Kao predlagač amandmana.
Dame i gospodo narodni poslanici, bojim se da smisao ovog mog amandmana uopšte zanemaruju. Nije smisao da uvredim evropejce. Za vrednosti EU i sam sam se zalagao i danas se zalažem, za evropske vrednosti u standardima itd. Ne možemo poslovati sa zemljama koje su van EU, ukoliko te vrednosti ne dostignemo. Ima dostignuća EU koje treba poštovati.
Takođe, moram da kažem da je trenutno Srbija zemlja u Evropi na uslovnoj slobodi. Moramo sve činjenice uzeti u obzir. Ne tvrdim da je samo bivša vlast odgovorna za to. Tvrdim da ja baš nisam najodgovorniji za mogući raspad EU. Nisam ja štampao evre, nisam ja napravio dugove, nisam ja probio budžete kao Grčka itd. To je realnost. Građani Srbije imaju pravo, po meni, da u slučaju raspada EU, zajednice država, da znaju iz koje zemlje roba dolazi. Ponavljam, nije isto, ukoliko se to desi, da li roba dolazi iz Nemačke, da li roba dolazi sa Kipra, da li roba dolazi iz Grčke. To je bio smisao amandmana, da znamo poreklo zemlje iz koje roba dolazi, ukoliko se desi ono što sam ja napisao, dakle, ukoliko dođe do raspada. Raspala se SFRJ, raspale se mnoge tvorevine, postoje i neke druge, evro-azijska unija itd, postoje i neke druge unije, pa se kao zemlja porekla navodi zemlja gde se roba proizvodi.
Dakle, ukoliko sada to priznamo da je EU, nećemo valjda to priznavati ukoliko se EU raspadne. Vi mene optužujete za to što ne verujem dovoljno EU. Nisam ja kriv što sve manje građana veruje u to, što svega 41% veruje u EU. Voleo bih da veruje više. Nažalost, nisam ja odgovoran za tu činjenicu, odgovoran je onaj koji je vladao. Nisam ja vladao, nisu vladali marsovci, valjda znamo ko je odgovoran za to.
Smisao amandmana koji ću povući, zato što Vlada kaže da je hipotetički, je bio da ukoliko se to raspadne, da znamo zemlju porekla odakle roba dolazi i ništa drugo.