poljoprivredni fakultet nikad ne bi ni završio. Dakle, nemam ništa protiv, ne smatram se diskriminisanim, iako živim u Vojvodini, iako sam na određeni način pod upravom tako usavršenog i obrazovanog sekretara za poljoprivredu.
Takođe, veoma sam tužan…
(Predsedavajući: Molim vas, vratite se na amandman, gospodine Rističeviću.)
Vratio sam se na amandman Teodore Vlahović. Dakle, radi se o tome da je evropska poljoprivredna politika jedinstvena. Dakle, oni tvrde da Vojvodina više ne može sama bez saglasnosti Ministarstva, vi pročitajte amandman, utvrđivati elemente poljoprivredne politike. Ukoliko ste istinski za EU, zajednička poljoprivredna politika koja je u ovom dokumentu, u ovom zakonu prepisana, zajednička poljoprivredna politika EU takođe ne dozvoljava svojim članicama, suverenim državama koje su ušle u EU, da utvrđuju samostalno elemente poljoprivredne politike, već mora svaka od njih da sprovodi zajedničku poljoprivrednu politiku. U ovom zakonu nije onemogućeno da lokalne samouprave, odnosno AP Vojvodina, daju podršku poljoprivrednicima, ali uz saglasnost nadležnog Ministarstva poljoprivrede, dakle, u skladu sa tim da se u ovoj zemlji vodi jedinstvena poljoprivredna politika, kao što se ona vodi u EU i zove se zajednička poljoprivredna politika EU, koja se vodi, mislim da je već 50 godina bilo 2012. godine. To nije nikakva novina.
Razočaran sam, takođe, činjenicom da ovde postoje neki dvostruki standardi, da kada razgovaramo o poljoprivrednoj politici, onda se udvaramo poljoprivrednicima, a kada razgovaramo, recimo, o budžetu, onda predlažemo nešto sasvim drugo. Razumem moje kolege, ali ne razumem da po istom pitanju imaju dva stava. Mi smo bili ovde kada je usvajan budžet Republike Srbije i tu je Skupština AP Vojvodine, za koju se zdušno zalažu moje kolege poslanici, a to im ne branim, čak i oni koji ne žive na teritoriji Vojvodine, ali njihova stranka vrši vlast tamo. Ja koji živim na toj teritoriji sam bio zaprepašćen i frapiran podatkom da je Skupština AP Vojvodine tražila da se subvencije u poljoprivredi smanje sa 41.057 milijardi na 29.802. Taj amandman Skupštine Vojvodine imam ovde, a mogu i da vam ga pokažem.
Dakle, na koje tražio da se subvencije poljoprivrednicima u Srbiji, a time i u Vojvodini, umanje za 12 milijardi, a sada ovde slušamo da smo mi ti koji smo hteli da stavimo u neravnopravan položaj poljoprivrednike u Vojvodini u odnosu na Srbiju i slušamo iste poslanika koji se zalažu za neka veća prava poljoprivrednika, što podržavam, ali ne možete imati veća prava i istovetno tražiti da se agrarni budžet, odnosno subvencije smanje za 12 milijardi. To je gotovo nemoguće, neizvodljivo, dakle, to može možda neki mađioničar ili iluzionista jer su se u ovoj zemlji za vreme bivše vlasti proizvele samo mašta, iluzije i predizborna obećanja. Hvala.

Janko Veselinović, replika.

Da, na ministrovo izlaganje.
Uvaženi ministre, mislim da nije potrebno da komparirate amandmane koje je podnela DS sa amandmanima nekih poslanika. Možda je šteta, ali zaista pod velikim navodnicima, boldovano, što niste prihvatili amandman tog poslanika koji je rekao da se ovaj zakon neće primenjivati ako se EU raspadne. Jeste li mislili na taj amandman i poređenje sa amandmanima DS? Videli ste taj amandman, jel tako? Niste ga prihvatili, pretpostavljam.
S druge strane, predsedavajući, ne bih da otvaram danas temu o diplomama, ko je kad diplomirao, posle čega je dobio svoju funkciju, to bi bilo zaista bolno za pojedine poslaničke grupe. Hvala.

Gospodine Rističeviću, po kom osnovu, izvinite?

Po tom osnovu što je pomenuti govornik rekao da sam predložio neki amandman koji nisam.

Nemate pravo. Nije vas prozvao.

Kako nemam pravo? Rekao je da sam predložio neki amandman koji nisam. Rekao je da sam predložio amandman po kome se ovaj zakon neće primenjivati ako se EU raspadne. Dakle, neka mi pokaže taj amandman. Takav amandman nisam predložio.

Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

Gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo, smatram da je amandman gospođe Teodore Vlahović izuzetno dobar. Između ostalog, to je vidljivo jer na istom fonu, praktično sličan amandman je dala i poslanička grupa koju čine poslanici Arpad Fremond, Balint Pastor, Laslo Varga, Elvira Kovač, Zoltan Pek, upravo smatrajući da je u stavu 2. predloženog člana 13. čitav niz izuzetaka napisan, ali opet nedovoljno.
Dolazimo do toga da stav 2. kaže – organi iz stava 1, a to je da autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave, gde je opet isti stav kako prema autonomnoj pokrajini, tako i prema jedinici lokalne samouprave, bez obzira na određene nadležnosti koje su definisane Ustavom. Nisam siguran da je čak i to sasvim u redu. Ali, dato je da ti organi ne mogu da utvrđuju mere podrške za sprovođenje poljoprivredne politike koja se odnosi na direktna plaćanja, osim, pa onda kreće nabrajanje gde se i ovim amandmanom i drugim amandmanima praktično dopunjuju ti izuzeci, a u suštini taj drugi stav bi trebalo brisati.
Pozvao bih se na to što nam piše u ovoj knjizi koju svako od nas ima, i to u članu 183. stav 2, da autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom, uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti, pa pod tačkom 2. se kaže – poljoprivrede, zatim ide vodoprivrede, šumarstva, lova, ribolova, turizma, ugostiteljstva i svega ostalog. Ali, sam Ustav praktično garantuje autonomnoj pokrajini određena ovlašćenja i nadležnosti, to je predviđeno u članu 183. Ustava, da bi sadašnjim zakonom praktično činili čitav niz ograničenja ili administrativnih komplikacija zašto negde treba tražiti prethodnu saglasnost ministra, tu govorim u vezi stava 5, ili zašto nešto ne mogu da rade, a to piše u stavu 2.
Zajedno sam sa gospođom Čomić podneo amandman gde sam tražio praktično intervenciju u stavu 5. Ali, smatram da je gospođa Teodora Vlahović svojim amandmanom dala kompletnije rešenje i bolje rešenje i rešenje koje je izvorno, na liniji onoga šta piše u članu 183. Ustava, a to je da autonomna pokrajina u skladu sa zakonom uređuje pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti poljoprivrede.
U tom smislu, smatram da je i ovaj predlog zakona trebao da ide u tom pravcu, da što više pojednostavimo primenu zakona i da obezbedimo da autonomna pokrajina, naročito autonomna pokrajina, a dobro je i da je jedinice lokalne samouprave ima, ali tu nema distinkcije između jednog i drugog. Pozivam vas dame i gospodo da u danu za glasanje prihvatimo amandman gospođe Teodore, smatram da ide u pravcu doslednijeg poštovanja člana 183. Ustava Republike Srbije.