Ovaj član 15. nam se čini jednim od suštinskih članova u ovom zakonu, koji definiše kolike će biti premije za mleko na isporučen litar mleka od proizvođača, ko ima pravo na premije i koliko će te premije dugo trajati.
U članu 15. stav 3. predviđeno je da pored uslova koje mora da ispuni poljoprivredno gazdinstvo, da je upisano u registar, da je prijavilo broj i vrstu životinja i da je izvršilo obeležavanje, odnosno sve mere zaštite određenog grla, da bi dobilo premiju, treba da u kvartalu, dakle u tri meseca, preda tri hiljade litara kravljeg mleka, to je za ravničarska područja, odnosno za ona područja u kojima su otežani uslovi rada u poljoprivredi, dakle, za brdsko-planinska područja, 1.500 litara mleka, smatramo diskriminatorski.
Malopre sam pričao koliko domaćinstava je registrovano, negde oko 240 hiljada. Podaci govore da bar još toliko nije registrovano i podaci govore da bar još stotine hiljada domaćinstava, pretežno onih ljudi koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom više da bi preživeli nego da bi od toga zarađivali, imaju po jednu, dve ili tri krave i da oni neće upasti u ovu kategoriju, neće moći da ostvare pravo na premiju od sedam dinara po litru mleka.
Mislimo da to nije u redu i da svako ko predaje mleko, ko proizvodi mleko za tržište, treba da ostvari pravo na podsticaj, bez obzira na isporučenu količinu. Doći ćemo u situaciju da neko ko ima tri krave predaje po 20 litara mleka, dođe do cifre od 2.500 litara isporučenog mleka i da ne može da ostvari pravo na premiju. Mislimo da to nije u redu.
Ako je svrha zakona da pomogne poljoprivrednu proizvodnju i da zaštiti proizvođača zato što se neko pametan setio pre nekoliko godina da potpiše SSP, kojim se država Srbija obavezuje da potpuno liberalizuje svoje poljoprivredno tržište 2014. godine, pa danas imamo situaciju, naravno, uz to još i mnoge druge stvari su se desile u međuvremenu, ali imamo situaciju da država Srbija od nekadašnjeg velikog poljoprivrednog proizvođača i proizvođača i mleka i mlečnih proizvoda uvozi mnoge količine mlečnih proizvoda.
Došli smo u situaciju da umesto da zaštitimo, a 2014. godine će biti otvoreno tržište, sve poljoprivredne proizvođače koji se bave proizvodnjom, pa i proizvodnjom mleka, da svako ko preda litar mleka ima premiju, ne mora da bude sedam, neka bude pet dinara, a za onog ko preda preko tri hiljade, neka bude poseban podsticaj. Ali, nemojte da na ovaj način disrkiminišemo one ljude koji ne mogu da dostignu određene limite.
Ne znam čemu služe limiti. Limiti služe da bi se oni koji su veći dodatno podstakli, a oni kojima služi to možda za preživljavanje dodatno uruše i da napravimo još veći jaz između siromašnih i bogatih. Mislim da duh zakona nije takav da napravi ovakvu diskriminaciju.
Podsticaj i premije za mleko su direktna plaćanja koja mora da ostvari svako ko se bavi tom proizvodnjom. Nema smisla da oni koji ne dostignu ove limite, 1.500 i 3.000 litara mleka nemaju nikakav podsticaj za to. Pa, i oni predaju tržištu i oni valjda učestvuju u toj ukupnoj proizvodnji mleka.
Mislimo, ministre, da ovaj stav treba da se briše i da svako ko predaje mleko za tržište treba da ostvari podsticaj. Čak u obrazloženju kažete da je praksa pokazala i da u cilju povećanja konkurentnosti proizvodnje, odnosno povećanja obima proizvodnje i standarda kvaliteta, a u skladu sa iznosom finansijskih sredstava je ovako predloženo. Ako nam je interes da imamo što više mleka, onda valjda nije u redu da onima koji predaju veće količine, dajemo podsticaje ili premije od sedam dinara, deset dinara, a da oni koji predaju manje ne dobiju ništa. Dajte da ta premija bude pet dinara, neka je ostvare svi, a oni koji predaju preko tri hiljade, pet hiljada, neka imaju još dinar preko toga, još dva dinara preko toga.
Mislim da nije u redu da se na ovaj način prave diskriminacije i da ovaj limit od 1.500 ili 3.000 litara mleka predatog za premiju zaista treba da bude brisan iz ovog člana, odnosno da ovaj amandman treba da bude prihvaćen. Hvala.
