Gospodine Milivojeviću, molim vas, ne možete na osnovu mišljenja i amandmana jednog poslanika da dajete procenu stavova celokupne poslaničke grupe ili određene koalicije.
Prema tome, stvarno vas ljubazno molim da se vratite na amandman, bez političkih procena šta koja politička partija misli i koju politiku vodi.

Zahvaljujem vam se, predsedavajući.
Apsolutno sam uveren da će Srbija biti deo EU i da će naši proizvodi koji se ovde proizvode imati u dogledno vreme onu etiketu "made in Serbia", ali će biti napisano i da je proizvedeno u EU. Da li to znači da sada mi šaljemo poruku tržištima zemalja u okruženju da onog trenutka kada Srbija postane deo EU ti ljudi zbog nekog nepoverenja treba da ne kupuju naše proizvode?
Mislim da su stekli svi uslovi da se ovaj amandman, ne samo ne prihvati, nego da se povuče, jer ovoliko logičnih objašnjenja zašto ne treba prihvatiti neki amandman odavno nismo čuli u raspravi. Čak smo videli i dilemu podnosioca amandmana da i on sam razmišlja da ga povuče. Mislim da je to dobro razmišljanje, ali još jednom kažem da ovo doživljavam isključivo kao probni balon kako mi reagujemo po pitanju evroskepticizma vladajuće većine. Hvala.

Zahvaljujem se što ste se vratili na temu u dve zadnje rečenice.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Javljam se za repliku gospodinu Rističeviću.
Neću vas ni nagovarati da povlačite amandman, ni da pri njemu ostanete, ali mi nije jasna vaša logika. Što mi više objašnjavate, sve manje mi je jasna. Dozvoljavam da je problem u meni.
Dakle, vi nama kažete da je u redu da dok postoji EU da bude označena kao zemlja porekla, odnosno proizvodnje EU. Tu nemate problem da građani znaju iz koje od zemalja članica dolazi proizvod, a ukoliko se EU raspadne da onda piše zemlja proizvodnje, što će se desiti i bez te vaše odredbe, pošto zaista ne mogu da zamislim situaciju da neko 30 godina nakon raspada SFRJ na svoje proizvode i dalje stavlja oznaku – zemlja proizvodnje SFRJ. Isto je i sa EU.

Gospodine Đuriću, i vas molim, ostavite i raspad bivše Jugoslavije i raspad EU, pravo je narodnog poslanika da iznese svoj stav. Zašto vi sada obrazlažete njegovo mišljenje i njegove stavove? Vratite se na amandman. Vi ste lepo u dosadašnjoj raspravi konstruktivno dali doprinos raspravi amandmana i molim vas da taj nivo i zadržite. Izvolite.

Isključivo sam pričao o amandmanu, gospodine Arsenoviću.

Nemojte se direktno obraćati, molim vas. To je moja molba.

Vi ste meni rekli – vi, kako da vam odgovorim bez ličnog obraćanja? To je nekako elementarna pristojnost i pravilo srpskog jezika, ali, evo, preskočiću to pravilo ako vi …

Ne, meni se možete obraćati, ali sam mislio da se ne obraćate direktno poslanicima. Na to sam mislio, a meni se slobodno možete obratiti. Izvolite.

Ono što sam želeo da kažem, a govorio sam isključivo o amandmanu, jeste da su oni koji proizvode, a pogotovo u zemljama članicama EU, ekonomski racionalni i to je uglavnom privatna privreda. Niko od njih neće staviti na svoj proizvod oznaku tvorevine zajednice, super države, države, naddržave, zovite je kako hoćete, ukoliko ona više ne postoji ili ukoliko u tome ne vidi svoj ekonomski interes. To je jedino ono što je ekonomski racio ili ekonomsko merilo za svaku vrstu razmišljanja i odlučivanja.
Izvinite još jednom što sam koristio vokativ.