Zahvaljujem. Poštovani predsedniče, gospođo ministar, čitav dan prisustvujemo zaista iscrpnoj raspravi o ovom veoma važnom Predlogu zakona. Neću uzeti mnogo vremena zato što, u prvom redu, želim da se zahvalim vama, kao ministru, i vašim saradnicima što ste zaista čitav dan ovde proveli u parlamentu sa nama, saslušali sve sugestije, sve diskusije, i one koje nisu imale razumevanja za ovaj predlog zakona.
Posebno želim da vam se zahvalim što ste učinili sve da dođe i do višestranačkog konsenzusa sada na kraju ove sednice i što ste malopre iskazali želju da predložite Vladi da usvoji amandmane jedne od opozicionih stranaka, kako bi što više poslanika u ovom parlamentu podržalo vaš Predlog zakona.
Moje zadovoljstvo je i u tome što sam poslanik iz Novog Sada, iz Vojvodine i želim da vas uverim u to da ima poslanika u ovom parlamentu koji izražavaju stavove ljudi iz Vojvodine koji su izuzetno zadovoljni što je i ovaj zakon, smatram ga kao predradnjom početka izgradnje "Južnog toga", zaživeo, da ste uradili te neke pripremne radnje i da se prosto čeka zeleno svetlo sada i od parlamenta da ga usvoji i da je potpuno izvesno da će izgradnja "Južnog toga" uskoro započeti, što smo danas čuli i od direktora Srbijagasa, koji je čak rekao, ovde izneo hrabro i neki od datuma u ovoj godini.
Dakle, jasno je da ste ovim zakonom potvrdili da je ova investicija od nacionalnog značaja i da ono što je provejavalo u javnosti poslednjih meseci od ne tako dobronamernih ljudi, da do izgradnje "Južnog toga" uopšte neće doći, ovim ste potpuno razvejali. Ovaj zakon, koji možemo da nazovemo leks specijalis, učinio je sve da do tih prvih radnji dođe i da se skrate određeni postupci koji su u nekim sličnim slučajevima zaista pokazali svoje negativnosti. Dakle, skratili ste rokove za dobijanje građevinskih dozvola, za dobijanje određenih ekoloških dozvola, što je izuzetno dobro.
Osnovni cilj koji ja vidim da ovde provejava i što je onako izazvalo malo više polemike je u stvari skraćenje postupka eksproprijacije. Mislim da je ovaj predlog zakona u stvari imao za cilj da vlasnicima parcela preko kojih će preći te položene cevi ili će se graditi kompresorske stanice, neće moći, dakle, u budućnosti da razrežu cenu po kojoj će ustupiti zemlju.
Mi znamo da je bilo takvih zloupotreba u slučaju Kolubara, u ostalom naši ljudi imaju taj manir da nešto što vredi dve ili tri hiljade evra, kada osete da je velika investicija u pitanju ili investitor koji ima izuzetan novac koji će uložiti u tu investiciju, podiže čak i na 25.000 evra. Treba uzeti u obzir i to da takvih parcela ima 10.000 a lično mislim da ih ima možda i pet ili šest puta više jer je čitava Srbija isparcelisana i da je prosto bilo nužno predložiti ovakav zakon koji je lex specialis i skratiti na najveću moguću meru sve te rokove ali i cenu koja je ovim zakonom određena i da to bude podložno nekim poreskim organima koji će tačno odrediti kolika je to cena.
Na kraju želim da kažem da je to pitanje eksproprijacije koje ste predvideli, dakle, samo se odnosi isključivo na gradnju kompresorskih stanica i na ostatak zemljišta se ne odnosi iako će i tu prolaziti "Južni tok", tu će važiti isključivo pravo korišćenja, moći će i dalje da vlasnici zemljišta nastave da je obrađuju kao i pre nego što su ustupili ovo zemljište.
Ono što je jako važno da u Danu za glasanje svi narodni poslanici razmisle o tome koliko je ovo nacionalno važna i velika investicija, a to je da će izgradnja prve faze u našoj zemlji doneti prihode, ako se ne varam oko 200 miliona evra, a da je čitava investicija, odnosno vrednost trase koja će proći kroz Srbiju je 1,7 milijardi dinara. To je jedna od najvećih investicija u našoj državi.
Dakle, pozivam sve poslanike u ovom parlamentu da to gledaju upravo na taj način, ekonomski način, na nacionalni interes naše države, a ne na neke naše možda političke razlike po nekim drugim pitanjima. U svakom slučaju, pošto ćete usvojiti i amandmane pojedinih poslaničkih grupa neće biti razloga da u Danu za glasanje postignemo konsenzus u ovom parlamentu i većina poslanika podrži ovaj predlog, što će učiniti SNS. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Poštovani gospodine predsedniče Stefanoviću, poštovana gospođo ministarka, poštovani predstavnici ministarstva, dobro je što je Vlada Republike Srbije prepoznala u svom radu odmah na početku svog mandata uz poljoprivredu i energetiku, kao prioritet u svom radu, kao delatnosti koje će doneti korist i to ekonomsku korist ne samo građanima Srbije, nego državi Srbiji u celini. Zato se zahvaljujemo Vladi i vama i vašem ministarstvu što je danas ovde pred nama Predlog zakona o potvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi izgradnje sistema za transport prirodnog gasa "Južni tok".
Projekat izgradnje sistema za transport gasa "Južni tok" po svojim karakteristikama strateški veoma je složen i specifičan. Poštovani narodni poslanici, ovo je prvi vizionarski jedinstveni projekat ove vrste u Republici Srbiji, ovo je ujedno i najvažnija investicija zadnjih 20 godina ne samo u energetskom, nego i u bezbednosnom smislu u Republici Srbiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, imati gas kao energetski resurs predstavlja stabilnu i sigurnu energetsku budućnost. Prema tome, budućnost Republike Srbije u energetskom smislu zaista predstoji.
Gospodo narodni poslanici kako znate sam gasovod trebao bi da transportuje prirodni gas iz Rusije do EU. On kreće iz južnog dela Rusije, iz Krasnodarskog kraja Rusije pod dno Crnog Mora, kroz turske teritorijalne vode do Varne u Bugarskoj, a od Bugarske bi se granao u dva kraka, jedan krak iz Bugarske preko Grčke podvodno bi vodio do Italije, a drugi preko Srbije, Mađarske do Austrije. Izgradnja toka već je počela, gospodo narodni poslanici i to 7. 12. 2012. godine na crnomorskoj obali, a u Srbiji će započeti gradnja, najverovatnije kako smo i danas čuli, u prvom kvartalu ove godine. Srpska i ruska strana su 17. 11. već 2009. godine osnovali zajedničku kompaniju "Južni tok" Srbija u kojoj 51% vlasništva ima kompanija "Gasprom", a 49% "Srbijagas".
Gospodo, značajno je napomenuti večeras ovde, da je i gospodin predsednik Republike Srpske, gospodin Milorad Dodik 21. 09. 2012. godine potpisao Protokol u Sočiju sa predstavnicima "Gasproma" o izgradnji jednog kraka za Republiku Srpsku. Isto tako i sa Slovenijom je februara 2012. godine osnovano zajedničko preduzeće "Južni tok" Slovenija, a 13. 11. 2012. godine potpisan je i Sporazum o gradnji dela gasovoda kroz Srbiju.
Poštovani narodni poslanici, ovaj gasovod nema samo nacionalni, nema samo regionalni karakter, on ima evropski i planetarni karakter. Početak gradnje gasovoda kako sam rekao, obeležen je na obali Crnog Mora 07. 12. 2012. godine i to kod kompresorske stanice "Ruskaja". Zašto ponovo ponavljam ovo? Zbog toga što je domaćin bio niko drugi nego predsednik Rusije, veliki Vladimir Putin, a prisustvovale su sve delegacije zemalja kroz koje prolazi gasovod. Delegaciju Srbije predvodili ste vi gospođo ministarka Mihajlović.
Dozvolite da kažem u nekoliko rečenica, kako smo čuli da će gasovod biti dug 3.600 kilometara, a 900 kilometara ide po samom dnu Crnog Mora. U Republiku Srbiju gasovod ulazi kod Zaječara, prolazi pored Beograda i ide do Bačkog Brega gde prelazi u Mađarsku. Međutim, kod Čente predviđeno je račvanje, odnosno čvorište i odvajanje kraka za Republiku Srpsku koji u Republiku Srbiju ulazi, kako je planirano, kod Bjeljine, ide ka Banjaluci, do Novog Grada. Deo ovog projekta, kako je rekao i gospodin Bajatović, biće i skladište Banatski Dvor koji je već u operativnoj upotrebi. Ujedno će biti izgrađeno nekoliko termoelektrana na gas, a u Republici Srpskoj planirano je dve.
Ovaj gasovod će pojačati, odnosno pojačati jače ekonomske veze, odnosno povezati Republiku Srbiju sa Republikom Srpskom što je definisano u specijalnim vezama između Republike Srbije i Republike Srpske. "Južni tok" biće kapaciteta 63 milijarde kubnih metara, a obezbediće grejanje, toplu vodu i snabdevanje strujom milione domaćinstava u Evropi. To znači potpuno energetsko snabdevanje jednog dela evropskih zemalja. Šta to znači za Rusiju? Šta to znači za Srbiju? Šta to znači za Evropu? U jednoj rečenici, za Rusiju "Južni tok" je prioritet, dame i gospodo, a za Evropu neophodnost, a za Republiku Srbiju energetsku i svaku drugu bezbednost.
Rusko-bugarska deonica Crnog Mora spojiće 900 kilometara. Izgradnja srpske deonice zaposliće preko 2.000 radnika, a od tranzitnih taksi, računa se na preko 200 miliona evra godišnje u budžet Republike Srbije. Time će Srbija dobiti važnu ulogu na gasnoj mapi Evrope. Čitav projekat koštaće 16 milijardi evra, a sredstva su obezbeđena, a neki su danas sa nevericom to govorili, zajedno sa akcionarima iz države Francuske i Nemačke.
Poštovani narodni poslanici, ovaj gasovod je zajednički multiplanetarni, evropski projekat za koji je zainteresovan veliki broj evropskih zemalja koje će koristiti gas.
Time Srbija ulazi u infrastrukturne globalne procese, što je vrlo bitno, jer globalizam ne čeka, on teče i sa tim Srbija zaista po prvi put ulazi u jače globalne procese. Ovim zakonom će se ukazati na eksproprijaciju zemljišta i pripremu terena za njegovu izgradnju po Srbiji.
Dozvolite, gospođo ministarko, da kažem, radi javnosti i Srbije, i nekih narodnih poslanika večeras koji su u nedoumici, što se tiče projekata iz energetike, vi ste i vaše ministarstvo učinili ono što niko nije zadnjih 20 godina. Šta je to što ste učinili radi javnosti Srbije? Vi ste definisali strateške ciljeve razvoja energetike i zaštite životne sredine i objavili postojeće i potencijalne projekte u jednoj knjizi, a malo pre su poslanici neki pitali da li postoje i meni je žao što nisu pogledali tu knjigu, a ja sam je doneo, evo je ovde, zove se "Projekti" i prezentovali zainteresovani investitorima iz čitave Evrope, a među njima je projekat "Južni tok" na 26 strani i mogli ste da ste bili zainteresovani, videti. Time ste na vreme pružili ruku investitorima iz čitave Evrope da zajedno sa nama u partnerskim odnosima gradimo ekološku i energetsku bezbednost Srbije.
Na kraju, pozivam gospodu narodne poslanike, ne samo pozicije, nego i opozicije i onu poslaničku stranku koja je rekla da neće glasati, da glasa, jer je ovo zajednički interes svih građana Srbije, svih poslanika u ovoj Skupštini i države Srbije u celini.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovana gospođo ministar, obzirom da su usvojeni ključni amandmani koje je predložila DS, naši govornici su odustali od dalje rasprave i DS će podržati ovaj zakon. Saslušao sam sva današnja izlaganja i želim na kraju da zaključim da ovaj predlog zakona nije ratifikacija sporazuma o izgradnji "Južnog toka", već tehnička implementacija, već postignutog sporazuma koji je inicirala i zaključila DS.
Mi smo ozbiljno pristupili razmatranju zakona i dali svoje predloge kroz amandmane na ovaj zakon. Usvajanjem amandmana DS, omogućili smo građanima da se izjasne o Predlogu o eksproprijaciji, a takođe da budu sigurni da će naplatiti pravednu naknadu za izvršenu eksproprijaciju.
Još jednom da ponovim, DS će u danu za glasanje glasati za ovaj predlog zakona.

Reč ima dr Nenad Popović.

Poštovani predsedniče, gospođo ministre, drage kolege, još jednom bih hteo da napomenem da ovaj projekat koji je evropski, energetski projekat u kojem učestvuju osim ruskog "Gasproma" i italijanski ENI i francuski EDF i nemački BASF, koji je potpisan, odnosno realizovan 2007. i 2008. godine za vreme vlade Vojislava Koštunice i prihvaćen u ovoj Skupštini sa preko 220 glasova za, sve političke partije su praktično glasale za njega, verovatno je najbolji projekat u poslednjih 30 godina koji se dešava u Srbiji.
Bila je prva ideja, što se tiče "Južnog toka" i na taj način bi sve zemlje u lancu posle Rusije bile članice EU, ali zahvaljujući svim članovima Vlade tada, a pre svega premijeru, ipak je "Južni tok" prošao kroz Srbiju, jedan krak ide i za Republiku Srpsku, što je od velikog značaja za našu decu, budućnost, za sledećih 50 do 100 godina. Naravno, ovaj projekat, čule su se i kritike, ali ono što moram da kažem, ne bih komentarisao, mislim da bi ovaj gasovod i ovaj projekat poželela svaka zemlja u svetu.
Dakle, 411 km prolaziće kroz Srbiju, energetski je to danas najveći projekat u Evropi, a ako ne bismo gledali Kinu i njene projekte, što se tiče gasovoda, verovatno najveći energetski projekat danas u svetu.
Osim nekoliko milijardi evra investicija, osim oko dve milijarde evra koje će za 25 godina Srbija verovatno da inkasira kroz takse za transport, nekoliko hiljada radnika će biti uposleno direktno i indirektno.
Ono što moram da naglasim, osim naše građevinske operative, ovo će biti veliki projekat i moram da kažem da dobijam pozive mnogih kompanija iz EU i Amerike i bio sam nedavno u Americi i nekoliko američkih kompanija se interesovalo za ovaj projekat.
Ovde će sada u Srbiju kada počne izgradnja "Južnog toka" doći najveće svetske kompanije. Te kompresorske stanice koje će biti na najvišem tehnološkom nivou, biće proizvedene od strane "Simensa", "Dženeral elektrika", ABB, verovatno nekih drugih većih i manjih proizvođača.
Naša građevinska operativa ima veliku šansu, ali tu je šansa za domaću industriju u budućnosti, jer ako svi znamo kolika je uloga servisa u gasovodima u Evropi i svetu, srpske kompanije imaju velike mogućnosti da postanu servisni operateri za ovaj gasovod koji prolazi kroz Srbiju, 400 i nešto km, i to da radi na najsavremenijoj tehnološkoj opremi.
Tu se krije hiljade i hiljade radnih mesta, a da ne govorim o sektoru usluga. Naravno, gas će da bude jeftiniji, transport će da bude jeftiniji, bar tri puta manje nego što je danas kroz Mađarsku.
Naravno, kod nas danas na žalost gas se koristi mnogo više kao energent ali u zapadnoevropskim državama, pogotovo u Nemačkoj, gas se najviše koristi kao sirovina za hemijsku i farmaceutsku industriju.
Verovatno će i velike svetske kompanije iz ovih oblasti naći neki svoj interes, da proizvodnju ili otvore i prenesu u Srbiju posle prolaska "Južnog toka". Osim toga, ponoviću još jednom Srbija postaje veliko geostrateško čvorište i da smo imali ovaj gasovod 1999. godine nikada NATO pakt ne bi bombardovao Srbiju. Ovaj gasovod ima izvanrednu bezbednosnu funkciju za Republiku Srbiju u budućnosti i sigurno je, pošto je on pre svega evropski projekat, evropsko-ruski, da će Srbija od ovoga imati u bezbednosnom smislu najveću moguću korist.
Naravno, na kraju da dodam da sa takvim partnerima kao što su partneri iz Rusije i evropskih država u "Južnom toku", Srbija može da ostvari veliki i tehnološki i tehnički napredak kao i veliku ekonomsku dobit. Još jednom da potvrdim da će DSS snažno podržati ovaj sporazum. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, s obzirom da nam je DSS i DS rekla kako su započeli ove strateške projekte, infrastrukturne, vrlo važne za našu državu, zahvaljujem vam se na tom početku i možemo samo da konstatujemo da za pet godina ste uspeli da uradite toliko koliko ste uspeli. Sada, vreme realizacije ovih strateških projekata je na SNS, našem ministru i našoj Vladi.
Sada, u tome svemu, naravno, tražimo podršku kao kroz ove zakone koji slede. Znači, ovo je jedan od zakona koji ćete podržati zarad stvaranja jednog investicionog ambijenta u kome će ta papirologija, ono što zove sprovođenje i realizacija projekta biti olakšavajuća okolnost za investitore. To naravno ne treba samo da važi za ovaj projekat "Južni tok", jer se nadamo da će u oblasti energetike biti još takvih projekata i da je ovo samo jedan od prvih koraka gde ćemo zaista pokazati punu realizaciju.
Zarad istine i građana Srbije, želim da kažem da na Odboru imam zaista zapisnik u kome tvrdim da je data prava informacija o broju hektara koji će biti eksproprisan. Na kraju krajeva, možete uzeti stenogram sa sednice, imaćete zapisnik u kome ćete videti da smo kao Odbor dobili pravu informaciju predstavnika ministarstva. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima gospodin Popović, replika. Izvolite.