Vreme.
Da li mi se sviđa ili ne sviđa, vreme je isteklo.
(Ivan Karić, s mesta: Ne možete zbog toga da mi uskraćujete vreme.)
Nemojte da mi dobacujte, molim vas.
Ako želite reč, možete da se prijavite, naravno, u skladu sa Poslovnikom.
Da li još neko želi reč povodom ovog amandmana? (Ne.)
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Donka Banović. Izvolite.

Hvala vam.
Član 11. inače određuje rok i to rok od 30. juna 2013. godine. To je za nekih šest meseci. To je rok za podnošenje zahteva za dobijanje saglasnosti za obavljanje poslova merenja kvaliteta vazduha ili emisije.
Mi smatramo da je ovaj rok, koji je dat u Predlogu zakona, šest meseci, i suviše dug i mi predlažemo amandmanom da se taj rok skrati i da rok bude 31. mart 2013. godine, dakle za dva meseca.
U odgovoru kažete da je to i suviše kratak rok za sakupljanje dokumentacije koja je potrebna za dobijanje ove saglasnosti. Mi smatramo da to što vi kažete ne stoji, jer dva meseca za prikupljanje dokumentacije nije kratak rok, nego je i dug.
Uostalom, inspirisala me je i ministar koja je rekla da je nervira sporost sa kojom se rešavaju problemi u oblasti zaštite životne sredine, pa evo doprinos moje poslaničke grupe, da i ova procedura ne bude spora, nego da bude kraća i da bude za dva meseca. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministarka Mihajlović. Izvolite.

Nije još šest meseci ostalo, kao što vi kažete, do juna, nego pet. Ovo je već kraja januara. Mnogo je dokumenata koji moraju da se prilože. Iskustvo pokazuje da, nažalost, dva meseca nisu dovoljna. Iz tog razloga je rok stavljen za mesec jun.
Ovog puta smo se bazirali na iskustvima, jer se sada podnose zahtevi. Verujem da postoji želja da to bude brže. Ja sam ta koja to uvek hoće, ali, prosto, iskustva su pokazala da to nije moguće sada već da se uradi za dva meseca. Iz tog razloga je rok duži.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Bio sam blizak da prihvatimo ove rokove koje je predlagač amandmana naveo. To su rokovi za operatere koji vrše samostalne poslove merenja zagađenja vazduha. Međutim, ministarka je to obrazložila i mislim da taj rok treba produžiti, ali da ta merenja moraju da budu tačna. Dakle, da ne dođemo u poziciju koju smo zatekli, da zateknemo zapuštenu industrijski nemoćnu zemlju sa zagađenim velikim gradovima, kao što su Smederevo, Beograd, Obrenovac, Lazarevac, Bor. Dakle, ta merenja moraju da se prate, jer iole moćnije industrije ili su zagađenja u pojedinim gradovima velika. Imamo bogatu i plodnu zemlju sa siromašnim ljudima. Imamo manjak industrije, zagađen vazduh, zemlju i vodu.
Ono što bih hteo da pitam je ko će vršiti odgovarajuća merenja, recimo, za firme koje sam već naveo u Inđiji? Dakle, pod vrlo sumnjivim okolnostima su date ekološke saglasnosti, tako da imamo potpuno zagađenje vazduha. Ukoliko oni to samostalno tamo budu nešto merili, ukoliko ekološki inspektori to ne urade, ja se pitam šta će biti sa reciklažom olovnih akumulatora na vodozahvatu gde se otpadne vode direktno puštaju upojni kanal iznad regionalnog vodozahvata?
Pod broj dva, time se zagađuje i vazduh i zemljište, tako što se šljaka i prašina odnose na gradsku deponiju, odakle vetrovi to raznose i time zagađuju i vazduh i zemljište. Ko će ta merenja izvršiti, da li će to operateri samostalno da izvrše ili će ministarstvu u skladu sa ovlašćenjima poslati nekog ekološkog inspektora, da utvrdi da li je tačno ono što ja pričam.
Takođe, voleo bih da je bivša vlast ta merenja vršila poštenije, da su se iz Fonda za zaštitu životne sredine koristila sredstva za zaštitu životne sredine. Uglavnom, preko pola je potrošeno za različite svrhe. Merenja nisu vršena a negde su ta sredstva direktno korišćena za zagađenje životne sredine. Citiraću gospodina Dinkića koji je rekao da su neke firme subvencionisane da uvoze polovne akumulatore i gume i da ih prerađuju i time još više ugrožavaju životnu sredinu.
Takođe pitam, ko će izvršiti merenja za cinkarnu koju sam naveo, ko će da prekontroliše projekat upravljanja klaničnog otpada u Inđiji za koje je povučeno 25 miliona evra, a mi tamo nemamo ni klanicu? Gotovo je neverovatno zbog čega su korišćene pare, odnosno povlačene pare iz IPA fondova, državne pare itd.
Takođe hoću da pitam, šta je sa onima što u štampi ima, zagađenjem iz vazduha od aviona koji vrše zaprašivanje, jer se priča da tu ima aluminijuma, barijuma i drugih štetnih materija? To je ono što pada kao paučina na zemlju. Ko će ta merenja vršiti i na koji način, s obzirom da nemamo avion laboratoriju? Hoćemo li dopustiti da oni koji lete na velikim visinama, a to su švedski političari potvrdili, vrše zaprašivanja a navodno vrše hlađenje od globalnog zagrevanja, hoćemo li to i na koji način prekontrolisati?
Voleo bih da znam šta je sa sistemom HAARP, da li je on u vezi sa tim avionima ili nije? Na kraju se nadam da se nećemo baviti zaštitom životne sredine na način na koji je to radio bivši režim, uništavanjem industrije su štitili životnu sredinu. Hvala.

Reč ima ministarka Mihajlović.

Ono što je magična reč, koja nije funkcionisala u prethodnom periodu, jesu inspekcije.
Inspekcije službe su sada već potpuno drugačije i organizovane. Verujem da će biti mnogo bolje i opremljene. Rade svoj posao i sada mogu da kažem da je urađena nova inspekcija vezano za rudnik Zaječa i za sve ono što se dešavalo sa akumulatorom. Mi ćemo uputiti i u ostale delove inspekciju i već smo krenuli da pravimo određene dogovore sa Ministarstvom zdravlja, jer neke stvari koje se dešavaju na terenu i izveštaji inspekcijski službi ukazuju na ozbiljne probleme koji su se dešavali u prethodnom periodu, a da inspekcije nisu reagovale adekvatno, bilo sa svojim izveštajem ili sa određenim prijavama. Sa druge strane ni država u tom trenutku nije reagovala tako da bi sanirala problem.
Problem Zaječe je jedan problem, ima tu i drugih problema. Inspekcijske službe više neće funkcionisati, ne mogu da kažem svi, ali veliki deo ljudi koji je radio u inspekcijskim službama, prosto su imali neke druge interese i neke druge dogovore. Sada je interes da životna sredina bude zdrava i da građani i deca udišu svež i čist vazduh. U tom smislu imate, ne samo po zakonu našu obavezu, ali i obećanje da je to jedan od najvažnijih delova kako će funkcionisati Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Inspekcije pod broj jedan i sve ostalo.