Hvala.
Ministarka Mihajlović ima reč.

Želela bih da podsetim, formiranjem nove Vlade urađena je rekonstrukcija javnih finansija, koja je bila neophodna, imajući u vidu tešku ekonomsku krizu u koju smo ušli. Zbog te rekonstrukcije, rekla bih da način na koji se sada praktično raspodeljuje novac jeste centralizovan, u tom smislu bolje i više kontrolisan. To je vama, verujem, potpuno jasno.
Niko nije sporio da lokalne samouprave neće dobiti svoje novce, kako vi kažete, niti to sporim, niti Vlada to spori, samo će ovog puta kontrola da bude mnogo bolja. Možda je to sporije, ali je kontrola po meni možda još značajnija. Da ne bih dalje pričala o tome, jer sam već nekoliko puta rekla za lokalne samouprave.
Kada pominjete Grad Beograd, vi govorite o Sekretarijatu, sami sebi prosto, kako da vam kažem, nije mi jasno kako možete da kažete da dobro funkcioniše Sekretarijat kad s druge strane pominjete Obrenovac kao mesto koje apsolutno ne dobija novac. Ne dobija novac baš zbog toga što je to centralizovano odlukom gradske vlasti.
Dakle, nisam baš sigurna da taj sekretarijat tako dobro posluje, kada na najtežu crnu rupu Beograda i cele Srbije Obrenovac ne upućuje onoliko koliko je potrebno novca. Dakle, to je takođe pitanje o kojem možemo da se pozabavimo. Na kraju krajeva, inspekcijske službe, ministarstvo će se time pozabaviti.

Gospodine Kariću, zatvaram repliku da bismo omogućili nekom drugom da dođe do reči.
Da li još neko od narodnih poslanika želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Jasmina Obradović.

Ako mi dozvolite i uz dužno poštovanje kada je gospođa ministarka u pitanju, evo dala sam sebi za pravo da napravim ovde jednu kako hoćete, nazovite možda čak, ispravku. Suviše mi smeta, kako meni, tako i mnogima objašnjavati nekome gde su njihovi novci? Pitanje je kako se ti novci troše, raspoređuju, kome se polažu računi? Da sam u pravu pokazuju događaji koji su iza nas.
Gospođo ministarka, izvinjavam se, ne mislim da ispravljam vas, ali ta terminologija – gde su neki novci, mislim da je već deplasirana. Hvala lepo.

Hvala.
Da li još neko želi reč povodom ovog amandmana? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Teodora Vlahović, Gordana Čomić i Srđan Miković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Iako gospodinu Kariću verovatno niste dali reč, bez obzira što je on prozivan, javljam se povodom mog amandmana, odnosno našeg zajedničkog amandmana i slažem se sa ministarkom. Nema vremena.
Nema vremena. Ovaj zakon mora po hitnom postupku da dođe u proceduru. Nemamo ni sedam dana, inače će propasti. Sve će propasti. Kada damo predlog da se rok koji je predviđen do 1. januara 2015. godine vrati i da bude 1. januar 2014. godine, e to ne može da se prihvati. Tu sad meni nije jasno šta je prava istina, da li stvarno kada ministarka kaže da je problem sporost, da je sve sporije nego što treba, imam beleške, imam tačno šta je govorila.
S druge strane, kada predložimo da se to što je 1. januara 2015. godine se pomeri za 1. januar 2014. godine, da ono što je predviđeno podzakonski akti, strategije, zaštite vazduha 31. decembra 2015. godine. Nemamo sedam dana za redovnu proceduru, zakon po hitnom postupku da bi podzakonski akti stigli praktično do početka 2016. godine.
Za ove druge podzakonske akte predložio sam, hajde da ne bude šest meseci neka bude do 1. septembra, da sačekamo da prođe godišnji odmor. Ali, ne mogu da se složim da granične vrednosti i ostalo, da treba godinu dana da se smislimo šta treba da stoji u takvim aktima. Imam ja takvu situaciju konkretno i iskustveno u Pančevu da kada država nije svoje uradila na vreme, da sam kao tadašnji gradonačelnik uradio ono što je bilo državna nadležnost i to u roku manjem od šest meseci koliko je država tada imala pravo.

Reč ima ministarka Mihajlović. Izvolite.

Da vas podsetim, upravo vaš ministar je kasnio godinu i po dana sa donošenjem, kasnio je godinu i po dana, nemojte da mi upadate u reč, jer sam ja uredno sačekala sve što vi imate da kažete, prihvatila i svu teatralnost i to mi se sviđa. Znači, godinu i po dana je prethodni ministar kasnio u donošenju strategije zaštite vazduha. To je prva stvar. Zbog toga smo mi sada u situaciji između ostalog da ovim izmenama i dopunama zakona menjamo datum. Nažalost, bilo bi mnogo bolje da tu strategiju već imamo.
Dalje, da li nikada niste radili strategiju ili niste u tome učestvovali, ili se niste dovoljno udubili u priču oko toga šta je to strategija o zaštiti vazduha, onda vam je potpuno jasno da to nije pitanje samo jednog ministarstva, jednog resora zaštite životne sredine, nego da su tu u pitanju i strategije iz energetike i strategije iz saobraćaja, kao velikih zagađivača, infrastrukture, a boga mi i poljoprivrede. Dakle, potpuno multiresorno da tako kažem.
Iz tog razloga, čak ovaj rok koji smo stavili u zakon, nije rok koji je duži u odnosu na sve druge rokove u bilo kojim drugim zakonima gde se rade strategije. Ne kažem da to neće biti mnogo ranije, kao što od svih ovih uredbi koje smo mi ovde dali. Kada govorite na takav način o tome da smo izmene i dopune zakona dali po hitnom postupku i to naglašavate kao neku strašnu stvar, moram još jedanput da vam pročitam, ako ne znate zbog čega u stvari donosimo izmene i dopune Zakona o zaštiti vazduha.
Ne samo ta strategija kao jedan strateški, kao jedan sistemski dokument, nego ćemo mi između ostalog da donesemo i uredbe i to uredbe o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vazduhu i stacioniranih izvora zagađivanja, osim postrojenja za sagorevanjem. To je jedna uredba.
Druga uredba - uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vazduhu iz postrojenja za sagorevanje. Treća uredba – uredba o postupanju sa supstancama koje oštećuju ozonski omotač kao i o uslovima za izdavanje dozvola za uvoz i izvoz tih supstanci. Četvrta uredba – uredba o postupanju sa hlorovodnim gasovima sa afektom staklene bašte, kao i o uslovima za izdavanje dozvola za uvoz i izvoz tih gasova. Peta uredba – uredba o sertifikaciji lica koja obavljaju određene delatnosti vezane za kontrolisane supstance i određene hlorovodne gasove sa efektom staklene bašte. Šesta uredba – uredba o utvrđivanju maksimalnih nacionalnih emisija koje će nam omogućiti da napravimo nacionalni plan smanjenja emisija.
Prema tome, to je osam dokumenata od kojih se ne zna koji je važniji. Još jednom da vam kažem, iz tog razloga je išao zakon po hitnom postupku, a strategija je nešto što nećemo valjda menjati stalno, nego kada je donesemo, nju treba da poštujemo, iz nje treba da izađu određeni programi implementacije. Verujem da će biti ranije, ali isto tako znam da je to jedan od najvažnijih dokumenata koji treba da se donese.
Mislim, da ste najmanje vi pozvani da na takav način to komentarišete jer upravo vaša stranka koja je vodila to ministarstvo je, napominjem još jedanput, kasnila godinu i po dana, zbog čega čak imamo i opomene određenih tela zbog toga što nismo se pozabavili strategijom zaštite vazduha. Hvala vam.

Gospodine Mikoviću, replika.

Vi ste moj ministar. Ne postoji drugi ministar nadležan za ovu oblast od vas. Upravo mnogi koji prate moj dosadašnji angažman po pitanju rada na zaštiti životne sredine znaju da sam tražio brzinu delanja od mnogih vaših prethodnika.
Upravo zbog toga smatram da ukoliko ste nabrojali ovde ko je podzakonske akte treba da donesete i rekli ste da ćete to uraditi do 31. decembra 2013. godine, a to stoji u predlogu člana 10. gde ja predlažem da se taj rok skrati do 1. septembra 2013. godine, upravo zato da se ubrza ta procedura.
Činjenica je da je kada je 2004. godine donet Zakon o zaštiti životne sredine, kada država svoj deo nije uradila u roku od šest meseci, tadašnji gradonačelnik Pančeva je doneo Pravilnik o epizodnom aerozagađenju, znači emisije, odnosno imisije, znači, koliko je u životnoj sredini prisutno zagađujućih materija, napravio to. Na to, tadašnje ministarstvo nije se izjasnilo, jer tadašnji Zavod za zaštitu zdravlja, odnosno javnog zdravlja nije se izjasnio, ali je na nivou Pančeva to važilo.
Upravo zbog toga smatram da, ukoliko jedna lokalna sredina može da stigne do takvog dokumenta, onda država, Vlada, ministarstvo, svi, još pre imaju resurse da stignu do graničnih vrednosti i da urade podzakonske akte u ranijem roku, a ne da se čeka godinu dana, naročito imajući u vidu da se i kod strategije očekuje pomoć Sektora energetike, koji je isto vaš, i, drugo, Ministarstva saobraćaja. Verujte mi da ministra, koji je poznat da pre roka završava stvari, ako ne možete vi da ga zamolite da uradi pre roka, ja ću zamoliti da uradi pre roka.