Reč ima ministar.

Nekoliko stvari. Zahvaljujem se gospodinu Popoviću. On je i kao član odbora veoma verziran.
Pre svega bih želeo da odgovorim gospodinu Ostojiću sa preciznim podacima o ubijenim pripadnicima Vojske Republike Srbije u toku NATO agresije. Izvinjavam se što nisam znao sve napamet, ali ću vam sada pročitati te podatke. Naime, NATO snage su ubile 631 pripadnika Vojske Srbije, nestalo je 28, ukupno 659, od čega 72 oficira, 41 podoficir, 18 vojnika po ugovoru, vojnika na služenju vojnog roka 191, rezervista 245, dobrovoljaca 60 i civilnih lica u Vojsci tri. Mislim da ne možete dobiti precizniju uvid u to kakve su bile žrtve u vreme NATO agresije od ovoga. Nadam se ćemo do kraja radnog rada uspeti da vam obezbedimo punu informaciju i o svim ostalim žrtvama.
Što se tiče brojnih pitanja o kojima je govorio gospodin Popović ovde, o tome je govorila i gospođa Batić, pokušao bih da vam kažem da je tačno, mi ćemo pokušati da već do kraja ove godine napravimo jedan objedinjeni zakon o svim službama bezbednosti. Imamo Zakon o BIA iz 2002. godine, imamo Zakon o VOA i VBA iz 2009. godine, a Zakon o osnovama službi bezbednosti iz 2007. godine nije dovoljno dobar i dovoljno povoljan ni za funkcionisanje samih službi bezbednosti.
Što se tiče uloge parlamentarnog Odbora za kontrolu službi bezbednosti i uopšte parlamenta, moram da, zahvaljujući se i vama i svima ostalim poslanicima, da kažem da mi se čini da u parlamentu postoji veće poštovanje Vlade prema narodnim poslanicima i veće poštovanje poslanika prema Vladi. Mislim da smo uspeli u prethodnih nekoliko meseci da promenimo odnos javnosti prema poslanicima, što je neophodno. To sam ranije kao opozicioni poslanik, pa i kada nisam bio poslanik, kao političar, kritikovao, jer nekako je uvek u javnosti bilo najlakše kritikovati poslanika, zato što onda taj koji to radi kroz medije ne napada direktno vlast, a ne napada direktno opoziciju, nego uz onu politiku – svi su isti.
Mi kada pokažemo veće poštovanje prema parlamentu, prema narodnim poslanicima, mi time gradimo ovu instituciju. Vi ste pomenuli američke kongresmene. Dovoljno je da odete u Nemačkoj, da vidite kako bukvalno i premijer Nemačke razmišlja šta će reći parlamentarci iz njegove stranke. Nije lako kako ćete da izađete pred Šohenhofa i Falenskog i da li će oni da razumeju to što je izvršna vlast predlagala ili nije predlagala. Neće to lako biti u Srbiji, ali zaista bih želeo da u narednih pet, šest, pa da bude i u 10 godina, velike rezultate bismo postigli.
U pravu ste što se tiče strukture budžeta i prikazivanja i transparentnosti. To smeta mnogima i unutar naših agencija, ali sa jedne strane smo izložene pritisku da pokažemo sve troškove i onda umesto da pokažemo samo budžet, mi pokažemo kompletnu strukturu budžeta. Apsolutno ste u pravu da svi vojni izaslanici stranih zemalja znaju gotovo sve o našim kapacitetima. Mi to radimo zbog domaće javnosti. Istovremeno ste nege u pravu da dajemo višak informacija onima kojima nije potrebno da dajemo višak informacija.
Da li ćemo i kako to uspeti u narednom periodu da usaglasimo da narodni poslanici i domaća javnost sa jedne strane budu zadovoljni transparentnošću u trošenju novca, a sa druge strane, da ipak ne moraju da znaju tačno u čin koliko žena pukovnika imamo, koliko poručnika, potporučnika, koliko tačno imamo tenkova, koliko imamo nori, drugog oruđa i oružja, a što danas znaju, znaju u komad, i to ne zato što je neko odavao nekakvu državnu tajnu, već zbog naših propisa i uopšte našeg odnosa prema ovim problemima.
Što se tiče ujedinjavanja tehničko-tehnoloških mogućnosti različitih agencija u jednu nacionalnu agenciju, mislim lično, ali to je političko pitanje, o čemu bih razgovarao sa svima vama u narednom periodu, želim da o tome razgovaram pre toga i sa predsednikom Republike, sa svim predstavnicima parlamenta, sa svima u Vladi Republike Srbije. Možda je moguće da u narednom periodu uradimo nešto slično što su uradili Italijani i Nemci kroz ICBM, ali za to nam je potrebno ne malo vremena i zbog navika i zbog nečega, rekao bih, kod nas su uvek postojali ti segmentirani interesi i često smo imali konkurenciju između različitih službi, pa čak i skrivanje podataka jedni od drugih.
Nećete verovati da su jedni druge radili, kako se to kaže, nepravilno jezički, ali se to tako kaže, pa je svako svakome tražio grešku. Danas mislim da naše agencije sarađuju bliže i bolje nego ikada. Pri tome, da li ste uvek zadovoljni? Mislim da uvek može bolje.
Takođe, želim da kažem da, pošto danas to nije tema, BIA je smanjila primenu tehničkih mera nadzora i praćenja za 60% u samo prvih šest meseci svog delovanja u odnosu na ono što je bilo u prethodnih šest meseci, a nije smanjeno na uštrb nacionalne bezbednosti, borbe protiv organizovanog kriminala ili praćenja najmoćnijih korupcionaških aktivnosti.
Ono što je veoma važno što ste pomenuli, VOA, kao što znate, veoma detaljno i veoma temeljno se bavi pitanjima energetske i ekonomske bezbednosti i pojedina pitanja, o tome sam razgovarao sa vašim predsednikom kada je on bio premijer, pojedina od tih pitanja su ključna i veoma bolna za našu zemlju, posebno na nekim delovima teritorije naše Republike, gde nismo uspeli da sačuvamo i odbranimo ono što je moralo da bude sačuvano i odbranjeno, iz prostog razloga što je sa malo više novca, sa malo više potkupljivanja pojedinih ljudi i u različitim službama i političara, neki su uspevali da ugroze ekonomsku bezbednost i stabilnost naše zemlji i to je jedan proces koji traje već dugo i to je proces koji ćemo zajednički morati da zaustavimo. Plašim se da to neće biti nimalo jednostavno, ali ako to ne učinimo, čini mi se da najvažniji deo u sistemu nacionalne bezbednosti nećemo moći da osiguramo ili nećemo moći da garantujemo da sprovodimo sve zadatke i sve ono što je Ustavom i zakonima koje donosimo propisano.
U svakom slučaju, ojačanje tog sektora je potrebno, ali je potrebno i mnogo više od ojačanja tog sektora. Potrebno je ono što neretko nazivamo, izvinjavam se, folu ap, ili šta je to što radimo iza toga, koje su to mere koje država iza toga preduzima. Neke od podataka i izveštaje ste videli određenih službi za teritoriju AP Vojvodine i delovanje pojedinih zemalja na području AP Vojvodine, posebno po pitanju ekonomske bezbednosti naše zemlje. Onda bi vam bilo apsolutno jasno o čemu je ovde reč. Nismo imali dovoljno snage da se i svim tim bavimo, sve te probleme rešimo i to neće biti lako ni u budućnosti, zato što kada dnevno imate probleme koji vam dođu do iznad nosa pa se borite samo da spustite ispod nosa, nikada niste došli u situaciju da možete da dišete i na nos i na usta. Nadam se da ćemo sledeće godine imati više mogućnosti da se tim i takvim problemima pozabavimo, jer ovako, plašim se, da ćemo moći samo da konstatujemo da ste bili potpuno u pravu time što ste na to ukazali, i ako hoćete, delimično kritikovali. Hvala najlepše.

Narodni poslanik Saša Dujović.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega bih hteo da izrazim jednu pohvalu za Ministarstvo odbrane i MUP, a samim tim i za Vladu Srbije, što po prvi put nakon niza godina, mislim da to ovde nije istaknuto, dostavlja plan upotrebe Vojske Srbije i oružanih snaga na početku godine. Pri kraju prošle godine smo usvajali plan upotrebe za prethodnu godinu, što je bilo izlišno i takav jedan potez i stav Vlade, i pristup zaslužuje svaku pohvalu i nadamo se da će i u narednom periodu na isti način se pristupati ovom zadatku.
Ministarstvo odbrane je sačinilo plan upotrebe godišnji, kao i predlog odluke o učešću pripadnika Vojske. Vidimo polako jednu tendenciju povećanja učesnika mirovnih misija od strane Vojske Srbije i MUP, što je za svaku pohvalu jer se na takav način nastavlja jedan trend u prethodnom periodu, a još je od prethodne Vlade započet, a to je da se širi jedna lepa slika o Srbiji, da se polako izoštrava mutna slika o srpskom vojniku i srpskom narodu, ona što je steknuta 90-ih godina, možda ne našom krivicom, ali je tako to implicirano u svetu. Dobar vojnik, profesionalac je odličan ambasador, isto kao i dobar sportista, što pokazuju rezultati naših mirovnih snaga, gde izlazimo sa izuzetnim pohvalama od strane međunarodnih stručnjaka iz tih oblasti, kao i svih ostalih institucija. Dobro je i to što u vrećama za leševe se ne vraćaju naši vojnici, što samo pokazuje njihovo iskustvo i profesionalizam i pristup obuci, što kada je u pitanju odlazak u ta delikatna područja daje dobar rezultat.
Veliki profesionalizam i sredstva u odnosu na sredstva koja se izdvajaju za našeg vojnika kada odlazi, kao bivši vojnik znam da su to izuzetno skromna sredstva i male plate u odnosu na njihove kolege iz drugih zemalja, samo nas tera na to da razmišljamo da možda u nekom narednom periodu sve više uzmemo učešća u ovim aktivnostima. Uvek ću biti zagovornik da to ne budu baš borbene jedinice, već prateće sanitetske jedinice, tehničke, štabni oficiri itd. Tamo gde se mora naši iskusni vojnici će otići i čuvati mir i boriti se za bolje tih ljudi kod kojih su došli.
Napomenuo bih posebno sredstva od milijardu i sto miliona, od čega trećinu daju UN. To su zaista skromna sredstva. Profesionalni vojnik u mirovnim misijama ima možda malo veću platu nego što bi imao ovde na službi, a u svakom slučaju glava je mnogo više ugrožena, narodski rečeno - u torbi.
No, naši vojnici su uvek radili na očuvanju mira, bilo da je u pitanju unutrašnji mir ili jedan veliki problem koji je u svetu, a to su žarišta na rubu Afrike i na Bliskom Istoku.
Zamolio bih ministra odbrane da u budućim planovima povede računa da operativne jedinice ipak ostanu ovde, ako je moguće, a da u mirovne misije ode što više…, naravno da to ne zavisi od vas već od dogovora ili ugovora koji se potpisuju. Šaljemo jednu lepu poruku da naše operativne jedinice sa ružnim iskustvom iz proteklog perioda ne uzmu učešće u borbenim akcijama. U tom kontekstu, iznenađuje me diskusija nekih mojih kolega narodnih poslanika koji su se fokusirali na NATO agresiju, zaboravljajući da je Srbija 1992. godine zvanično bila ugrožena secesijom bivših republika i da je mnogo vojnika JNA, koja danas više ne postoji, ali je Srbija sukcesor i naslednik svega toga, nastradalo braneći suverenitet SFRJ, pokušavajući da sačuvaju državu i da su jednog presečenog datuma 1992. godine sve to žrtve agresije na naš narod koji je morao da se brani.
Dolaskom naših sunarodnika iz Republike Srpske Krajine i iz drugih područja koja su ugrožena i koji su proterani, broj onih, koje ste naveli ranije ministre, to je verovatno tačan broj Ministarstva odbrane, je mnogo veći broj onih koji su nastradali od onih koji su bili protivnici našeg naroda, bez obzira što smo pokušali da zaštitimo Jugoslaviju, da ostanemo svi zajedno u njoj, je mnogo veći. Sama prava tih ljudi su ugrožena.
Na kraju svoje diskusije ću da napomenem još jednom kao i prošli put da je potreba donošenja zakona o boračko-invalidskoj zaštiti nešto što je inače predmet interesovanja i ovih naših vojnika koji odlaze, za sada njih petstotinak, verujem u narednih par godina i preko 1.000 vojnika, u mirovne misije i da je taj zakon koji je donet 1998. godine, a danas se primenjuje, treba promeniti jer smo jedina zemlja u regionu koja nije donela takav zakon. To očekuju svi pripadnici kako vojske tako i policije koji su bili angažovani u ratnim operacijama ili u mirovnim operacijama. To očekuju i građani i njihove porodice. Nije mali broj građana Srbije koji se oslanjaju na tako nešto. To očekuje i ovih 500 vojnika koji su raspoređeni u mirovnim misijama, jer su i oni sami po sebi učesnici tih operacija.
U to ime ćemo podržati sva tri predloga. Namerno se nisam dotakao trećeg predloga iz ovog seta zakona. O tome su dosta govorile moje prethodne kolege. Verovatno će se i naredni govornici držati svega toga, jer je interesantno prisluškivanje, ko je koga slušao, šta je ko radio. To je uvek jedna interesantna tema. Za mene kao bivšeg vojnika je ovo interesantna tema, a to je da naši vojnici odlaze da čuvaju mir u svetu i vraćaju se kući svojim porodicama i tako treba da nastavimo u narednom periodu i da širimo što lepšu sliku o Srbiji i građanima Srbije i profesionalnim vojnicima i policajcima naše zemlje. U to ime ćemo podržati sva tri predloga i u danu za glasanje za njih glasati. Hvala.

Ministar Aleksandar Vučić.

Zahvaljujem.
Želim samo još jednom da ponovim ono što je pitao gospodin Ostojić, reč je o broju vojnika koji su ubijeni ili nestali, 631 poginulo lice i 28 nestalih lica. To su podaci pripadnika Vojske Srbije. To je ono što smo izgubili u NATO agresiji 1999. godine. Nisam govorio o prethodnim ratovima. Nisam govorio o drugim sukobima. Samo sam govorio o onome što se dešavalo u tih 78 dana.
Što se tiče ugleda, želim da vas obavestim i da ti ljudi budu pohvaljeni, komandant združenih snaga na Kipru je doneo 12 medalja prethodne nedelje za posebno hrabro i profesionalno držanje za srpske vojnike. Onda možete da mislite kako u svim izveštajima naši vojnici podižu ugled ove zemlje.
Istovremeno, koliko postaje kredibilni u svetu, želim da vam kažem da smo dobili poziv za učešće u misiji u Siriji, za učešće u Maliju. To temeljno razmatramo, ali smo razgovarali sa svim susedima. Recimo, u Siriji, sve strane, mi smo jedna od retkih zemalja koju prihvataju sve strane, verovali ili ne. Dakle, veoma im je teško da se dogovore oko toga, ali Srbiju bi prihvatili svi.
Naravno, to razmatramo iz bezbednosnog ugla, kako se ne bi dešavale one stvari, gospodine Dujoviću, o kojima ste govorili. Želim da vam kažem koliko je visok ugled Vojske Republike Srbije, koliko se poštuje profesionalizam naših pripadnika i tačno je, iako ste vi u pravu, da naši pripadnici imaju najniža primanja od svih drugih učesnika. Naši pripadnici to dobro nose i verujte da uvek imamo tri do pet puta veći broj prijavljenih od onoga što su nam potrebe, verovali ili ne. Zato što imaju nešto veća primanja, nisu značajno veća primanja, nego zato što žele da pokažu svoje znanje, žele da se izvrši doobuka u zavisnosti od toga sa kojom zemljom, Slovačkom, Mađarskom ili nekom drugom, vršimo doobuku. Tu se stvaraju nova prijateljstva, ne prijateljstva između njih, nego prijateljstva i saradnja između država.
Naši medicinski timovi su na daleko čuveni, a tamo gde imamo izričite zahteve prijateljskih zemalja da učestvujemo u borbeno-operativnim grupama, to izbegavamo i to ne predlažemo, već to uradimo sa štabnim oficirima, sa medicinskim timovima, a uz ono što mislimo da je najbolje, najsigurnije i što ne bi ugrozilo naše odnose ili naša prijateljstva širom sveta.
Potpuno ste u pravu. To je za nas od velikog značaja. Taj broj se polako povećava, ali to povećanje ljudi koji učestvuju u multinacionalnim operacijama je direktno proporcionalan povećanju ugleda Republike Srbije.
Još jedanput, da ne bih bio nekorektan prema nekim drugima, pre nekoliko godina nisam to dovoljno razumeo, iako nisam u javnosti protiv toga istupao. Danas to vidim i želim drugim ljudima, koji bi možda i meni verovali, da kažem da je to ogromna stvar za Srbiju i da kada razgovarate sa Leo Panetom, sa ministrom Šojguom, sa bilo kim sa bilo kog dela planete, svako će vam u najboljem svetlu reći o Vojsci Republike Srbije, a načinom na koji ispunjavamo svoje profesionalne obaveze. Moram da kažem da sam ponosan na sve pripadnike vojske koji to rade. Hvala najlepše.

Reč ima narodni poslanik Saša Dujović, replika.

Gospodine ministre, nije bilo na vaš račun bilo šta rečeno. Hvala na ekspeditivnosti kojom ste došli do podataka i dali podatke o pripadnicima Vojske koji su za vreme NATO agresije stradali.
Naravno, cela poenta mog izlaganja u tom delu je bila da skrenem pažnju nekim narodnim poslanicima ili kolegama ili javnosti da je i pre NATO agresije bila borba za ovu državu, za očuvanje ovog integriteta, suvereniteta naše Srbije, ali pre toga i u ime jedne druge zemlje. U tom kontekstu tada su padale srpske žrtve, glave i oficiri. To ne smemo da zaboravimo. Moj zadatak je da na to uvek podsećam. To se ne sme zaboraviti. Desetine hiljada građana Srbije ostavilo je živote pokušavajući da spreči da se ne dese neke stvari iz davne prošlosti, poput svega onoga što smo proživeli kao narod, pre svega u Drugom svetskom ratu, a i pre toga.
U tom kontekstu sam pokušao da skrenem pažnju da uvek treba da vodimo računa da je pre 1999. godine… Tražim od svih kolega da niko ne pokuša da minimizuje žrtve, jer su te žrtve zaista velike. Te žrtve dao je srpski narod i one moraju da budu svetinja srpskom narodu i ovom domu, kao najvišem zakonodavnom telu, a ne da razdvajamo jedan deo apostrofirajući bilo šta drugo, kao pojedinca. Imamo mi divnih oficira koji su vršeći časno oficirsku dužnost dizali magacine u vazduh samo da ne padnu neprijatelju u ruke. Imamo mi divnih vojnika koji su ostali sa oficirima, iako su ih oni puštali. Te žrtve ne smemo da zaboravimo, kao ni jednog mobilisanog, niti mladog dečaka od 18 godina koji je stao na branik svoje otadžbine, jer mu se tako zvala zemlja, i branio svoju državu. O tome moramo da povedemo računa, barem ovde, kao i da to ne odbacimo, nego da se posvetimo samo NATO agresiji i da možda tendenciozno opravdamo, kako to pojedini pokušavaju, kao da se nije zvala tako kako se zvala. Svi smo dobro slušali Džejmija Šeja, kako je upravo tako nazivao svoju akciju napada na Srbiju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić, povreda Poslovnika.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 104. Prvi put sam oćutao, drugi put ne mogu. Gospodin Dujović hoće da se prikaže kao veliki patriota. Nemam ništa protiv. Pričao sam o tome da je sramota da 13 godina posle NATO bombardovanja, koja se pogrešno zove akcija "Milosrdni anđeo" i većina vas misli da se tako zove, zato sam rekao da već jednom raščistimo s tim. To ste vi koji ste učestvovali u ratu u jednoj drugoj vojsci, ne u srpskoj, samo da vas podsetim. Srpska vojska postoji od 2006. godine i postojala je do 1918. godine.
Nisam potcenjivao nikakve žrtve koje su pale ranije. Samo sam rekao da je sramota da se ne zna 13 godina posle NATO bombardovanja koliko je ljudi stradalo u ovoj zemlji i da se operiše brojkama od 2,5 hiljada do pet hiljada i da vidimo koliki je odnos uniformisanih, poginulih u uniformama vojske ili policije, i civila. Kako vama ne smeta da ne znate koliko je pre 13 godina stradalo u NATO bombardovanju? Samo sam to tražio i iskoristio sam prisustvo ministra odbrane. To sam tražio i od prethodnog ministra. Rekao je da ne zna te podatke. Prema tome, nemojte zlonamerno da tumačite to što sam pričao.
Nisam pričao ko je poginuo u jugoslovenskoj vojsci, kakav je to bio rat, koja se to država čuvala, a koja se rasturala. Uopšte nisam ulazio u tu daleku prošlost, nego sam 13 godina kasnije otišao na 1999. godinu. Ako vas nije sramota da ja otvaram pitanje NATO žrtava, onda možete tako da pričate, pošto pretpostavljate da opravdavam NATO agresiju, kako vi kažete, koja se zove kako se zove. Ne, rekao sam da je bilo NATO bombardovanje. Niko zbog toga nije srećan. Susedi su oko nas …
(Predsednik: Vreme.)
… u NATO ili će ući. Pričao sam politički. Ovo sa žrtvama je na neki način politika i zato sam pitao ministra da li možemo da saznamo 13 godina kasnije taj podatak. Nemojte me pogrešno tumačiti ili citirati i navoditi ljude na pogrešan zaključak.