Poštovana potpredsednice, uvažena ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče ovog predloga zakona, moj kolega Mirko Čikiriz je već rekao neke opšte stvari, tako da ih ovog puta neću ponavljati. Naravno da smo rekli da će poslanička grupa SPO i DHSS podržati i glasati za ovakav predlog zakona, ali mora da se ukaže i na neke stvari koje mi smatramo da se mogu izmeniti, što smo upravo u tom pravcu učinili podnošenjem amandmana. Podneli smo ukupno šest i nadam se da ćete biti u mogućnosti da ih pročitate.
U članu 1, moram da ga citiram, navedeno je: "Ovim zakonom uređuje se utvrđivanje javnog interesa, posebni postupci eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za transport prirodnog gasa "Južni tok", posebna pravila za postupanje u upravnim postupcima pokrenutim u cilju realizacije izgradnje pomenutog sistema i posebna pravila za postupanje organa prilikom određivanja načina plaćanja naknada i taksi u tim upravnim stvarima".
Čitajući ovaj član 1. Predloga zakona često se nailazi na reč "posebno" – posebni postupci, posebna pravila, što donekle može da navede na zaključak zapravo da ti osnovni postupci koji su izvedeni ili nisu dovoljni ili nisu dovoljno dobri za sprovođenje jednog ovako velikog projekta u koji se Srbija upušta po pitanju slučaja "Južni tok".
Čitajući ovaj tekst zakona vidimo da se ti posebni postupci uvode sa ciljem kako bi se što više olakšalo poslovanje Privrednog društva "South Stream" doo kao korisnika eksproprijacije, a vrlo mali broj zakonskih odredaba jesu one koji idu u korist sopstvenika eksproprisane nepokretnosti ili čak u nekim slučajevima i dovodi u potpuno ne povoljan položaj. Međutim, moramo da krenemo redom i da našim građanima predočimo neke stvari, jer mislim da oni trebaju da znaju ko je zapravo korisnik eksproprijacije "South Stream" doo. Osnivač ovog preduzeća jeste preduzeće "South Stream" Srbija AG, koji su, prema natpisima u javnosti, u Švajcarskoj osnovali "Gasprom" i "Srbijagas". Prema izvodu iz Agencije za privredne registre, njegovu skupštinu čine Odbor direktora osnivača, od kojih je jedan direktor Dušan Bajatović, dok je drugi ruski državljanin, tako da su za sve veće isplate neophodni potpisi oba direktora. Osnovna delatnost ovog preduzeća jeste cevovodni transport.
Dakle, ovde se radi o jednom pravnom licu koje normalno tržišno posluje, koje nema nikakve veze sa javnim preduzećem. To je privatna kompanija od strateškog interesa koja svoj novac ulaže i koja hoće za sebe da obezbedi maksimalne garancije da to što kupi da im niko neće oduzeti i da ih niko u tome neće sprečiti.
Međutim, ono što naš poslanički klub smatra da je zabrinjavajuće jeste što država nigde i nijednim slovom ne stoji iza ovako velike investicije. Nema garancije države ukoliko ovaj projekat propadne ili ukoliko ovo privredno društvo ne isplati novčana sredstva građanima. U tom smislu treba da se predvidi i da za obezbeđenje celokupnog projekta Republika Srbija da neku vrstu garancije.
Ova kompanija će najverovatnije biti investitor samog gasovoda, što znači da će angažovati one proizvođače koje će sama i da određuje. Ovo je šansa za nova radna mesta, ali mislim da je i šansa za jedan bolji odnosno širi domen korupcije.
Kao što sam na samom izlaganju već rekla, ovim predlogom zakona se mnogo više izlazi u susret samoj kompaniji nego što se izlazi u susret građanima koji su sopstvenici nepokretnosti koje trebaju biti ekspropisane. Ovo se vidi u članu u kome određen skraćen upravni postupak i isključena mogućnost da se protivnik predlagača izjasni o predlogu za eksproprijaciju i da se sasluša, čime su derogirane odredbe Zakona o eksproprijaciji.
Ono što je takođe zanemareno jeste zanemarena činjenica da je eksproprijacija uvek dvostranački postupak i da svaka stranka ima pravo u tom postupku a da ekonomski slabija strana ne sme i ne treba nikada da bude lišena ostvarenih odnosno dostignutih prava.
Mislim da neke odredbe ovog zakona mogu dovesti do bespotrebnih situacija. Takva je odredba člana 9. Predloga zakona prema kome društvo stiče pravo da stupi u posed nepokretnosti i to u roku od sedam dana od dana donošenja rešenja o predlogu. Tu se postavlja potpuno opravdano pitanje - kako sopstvenik da naplati pravičnu naknadu kada mu korisnik odmah uđe u posed i poruši sve što ima, a korisnik prema odredbama ovog zakona ima pravo na tako nešto.
Do apsurdne situacije dolazi i ukoliko rešenje o predlogu sa zakašnjenjem stigne do sopstvenika, tako da se može potpuno opravdano dogoditi da zajedno sa rešenjem dođe i korisnik, i to zajedno sa mašinama za rušenje.
Među najvećim nedostacima je to što korisnik eksproprijacije ne mora dostaviti dokaz da je obezbedio novčana sredstva u visini tržišne vrednosti nepokretnosti prilikom dostavljanja dokumentacije za izdavanje građevinske dozvole. Možemo samo da se nadamo da neće biti nikakvih neprijatnosti prilikom realizacije čitavog ovog projekta.
Rokovi u upravnom postupku jesu skraćeni i skraćeni su u cilju veće efikasnosti, ali ono što nije predviđeno je što nije jasno određen početak računanja rokova. Takse su ostavljene za plaćanje nakon dobijanja neophodnih akata, čime se korisnik eksproprijacije potpuno izdvaja iz sistema koji postoji kod nas, a to je da se prvo plati taksa pa tek onda da se dobije traženi akt. Na taj način se ovako predviđenim zakonom ostavlja sloboda i to sloboda koja bi omogućila zloupotrebu od same strane korisnika, jer nije predviđena zaštita u slučaju da korisnik ne plati takse za akte koje je već dobio a koje su određeni organi dužni da odmah izdaju.
Pošto "Južni tok" prelazi preko nekoliko kulturno-istorijskih lokacija, o čemu je moj kolega Mirko Čikiriz već govorio…
(Predsedavajuća: Gospođo Batić, vreme.)
Mislim da treba potražiti stručno mišljenje i pozabaviti se iznalaženjem rešenja za tako nešto. Hvala. Nemam više vremena, pa završavam.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Uvažena potpredsednice, ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, obavestila nas je koleginica Tomić da je postignut dogovor sa DS. Zbog toga ili zbog vas se radujem, ali i mi ostali imamo po nešto da prigovorimo ovom vašem velikom poslu.
Bojim se da ta vrsta saglasnosti koju ste postigli neće biti dovoljno ubedljiv argument za nas da pristanemo na usvajanje ovog zakona. Kao i uostalom ta sabornost koju ste postigli 2008. godine, nije bila dovoljno uverljiva za LDP, Liga socijal-demokrata Vojvodine i SVM da uđemo u duboko pogrešno organizovan i postavljen posao koji se zove – energetski sporazum ili naftno-gasni sporazum.
Danas, četiri i po godine kasnije, se vrlo jasno vidi koliko smo bili u pravu. Ne očekujem od ministarke Mihajlović da danas u ovoj raspravi kao ministarka ponavlja sve one argumente koje je imala protiv takvog aranžmana u vreme kada je on usvajan ili nešto kasnije.
Očekujemo minimalno, elementarno poštenje. Reći ću vam vrlo otvoreno. Mislim da je bilo poštenije da napišete zakon ili zakonski član koji dozvoljava "Gaspromu" i ruskoj strani da uđe tenkovima u Srbiju i da zauzmu Srbiju. To je praktična posledica ovog zakona koji usvajate i direktna posledica tog inicijalnog problema koji je ugrađen u čitav energetski sporazum, a to je odnos vlasništva. Tako strašna neravnopravnost dve strane.
Možete da koristite u ovom zakonu eufemizme pa da kažete – društvo, korisnik eksproprijacije, sticalac prava svojine, sticalac prava službenosti. U realnom životu to znači da je druga država preko svoje državne kompanije većinski vlasnik svega što će proisteći iz projekta "Južni tok" na identičan način kao što je većinski vlasnik ili apsolutnu gazda svega u NIS. To je posledica svega što radite u proteklih pet godina.
Da pojasnimo građanima Srbije. U ovoj zemlji ljudima kada kažete Ustav, ljudska prava, nisu teme koje su tako prijemčive ljudima na prvi pogled. Kada budu shvatili da ovim zakonom hoćete da im oduzmete zemlju pod vrlo netransparentnim uslovima u postupku koji je očigledno protivustavan i sa vrlo nejasnim krajnjim ciljem po njih, verujte mi da će se buniti. Bunili su se već u istoriji nekoliko puta kada su postojali slični pokušaji, krajem 19. veka i posle toga i posle 1944. i 1945. godine i još u nekoliko navrata. Buniće se i nakon usvajanja ovog zakona.
Vi ćete ovim zakonom podeliti teritoriju Srbije na dva fizička dela. Sa leve i desne strane će biti teritorija Srbije a u sredini će biti teritorija u vlasništvu druge države, preko kompanije "Gasprom" odnosno zajedničke kompanije iz Švajcarske, odnosno preko njene ćerke kompanije registrovane u Novom Sadu. To je jedina prava posledica ovog zakona. Nemojte da umanjujete negativne efekte zakona.
Video sam jednog predsednika opštine, gradonačelnika, pre nekoliko nedelja, koji je probao da objasni građanima Srbije da je to nekoliko metara a da će levo i desno moći da se odvija sve kao što se i do sada odvijalo, da će oni biti vlasnici, korisnici svog zemljišta u punom kapacitetu a ako se neko buni, možemo da pomerimo cevovod 10 ili 15 metara levo ili desno. Bio sam šokiran takvim amaterizmom a onda smo jednu vrstu sličnog objašnjenja čuli danas od vas, ministarko.
Naravno da oko tako velikog, enormno velikog i značajnog objekta koji ima hiljadu reperkusija na svakodnevni život čija je vrednost ogromna, neće biti moguće da levo i desno od cevi vlasnici zemlje ili dojučerašnji vlasnici zemlje i korisnici zemlje normalno oru, žanju i seju. Naravno da se to neće desiti. To vam iskreno kažu kolege iz stranke gospodina Ilića, vašeg kolege, ministra Ilića.
Ovo je na neki način i bezbednosno-vojni objekat. O tome se radi i niko neće moći da mu priđe zato što je to normalan legitimni interes onoga ko je većinski vlasnik u ovome. To nije Srbija. Srbija nije ni ravnopravan vlasnik. Srbija je manjinski vlasnik a uz to je siromašna, mala zemlja sa nesposobnim političkim elitama, nespremnim da se izbore za interes Srbije.
Gospođo Tomić, vrlo vas poštujem ali i vi i ja znamo da se neće nikakva radna grupa ili komisija izboriti za bolje uslove. Rusija i Nemačka nisu postigle ozbiljno strateško višedecenijsko partnerstvo tako što su se o tome dogovarale nekakve komisije i radne grupe, povremena i privremena radna tela, nego su se o tome strateški dogovorili politički vrhovi i političke elite tih zemalja.
Jedan od bivših predsednika kancelara Nemačke je nakon završetka svoje profesionalne političke karijere otišao da radi za "Gasprom", ali je iza sebe ostavio jasno uređene odnose u kojima Nemačka nije rob, kao što je Srbija rob u energetskom sporazumu sa Ruskom Federacijom.
To je sasvim očigledno i to je ugrađeno u onaj početni korak koji je napravljen 2007. i 2008. godine. Nema nikakvog smisla da danas to prećutkujemo. Ako hoćete da promenite suštinu, prirodu, naša prava, odnos prava i obaveza u tom sporazumu, onda to uradite na najvišem ili probajte da uradite na najvišem međudržavnom nivou i za to ćete imati podršku LDP.
Ne možete to da radite na mala vrata. Ne možemo to da radimo onako kako najavljuje gospodin Bajatović, da eto postoje izgledi da će u narednih nekoliko meseci biti uspostavljena ravnopravnost u vlasništvu u "Jugorosgasu". To smo tražili pre četiri godine, pa su najavljivane policijske istrage o tome kako se desilo da Srbija propusti pravo preče kupovine, pa se ništa nije desilo. Koja je cena po kojoj ćemo kupiti naših 25%? Da li će to biti ulaznica da je još jedna banka ili neki drugi poslovni partner uđe u Srbiju kroz taj posao, kao što se slični poslovi, vi to odlično znate, spremaju u EPS?
Nisam razumeo šta znače ove primedbe da će ovo pomoći razvoj neprofitnih delatnosti. Pomenuli ste kulturu u jednom trenutku. Lepo je da postoji kultura, da postoji kulturna razmena između Srbije i Rusije. Pretpostavljam da ste na to mislili. To u svakom smislu podržavam. Ali, koliko se sećam, kada je slavljen veliki uspeh ulaska u energetski sporazum, koncert, između ostalog, i ruske muzike je organizovao "Srbijagas", srpsko javno preduzeće i platio "Srbijagas", zapravo platili poreski obveznici koji godinama izdržavaju taj nesposobni "Srbijagas" ili "Srbijagas" koji ima stotine miliona evra gubitaka, koje tehnički pokrije tako što se zaduži svake godine za ne znam koliko stotina miliona evra i za to im garantuje ova Skupština, odnosno vi koji pristajete da stalno izdajete garancije u korist "Jugorosgasa".
Nema sumnje da je ovaj zakon neustavan, kao što je u osnovi neustavan i aranžman u koji smo ušli. Godine 2008. Ustavni sud nije imao snage ni da našu inicijativu ozbiljno razmatra. Videćemo da li će imati 2013. godine ili 2014. godine. Liberalno demokratska partija će pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti. Molim vas da opomenete i svoje saradnike da kada dođu u parlament imaju pravo da se sa vama konsultuju i da vam daju savete. Mislim da nije pristojno da gestikuliraju dok govore narodni poslanici. Izvinite, ipak postoji neki elementarni red u ovoj zemlji.
Dakle, nadam se da će u 2013. ili 2014. godini Ustavni sud moći da odlučuje drugačije. Mi ćemo pozvati i druge političke partije koje su se protivile uopšte ulasku u ovaj posao pod ovim uslovima, LSV, SVM, pozvaćemo i DS. Nadam se da će im, možda sa nekoliko godina zakašnjenja, biti jasno koliki je problem napravljen zemlji načinom na koji su u jednom trenutku pristali na ovakve odnose sa Ruskom Federacijom.
Još jednom da kažem, ništa ne zameram ni Rusiji, ni njihovoj kompaniji koja će učestvovati u ovom poslu. Kao i svaki ozbiljan politički subjekt, država, privrednik, kapitalista, ako hoćete, oni su probali da za sebe dobiju najbolje uslove i u tome su uspeli. Odgovornost za to što danas moramo da usvajamo ovakav zakon je na našoj strani, na strani srpskih političara koji su na tako nešto pristali.
Srbija ne dobija nikakvu vrstu izvesnosti, nikakvu povlasticu zbog toga što je ušla u ovakav aranžman. Nemojte mešati dve stvari. Sve i da je ovaj projekat sam po sebi užasno koristan po Srbiju, mega koristan, kako je rekao gospodin Ilić, čini mi se, da li je on takav i za one na koje će se primeniti ovaj zakon, na vlasnike tih parcela? Nemojte da mešate te dve stvari, jer ako tako brutalno stavite jedan interes koji možete da proglasite u ovom postupku javnim, opštim, nacionalnim interesom, onda ste trajno zgazili svetost privatne svojine, a to je suština organizacije moderne države.
Znači, morate da nađete ravnotežu između privatnog, ličnog interesa, vlasnika i neke vrste opšteg, državnog i javnog interesa da se što je moguće pre završi postupak eksproprijacije. Vi ste, naravno, u pravu kada kažete da je u ovom trenutku sistem tako postavljen da bi trajao pet, šest ili sedam godina kada bi se vodio regularan postupak po regularnom zakonu, ali izvinite, u tome nema ni promila krivice ovih ljudi na koje ćete primeniti ovaj zakon.
Istovremeno, ne bih se mnogo pozivao na ljude sa juga Srbije ili ljude u okolini Niša, zbog toga što je trasa "Južnog toka" ovakva ili onakva, pa oni neće učestvovati u ovom projektu. Postoje još neki ljudi u okolini Niša. Neki od njih godinama imaju probleme sa postupkom izgradnje jednog drugog gasovoda, koji vodi kompanija "Jugorosgas". Uništeni su ljudi ekonomski i finansijski u tom poslu, ostali praktično bez svega. Ne postoji način da dobiju zadovoljenje na kraju. Kada se to desilo u jednom slučaju neke vrste regionalnog ili malog gasovoda, šta će se desiti, kakve su sve opasnosti koje nam prete u ovom postupku?
Deset hiljada parcela, koliko je to novih potencijalnih slučajeva "Kene" za nekoliko godina? O tome se radi. Uvek je pitanje kredibiliteta i poverenja. Ova država ga je prokockala na hiljadu način i naravno da to nije počelo od ove Vlade. To tako traje godinama i decenijama. Izlaz iz toga nije ova vrsta prečice koju uspostavljate ovim zakonom.
Mi smo često govorili da se Srbiji žuri i danas to kažemo, ali brzopletost da rešite određeni problem na ovakav način, napraviće na kraju mnogo veću štetu. Kada ljudi budu poveli sudske postupke, kada budu stigli do suda u Strazburu, kada nas to bude opterećivalo u daljem postupku evropskih integracija, kako ćemo se vratiti unazad? Neće "Gasprom" ili ruska strana snositi odgovornost. Oni su zaštićeni u ovom poslu. Oni će svoj gasovod napraviti, zadovoljiće svoj interes, a ko će dugovati na kraju naknadu štete različite vrste satisfakcije i zadovoljenja ljudima koji budu oštećeni? Na to ne daje odgovor ovaj zakon. On će proći, naravno. Prošli su i različiti drugi zakoni, koji se kasnije, nakon odluke Ustavnog suda ili nekih drugih organa, menjaju ili dolaze na naplatu.
Poslednji je trenutak da nas makar u ovome poslušate i da ovo ne svodite na pitanje odnosa Srbije i Rusije ili Srbije i EU, evrofanatizma ili evroskepcitizma. Uopšte se ne radi o tome. Radi se o svojinskim pravima, o komercijalnim, nacionalnim, vojnim, političkim, kakvim god hoćete interesima građana Srbije i države Srbije. Mislim da to mora da bude jedino merilo u našem radu.
Svako od nas može da bude fasciniran ili nezadovoljan Rusijom. Možemo da očekujemo ili da kažemo da je svaki projekat koji dolazi iz Rusije impresivan, ali to su naša privatna politička mišljenja, emotivne preference. To nema veze sa poslom koji mi kao političari moramo da uradimo. Zbog toga vas pozivam da probate da povučete i da promenite ovaj zakon.
Naravno, LDP je podnela šest ili sedam amandmana. Oni pokušavaju da izmene ili isprave neke konkretne probleme koji postoje u ovom zakonu, u smislu postupka, zaštite prava, trajanja postupka itd, ali nije u tome suština. Suština je u odnosu 51:49 i u činjenici da smo taj odnos lošim energetskim sporazumom zakucali najmanje na 30 godina, a naravno da je to zapravo trajno.
Ovo nisu montažni objekti i vremenski oročeni poslovi i ugovori. Ostaće ovde trajno. Mislim da mi trošimo poslednje trenutke kada možemo možda nešto da učinimo i možda nešto da ispravimo, inače ćete na svakom koraku dolaziti u tu situaciju da morate da tražite od ruske strane da možda da malo jeftiniju cenu gasa zbog toga što smo mi u bratskim ili sestrinskim odnosima. Ne treba to da nas vodi.
Očekivao sam da kao ministarka reagujete u trenutku kada je gospodin Ilić rekao da je ovo najveći investicioni projekat u Srbiji. Očekivao sam da zaštitite svog kolegu Bačevića i da kažete da je njegov projekat izgradnja kanala do Soluna najveći projekat ne u ovom trenutku, nego u istoriji Srbije. Čini mi se da kao i u nekim drugim situacijama niste bili najraspoloženiji da zastupate isti stav kao i gospodin Bačević. Hvala.

Reč ima ministarka Mihajlović. Izvolite.

Uvek sam za svaku vrstu investicije u Srbiji. Trenutna tema jeste Južni tok, odnosno nacrt ovog zakona koji vi niste raspoloženi da prihvatite, imate svoje argumente za to i amandmane. Za sada znam da smo jedan amandman svakako prihvatili, a za ostale ćemo da vidimo.
Ono što mislim da je važno i što treba da se kaže, što nekoliko puta želim da naglasim upravo zbog građana Srbije, pošto sve vreme ovde provejava da će građani Srbije, koji su vlasnici tih parcela, biti oštećeni. Dakle, oni neće biti oštećeni. Objasniću vam i kako.
Kada govorite o oduzimanju zemljišta, da podsetim da od 34 hiljade hektara zemljišta koji jesu predmet svega ovoga, 47 hektara se oduzima, odnosno eksproprijiše. Dakle, samo 47 hektara se oduzima i naravno da će se platiti odgovarajuća naknada za to, kao što će se platiti naknada za umanjenje vrednosti zemljišta svih ovih ostalih hektara, zbog toga što neće moći da se zaseje ona kultura koja se sejala, ali će možda moći neke druge. Tačno postoji evidencija koliko je to hektara i tačno piše kako će to da izgleda. Mislim da je to značajno da se kaže.
Drugo, to kolika će da bude naknada, određuje Poreska uprava. Celu priču sprovode opštine. Zašto postoji to radno telo, tu mislim da moramo da napravimo razliku, zato što se bojim da ste pomešali dve stvari. Jedna je priča na visokom političkom nivou oko, recimo, cene transporta, cene tranzita itd, o čemu ćemo razgovarati i što sam posebno rekla na početku, a druga je priča privremeno ili povremeno, kako god se zvalo, Radna grupa koja će se baviti samo sprovođenjem ovog zakona. Ona je tu da nadgleda sprovođenje zakona i da svaki problem pokušamo da rešimo u najbržem mogućem roku.
Ovaj drugi deo priče, za koji ste vi potpuno u pravu, pa naravno da neće raditi nikakve radne grupe. Naravno da će se o tome kolike će biti ostale stvari razgovarati na mnogo višem nivou, a i vi i ja znamo kako to treba da izgleda.
Ima još jedna stvar koju ste ovde provukli, a mislim da ne treba – pitanje je uopšte da neko nešto najavljuje oko "Jugorosgasa", da se slične stvari pripremaju za EPS itd. Iako nije tema, i trudiću se da budem vrlo kratka, nikakva privatizacija EPS se ne pominje, ne priča i ne postoji ni u jednoj jedinoj varijanti ove vlade, odnosno ovog ministarstva.
Ono što se trenutno dešava u EPS jesu finansijski problemi koji jesu nasleđeni i mogu da kažem da mogu da se rešavaju. Drugi deo priče, vezano za EPS, koji se tiče pravljena novog privrednog društva i javnog snabdevača, što moramo da uradimo po Zakonu o energetici, jer otvaramo tržište itd. To apsolutno nema nikakave veze sa onim što je pokušano da se proturi u javnosti, da neko priprema privatizaciju EPS. Ova vlada ne priprema privatizaciju EPS. Prosto, samo da vas informišem.
Ovde bih se zadržala. Verujem da ćete mi odgovoriti.

Za repliku se prvi javio Borislav Stefanović. Izvolite.

Da, pošto je gospodin Đurić spomenuo DS u kontkstu jednog, rekao bih, neodgovarajućeg nagađanja. Sama činjenica da mi u strateškom smislu branimo sporazum na koji smo i te kako pozitivno uticali da do njega dođe, ne znači da imamo neki dogovor koji je ovde iznet. Ne postoji nikakav dogovor, prosto ukazujemo na vrlo slične nedostatke, kao i vi, sa nadom da će naši amandmani u tom smislu bili usvojeni, što bi omogućilo da DS podrži ovaj zakon.
Mislim da je potpuno jasno da kada se kaže da ovde postoji neki dogovor oko toga da ovo prođe, mislim da to nije gađanje u pravu metu i ne odgovara istini. Ponavljam, podržavamo sporazum u čijoj smo izradi vrlo aktivno učestvovali i doveli do toga da Srbija u strateškom smislu može da se poveže na jedan, rekao bih, izuzetno važan gasni projekat.
S obzirom da su drugi projekti nestali sa mape evropskih dešavanja, mislim da ćemo uvek ponavljati ono što smo rekli i do sada, uvek ćemo podržati onaj projekat koji prolazi kroz Republiku Srbiju u odnosu na onaj koji ne prolazi ili onaj koji ne postoji, u ovom slučaju. Ako je to potrebno "platiti" odgovarajućim aranžmanom, koji ne nosi u svemu tržišne osnove, Republika Srbija je bila spremna i ranije, a verujem da će biti i u budućnosti jer je mnogo veća dobit za građane Srbije. To se ne odnosi na ove nedoumice vezane za eksproprijaciju i ostale nedostatke koje smo i mi uočili isto kao i vi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić, na izlaganje gospodina Đurića, odnosno replika.  

Uvažena predsedavajuća, pre svega sam htela gospodinu Đuriću da obrazložim zbog čega sam rekla da je na Odboru DS prihvatila da glasa za ovaj predlog zakona. Iz prostog razloga što su se izjasnili direktno da će podržati ovaj zakon sa određenim brojem amandmana. Vaš predstavnik na sednici Odbora se nije izjašnjavao. Verovatno ste bili protiv, ali to onda treba tako i reći. Znači, vi se zalažete da jednostavno ovaj sporazum treba da stavimo van snage, ili da ga kao država raskinemo.
Dovedeni smo u situaciju da kao nov skupštinski saziv, nova Vlada, neke međunarodne sporazume, koji su u datom, proteklom vremenu potpisani, realizovani, sa određenim studijama odrađeni, da uspostavimo strateški, u interesu građana Srbije prema njima. Postavili smo se na taj način i nismo mogli da ulazimo u tu vlasničku strukturu, u ovom trenutku, kada su već oni u zadnjih pet godina definisani na način kako su definisani. Bilo je na nama da ovaj sporazum pokušamo da nekim novim pregovorima dovedemo u stanje koje će biti u interesu svih građana Srbije.
Na kraju postavljam jedno osnovno pitanje – da li bi sada bilo koja država, da krenemo od EU, Nemačka, raskinula ovakav sporazum da ga ima? Da li bi bilo koja država u regionu, da ima ovakvu poziciju, potpisan sporazum i ovakav posao, raskinula ugovor i rekla – ne, sada jednostavno ne želimo to da radimo, želimo da idemo na ponovne pregovore, novi su tržišni uslovi? Jednostavno tako se ne ponaša jedna odgovorna Vlada i jedna odgovorna država.
Demantovaću vas za vašu priču o tome da će neka radna grupa nadzirati poslove. Članom 15. ovog zakona se kaže ...
(Predsedavajuća: Vreme.)
Možete mi oduzeti od vremena poslaničke grupe.
(Predsedavajuća: Ne mogu, kada vam dam pravo na repliku.)
Dobro, izvinjavam se. Samo jedna rečenica.
U članu 15. imate definisano da Vlada definiše jedno radno telo koje će pratiti ceo ovaj projekat. To znači da Vlada, na osnovu odluke, zajedničkih odluka svih resornih ministarstava, donosi određene odluke i vrši nadzor nad ovako velikim poslovima. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, replika. Izvolite.