Hvala.
Da li još neko želi reč povodom ovog amandmana? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Teodora Vlahović, Gordana Čomić i Srđan Miković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Iako gospodinu Kariću verovatno niste dali reč, bez obzira što je on prozivan, javljam se povodom mog amandmana, odnosno našeg zajedničkog amandmana i slažem se sa ministarkom. Nema vremena.
Nema vremena. Ovaj zakon mora po hitnom postupku da dođe u proceduru. Nemamo ni sedam dana, inače će propasti. Sve će propasti. Kada damo predlog da se rok koji je predviđen do 1. januara 2015. godine vrati i da bude 1. januar 2014. godine, e to ne može da se prihvati. Tu sad meni nije jasno šta je prava istina, da li stvarno kada ministarka kaže da je problem sporost, da je sve sporije nego što treba, imam beleške, imam tačno šta je govorila.
S druge strane, kada predložimo da se to što je 1. januara 2015. godine se pomeri za 1. januar 2014. godine, da ono što je predviđeno podzakonski akti, strategije, zaštite vazduha 31. decembra 2015. godine. Nemamo sedam dana za redovnu proceduru, zakon po hitnom postupku da bi podzakonski akti stigli praktično do početka 2016. godine.
Za ove druge podzakonske akte predložio sam, hajde da ne bude šest meseci neka bude do 1. septembra, da sačekamo da prođe godišnji odmor. Ali, ne mogu da se složim da granične vrednosti i ostalo, da treba godinu dana da se smislimo šta treba da stoji u takvim aktima. Imam ja takvu situaciju konkretno i iskustveno u Pančevu da kada država nije svoje uradila na vreme, da sam kao tadašnji gradonačelnik uradio ono što je bilo državna nadležnost i to u roku manjem od šest meseci koliko je država tada imala pravo.

Reč ima ministarka Mihajlović. Izvolite.

Da vas podsetim, upravo vaš ministar je kasnio godinu i po dana sa donošenjem, kasnio je godinu i po dana, nemojte da mi upadate u reč, jer sam ja uredno sačekala sve što vi imate da kažete, prihvatila i svu teatralnost i to mi se sviđa. Znači, godinu i po dana je prethodni ministar kasnio u donošenju strategije zaštite vazduha. To je prva stvar. Zbog toga smo mi sada u situaciji između ostalog da ovim izmenama i dopunama zakona menjamo datum. Nažalost, bilo bi mnogo bolje da tu strategiju već imamo.
Dalje, da li nikada niste radili strategiju ili niste u tome učestvovali, ili se niste dovoljno udubili u priču oko toga šta je to strategija o zaštiti vazduha, onda vam je potpuno jasno da to nije pitanje samo jednog ministarstva, jednog resora zaštite životne sredine, nego da su tu u pitanju i strategije iz energetike i strategije iz saobraćaja, kao velikih zagađivača, infrastrukture, a boga mi i poljoprivrede. Dakle, potpuno multiresorno da tako kažem.
Iz tog razloga, čak ovaj rok koji smo stavili u zakon, nije rok koji je duži u odnosu na sve druge rokove u bilo kojim drugim zakonima gde se rade strategije. Ne kažem da to neće biti mnogo ranije, kao što od svih ovih uredbi koje smo mi ovde dali. Kada govorite na takav način o tome da smo izmene i dopune zakona dali po hitnom postupku i to naglašavate kao neku strašnu stvar, moram još jedanput da vam pročitam, ako ne znate zbog čega u stvari donosimo izmene i dopune Zakona o zaštiti vazduha.
Ne samo ta strategija kao jedan strateški, kao jedan sistemski dokument, nego ćemo mi između ostalog da donesemo i uredbe i to uredbe o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vazduhu i stacioniranih izvora zagađivanja, osim postrojenja za sagorevanjem. To je jedna uredba.
Druga uredba - uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vazduhu iz postrojenja za sagorevanje. Treća uredba – uredba o postupanju sa supstancama koje oštećuju ozonski omotač kao i o uslovima za izdavanje dozvola za uvoz i izvoz tih supstanci. Četvrta uredba – uredba o postupanju sa hlorovodnim gasovima sa afektom staklene bašte, kao i o uslovima za izdavanje dozvola za uvoz i izvoz tih gasova. Peta uredba – uredba o sertifikaciji lica koja obavljaju određene delatnosti vezane za kontrolisane supstance i određene hlorovodne gasove sa efektom staklene bašte. Šesta uredba – uredba o utvrđivanju maksimalnih nacionalnih emisija koje će nam omogućiti da napravimo nacionalni plan smanjenja emisija.
Prema tome, to je osam dokumenata od kojih se ne zna koji je važniji. Još jednom da vam kažem, iz tog razloga je išao zakon po hitnom postupku, a strategija je nešto što nećemo valjda menjati stalno, nego kada je donesemo, nju treba da poštujemo, iz nje treba da izađu određeni programi implementacije. Verujem da će biti ranije, ali isto tako znam da je to jedan od najvažnijih dokumenata koji treba da se donese.
Mislim, da ste najmanje vi pozvani da na takav način to komentarišete jer upravo vaša stranka koja je vodila to ministarstvo je, napominjem još jedanput, kasnila godinu i po dana, zbog čega čak imamo i opomene određenih tela zbog toga što nismo se pozabavili strategijom zaštite vazduha. Hvala vam.

Gospodine Mikoviću, replika.

Vi ste moj ministar. Ne postoji drugi ministar nadležan za ovu oblast od vas. Upravo mnogi koji prate moj dosadašnji angažman po pitanju rada na zaštiti životne sredine znaju da sam tražio brzinu delanja od mnogih vaših prethodnika.
Upravo zbog toga smatram da ukoliko ste nabrojali ovde ko je podzakonske akte treba da donesete i rekli ste da ćete to uraditi do 31. decembra 2013. godine, a to stoji u predlogu člana 10. gde ja predlažem da se taj rok skrati do 1. septembra 2013. godine, upravo zato da se ubrza ta procedura.
Činjenica je da je kada je 2004. godine donet Zakon o zaštiti životne sredine, kada država svoj deo nije uradila u roku od šest meseci, tadašnji gradonačelnik Pančeva je doneo Pravilnik o epizodnom aerozagađenju, znači emisije, odnosno imisije, znači, koliko je u životnoj sredini prisutno zagađujućih materija, napravio to. Na to, tadašnje ministarstvo nije se izjasnilo, jer tadašnji Zavod za zaštitu zdravlja, odnosno javnog zdravlja nije se izjasnio, ali je na nivou Pančeva to važilo.
Upravo zbog toga smatram da, ukoliko jedna lokalna sredina može da stigne do takvog dokumenta, onda država, Vlada, ministarstvo, svi, još pre imaju resurse da stignu do graničnih vrednosti i da urade podzakonske akte u ranijem roku, a ne da se čeka godinu dana, naročito imajući u vidu da se i kod strategije očekuje pomoć Sektora energetike, koji je isto vaš, i, drugo, Ministarstva saobraćaja. Verujte mi da ministra, koji je poznat da pre roka završava stvari, ako ne možete vi da ga zamolite da uradi pre roka, ja ću zamoliti da uradi pre roka.

Da li još neko želi reč povodom ovog amandmana? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radmila Gerov, Judita Popović i Kenan Hajdarević.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Poštovana gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, na stranu to koji ministar je kasnio, koji ne kasni, ali ne bi škodilo zaista da se malo ti rokovi pomere i malo skrate, pogotovu zato što se radi o jako bitnoj oblasti, kao što je zaštita životne sredine, odnosno, konkretno, zaštita vazduha.
Međutim, fokusirala bih se obrazloženje ovog predloga zakona i to na razloga za donošenje zakona i ciljeve koji se ostvaruju ovim zakonom.
Naime, iz ovih razloga i ciljeva nekako ne vidimo pravu sliku tog predloga zakona zato što u stavu 1. ovih razloga se govori o usklađenosti sa Ustavom, u stavu 2. se govori o poglavljima, u stavu 3. se govori o izmenama zakona o budžetskom sistemu, u stavu 4. se govori o reorganizaciji sistema naknada koje čine prihodi budžeta Republike Srbije, tako da faktički iz ovog obrazloženja proizilaze dve stvari, a to je da se zaista ne vidi stvarna briga za zaštitu vazduha, a pritom se vide finansijski problemi. Očigledno da je to bio pravi razlog da se podnese predlog ovog zakona. Dakle, postoje finansijski problemi, s obzirom da je onako potpuno neutemeljeno ukinut jedan dobar fond za zaštitu životne sredine. Dakle, ne govorim o personalnim rešenjima i onima koji su vodili taj fond, nego, prosto, vidi se iz posledica koje su nastupale na osnovu te odluke.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Karić. Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Uvažena predsedavajuća, gospođo ministarka, koleginice i kolege, malopre nisam dobio pravo na repliku, iako je gospođa ušla, rekla šta ima i izašla iz sale. Nema je više.
Samo da podsetim tu gospođu da se deca u Smederevu, Obrenovcu, Kostolcu u Pančevu u Boru u Lazarevcu rađaju sa opstruktivnim bronhitisom, sa raznim opstruktivnim bolestima pluća, a verovatno iz kraja iz kojeg ona dolazi se ne rađaju tako često i onda ona mene pita zašto ja pominjem novce. Pominjem zato što preko 300 hiljada građana trpi zagađenje najvećih zagađivača, od Smedereva preko Kostolca, Lazarevca, Obrenovca, do Pančeva i Bora.
Ali, da se vratimo na amandman i na izraz "operater" i "stacionarni izvor zagađenja". Gotovo da nema razlike. Rekli ste da nigde ne postoji generator emisije zagađenja. Ako bismo slobodnije prevodili, mogli bi da dođemo do istog prevoda. U redu, nije smisao da promenimo ceo zakon i deo obrazloženja je u redu, ali samo da znate da Grad Beograd ne može da transferiše ono što vi ne uplaćujete. Znači, ova Vlada ne uplaćuje pare koje se ubiraju od naknade za zagađenje i ne transferiše ih jedinicama lokalne samouprave. Prema tome, ne transferiše ih ni Beogradu, a onda Grad Beograd ne može da transferiše ono što mu je ključar kase oduzeo, ne može da transferiše Obrenovcu.
Predsedavjućoj se verovatno ne sviđa…