Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Petrović.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Dušan Petrović. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poslednjih godinu i po dana došlo je do vrlo bitne promene u broju gazdinstava koja su korisnici različitih vidova pomoći koje država daje, i direktnih podsticaja i regresa, manje – više svih instituta koji će biti regulisani i ovim zakonom, ukoliko on dobije većinu u ovom parlamentu.
Negde 2011. godine je bilo oko 80 hiljada gazdinstava, sada je to preko 240 hiljada i ono što na Odboru za poljoprivredu, diskutujući o ovom predlogu zakona i o budžetu pre izvesnog vremena, smo mogli da saznamo, da vidimo i da zaključimo u krajnjoj liniji, da broj gazdinstava koji će dobijati različite vrste prinadležnosti od države, neće svakako biti manji od 200 hiljada i da je intencija i ovog zakona da se taj broj povećava i to je veoma dobra stvar.
Govoreći iz iskustva, mislim da je potpuno jasno da najbolji mogući način upotrebe novca, odnosno da se novac koji država daje u agrarnom budžetu pretvori u povećanu proizvodnju, nije moguće ukoliko svako od tih gazdinstava nema najbolju moguću asistenciju i najbolji mogući uvid u to šta su mogući oblici saradnje sa državom sa jedne strane i sa druge strane, onu vrstu tehničke pomoći koja je tim gazdinstvima neophodna da bi mogli da unaprede proizvodnju, od toga koju vrstu semena da koriste, šta je sve moguće, do čega je moguće doći na tržištu, koje druge vrste agrotehničkih mera, svega onoga što, ukoliko bude upotrebljeno u poljoprivrednoj proizvodnji, može da dovede do povećanja te poljoprivredne proizvodnje. Mi smo danas negde na desetak milijardi evra društvenog dela društvenog proizvoda koji predstavlja proizvodnju hrane i poljoprivredu i prehrambenu industriju. Potencijal naše zemlje je zaista ogroman…
(Predsedavajuća: Vrema.)
…svakako višestruko preko i tih deset milijardi evra i mislim da je svaka vrsta investiranja u poljoprivrednu proizvodnju investicija koja ne može da bude pogrešna.
Zbog toga sam stavio amandman već na ovom mestu i posle na samom kraju zakona, kada se govori o nadzoru, razrađena je ova ideja, a to je vraćanje diplomiranih agronoma kroz savetodavnu službu, njih je bilo oko 1.700. Vodili smo i nas dvojica jednu polemiku o tome i generalno u javnosti, nije ništa sporno da imamo različite poglede, ali još jednom zaista hoću da izrazim svoje čvrsto uverenje da je angažovanje ljudi koji su završili poljoprivredni fakultet, da bi savetovali poljoprivredna gazdinstva u Srbiji, više nego korisno. Oni su toku prošle godine savetovali preko 350 hiljada gazdinstava u preko 3.000 hiljada naselja. Ono što je naročito važno, to se i sada vidi, da što su pasivniji krajevi, što su teži uslovi poljoprivredne proizvodnje, u toliko je ceo taj angažman bio dragoceniji.
Zbog toga sam predložio amandman, da se asistenti i savetodavci uvedu u zakon. Dao sam predlog kako bi to trebalo definisati. Ostavljeno je ministru i Vladi na raspolaganje da odluče na kakav konkretno način bi oni mogli da budu angažovani. Slažem se da to zavisi od raspoloživog novca u budžetu, ali zaista mislim da je investiranje u rad ovih stručnjaka dragoceno i da se višestruko vraća kroz povećanje proizvodnje, kroz povećanje BDP i kroz povećanje zarade za svako pojedinačno gazdinstvo. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo bih podržao, ali iz dva razloga ne mogu. Znači, Ministarstvo poljoprivrede je pet godina bilo u rukama stranke koja je sada opoziciona. Tek pete godine, neposredno pred izbore, uvedeni su savetodavci. Njih više hiljada su, po meni, to pravo stekli samo zato da bi se uvećao broj glasača. Prethodni ministar poljoprivrede je to čak priznao na glavnom odboru svoje stranke i rekao, da toga nije bilo, da bi broj glasova koji je dobila njegova izborna lista bio daleko manji nego inače. Dakle, dva su razloga. Jedan je da to nisu uveli prve godine, druge godine, treće godine, četvrte godine, već nekoliko meseci pred izbore i drugi razlog je to što košta.
Kao poljoprivrednik, gotovo da nisam video te savetodavce, niti sam imao neku praktičnu korist. Mislim da smo iz tih sredstava koja su potrošena, a tu je ministar poljoprivrede, da smo iz tih sredstava mogli da ispremiramo nekoliko hiljada, a možda i nekoliko desetina hiljada krava i da uvećamo svoj stočni fond. Umesto toga, mi smo finansirali savetodavce koji su gotovo bili beskorisni i nisu ničim doprineli da se uveća poljoprivredna proizvodnja u Srbiji, da ne kažemo da je suša uzela svoj danak. Mislim da ni savetodavci, čak i da je bila normalna godina, ne bi doprineli nekom uvećanju poljoprivredne proizvodnje.
Među tim savetodavcima bilo je članova raznoraznih stranaka, uglavnom su one bile naklonjene vladajućoj garnituri. Ovo vidim kao pokušaj da se savetodavcima koji su u međuvremenu, odlukom Ministarstva poljoprivrede, taj status izgubili, ponovo na određeni način kroz ovaj amandman dodvore i da u budućnosti i dalje tako održavaju svoje glasačko telo. Ako nisam u pravu, dakle, ako je to imalo neke druge efekte, osim glasačkih, tu je ministar poljoprivrede, pa neka me ispravi. Hvala.
(Dušan Petrović, s mesta: Replika.)

Hvala.
Izvolite, gospodine Petroviću.

Netačno je da sam bilo kad, na bilo kom mestu, uključujući i Glavni odbor DS, rekao bilo šta nalik na ovo što je gospodin Rističević kazao. To je potpuna neistina. Tačka jedan.
Tačka dva, savetodavna služba je uvedena u život pre godinu ili godinu i po dana, uz najveću moguću podršku oba poljoprivredna fakulteta koja postoje u Srbiji – i Fakulteta u Zemunu i novosadskog fakulteta. Svi profesori koji su u ovome učestvovali, oba dekana, dali su najveću moguću podršku, dakle, ne samo podršku, nego uz aktivno učešće stručne javnosti je savetodavna služba, iz onog oblika koji je postojao i koji manje-više postoji i sad, prevedena u višestruko jedan veći sistem sa drugim zaduženjima.
Ministarstvo poljoprivrede je davalo samo tehničku asistenciju. Sve što je činjeno, činjeno je tako što su profesori univerziteta i jednog i drugog, i novosadskog i beogradskog, vodili obuke, sastavljali testove, utvrđivali nivo znanja kandidata, tako što su vršili nadzor nad onim što se čini i što se radi, tako što su davali predloge organizacije. Dakle, uz najveću moguću podršku najvećih autoriteta koji se bave agronomijom u ovoj zemlji i uopšte poljoprivrednom naukom, ceo ovaj sistem je sproveden.
Što se tiče političke pripadnosti, ni jednog jedinog trenutka članstvo ili ne članstvo u nekoj političkoj stranci nije bilo važno. Predsednici opozicionih političkih stranaka po lokalu su bili asistenti savetodavci. Neki od njih su bili najbolji učesnici u celoj ovoj stvari. Možete svakog pojedinačno da pitate da li ga je iko ikada pitao da li je u nekoj političkoj stranci ili nije i da li je to na bilo koji način uticalo na ono što su činili. Svako od poljoprivrednika je na onaj način koji je želeo, koristio ili odbijao saradnju sa asistentima savetodavcima. Još jednom ću reći, 350.000 gazdinstava je dobijalo pomoć. Danas kada idemo po Srbiji, tamo gde su teži uslovi za poljoprivrednu proizvodnju, toliko se ljudi više raspituju za asistente savetodavce jer su im mnogo pomagali.
Ovo je još jedna prilika da kažem nešto što verujem, a čini mi se da se čak oko toga uspostavlja i konsenzus. Poljoprivredna proizvodnja u Vojvodini i poljoprivredna proizvodnja u centralnoj Srbiji su veoma, veoma različite. Različita je struktura poljoprivrednih gazdinstava, različita je struktura proizvodnje, različite su navike, različita je tradicija, različit je pristup. Potpuno je nemoguće na istovetan način urediti poljoprivrednu politiku, po mom mišljenju, u Vojvodini i u centralnoj Srbiji i zbog toga je neophodno da mi, u stvari, imamo agrarnu politiku za svaki deo naše zemlje koja je primerena potrebama koje ljudi imaju.
Mislim da je ovo jedno veliko pitanje, u stvari, jedan element koji može na bitan način da utiče na celokupnu agrarnu politiku.

Gospodine Petroviću, ovo vreme vam oduzimam od poslaničke grupe. Ovo nije bila replika, s obzirom da ste govorili tri minuta i 34 sekunde.
Da li još neko želi reč?
Narodni poslanik Marijan Rističević. Neću vam dati pravo na repliku, ovo je isto vreme od poslaničke grupe, da znate. Izvolite.

Bojim se da me moj uvaženi kolega advokat nije demantovao. Govorio sam kao poljoprivredni proizvođač i tvrdim da nikakve koristi nisam imao od tih savetodavaca, uopšte ih nisam video. Dakle, bojim se da su bili samo na hrani ili na plati u ministarstvu. Nisam član glavnog odbora, tako da ne mogu da se zakunem da ste to rekli, ali su mediji to preneli – da ste prilikom sabiranja rezultata DS, ovde ima još kolega koje su čitale novine, izjavili to da bi rezultat još bio gori da vi niste, kako vi kažete, poboljšali poljoprivrednu politiku, da nije bilo savetodavaca, da niste proširili spisak, što je tačno. Četiri godine neka poljoprivredna gazdinstva nisu imala pravo na subvencije. Vi ste taj spisak proširili. Zahvalan sam vam na tome, bez obzira što je to bilo samo u predizbornoj godini.
Ako se slažete, poljoprivrednici penzioneri nisu imali pravo subvencija, sem kod vas, i to poslednje godine. Ako se slažemo oko toga, a verujem da se slažemo, taj vaš napredak u priznavanju prava na subvencije svakako je za svaku pohvalu. Odajem vam priznanje na tome, ali moramo konstatovati da je to bilo tek pred predizbornu kampanju i da je poljoprivredna politika, recimo, menjana tri puta u roku od mesec dana. Te biće po hektaru, te biće ovoliko, te biće po kilogramu, pa se sa kilograma opet plaćalo na hektar zbog protesta itd. To su neoborive činjenice, kao što je za svaku pohvalu to što ste ukinuli neku diskriminaciju da starost bude kazna i da seljaci penzioneri nisu imali pravo na subvencije od 2007. do 2012. godine. Vašim dolaskom su to pravo ostvarili, ali tek poslednje godine. Hvala.

Hvala.
Dušan Petrović, pravo na repliku. Izvolite.

Opet na ono prvo. Čak ni u novinama to nije pisalo. Pisalo je za neku drugu stvar, koja je takođe neistinita, da su krediti bili instrument, a ne savetodavci, za dobijanje glasova. To takođe nije tačno, evo, tu je i ministar. Mislim da je on podrobno pregledao kako su krediti stavljani na raspolaganje poljoprivrednim proizvođačima. Čini mi se da je tu napravljen jedan veliki napredak i što se tiče tehnike i broja onih koji su uspeli da dobiju te kredite i onih koji nisu uspeli, takođe, koji su aplicirali. Da sad ne polemišemo više o toj stvari.
Tačno je da je menjana poljoprivredna politika. Menjana je i na kraju je došla do ove tačke na kojoj se sada nalazi. U grubo ona u stvari ulazi kao osnov u zakon, broj gazdinstava koji dobijaju novac, jer je to najznačajniji deo agrarne politike, tu je najviše novca, kroz direktne podsticaje je manje-više pretočeno u zakon ono stanje stvari koje je na kraju prethodne Vlade ostalo. Mislim da je to samo pokazalo da to nije stvar politike, nego je to stvar života. Morala je da se promeni agrarna politika jer smatram da je bilo neodrživo da 80.000 gazdinstava budu korisnici subvencija, a ta politika je promenjena i u godini pre izbora, ne samo u izbornoj godini. Imali smo vrlo dramatične stvari. Dva puta su bili ozbiljni protesti zemljoradnika. Ta politika je menjana kroz jedan, vrlo buran proces i ta promena je trajala više od godinu dana.
Ono što mislim da će se na kraju pokazati kao nužno u životu, to je da država ukoliko investira novac, a ovo što mi radimo i kroz ovaj zakon jeste investiranje novca u poljoprivrednu proizvodnju, mora sa druge strane da ima potpuno jasan dokaz da to ulaganje novca dovodi do povećanja poljoprivredne proizvodnje. To je kao kada imamo izvor nafte, pa samo je pitanje da li ćemo tu naftu da izvadimo ili ćemo da gledamo u bušotinu.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Odbijte od poslaničkog kluba.
(Predsedavajuća: Sada ne može, pošto sam vam dala pravo na repliku.)
Izvinjavam se, onda ništa.