Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovane kolege, poštovani poljoprivrednici, koji sa pažnjom pratite donošenje ovog zakona, a cenim da pratite i današnju raspravu. Uložili smo amandman na član 39, a koji Vlada nije prihvatila uz obrazloženje da se amandman ne prihvata iz razloga što su predložene mere već obuhvaćene Predlogom zakona u okviru mera ruralnog razvoja propisanim članom 37. tačka 3.
Analizirajući član 37. došli smo do zaključka da je nedovoljno definisana vrsta i način podsticaja, a za ono na šta se odnosio naš amandman.
Kako reče, poštovani gospodin ministar, žao mi je što trenutno nije u sali, odgovarajući na primedbe koje se odnose na ovaj zakon, sasvim se slažem da ne može preko noći da se popravi loše stanje u poljoprivredi. Kako to kažu moji sugrađani, moji Futožani, da nešto što je godinama unazad zaparloženo, trebaće godina da se očisti i uredi.
Baš u ovoj činjenici leži značaj donošenja ovog zakona. Pokušaj, odnosno namera da se sistemski rešavaju problemi u poljoprivredi, moguće je samo donošenjem dobrog i sveobuhvatnog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Podnošenjem amandmana na član 39. namera nam je da ga već u fazi izrade, tj. donošenja, i unapredimo. Unapređenje zakona, prihvatanjem ovog zakona, ogledalo se u jasno definisanoj vrsti posebnih podsticaja. Zašto je potrebno proizvode sa oznakom geografskog porekla kao takve posebno podsticati, a ne i kroz pojedine članove ovog zakona, koji se pre svega odnose na podsticaj u ruralnoj ekonomiji, razvijati? Razlog je u potrebi da se zaštiti i podstakne proizvodnja brendiranih poljoprivrednih proizvoda koji su i zvanično proglašeni za proizvode od nacionalnog interesa.
Autohtone sorte koje su nastale na teritoriji Srbije su kvalitetnije i drugačije u odnosu na srodne, koje se danas uvoze. Proizvođač proizvoda sa oznakom geografskog porekla pojavom falsifikata gubi tržišnu utakmicu jer nije konkurentan i zato je posebna vrsta podsticaja, kao mera održivosti ove proizvodnje, nužnost.
Proces od proizvodnje, isporuke, prerade i prodaje na tržištu u potpunosti mora biti transparentan i sa potpunom sledljivošću, kako se ni u jednom trenutku ne bi dovelo u pitanje originalnost proizvoda. Dakle, predlažem da se subvencioniše sertifikovana proizvodnja i prerada proizvoda sa oznakom geografskog porekla.
Na osnovu izdatih sertifikata predlažemo da ministarstvo podsticajnim merama podrži štampanje kontrolnih markica koje će garantovati potrošaču da je proizvod original i da, kao takav, ima zagarantovan kvalitet. Podsticaj u ovom delu nije ni malo beznačajan. Šta više, delovao bi motivaciono na proizvođača, kao i na prerađivača. Kada znamo da postupak zaštite nekog proizvoda ne traje mesecima, nego godinama, konkretno, od ideje pa do realizacije dobijanja oznake proizvoda geografskog porekla za futoški kupus prošlo je 10 godina. Stepen finansijskog ulaganja u ovaj projekat bio je veoma značajan, kako od strane lokalne samouprave, tako i od strane samih proizvođača, te se od države s pravom očekuje podrška ka daljem razvoju ovih kultura.
Takođe, značajna pomoć bila bi kroz podsticaj koji se odnosi na njihove aktivnosti vezane za proširenje stručnih znanja i zajednički nastup u promovisanju proizvoda sa oznakom geografskog porekla, kako u zemlji, tako i na inostranom tržištu.
Gospodo iz ministarstva, prihvatanjem ovog amandmana proizvođači proizvoda sa oznakom geografskog porekla dobili bi konkretnu podršku i jasan signal da država želi da očuva i unapredi proizvodnju nečega što smo reklamirali pod sloganom – najbolje iz Srbije.
Ukoliko ne bude stalnog ulaganja u proizvodnju, praćenja i promocije nacionalnih poljoprivrednih brendova, proizvodnja proizvoda sa oznakom geografskog porekla vremenom bi se možda i ugasila. Ako te proizvode posmatramo kao posebnu vrstu nacionalnih resursa, dilema oko posebnih podsticaja i nužnostima ka tim posebnim podsticajima bila bi rešena. Navešću primer. Često se dešavalo da, kada se mi Futožani legitimišemo tako što kažemo da smo iz Futoga, kod sagovornika usledi komentar – futoški kupus. Znači, već prepoznatljivo. Samo da dodam da nije futoški kupus onaj koji je proizveden u Futogu, to je sorta kupusa koja se karakteriše posebnim svojstvima od kojih su neka našla mesto i u farmaceutskoj industriji. Zato je put od 10 godina do dobijanja oznake geografskog porekla nešto za šta svi, kako proizvođači, prerađivači i krajnji korisnici, ali pre svega i država, moraju učestvovati u očuvanju i unapređenju ove vrste poljoprivrednih proizvoda.
Na kraju, ne kao najmanje značajan podsticaj, naprotiv, već da bi kao poslednji u nizu skrenuo pažnju gospodi iz ministarstva, kao i vas narodnih poslanika, a koji bi morao da se nađe u ovom zakonu i to baš u odeljku posebnih podsticaja, jeste podsticaj za proizvođače poljoprivrednih proizvoda sa oznakom geografskog porekla, za nabavku neophodne opreme i mehanizacije, jer to je gorući problem proizvođača ovih proizvoda i time bi se direktno podstakla konkurentnost ovih proizvoda.
Ukoliko bi Zakon o podsticaju u poljoprivredi prepoznao kao neophodnost podsticanje proizvodnje proizvoda sa geografskom oznakom porekla, daleko bi bilo uputnije i lakše ići prema drugim ministarstvima, poput Ministarstva za trgovinu i turizam i mislim da bi ova vrsta proizvoda, ukoliko bi doživela za početak razvoja, možda u nekom vremenu, i ekspanziju, potvrdila da je jedan od resursa ove države. Hvala lepo.