Hvala vam, gospođo predsedavajuća.
Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, mi smo u stvari predložili da se ovaj član izmeni u tom smislu što će se definisati porodično-poljoprivredno gazdinstvo u pogledu ostvarivanja prava na subvencije. Smatrali smo da ovaj član 6. ne može da razdvaja socijalnu i ekonomsku kategoriju, odnosno socijalne i ekonomske mere onako kako je predloženo zakonom, zato što ovaj član zakona predviđa postojanje dve vrste poljoprivrednog gazdinstva, a to je komercijalno i ono koje nije komercijalno.
Dakle, ova kategorija nekomercijalnog porodičnog gazdinstva prosto ne postoji u zakonu na drugom mestu, ni u ovom članu 2. koji definiše značenja izraza tako nečega ne postoji. Evidentno je da prosto zakonodavac nije imao dovoljno sluha, smisla i ambicija da napravi razliku između socijalnog i ekonomskog. Provejava kroz ceo zakon da postoje određene intencije da se želi da se pospeši onaj komercijalni deo, ali očigledno da nema dovoljno sluha za onaj socijalni deo, za onaj veliki procenat poljoprivrednika, odnosno porodičnih gazdinstava koja funkcionišu negde na nivou egzistencijalnog minimuma. To je u stvari najveći procenat poljoprivrednih proizvođača i poljoprivrednih porodičnih gazdinstava koji funkcionišu u Srbiji i to ne sme da se izgubi iz vida.
Definitivno postoji jedan proizvodna greška u ovom zakonu kada se jasno ne definišu te dve kategorije. Jasno mi je da želite da pospešite poljoprivrednu proizvodnju, ali ne možete da gubite iz vida onaj drugi deo koji čini takođe sastavni deo jedne poljoprivredne proizvodnje.
Kada vi na ovaj demagoški način pristupate rešavanju problema, a to znači da unosite kao kategoriju, a da je nedefinišete, a da ni na koji način ne predviđate mere kojima ćete vi pomognete ta nekomercijalna porodična gazdinstva ostavljajući to ministarstvu i ministru, to samo znači da ostavljate to za neke bolje dane, za neku drugu priliku, ali ovaj zakon o podsticajima prosto ne smatra da treba da bude njegova sadržina.
Dakle, pored toga što nekako gubite potpuno iz vida te neke socijalne mere, a podsticaj bi trebao da reguliše i pitanje onoga koji želi da proizvodi, da napreduje, da doprinosi, ujedno bi trebalo da reguliše i one koji bez nekog podsticaja bi imali problema u funkcionisanju i u ostvarivanju onih osnovnih životnih uslova. Ukoliko oni imaju taj problem, pre ili kasnije će da stignu na neku drugu stavku ovoga budžeta kao neki socijalni problem. Hajde, odlučite se kako vi mislite da pomognete onom velikom procentu poljoprivrednih proizvođača koji nisu u mogućnosti, nisu u stanju da li zbog godina starosti, da li zbog male površine zemljišta koje obrađuju ili iz nekog potpuno trećeg ili petog razloga, nisu u stanju da budu komercijalni poljoprivedni proizvođači, odnosno komercijalna porodična gazdinstva.
Inače, za ovaj zakon je karakteristično i to da ostavlja da mere ruralnog razvoja budu u nadležnosti ministra, odnosno ministarstva. To se nekako kosi sa tim nacionalnim planom i programom ruralnog razvoja i prosto je neshvatljivo na koji način vi mislite i taj ruralni razvoj da dovedete na neki nivo koji će dati rezultate ukoliko se samo ministar ovlašćuje u dobrom delu, što se ovoga zakona o podsticaju tiče, da odlučuje u pogledu tog ruralnog razvoja. Dakle, jasne su te dve stvari koje predstavljaju ključni problem ovoga zakona o podsticajima.
