Zahvaljujem. Spomenula sam i načelnu raspravu. Obrazloženje je kao zašto smo amandmanima menjali i unosili podsticaje za proizvodnju ribe ili živine. Sve je to poljoprivreda, ali smo ipak prihvatili amandmane koji se odnose na posebne i specijalne kulture u poljoprivredi, u ovom slučaju ono što sam spomenula.
Dakle, razumem da se ne želi prihvatiti amandman, ali ne mogu da odustanem od toga da postoji zdrav razum među svima nama koji će postupati jednako kao kada su predlagana proširenje lista specijalnim kulturama poput živine ili ribe. Jer, dokle god ne bude pisalo umesto tog "nepoljoprivredna" da je u pitanju ruralni turizam, nećemo načiniti taj prvi korak.
Ako ne želite da to bude amandman Janka Veselinovića, to skroz razumem, apsolutno razumem, ali onda dogovorite se sa Odborom ili na bilo koji drugi način, ali taj agroturizam kao posebnost uvedimo u zakon.
Hvala na objašnjenjima i ja ću vas, kao i u slučaju objašnjenja o javnosti registra, podsetiti na datu reč, da nepoljoprivredno znači ruralni turizam, odnosno agroturizam. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Radoslav Milovanović.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, posle ovako divnog izlaganja moje koleginice Gordane Čomić, ja ću samo dodati par stvari koje meni nisu jasne u obrazloženju Vlade, pošto je amandman apsolutno jasan. On kaže da se dodaje novi stav 2. znači na ovaj amandman na član 30. - pravo na korišćenje kreditne podrške imaju pravna lica, preduzetnici i fizička lica, nosioci komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva koji se bave poslovima ruralnog turizma i koji su upisani u registar.
Zašto je ovo važno? Važno je da znaju građani Srbije, iz prostog razloga 43,60% je učešće ruralnog stanovništva u Srbiji. Kada pričamo o ruralnim oblastima, treba da se zna da je u Austriji prosek stanovnika po kilometru kvadratnom 400, a u kraju odakle ja dolazim, u istočnoj Srbiji je 25 stanovnika je po kilometru kvadratnom. Kako ćemo te ljude zadržati na tim područjima? Kako ćemo sprečiti emigraciju stanovništva?
Treba znati da je u odnosu na poslednji popis, koji je bio 2002. godine, broj stanovnika u istočnoj i južnoj Srbiji smanjen za 11,5%. To znači da će u narednih 90 godina praktično nestati stanovništvo sa tog područja.
Vrlo je važno da se u ovakvom zakonu, koji je sistemski zakon, donese ovakav jedan stav u članu 30. iz prostog razloga da bi se definisala sredstva i podsticaji koji će omogućiti ljudima koji se bave ne samo poljoprivrednom proizvodnjom, već i proizvodnjom u drvnoj industriji, a i ruralnim turizmom, da mogu da prežive na tim područjima. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Janko Veselinović.
Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.
Vreme vaše poslaničke grupe je četiri minuta.

Zahvaljujem.
Amandman na član 31. koji je podneo kolega Janko Veselinović glasi da se član 31. menja i glasi – maksimalni iznos svih podsticaja, osim po osnovu kreditne podrške, ne može biti veći od 10 miliona dinara za preduzetnika i fizičko lice nosioca komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva i 20 miliona dinara za pravna lica. Ovakav je amandman neminovan kada pravite jedan broj amandmana kojima pratite izmenu zakona, dakle, uvodite pravo, pa onda morate da kažete šta to pravo znači.
S obzirom da smo čuli obrazloženje da se u nepoljoprivrednu delatnost računa agroturizam, onda evo sada, još nego što je prošao dan za glasanje, najavljujem poslaničko pitanje koje će biti postavljeno krajem ove kalendarske godine – koliki je iznos ukupnih podsticaja koji su dati u agroturizam, koji su dati u nepoljoprivredni deo?
To je obaveza koja je sada najavljena ministru, da zna da će biti pitan i da ćemo se videti ovde za nekoliko meseci i onda analizirati možda šta bi bilo da smo amandman kojim se definiše jasno šta je to ruralni turizam usvojili, a šta imamo da se nije usvojio.
Imamo mi sklonost, nezavisno od toga ko kojoj političkoj stranci pripada i ko se za šta zalaže u smislu ideologije, imamo zajedničku sklonost da odlažemo poslove koji bi mogli biti obavljeni samo zato što se nismo sami setili da ih obavimo. Spominjući ponovo žene koje rade jako mnogo u seoskim domaćinstvima, a potpuno besplatno, i ne traže nikakve podsticaje, pošto znaju da ako one ne obave svoj posao, nema ko drugi da dođe da obavi njihov posao, u istom tom gledanju na stvari ponavljam svoje duboko uverenje da bi usvajanje amandmana kojim bi potpuno definisali šta je to razvoj agroturizma i definisali moguće iznose za fizička lica, odnosno za pravna lica, učinili mnoga dobra raznim mestima u Srbiji, gde već postoji začetak agroturizma, a naravno, da bi posejali dobro seme ovakvog razvoja u delovima Srbije gde je to još uvek samo plan i lepa priča. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Arpad Fremond, Balint Pastor, Laslo Varga i Zoltan Pek.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ružica Igić, Gorica Gajić i Milica Vojić Marković.
Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Ružica Igić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Kao što se iz dosadašnjih diskusija već videlo, poslanički klub DSS i naš resorni Odbor za poljoprivredu vrlo su detaljno analizirali ovaj zakon. Podneli smo 19 amandmana. Moram da kažem da ni nama nijedan amandman nije prihvaćen. Znači, kao opozicija tretirani smo onako kako smo tretirani.
Što se tiče naših amandmana, oni su se pre svega odnosili u smislu pomoći malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima, pa i ovaj amandman koji smo podneli odnosi se na to. Naime, amandman na član 31. je stavljen u cilju da se spreči tajkunizacija naše poljoprivrede. Ovaj amandman u izvornom obliku glasi da iznos sredstava korisnik sredstava u toku kalendarske godine, po osnovu direktnih plaćanja, osim po osnovu kreditne podrške, može ostvariti ukupan iznos od deset miliona dinara koji se ne umanjuje. Sledeće umanjenje ide između deset i 20 miliona. Vrši se umanjenje na 5%, a iznos sredstava po korisniku, ako prelazi 20 miliona dinara, onda se ta sredstva umanjuju za 10%.
Ne znam kako objasniti poljoprivrednim proizvođačima da neko dobije kao podsticaj 100 hiljada evra u toku jedne godine ili da između 100 i 200 hiljada se umanjenje vrši 5% a preko 200 hiljada umanjenje je 10%. Naš amandman je u stvari u cilju smanjivanja ovih sredstava. Sličan amandman su podnele i kolege iz SVM. Naš je predlog da korisnik sredstava u toku kalendarske godine, po osnovu direktnih plaćanja, osim po osnovu kreditne podrške, može ostvariti ukupan iznos od pet miliona dinara koji se ne umanjuje. Zatim, ide skala od pet do 10 miliona, koji se umanjuju za 10% i sredstva preko 10 miliona, vrši se umanjenje za 15%.
Dakle, smatrali smo da je 10 miliona u momentu kada je u Srbiji jedan deo agrara ukrupljen i tajkunizovan, ogroman broj osiromašen i na usitnjenom posedu, da to nisu mala sredstva koja mogu da ostvare u smislu podsticaja. Na taj način bi se sprečila tajkunizacija, a ujedno ministarstvo, pored napora da pravilno rasporedi i onako oskudna sredstva, uštedela bi neka sredstva i na taj način neke druge stvari uspela da isfinansira. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Zelenović.
Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Obaveštavam poslaničku grupu da imaju još samo jedan minut i dva minuta po amandmanu.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Zelenović.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Ovo je jako bitan deo do kog smo došli u ovom zakonu, zato što je ovo jedan ozbiljan problem. Ovim zapravo ministarstvo pokazuje, da kažem ministar, pokazuje da mali proizvođači za neki budući razvoj poljoprivrede nisu naročito bitni. Odnosno, ono što zapravo oni treba da predstavljaju u nekom pogonu ili razvoju poljoprivrede kod nas, nije od značaja za Ministarstvo poljoprivrede, i zato imamo situaciju da pojedinačni korisnici sredstava mogu ostvariti podsticaj preko 200 hiljada evra na nivou godine.
Zato sam predložio amandman kojim će se zapravo obrisati stavovi 2, 3 i 4. Mislim da je sasvim dovoljno da pojedinačni korisnik podsticaja na nivou godine ostvari podsticaj do 100 hiljada evra. Složićete se da je u ovo vreme krize to dovoljno za bilo kog, a naročito zato što ova mera pogađa one najbogatije.
Dakle, ovo je mera za bogate proizvođače u poljoprivredi. Ovo nije mera za male. Ovo je mera koja omogućava onima koji su bogati da budu još bogatiji i da se dalje razvijaju, a da oni koji su siromašni osiromaše dodatno. Ne vidim uopšte razlog zbog koga bi neko, kakav god on bio, koliko god on bio bitan za poljoprivredu ove zemlje, dobio više od 100 hiljada evra podsticaja u jednoj kalendarskoj godini. Zaista bih voleo da mi objasnite kako ste došli do toga?
U obrazloženju koje stoji zašto se ovaj amandman, koji sam podneo odbija piše, da ste na osnovu izvršene prethodne analize, sada mene interesuje koje analize, pošto ste sada ovde rekli da niste vršili analize, jer nemate još sve podatke? Kaže - na osnovu izvršene analize, gornja visina sredstava može se ostvariti po osnovu direktne prodaje od 10 miliona dinara, a može i preko, ali se onda umanjuje. Mislim umanjenje od 5% ili 10% na iznos od 200 hiljada evra je, priznaćete, zanemarljivo za te velike.
Hajde da se s vi složimo da ovo ponovim, kada uključimo onu temu koju smo imali o proizvođačima mleka, imao sam raspravu o ovome na Odboru za poljoprivredu sa gospodinom državnim sekretarom, dakle, vi u jednom trenutku pokušavate sve da izjednačite, da biste u sledećem trenutku dali podsticaj onima koji su najbogatiji. Zato mislim da svi treba da razmislimo o tome šta nam se sprema u poljoprivredi i da u danu za glasanje podržite ovaj amandman. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Janko Veselinović.
Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković: Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naš amandman se odnosi na član 32. i on se nalazi u ovom četvrtom odeljku koji se bavi podsticajima za mere ruralnog razvoja, i podnaslovi – vrste podsticaja za mere ruralnog razvoja.
Do sada je obično, bio običaj da politika u oblasti poljoprivrede uglavnom definisana uredbama i do sada su uredbe donosile vlade. Predlogom ovog zakona su praktično sve odluke spuštene na nivo ministarstva, zapravo ministra, koji, ako pažljivo čitate, ima jako mnogo diskrecionih ovlašćenja. Uvek se plašim toliko diskrecionih ovlašćenja, zato što tim odlukama, tim uredbama može prilično da se promeni zakon i da, praktično, bez uvida parlamenta, dođemo do nekih stvari koje ne pišu u zakonu.
S duge strane, gospodine ministre, moram da se našalim s obzirom da je ovaj zakon bio u onom čuvenom paketu sa zakonom o zaštiti vazduha. Vama su ovim odlukama da se sve da ministarstvu na odlučivanje, odnosno ministru na odlučivanje, Vlada priznala punoletstvo. Ono drugo Ministarstvo koje se bavi zaštitom životne sredine je ispalo maloletno i njima su sva ta ovlašćenja oduzeta, pa su data Vladi, tako da, s te strane možete biti zadovoljni.
Članom 32, koji se odnosi na mere ruralnog razvoja, moram da kažem da ove mere dalje nisu usaglašene sa jednim drugim dokumentom koji postoji, a to je Nacionalni program ruralnog razvoja. Ne znam zbog čega je došlo do ove kolizije, ali ona zaista postoji.
Kada to sada gledamo, da postoji dokument sa kojim se ove mere koje se ovde u zakonu ne slažu, još se kaže da se ministru prepušta da propisuje vrste i mere ruralnog razvoja, kao i uslovi, način i postupak za ostvarivanje prava na korišćenje tih podsticaja. Kada sve to stavite na vagu, može zaista doći, i već dolazi, do velikog nesklada, do konfuzije oko nadležnosti. Mislimo da bi možda bilo dobro da se ponovo vrati Vladi u nadležnost da o tome odlučuje.
Mislim da je razvoj naših sela, ruralni razvoj, kako ga mi zovemo i kako nas ljudi sa sela malo razumeju, vrlo važna oblasti i mislim da mora biti pokrivena, i već je pokrivena, sa nekoliko dokumenata i nekoliko zakona. Zbog toga se plašim da ta mešanja tih nadležnosti mogu stvarno da dovedu do konfuzije.
Možda je iz tih razloga dobro da Vlada sa više resornih ministara, koji su pokrivali ove zakone ovde u Skupštini, donosi odluke kada je u pitanju ruralni razvoj i mere podsticaja istog. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radmila Gerov, Judita Popović i Kenan Hajdarević.
Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Lapčević i Ružica Igić.
Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.