Molim i druge kolege iz drugih poslaničkih grupa da razmisle o ovome što smo pričali u prethodnih pola sata.
Ono što je ministar rekao u načelnoj raspravi, da je održao nekoliko javnih rasprava o ovom zakonu i to uglavnom Mačvi, zapadnoj Srbiji, nije prošao niti centralnu, niti jugoistočnu Srbiju i da ne zna kakva je situacija u selima jugoistočne Srbije. U tim selima 95% stanovništva ima tri, četiri krave i neće dostići ovaj limit koji je već postavljen. Sela u Banatu su u sličnoj situaciji, ne mogu svi da dođu u situaciju da imaju sedam dinara premije.
Još jedan argument u prilog ovoga što govorimo, a to je da oni koji proizvode i predaju preko 50 litara dnevno mleka su dodatni stimulisani od strane samih otkupljivača i mlekara. Mlekar premiraju za proizvođače koji daju preko 50 litara mleka sa po dva dinara po litru. Oni koji su veliki proizvođači i koji trebaju preko 50 litara sada će imati devet ili deset dinara podsticaja premije za mleko, a oni koji ne mogu da dostignu taj limit neće imati ništa. To, ne da je nepravedno, nego je diskriminatorski i dovodi u jednu tešku situaciju one ljude koji ne mogu da postignu taj limit.
Malo pre čujem ideju od nekih mojih seljaka da će se udružiti pa će jedan predavati za oboje, a da bi dostigao limit i da bi dostigao premiju. Time se izvrgava ruglu sam zakon, niste me čuli ministre, ali oni koji predaju dve i po hiljade litara mleka moraće da se udružuju sa komšijom, pa će na jedno ime da predaju, kako bi ostvarili premiju.
Opet ova priča pada u vodu. Nemojte da vršite diskriminaciju između proizvođača mleka. Litar mleka je litar mleka, bez obzira da li je u masi predato preko 3000 hiljada litara ili ispod. Litar mleka zaslužuje premiju od bilo kog proizvođača. Nemojte tu diskriminaciju da vršite. Izbrišite ovaj stav, a za veće količine mlekare daju podsticaje, dva dinara preko 50 litara ko predaje. Država može da uvede neke posebne podsticaje. Smanjite premiju. Na pet dinara neka bude za sve, za svaki litar mleka, a za veće količine dajte po dinar više.
Mislim da je to najracionalnije i najnormalnije rešenje. Dovešćemo u jedn nezavidan položaj onih 150.000 porodica koje se bave time, žive od toga, neće imati nikakvu pomoć države i praktično će biti primorane da prodaju krave i da se više time ne bave.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Protić.

Gospodine ministre, mislim da se mi u nekim elementima ovde ne razumemo. Za preko tri ili pet krava imamo novac da im damo, a za ove koje imaju tri krave nemamo. Interes je države, slažem se, da imaju svi po pet i 15. Sa tom premijom pomoći ćemo te koji imaju dve ili tri krave, da i oni pređu jedan limit, da bi sutradan bili ono što vi želite. Ovo je jedan od amandmana koje ja smatram vrlo razumnim i ovo bi stvarno trebali da prihvatite. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Dame i gospodo, gospodine predsedavajući, morate da me uključite da bi dobio reč.
Što se tiče mog amandmana, on je, može se nazvati – za starca, staricu i jednu kravicu. Ja sam ovde spojio nekoliko stvari. Jedan je minimalni iznos premije za mleko, stavio sam umesto sedam dinara protivvrednost sedam euro centi, ali naravno u dinarima. S obzirom da se sve u ovoj državi računa u evrima, taj minimalni iznos, s obzirom da je ovaj zakon dugoročan, da ne zavisi od toga koja je postava Skupštine ovde, da ne zavisi od toga koji ministar je trenutno ovde, a koji će biti za četiri godine, stvari se menjaju u politici, ali sam mislio, s obzirom da se može desiti da inflacija i kursa ugroze ovu premiju i da je snize u realnom iznosu, predložio sam da ta premija bude po litri sedam euro centri u dinarskoj protivvrednosti.
Što se tiče količine, ja sam u prvih pet godina predložio prelazni period, da kvartalno u razvijenim područjima kvota bude od 1.200 litara mleka, a u područjima sa otežanim uslovima to bude 600 litara mleka. Na neki način sam propisao ipak obavezu da svaki litar mleka bude premiran, ali da na neki način mora da bude predat ili prodat, da bi prerađivači mogli da planiraju svoju proizvodnju. To je sličan amandman amandmanu mojih kolega, ali je dat iz više razloga. Jedan od razloga je taj što u Evropi ima hiperprodukcija mleka. U onom trenutku kad zaštita u potpunosti padne, nama će konkurisati oni koji imaju daleko veće premije i subvencije nego mi, a imaju hiperprodukciju mleka.
Postoje i nisko mlečne krave koje daju manje mleka, ali zato prilikom teljenja daju junad. Kod nas je nedostatak junećeg mesa. Gde ima mleka, ima i mesa. Dakle, ne možemo da ispunimo u ovom trenutku prema EU ni kvotu od 10.000 tona koje smo dobili, a u budućnosti, koliko ja znam, Evropi nedostaje 700.000 tona junećeg mesa, dakle, u budućnosti nećemo razviti proizvodnju junećeg mesa ukoliko ne budemo imali krave koje će da se tele. Da bi to imali, mi na određeni način moramo, makar u prvih pet godina, da podstičemo i da dajemo premije i poljoprivrednicima koji imaju manji broj krava, s obzirom da se radi o područjima koja rade u otežanim uslovima.
Mislim da je ovaj amandman bitan i zbog nekomercijalnih domaćinstava. Imate komercijalna i nekomercijalna. Komercijalna su ona koja iznose viškove na tržište. Danas imate domaćinstva u Srbiji gde je prosečna površina nešto malo manja od četiri hektara, a i EU ima 80% gazdinstava čija je površina zemljišta manja od 10 hektara. Dakle, ovde imate premiju za otprilike 100.000 krava, kad to preračunate, litre mleka i na broj grla kada podelite, premira se otprilike samo 100.000 krava, a moj predlog je da se taj broj uveća i da nisko mlečne krave mogu na određeni način da konkurišu, odnosno vlasnici tih krava, za ove premije.
Ono što uštedimo na drumu, platićemo na ćupriji. Slažem se sa ministrom da će to biti podsticano iz drugih fondova. Ministarka nadležna za socijalu, za zdravstvo, je jednom rekla ovde da poljoprivrednici koji imaju pola hektara mogu da budu socijalni slučaj. Nećemo valjda sada one koji imaju dva, tri hektara zemlje da dovedemo u položaj da moraju da prodaju dva hektara zemlje nekom drugom ili da se to zemljište otuđi, zapusti, ne obrađuje, da bi ostvarili pravo da budu socijalni slučaj.
Nekomercijalna domaćinstva će biti podsticana iz budžeta, ovog ili nekog drugog. Da podsetim samo da u Hrvatskoj nekomercijalna domaćinstva, ona koja su osigurana kao poljoprivrednici, imaju podršku od blizu 3.000 evra, a da oni koji su ostvarili pravo na penziju imaju podršku od blizu 1.500 evra, a da pri tome ne moraju ništa da proizvode. Ja sam ovde moj amandman ipak vezao na način da takva domaćinstva, koja su polukomercijalna, imaju određeni broj grla, da imaju pravo da ostvare subvencije na ovaj minimalni broj litara koji sam naveo, a to je otprilike od jedne, eventualno dve krave. To se odnosi samo na prvi period od pet godina.
Verujem da nema dovoljno novca. Hrvatska u ovom trenutku, koja ima obradivih površina oko 800.000 hektara i 600.000 pašnjaka, u svom agrarnom budžetu ima blizu 800 miliona evra. Kad uđe u EU takođe će imati 800 miliona evra. Dakle, njihovi poljoprivrednici će samo sa budžeta Hrvatske preći na budžet EU. Mi u ovom trenutku imamo budžet koji je jedva nešto veći od 400 miliona evra. Razumeću ministra ukoliko on nama kaže da će o ovim rešenjima, koje smo ponudili moje kolege i ja, razmisliti posle jednog određenog perioda primene zakona, s obzirom da su naša sredstva limitirana svega na 400 miliona evra i sa jedne strane imamo političku stranku milijardera i milionera koji su amandmanom tražili da se umanje sredstva iz agrarnog budžeta, a sa druge strane se traži da ta prava, ne samo da ne budu redukovana, nego da budu i proširena. Razumem da nema dovoljno novca, da je agrarni budžet povećan sa 2,5% na 4,5%, a sledeće godine će to biti celih 5%, koliko sam razumeo. Sa te osnove ja sam zadovoljan što je ovaj zakon napravio nekoliko koraka unapred, ali nisam zadovoljan zbog toga što mislim da treba posmatrati ovaj problem na način na koji su to iznele kolege, s obzirom da nam nije samo cilj da proizvedemo više mleka, s obzirom da, kad uđemo u EU, oni će nam neke kvote priznati, neke neće, punu zaštitu će imati tek za 10 godina, ali kroz mleko dolazimo i do povećane proizvodnje mesa, naravno, sa onih 10.000 dinara, što takođe pozdravljam, po junetu, takođe ćemo imati nešto bolju proizvodnju, ali da bi imali bolju proizvodnju junećeg mesa, moramo da imamo i određeni broj krava. Na ovaj način na koji sam ja predložio, mislim da bi se unapredio stočni fond, da bi ljudi očuvali postojeći stočni fond i s obzirom na prelaznost ove moje odredbe, u narednom periodu uvećali taj stočni fond na jedan zavidan broj da tako podignemo kroz proizvodnju mleka, odnosno kroz krave koje nisu visoko mlečne, da podignemo proizvodnju mesa i da pri tome, oni koji to rade, ne budu kažnjeni. Doduše, zakon podrazumeva te otežane uslove rada i količina je smanjena za dva puta.
S obzirom da, najverovatnije zbog manjka para u agrarnom budžetu, ovaj moj amandman ne može da bude usvojen, ipak molim ministra poljoprivrede da u narednom periodu prati proizvodnju mleka, naravno i junećeg mesa, i da u sledećoj godini, ako ne u ovoj, nađemo novca da proširimo krug korisnika, odnosno da polukomercijalna domaćinstva koja rade i za sebe i za tržište, da nađemo način da ta subvencija, odnosno premija za mleko dođe i do njih, s obzirom da nama stvarno treba, pored mleka, i proizvodnja junećeg mesa i da za to unapred imamo tržište.
Ono što mi smeta, to su ti dvojni standardi. Dakle, ove prepreke u dobijanju premija za mleko, ovi uslovi su postojali i do sada. Ni do sada nije svaka krava, ni svaka litra mleka nije imala premiju. Otuda me čudi da oni čiji se propisi primenjuju i dan danas, oni koji su propisali selektivne mere u proizvodnji mleka, odnosno u premijama za proizvedeno mleko danas su promenili politiku, iako će se njihovi propisi pre stupanja ovog zakona na snagu primenjivati i visina njihove premije od pet dinara po litru. Dakle, ti propisi se primenjuju. To je donela stranka koju predvodi jedan milijarder. Sada je premija uvećana sedam dinara. Postoji neka selekcija, ali mislim da u narednoj godini ministar treba da razmisli da se spisak korisnika premije za mleko troši. Toliko o ovom slučaju i problemu. Mislim da bi ministar nešto mogao da kaže na temu ove moje diskusije. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Arpad Fremond, Balint Pastor, Laslo Varga i Zoltan Pek.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Teodora Vlahović, Gordana Čomić i Srđan Miković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Gospođe Teodora Vlahovi i Gordana Čomić su zajedno sa mnom podnele amandman na član 15, gde smo predložili da se briše jedna reč i zapeta.
O čemu se radi? U članu 15. u stavu 2. i u stavu 3. predviđeni su uslovi koje je potrebno ispunjavati da bi se imalo pravo na premiju. U stavu 5. predloženog člana je navedeno – ministar bliže propisuje uslove, način i obrazac zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko.
Postavljam pitanje – što smo bilo šta regulisali u stavu 2. i u stavu 3? Ukoliko ministar ima diskreciono pravo da određuje uslove, onda ne treba da propisujemo uslove u zakonu. Onda treba dati jasno ovlašćenje ministru da Narodna skupština neće da radi ono što treba da radi, da utvrđuje opšte uslove koji se primenjuju "erga omnes", koji se primenjuju za svakog pojedinca u državi, nego daj da damo diskreciono pravo Vladi, ministarstvu ili ministru da odlučuje kako hoće.
Na to sam ukazivao i kada je bilo pitanje budžeta i kada je bilo pitanje budžetskog sistema, da se daju velika diskreciona prava, da Vlada odlučuje na predlog ministra za sve i svašta kako hoće.
Vidite, mi ovde u Narodnoj skupštini od 23. novembra 2012. godine imamo predlog zakona u proceduri kojim je predloženo da Narodna skupština odlučuje o onome što Narodna skupština treba da odlučuje, o uslovima, o kriterijumima, o merilima. To je jedan zakon koji sam predložio upravo imajući u vidu da je tim zakonom o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru rečeno – merila i kriterijume neka utvrđuje Vlada.
Na isti način sam predložio kako je to Vlada uradila i o tome još uvek ne raspravljamo ovde u Narodnoj skupštini. Istu situaciju ćemo imati ukoliko usvojimo nepromenjen član 15. ovog zakona, jer se time definiše da ministar bliže propisuje uslove, način i obrazac zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko. Što smo pisali sve one uslove u stavu 2. i u stavu 3? Šta ukoliko ti uslovi budu drugačiji od uslova koji su predviđeni u stavu 2. i u stavu 3, zato što se kaže da ministar ima pravo da određuje uslove? Da li su ti uslovi isti, različiti i u kojoj meri mogu da budu različiti?
Upravo zbog toga sam predložio ono što je jedino moguće – hajde da definišemo unapred pravila za sve, a onda da ovlastimo, ono što jeste ovlašćenje Vlade i ministarstva, da primenjuje zakon u praksi. Upravo zbog toga samo obrazloženje zbog čega se odbija naš amandman, amandman gospođe Teodore Vlahović, gospođe Gordane Čomić i moje lično – amandman se ne prihvata iz razloga što, pored uslova koji su utvrđeni Predlogom zakona, gde je precizno regulisano ko ostvaruje pravo na premiju, postoji potreba za propisivanje dodatnih uslova koji bi se odnosili na ostvarivanje prava na premiju za mleko po osnovu kvaliteta. Ovi dodatni uslovi će moći da se definišu o tom potom i zbog toga je neophodno postojanje ovlašćenja ministru da propiše i dodatne uslove.
Nisam siguran da je ovo u redu. Ili, ukoliko je ovo u redu, hajde onda da damo ovlašćenje ministru da radi i da propisuje uslove svuda, a da se mi lepo raziđemo i nema potrebe uopšte da razmatramo ni zakon u načelu, ni amandmane, dovoljna nam je ta opšta odredba. Smatram da, ukoliko donosimo zakon, ukoliko usvajamo zakon, ukoliko propisujemo određene uslove, merila, kriterijume i sve ostalo, treba da se zna unapred koja pravila važe za sve. Nije ista stvar da li će neko uložiti sredstva u proizvodnju ukoliko zna uslove ili ukoliko ti uslovi budu promenjeni. Jedna je stvar, bez obzira da li nećete da prihvatite amandman gospodina Lapčevića i gospodina Zelenovića koji su rekli – hajde da podržimo one siromašne, ali i to je bolje nego da ne znamo koji su uslovi.
Upravo zbog toga smatram da, ukoliko donosimo zakon, mora da postoji određena pravna sigurnost za sve one koji se okreću proizvodnji i koji pokušavaju da organizuju proizvodnju ne bi li svima nama bilo bolje i ne bi li državi konačno bilo bolje i ne bi li konačno bila ostvarena veća proizvodnja.
Konačno, ovo što smo dobili u odgovoru na podneti amandman, koliko sam video, a čitao sam detaljno obrazloženje zakona, ne stoji ni na strani 29, 30. ili 31. celokupnog materijala, odnosno na strani 9, 10. i 11. samog obrazloženja zakona. Ne kaže se i ne obrazlaže se zbog čega treba određeno ovlašćenje dati unapred ministru, pored onoga što ste vi narodni poslanici odlučili da budu uslovi, da bude drugačije regulisano. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Knežević. Izvolite.

Gospodine Mikoviću, stvarno ne znam kako da vam odgovorim više. Već treći, četvrti put želite ovde da se predstavite kao veliki tribun, pobornik i zaštitnik siromašnih. Da li ste se zapitali kako se došlo do tog broja od toliko siromašnih u ovoj državi? Vaša Vlada je prethodne četiri godine ostavila 400.000 ljudi bez posla. Ista ova uredba, isto ovo pravilo, ovaj limit od 3.000, od 1.500 je bilo za vreme vaše Vlade. Što se niste onda izborili da to ne bude tako, nego sada odjednom, kada razgovaramo o stvarima koje se tiču jednog verovatno najvažnijeg segmenta naše privrede, počeli ste da se bavite politikanstvom? Mislim da to nije u redu.  
Što se tiče samog ovog amandmana, govorite o uslovima koje propisuje ministar i ministarstvo. Ovo je jedna novina. Znači, želimo da premiramo mleko po kvalitetu. Da bi se mleko premiralo po kvalitetu, moraju da se steknu određeni uslovi. Znači, moramo imati laboratorije koje to mogu da prate. Kad budemo imali laboratorije, sad ih nemamo, a vi se zapitajte zašto, jer su sredstva uzeta i od evropskih fondova, a nije još napravljeno do danas, znači, kad budemo to imali, te laboratorije, moraće naravno da se propišu uslovi za to na koji način će se premirati mleko. Pa, šta je tu čudno?

Hvala. Gospodin Miković, pravo na repliku.