Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, gospodine ministre, prošlo je tri godine od kada smo usvojili zakon i setite se tada smo mi iz opozicije, bar mi, ali nismo bili jedini govorili da je ovo rešenje neustavno moguće.
Dobro je da se na kraju to ispravilo, to ništa nije sporno da direktori vojnih bezbednosnih agencija mogu da, to pričam zbog građana, da bez odluke suda imaju uvid u listinge telefonskih razgovora i elektronsku komunikaciju bez uvida u sadržaj. Često se u javnosti, nažalost u medijima to poistovećuje sa prisluškivanjem. Ne radi se o prisluškivanju, nego samo o uvidu ko je sa kim, kad, koliko razgovarao, ko je kome pisao mejlove. Sada je to rešeno onako kako Ustav nalaže, da je to moguće uz dozvolu suda. Prosto, nema mnogo priče oko ovoga, odluka Ustavnog suda je bila jasna. Dobro je da je ovo završeno, na dušu prethodnicima što to nisu završili u njihovom mandatu.
Zakon kao zakon i njemu je ostalo još nekih nejasnih stvari, ali nije sada trenutak da otvaramo ta pitanja. Govorimo o javnim nabavkama, govorimo o odnosu kontrolora koji je nadređen direktoru službi, itd.
Nadam se da će dalji tok, hajde da kažem uslovno, bezbednosti integracija Srbije, dovesti te stvari na pravo mesto. Bezbednosne sporazume koje smo potpisali sa NATO, da bi, na kraju krajeva, i naš ambasador mogao tamo da radi. Bezbednosni sporazumi sa Evropskom unijom će nas polako gurati ka tome da uredimo sektor bezbednosti na način na koji je to uređeno u demokratskim, razvijenim zemljama, u čijem društvu želimo da budemo. To se zovu evro-atlantske integracije ili evropske, ako vam je draže. Nama je draže evro-atlantske integracije, jer mislimo da reforma sektora bezbednosti je veoma važan deo ukupnih reformi u društvu.
Teško je reformisati javnu upravu ili javna preduzeća, a sektor bezbednosti ostati nereformisan. Možemo da kažemo da zemlje koje su decenijama živele u nekoj vrsti totalitarizma i kolektivizma, posebno zemlje koje su prošle kroz ratove i razaranja, zločine i razne druge stvari koje neke druge zemlje slične prošlosti nisu prošle, da je reforma sektora bezbednosti možda i važnija od drugih reformi.
Što se tiče LDP, otuda plan upotrebe odnosno učešća naših vojnika i policajaca u mirovnim misijama, odnosno multinacionalnim operacijama nije sporan. Za to smo se zalagali od početka i nema potrebe da se time više bavim. Možda je malo nejasno ako se izračunaju ove cifre, možda sam pogrešio u računanju, pa se unapred izvinjavam, da su nekako policajci preplaćeniji ili, hajde da kažem, više novca po policajcu odlazi nego za vojnika. Nije mi baš najjasnije, da li sam dobro izračunao ili zbog čega bi to bio razlog tolike razlike između onoga koliko košta poreski obveznik jedan policajac u misijama i jedan vojnik?
Zato mislim da nije sporno da učestvujemo ako budemo u mogućnosti, bar što se tiče nas iz LDP, uvek ćemo takve misije odobravati, upravo zbog toga što je to, na neki način, podsticaj za buduće reforme ovog bezbednosnog sektora.
Gospodin ministar je, pričajući o mandatu naših vojnika i policajaca u multinacionalnim operacijama ponovio, kao i pre dva meseca, da to diže ugled zemlje. Slažemo se. Danas je rekao da to jača pravno-politički položaj Srbije. Slažemo se, oduvek smo to govorili, čak i da jača odbrambenu sposobnost. I sa tim se slažemo.
Ako je sve to tako, onda mislimo da treba ozbiljno razmišljati o vojnim integracijama Srbije. Ne kažem da je trenutak u vladajućoj većini i u većini opozicije takav da bi mogli da razmišljamo o tome, jer će uvek biti otpora. Na kraju krajeva, ta politika vojne neutralnosti je bila politika prethodne vlade, a nju je nasledila ili zadržala sadašnja Vlada. Verovatno u ovom trenutku naš glas je usamljen, ali kada već postoje argumenti koje ministar odbrane, prvi potpredsednik Vlade, izgovara, kao što je podizanje ugleda Srbije, kao što je jačanje odbrambene sposobnosti, kao što je poboljšanje pravno-političkog položaja Srbije, onda je valjda jasno da bi i taj krak integracija na ovom planu još više uradio.
Mi ćemo biti strpljivi, iznosićemo argumente zašto je to dobro za Srbiju i dalje. Između ostalog, uzmite samo podatke o rastu direktnih, stranih investicija u zemljama koje su prošle, koje su otišle putem evro-atlantskih integracija, Bugarske, Rumunije, baltičkih zemalja. Od trećine pa do 200% su skočile direktne strane investicije onda kada su se te zemlje pridružile NATO savezu, a samim tim rast društvenog proizvoda. Zbog toga, rast direktnih stranih investicija je dramatično skočio i kod Letonije i kod Estonije. Kod Rumunije i Bugarske je to drastičan primer zbog toga što su one ušle u NATO 2004. godine, a u EU tek 2007. godine, te su te tri godine rasta direktnih stranih investicija kod naših istočnih suseda direktna posledica ili efekat članstva u NATO savezu. Kod Bugarske 70%, a kod Rumunije skoro 200% rast direktnih stranih investicija.
U tom smislu, mislimo da i učešće naših vojnika i, hajde da kažem, klima u kojoj su oni, koji su do juče bili protiv zapada, protiv NATO, a sada kažu da su promenili mišljenje, može da relaksira situaciju kada je u pitanju odnos prema NATO. Čini mi se da ta odgovornost kada se promeni mišljenje, zaista treba da bude iskorišćena, da se promeni mišljenje i onih koji su, hajde da kažem, nekada u prošlosti sledili tu pogrešnu anti-zapadnu, anti-nato politiku, uz svo uvažavanje našeg lošeg iskustva sa NATO savezom, mislim na 1999. godinu. Otuda mislim da ministar odbrane, gospodin Vučić tu ima posebnu, mogao bi da ima posebnu ulogu u razbijanju nekih zabluda koje postoje u našoj zemlji kod većine građana. Recimo, da se NATO akcija te 1999. godine nad Srbijom zvala "Milosrdni anđeo". Nije se tako zvala, to je neko pustio, to se primilo. Jasno je da ko hoće da se informiše kako se ta akcija zvala, zvala se, hajde da kažemo "Saveznička snaga", itd.
Ono na šta bih posebno apelovao kod ministra kada je u pitanju jedan objektivan odnos prema našoj prošlosti, a moramo se suočiti sa prošlošću i na kraju krajeva, barem kada je prošlost zločina u ratovima, suočili smo se. Svi koji su trebali da se nađu u Hagu, našli su se. Kada je u pitanju naša prošlost, a tiče se Kosova, suočavamo se. Počeli smo da se suočavamo, suočavamo se i suočavaćemo se. Kada je u pitanju NATO, mislim da ministar odbrane, ovo je moj apel ministru odbrane, kod prethodnog nisam imao uspeha, da je vreme da se posle 13 godina od te vojne operacije NATO pakta nad nama skine oznaka "državne tajne" sa broja poginulih.
Mislim da zaista ne govori dobro o našoj zemlji da na svaku godišnjicu NATO bombardovanja, 23. marta, "Tanjug" pusti jednu informaciju u kojoj se kaže da je poginulo između hiljadu i dve i po hiljade ljudi i da niko ne zna tačan broj, a tačan broj postoji, zna se, evidentiran je. Svaki vojnik i svaki civil koji je poginuo tokom NATO kampanje, postoji evidencija, zna se tačno koliko je poginulo vojnika, koliko je poginulo policajaca, koliko je poginulo civila. Posle 13 godina, mislim da bi bio red da ti podaci ugledaju svetlost dana, da vidimo tačno koliko je, šta i gde su te žrtve učinjene i nastale. Mislim da bi očuvanje, odnosno nastavak skrivanja tog podatka išao samo na ruku onima koji u principu nisu ljubitelji evropskog puta Srbije. Omogućio bi dalju manipulaciju podacima. Na kraju krajeva, pokazuje nas u jednom svetlu da nismo sposobni da prebrojimo žrtve, a jesmo sposobni i prebrojane su žrtve, one postoje, samo je neko tada stavio oznaku "državna tajna", tako da ne znamo podatke.
Mislim da bi otkrivanje tih podataka obelodanilo, rešilo i neke nedoumice zbog kojih je na inicijativu bivšeg ministra informisanja, a sadašnjeg ministra odbrane, formirana komisija koja treba da utvrdi okolnosti pod kojima su neki novinari izgubili život, mislim na Dadu Vujasinović, mislim na kolegu Pantića i Slavka Ćuruviju.
Neki ljudi koji nisu možda bili novinari, ali ih se sećamo na godišnjicu NATO bombardovanja, koji su poginuli u zgradi RTS-a, takođe zaslužuju, odnosno njihovi najbliži i potomci zaslužuju, da shvate, da saznaju, zašto su ti ljudi tada bili tu, jer nemoguće je samo sa osudom Milanovića to opravdati i na njega prebaciti su krivicu, bez obzira što je odgovoran po Zakonu je morao da izmesti. Da se utvrdi kada bi se obelodanili podaci o žrtvama vojske i policije i mestima gde su poginuli, možda bi bacilo neko novo svetlo na 17 žrtava u RTS-u.
Osetio sam se potrebnim da iskoristim ovu raspravu o nečem što sa naše tačke gledišta nije sporno, izmenama Zakona o VBA i VOA i plan slanja naše Vojske i policije za ovu godinu, sa naše tačke nije sporan ali bila je dobra prilika, čini mi se da otvorim neka pitanja na koja očekujem odgovor, ali ako ga ne dobijem, ili ne dobije javnost, ne ja, ja to govorim zbog javnosti, kad tad će to morati da se stavi na dnevni red. Hvala na pažnji.

Aleksandar Vučić. Izvolite.

Nekoliko odgovora ću pokušati da pružim.
Dakle, u toku današnjeg dana, svakako će te dobiti kompletnu dokumentaciju o broju žrtava, dakle, i poginulih i ranjenih pripadnika Vojske Srbije u toku NATO agresije, a očekujem da u toku dana dobijete i kompletnu informaciju, ali to ne mogu da vam garantujem u ovom trenutku o broju žrtava, ali mislim da ne postoji posebno ne u vojnim dokumentima bilo kakav dokument koji uz oznaku Državne tajne krije broj poginulih, ranjenih, ili uopšte žrtava NATO agresije. U svakom slučaju dobićete informaciju do kraja radnog dana, veoma preciznu.
Postoje u našoj dokumentaciji, postoji ime i prezime svakog vojnog lica koje je ubijeno, koje je stradalo u napadu NATO snaga, dakle u agresiji NATO-a na našu zemlju i to mislim da je objavljeno pre više godina, dakle nije reč ni o kakvoj tajni.
Što se tiče opredeljenja Srbije za određene vojne saveze, da Srbija u političkom smislu želi da bude član EU, Srbija po deklaraciji Narodne skupštine Republike Srbije je obavezana na vojnu neutralnost i Republika Srbija kao što neće ići u NATO, neće ići ni u ODKB ili neki drugi vojni savez. Naše je samo da iskoristimo partnerstvo za mir i da napravimo najbolje moguće odnose sa svim zemljama u svetu, da obezbedimo mir i bezbednost za naše građane i mislim da to na uspešan način radimo.
Razume se, to je političko pitanje i vi na svoje mišljenje imate pravo sa kojim ne moram da se slažem, ali koje moram da poštujem. Što se tiče nivoa razmene podataka u radu ambasade i vojnog predstavništva u NATO, on je podignut sa nivoa Secret, na nivo Top Secret, prema definisanom sporazumu i to je još od izveštaja iz novembra 2012. godine.
Što se tiče formiranja komisije, ja sam tu samo se saglasio, to je bila inicijativa novinara i ja znam, šta god da se desi i šta god da uradite, da će postojati neko ko je nečim nezadovoljan ili neko ko će naći primedbu. Koliko znam, na prvoj sednici te komisije, pošto niko nije imao ništa protiv da se vidi šta, kako i do kojih saznanja kroz sav arhiv, svu dokumentaciju se može doći povodom 16 poginulih u prostorijama RTS, ali pošto tu postoji, o tome je govorio nekada i gospodin Šutanovac, o presretnutim razgovorima koji postoje, ne postoje, iz NATO aviona.
Po nekad je potrebno izbeći unapred raspaljivanje emocija ljudi koji nemaju veze ili ne misli slično ni kao ja, niti ljudi koji su u mojoj partiju će imati kontrolu nad tim, moći da vide sve i da kažu sve.
Moja majka je te večeri bila dežurni novinar u RTS i slučajno je preživela, tako da sam se na jedanput pitao, možda je problem u tome što je živa, pa bi neko u nekom drugom smislu bio zadovoljniji, pa to ne bi prebacivao, pošto svaki put, ne kažem sada to kod vas, već kod nekih drugih, osetim tu vrstu potrebe da kažu kako je neko namerno želeo u tome da učestvuje. Nekako se uvek prenebregne ko je stvarno ubio te ljude.
Zato smo se mi saglasili sa tim, omogućili dostupnost svim dokumentima i ta komisija, a teško da će te me uveriti da je gospodin Veran Matić neko ko je meni blizak ili na bilo koji način o nekom pitanju, sem o ovim opštim državnim pitanjima, možemo da bliže sarađujemo, da bi mogao negde nešto da sakrije, niti to neko planira, niti želi.
Želimo da sve bude potpuno otvoreno, dostupno, kao što želimo da svi podaci iz NATO agresije budu dostupni svima, jer mi tu nemamo čega da se stidimo.
Mislim da bi neki drugi imali čega da se stide.
Hvala.

Replika, Zoran Ostojić.

Da ne budem   pogrešno shvaćen, kada sam mislio da bi bio red posle 13 godina da znamo koliko je ljudi poginulo u NATO intervenciji i NATO bombardovanju, nisam mislio samo na vojsku i policiju, nego i na civile. Prosto, tada je bilo ratno stanje i nemoguće je da se ne zna broj civila. Znam da vojska zna koliko je njenih pripadnika poginulo, policija zna, ali je važan ukupan podatak da bi se video odnos između uniformisanih poginulih i civila.
Kada sam govorio o mestima gde su policajci ili vojnici poginuli, mislio sam i na podatak iz "Memoara" bivšeg kineskog predsednika koji je napisao u "Memoarima" da je pogrešio što je Miloševiću dopustio da pripadnici vojske budu u kineskoj ambasadi, a to je koštalo života osam pripadnika vojske i troje kineskih diplomata. To je napisao, pa ako neko kaže da je izmislio, neka kaže, ali je činjenica da je to tadašnji bivši kineski predsednik koji je posle otišao u penziju, napisao, i u tom kontekstu sam spominjao zgradu RTS.

Ministar Vučić, izvolite.

Ja bih još jedan odgovor koji sam dužan, pitali ste za visinu nadoknada, upravu ste sasvim, tačno je policajci imaju veće nadoknade nego što imaju vojnici i to nije od juče. Zašto je to tako, tako je. Kada tražite u vojsci, to zna i doskorašnji ministar Šutanovac, mi smo se dogovorili da vojska dobije onih istih 10 hiljada koje dobija policija, neki smo dogovor dobili i uspeli smo da obezbedimo u jednom mesecu, a to će možda biti dva puta godišnje, ali ne u 12 meseci, jer tako stvari stoje u Srbiji.
Da li ćemo to uspeti u budućnosti da menjamo, nadam se da da i nadam se da ćemo u sledećem budžetu predvideti drugačija pravila, jer da budem sasvim iskren, ni meni nije lako da objasnim pripadnicima Vojske Srbije, ali u takvoj samo situaciji i budžet nam je takav da i ovo malo što uspemo da se izborimo je nešto što ti ljudi uz zahvalnost prihvataju i primaju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi gospodine ministre, poslanička grupa Nove Srbije podržava učešće Vojske Srbije u mirovnim operacijama. Smatramo da je to jedan od ciljeva Vojske Srbije, da uzme učešće u očuvanju mira i bezbednosti u svim delovima sveta.
Takođe smatramo da je vrlo važno da na taj način Vojska Srbije jača svoje kapacitete, a činjenica je i da su pripadnici Vojske Srbije u svim mirovnim operacijama pokazali visok stepen obučenosti i pripremljenosti i da to u velikoj meri podiže ugled Srbije u svetu, a i da su sami pripadnici Vojske Srbije zavredeli mnoga priznanja i zadobili poštovanje svojih kolega.
Pred nama su izmene i dopune Zakona po kome VBA i VOA u buduće neće moći bez sudskog naloga da prikupljaju podatke o telefonskim razgovorima građana i načinu i mestu njihove komunikacije.
Izmene i dopune ovog zakona usledile su zbog odluke Ustavnog suda koji je naložio da sporne odredbe ovog zakona prestaju da važe od 1. juna 2012. godine.
Posledica ovih odluka je to što smo mi već nekoliko meseci u jednom pravnom vakumu, koje se izmenama i dopunama ovog zakona mora eliminisati, a takođe i preventivni rad VBA i VOA je u velikoj meri otežan, odnosno usporen.
Poslanička grupa Nove Srbije smatra da su ovim zakonom predložena rešenja jedan fino izbalansirani pravni okvir koncipiran tako da ne narušava osnovna ljudska prava i slobode zagarantovane Ustavom Republike Srbije.
Istovremeno, smatramo da uvažava činjenicu da je u današnjem delikatnom trenutku, opterećenom raznovrsnim bezbednosnim izazovima, neophodno da VBA maksimalno, brzo i efikasno sprovodi određene preventivne aktivnosti u cilju ispunjavanja zadataka iz svoje zakonom utvrđene nadležnosti.
U tom smislu bih apostrofirala član 5. i član 7. ovog zakona, jer članom 5. se predviđa da podaci koji su prikupljeni primenom posebnih postupaka i mera u preventivne svrhe ne mogu se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku. Takođe vrlo važnim smatram član 7. koji na jasan način kaže da se posebni postupci i mere mogu preduzeti samo na osnovu naloga direktora VBA ili službenog lica VBA. Po mišljenju poslaničke grupe Nove Srbije, vrlo je važno da se na ovaj način personalizuje odgovornost same VBA na ovaj način.
Ono što predstavlja suštinu ovih izmena je član 8. kojim se definiše postupak odobravanja tajnog elektronskog nadzora radi prikupljanja podataka bez uvida u njihov sadržaj.
Novim rešenjem, koji je u skladu sa najvišim standardima i uporednim iskustvima zemalja sa demokratskom tradicijom, predviđa se da se konkretna mera, odnosno postupak preduzima isključivo na osnovu obrazložene odluke nadležnog višeg suda. Pri tome smatram da se na ovaj način vrlo jasno definiše hitan postupak odlučivanja u ovakvoj situaciji i to tako da direktor VBA, odnosno od strane direktora ovlašćeno službeno lice, podnosi pisani predlog nadležnom sudu, koji bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam sati, donosi odluku o preduzimanju tražene mere, ali tako da se tom odlukom vrlo precizno definiše objekat mere, razlog za preduzimanje mere, kao i mesto odnosno rok trajanja mere.
Smatram da se svaka zemlja suočava sa bezbednosnim rizicima i izazovima i da je u suštini problem svake zemlje da nađe pravu meru između tajnosti i javnosti. Predložene izmene i dopune ovog zakona omogućavaju transparentnost, civilnu kontrolu i na ovaj način se anuliraju i smanjuju na najmanju meru zloupotrebe na koje su ukazivali i poverenik i ombudsman.
U istom pravcu ide i dodatno preciziranje postojećeg zakonskog rešenja, koje je predloženo članom 9. gde se predviđa da se tajno snimanje i dokumentovanje razgovora u otvorenom i u zatvorenom prostoru uz korišćenje tehničkih sredstava, zatim tajni nadzor sadržine pisama i drugih sredstava komuniciranja, uključujući i tajni elektronski nadzor, kao i tajni nadzor i snimanje unutrašnjih objekata, zatvorenih prostora i predmeta, preduzima isključivo na osnovu pisane i obrazložene odluke Vrhovnog kasacionog suda.
Smatram da je na ovaj način dobro što se personalizuje potencijalna odgovornost i na taj način se preduzimaju postupci prema Vrhovnom kasacionom sudu, koji može uputiti isključivo direktor VBA.
Smatram da nije nebitan detalj da je iz postojećeg člana zakona eliminisana odredba koja nalaže sudiji da o razlozima eventualnog odbijanja predložene mere bez odlaganja obavesti VBA. Kao novo rešenje u članu 11. zavređuje pažnju obaveza na strani VBA, odnosno ovlašćenog lica VBA da po okončanju primene mere izradi i nadležnom sudiji dostavi obaveštenje o okončanju mere.
Sve u svemu, predložene izmene idu za tim da se eliminiše postojeći pravni vakum nastao od 1. juna prošle godine, ali ne bilo kako, već na kvalitetan i jedan izbalansiran način tako što će se istovremeno ojačati na ovaj način zaštita interesa nacionalne bezbednosti i propisati maksimalni mehanizmi i procedure uvođenjem najviših standarda sudske zaštite ljudskih prava u ovu oblast.
Obaveštavam vas da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati izmene i dopune ovog zakona.