U prepodnevnoj raspravi smo govorili o tome da treba izjednačiti i one najmanje proizvođače mleka sa onim krupnijim. Jedan od argumenata koji ste izneli zašto ne smatrate da to treba prihvatiti je i taj da nema dovoljno para u budžetu.
Znate, sa raspoloživim parama koje imate, drugačijom raspodelom možete doći do mnogo efikasnijih rešenja. Jedno od rešenja koje smo mi predložili je da se podsticaji koji se tiču vezane biljne proizvodnje u istom iznosu daju do površine 50 hektara, da iznad te površine do 75 hektara budu 80% od osnovnih podsticaja, a do površine od 100 hektara da budu 60% od predviđenih podsticaja, čime bi se sa jedne strane uvažilo to što oni rade na tolikim površinama, a sa druge strane i uštedela određena sredstva, jer nije u redu da isti podsticaji važe i za one površine od 10 hektara i za one površine od 100 hektara.
Sa druge strane, statistički gledano, verovatno 95% ili možda čak i više ukupnih poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji ima i obrađuje površine do 50 hektara. Preko toga, od 50 do 100 hektara verovatno se može nabrojati na prste jedne ruke ili reda veličine desetak, dvadeset do 100, u odnosu na 250 hiljada registrovanih, verovatno takvih nama više od 100 koji imaju površine od 100 hektara. U skladu sa tim, mislimo da treba voditi računa i ekonomisati sa svakim dinarom i da podsticaji ne treba da važe u istom iznosu za sve površine, odnosno da treba da budu sukcesivno smanjivani kako raste površina koja se podstiče. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Karić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, nisam hteo da se javljam po drugim amandmanima na ovaj član, pa ću u okviru mog obrazloženja reći da svakako ne treba smanjivati obim premija i subvencija, posebno ograničavati broj hektara koji će biti premija. On je i ovako selektivan, znači, odnosi se na podsticaje do 100 hektara. Preko 100 hektara nema.
Moram vam reći da u EU, čiji će poljoprivredni proizvodi doći ovde, tih ograničenja nema, a premije i subvencije su po četiri puta veće po površini nego što su predviđene ovim zakonom. Ne radi se o dobrobiti samo poljoprivrednika, već se radi o dobrobiti poljoprivredne proizvodnje, prehrambene industrije, trgovine pa i sigurnosti zemlje. Dakle, jedan stabilna poljoprivredna politika nije od koristi samo za poljoprivrednike. Ona je od koristi i za prerađivače i za potrošače koji u svakom trenutku mogu da budu sigurni u snabdevenost tržišta, ali takođe je dobra i za državu koja je uvek sigurna, ima rezerve zbog mogućih vojnih i ekonomski pritisaka koji se, ne daj bože, mogu ponoviti i na našu zemlju.
Očekujem da ove premije i subvencije, kako se budemo približavali EU, budu veće i da se površina ne smanjuje, jer je ovako izvršena selekcija i ovi podsticaji se isplaćuj samo do 100 hektara.
S tim u vezi, moram vam reći da je prosečna površina u Srbiji negde oko četiri hektara, a da u EU ona iznosi 12 hektara, mada mnogi misle da je prosečna površina u gazdinstvu daleko veća u EU - nije, iznosi negde oko 12 hektara i razlikuje se od zemlje do zemlje članice. Na primer, u Kipru je 3,5 hektara, a čini mi se, u Češkoj da je najveća i iznosi 67 hektara.
Struktura poljoprivredne proizvodnje u Srbiji geografski i regionalno sada podseća na EU posle proširenja. Dakle, i EU ima i velike i male, i srednje posede i ovaj zakon je, otprilike, prepisana zajednička poljoprivredna politika EU.
Mojim amandmanom sam hteo da kažem da podsticaji do 100 hektara obuhvata i pašnjake. U Hrvatskoj je to slučaj, pod uslovom da na dva hektara ima jedno grlo krupne stoke ili pet ovaca. U sadašnjem zakonu pašnjaci nisu obuhvaćeni.
U drugom delu amandmana sam hteo da navedem, Vlada to nije prihvatila zato što je to regulisano propisima koji obuhvataju registraciju poljoprivrednih gazdinstava, šta u tih 100 hektara ulazi. Do sada je to bilo vlasništvo. Do sada je to bio zakup od fizičkog lica i bio je zakup od države. Zakup od pravnih lica, od nekih firmi koje su raspolagale zemljom, koje su zemljoradnici ili poljoprivredna gazdinstva obrađivala, nisu imali prava, znači, mere su bile selektivne, nisu imali prava na podsticaje i nisu imali prava na zakup od crkve. Ukoliko zemljište zakupite od crkve, a crkva je dobila u povraćaj velike površine, i uglavnom ih zbog nedostataka mehanizacije izdaje u zakup poljoprivrednicima, takvo zemljište nije bilo predmet podsticaja i time nisu gubili samo zemljoradnici, već je gubila i crkva, a samim tim je i cena zakupa za toliko bila umanjena, na određeni način su i crkve trpele.
Zato sam ovim amandmanom želeo da se precizira koje će to površine biti računate, ovih sto hektara. S druge strane, hteo sam zbog stočarstva i stočara i zbog naših velikih prirodnih i drugih mogućnosti da razvijemo stočarsku proizvodnju, pa samim tim i organsku poljoprivrednu proizvodnju, s obzirom da se veliki deo pašnjaka nije tretirao ni hemijskim sredstvima ni mineralnim đubrivima, i iz tog razloga sam želeo da se i pašnjaci obuhvate ovim načinom premija i subvencija.
Opet moram podvući da smo ovim zakonom došli tri koraka unapred i da su ovi pokušaji, ako ne sada, u nekom budućem vremenu, nadležno ministarstvo za poslove poljoprivrede neke od ovih mojih ideja i rešenja prihvati. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Teodora Vlahović, Gordana Čomić i Srđan Miković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Pre svega bih hteo da se zahvalim gospođi Gordani Čomić i gospođi Teodori Vlahović, koje su veoma mnogo vremena potrošile da zajedno samnom izanaliziramo ovaj predlog zakona i da učinimo napor da popravimo i da predložimo čitav niz amandmana. Kamo sreće da su svi ti amandmani usvojeni, bio bi bolji tekst zakona.
Bili smo u prilici da vidimo da čitav niz amandmana koje su i ostale poslaničke grupe i naše kolege narodni poslanici predložili ovde, išli su ka tome da se unapredi tekst zakona i da bude bolje po sve građane Srbije, i po one koji proizvode i po one koji koriste poljoprivredne proizvode. Ukoliko se na adekvatan način stimuliše poljoprivredna proizvodnja, automatski se javlja mogućnost da svi građani bolje zadovolje svoje potrebe.
Konkretno od ovog predloženog amandmana smo predložili da podsticaji iz stava 1. ovog člana – ostvaruju se za prijavljene površine pod odgovarajućom kulturom do najviše sto hektara, i to samo za obradivo poljoprivredno zemljište koje je i obrađeno. Činjenica je da čitav niz narodnih poslanika primetio da u Predlogu zakona nije bilo definisano da li zemljište koje se prijavljuje mora da bude obrađeno, zasejano ili zasađeno, i svi su u istom pravcu intervenisali. Dobro je što su prihvaćeni svi ti amandmani da se popravi tekst zakona. U tom smislu je prihvaćen i naš amandman.
Moram da kažem, naročito kod ovog člana 19, da smo bili u dilemi da li da istim ovim amandmanom napadamo i stav 6. ovog predloženog člana, gde se definiše da ministar bliže propisuje za koju vrstu biljne proizvodnje, koje kulture i pod kojim uslovima se mogu ostvariti proizvodno vezani podsticaji, visina podsticaja, kao i način ostvarivanja prava na proizvodno vezane podsticaje i obrazac zahteva za ostvarivanje tih podsticaja. Za nas nije sporno da ministar treba da se bavi, kada se usvoji zakon, propisivanjem načina ostvarivanja, ili, eventualno, obrasca na osnovu kojeg treba da se ostvaruju podsticaji.
Upravo pitanje određenih uslova, koji treba da se definišu zakonom, to je ono što je kod nas bilo sporno. Ta primedba se vraća i ide iz člana u član. U članu 15. smo isto ukazali, a u članu 15. je bilo predviđeno da ministar bliže propisuje uslove. Ne samo način i obrazac zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko, nego i uslove. U tom smislu i za ovaj stav 6. smo bili u velikoj dilemi da li amandmanom samo napadamo onaj deo po pitanju da li je nešto i stvarno obrađeno, ili da se ne desi da je nešto u parlogu, nego ovaj drugi deo.
Opet se vraćam na ono što bi trebalo svima nama da bude putokaz, da kada pravimo predlog zakona, a naročito Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, to ne treba da važi samo za jednu godinu. To treba ipak da važi u periodu od više godina, da bi svi oni koji organizuju proizvodnju mogli na određeni način da se prema tome rukovode i da znaju koja su pravila igre.
Još jednom ukazujem da postoji u celom tekstu zakona određena nedoslednost, da se negde vezujemo za proizvodnju do određene površine, a da se negde vezujemo za proizvodnju preko određene količine ili određenog broja, na primer, kod tova. U tom smislu, sada gledam gospodina Lapčevića, i apsolutno će mi i dalje ostati nejasno kako to kod, na primer, proizvodno vezanih podsticaja iz ovog člana, iz člana 19. i to iz stava 3, da se to vezuje za odgovarajuću kulturu do najviše sto hektara? To je za ove siromašne i to je u redu. Kod mleka samo bogati imaju pravo, a oni siromašni nemaju.
U tom smislu, pozdravljam to što je prepoznat napor gospođe Teodore Vlahović i gospođe Gordane Čomić, koje su zajedno samnom predložile ovaj amandman i koji je, istina ne od reči do reči usvojen, prihvatanjem amandmana nekih drugih narodnih poslanika.

Gospodine Lapčeviću, samo mi recite da li želite repliku ili od poslaničke grupe? Imate prava i na jedno i na drugo.
Replika? (Da.)
Izvolite.

Zahvaljujem gospodinu Mikoviću na ovoj ukazanoj primedbi.
Ovde se vidi jedna nekonzistentnost zakona. Kod premija za mleko idemo na priču što veće proizvodnje i dajemo veći podsticaj za veću proizvodnju. Kod obradivog zemljišta idemo na manje. Limitiramo do 50 hektara, do sto hektara, što mislimo da jeste ispravno i da treba krenuti od najmanjih ka najvišim, i kada se budu isplaćivale razni podsticaji ili premije, treba ići od najmanjih prioriteta ka najvećim, pa negde dokle se potroše pare. Kada dođu oni do sto hektara, ako nema para, nema, šta da radimo, ali da imamo nekakvu konzistentnost.
Takođe, jedna vrsta primedbe u nekonzistentnosti zakona je i član 17. gde se razrađuju vrste podsticaja. Kaže se – za biljnu proizvodnju mogu biti podsticaji osnovni i proizvodno vezani podsticaji.
Pod dva – podsticaju u stočarstvu i to za mlečne krave, krave dojilje, priplodne ovce, priplodne krmače, tov junadi itd. To je tačno razrađeno za šta. U članu 19. za vezane podsticaje se kaže da ministar bliže propisuje za koju vrstu biljne proizvodnje, za koju vrstu kulture i pod kojim uslovima se mogu stvarati proizvodno vezani podsticaji, visina podsticaja, način ostvarivanja itd. Nemamo pobrojano koje će to proizvodno vezane biljne proizvodnje biti podsticane.
Najmanje što je moralo da se nađe u ovom članu zakona da će biti podsticaj za višnju, malinu, šljivu, krušku, jabuku, šta god. Ovako, ostaje vama diskreciono pravo da kažete – podsticaćemo proizvodnju soje i proizvodnju šećerne repe i ništa više. Voćarstvo nećemo podsticati uopšte.
Ako je cilj zakona da bude predvidljiv za one koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, onda je moralo da bude navedeno – podsticaće se te vrste voća, te vrste povrća, te vrste biljne proizvodnje i onda ljudi kada ulaze u proizvodnju imaju predvidivo šta će biti podsticano od strane države. Ovako ostaje nedoumica da li ćete nešto podsticati ili nećete i u kom obliku i koje visine.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milorad Mijatović, Vesna Milekić i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Arpard Fremond, Balint Pastor, Laslo Varga i Zoltan Pek.
Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radmila Gerov, Judita Popović i Kenan Hajdarević.
Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podnela sa ispravkom narodni poslanik Snežana Bogosavljević – Bošković.
Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman sa ispravkom postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da.)

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju kolega Kasalović i ja ispred poslaničkog kluba SPS uložili smo tri amandmana sa ciljem da se zakon dopuni podsticajima za proizvodnju u oblasti živinarstva. Predložili smo i vrste podsticaja u živinarstvu, kao i minimalne iznose istih. Ove amandmane je Vlada prihvatila i oni su postali sastavni deo Predloga zakona. Ovom prilikom želim da se zahvalim Vladi i resornom ministarstvu na iskazanom razumevanju i prihvatanju naših amandmana. To znači pre svega ispravljanje jedne dugogodišnje nepravde prema ovoj izuzetnoj grani našeg stočarstva.

Naime, u uredbama koje su u prethodnom periodu uređivala pitanja podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju nisu bili predviđeni podsticaji za živinarstvo. Zbog je toga živinarstvo bilo u neravnopravnom položaju u odnosu na druge grane našeg stočarstva. Bez ikakvih podsticaja za proizvodnju uz to skupa i vrlo osetljiva, a plasman nesiguran u proteklom periodu veliki broj dobrih odgajivača morao je da smanji broj gajene živine, a neki čak i da napuste bavljenje ovom proizvodnjom. Ova vlada i resorno ministarstvo pokazali su veliko razumevanje za probleme u našem živinarstvu i spremnost da u skladu sa raspoloživim mogućnostima prihvate predložene podsticaje za neke vidove gajenje živine i to za roditeljska jata teškog tipa kokoši, roditeljska jata lakog tipa kokoši i roditeljske ćurke.

Želeli smo da se uz ove podsticaje dodaju i neki drugi za koje su naši živinari zainteresovani i za koje mislimo da su zaista opravdani i potrebni, kao što su na primer podsticaji za tov pilića, podsticaji za proizvodnju jaja za potrošnju, podsticaji kao podrška izvozu i slično. Međutim, razumeli smo da u ovom momentu ne bi bilo realno i ostvarivo. Zbog toga u situaciji kada smo morali da predložimo među jednako važnim karikama u lancu proizvodnje one koje sada treba i mogu da dobiju podsticaje, smatrali smo da su to ipak one prve i osnovne karike tj. da su to roditeljska ili matična jata. Ovo je iz više razloga. Pre svega što je Srbija zemlja koja nema svoj genetski materijal već je naša proizvodnja u živinarstvu u velikoj meri u zavisnosti od uvoza roditeljskih jata. Osim toga, poznato je da bez dobre i stabilne proizvodnje roditelja nema ni sigurne baze kako za proizvodnju živinskog mesa tako i za proizvodnju jaja za potrošnju.

S toga možemo zaključiti da su rešenja sadržana u ovom amandmanima realna i za sada jedino moguća. Međutim, moramo imati u vidu da su živinari koji se bave tovom pilića, kao i oni koji uzgajaju kokoši radi proizvodnji jaja za potrošnju i ovog puta ostali bez podsticaja. Oni se u svom radu susreću sa brojnim drugim problemima koji u značajnoj meri opterećuju rentabilnost njihove proizvodnje kao što je često nelojalna konkurencija na domaćem tržištu zbog prisustva u značajnom procentu proizvoda ove vrste iz tzv. sive zone, zatim zbog malih mogućnosti za izvoz i sl.

Na Vladi, resornom ministarstvu i svima nama je da ubuduće imamo u vidu probleme i ovih živinara i da učinimo sve kako bi i oni mogli i da očuvaju svoju proizvodnju, ali i da je unaprede i uvećaju. Hvala na pažnji.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Petković.
Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu podneo je amandman na 20.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Pitam predstavnika predlagača da li prihvata ovaj amandman?