Pravo na repliku ima narodni poslanik Dragan Šutanovac. Izvolite.

Zahvaljujem.
Stičem utisak da se ovde ne pazi na vreme, ne u smislu vremena u kojem radi parlament, već naprosto za tri meseca će biti punih godinu dana kako su bili izbori, a prošlo je već šest meseci kako vlada ova većina i ova vlada. Izgovori tipa da je bivša Vlada odgovorna za nešto više naprosto ne stoje. Povećanje 7% nečega što ste upropastili prošle godine ne može ići na račun bivše Vlade, pogotovo verujem da uvažene kolege iz URS ne mogu to da prihvate jer su upravo oni bili zaduženi za zapošljavanje i njihov predstavnik se bavio privredom. Promena koja se sada govori vezano za deficit naprosto takođe ne postoji.
Činjenica je da su novim budžetskim zakonom svim ministarstvima oduzeti sopstveni prihodi. Znači, nijedno ministarstvo više u Vladi Republike Srbije nema sopstvene prihode. Ti prihodi idu u korist budžeta, pa na osnovu toga se smanjuje deficit. To što su druga ministarstva oštećena i što ne mogu da funkcionišu, to je sada manje važno. To je mantra koju smo već videli. Nemojte nam govoriti ono što naprosto nije dobro. Danas Vojno-medicinska akademija ne može da funkcioniše zato što ukoliko naplati strancima koji se leče na Vojno-medicinskoj akademiji taj novac ide u budžet Republike Srbije, a sredstva koja se koriste za lečenje plaća Vojno-medicinska akademija. Zbog toga je u tom budžetu manji deficit nego što je bio i to su činjenice. Zamagljivati tu suštinu naprosto nije dobro, jer sve vaše kolege koje su u Vladi danas znaju, kao i kolega Krkobabić, da je ranije svako ministarstvo raspolagalo sa svojim sopstvenim prihodima, a to više nije slučaj. Nemojte govoriti o tome da je smanjeno nešto, naprotiv, mislim da ste time čak određena ministarstva doveli u situaciju da ne mogu da funkcionišu.
Kada ćete raditi rebalans videćemo, ali vam garantujem da će se taj rebalans odnositi pre svega na to što ministarstva više nemaju sopstvene prihode i ne mogu da rade samostalni razvoj i ne mogu da rade sve one stvari koje su radili do sada, a koje su neophodne za napredak tog ministarstva, države i društva u celini.
Ne znam, gospodine poslaniče, na kojih ste 270 miliona dinara mislili, pojasnite o čemu se radi jer i mene zanima o čemu se radi. Verujem da i građani Srbije treba da dobiju pojašnjenje, jer očigledno da govorite o nekoj materiji koju ili ne poznajete ili konsultujete žutu štampu koja se koristi samo za napade na opoziciju i svakako promociju onoga što vi radite. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, pravo na repliku. Izvolite.

Dame o gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, bili smo prisutni malopre jednom vrlo nadahnutom izlaganju, stilski savršenom, ponajmanje o temi, a mnogo više o nekim dnevno političkim stvarima, ali ono što kvalifikuje to izlaganje je neistinitost i manjak činjenica, jer da bi se potkrepila tvrdnja da neko radi loše ili da neko radi gore od prethodnika mora to da potkrepi činjenicama, podacima.
Ono što gospodin Veselinović zaboravlja i misli da građani Republike Srbije zaboravljaju je sledeća stvar. Nije dovoljno da DS promeni predsednika, da istera iz svog članstva nekoliko poslanika i da se sve zaboravlja - puj pik, odgovornosti nema. Ima odgovornosti. Ova Vlada Republike Srbije je nastala na jasnoj primopredaji. Šta smo zatekli, a šta je sada?
Možda je gospodin Veselinović želeo da kaže da ova Vlada Republike Srbije nije krenula u suštinsku borbu protiv kriminala i korupcije. Možda gospodin Veselinović ne vidi ono što cela Srbija vidi, ali to treba samo jasno da kaže, da izađe pred javnost i tako nešto da kaže.
Što se tiče SNS, mi smo najveći i dominantan faktor i činilac ove Vlade Republike Srbije. Od odgovornosti pred građanima Republike Srbije nikada nismo bežali. Odgovornost imamo i sada. Sve dok se poštuju principi SNS, ili kako gospodin Stefanović kaže – mantra nulte tolerancije za kriminal i korupciju, sve dok se poštuje da nema zaštićenih, ma do kojeg imena i sveta politike, estrade ili biznisa došli, a to je gospodin Aleksandar Vučić, predsednik SNS, u prethodnom periodu i dokazao, ova vlada će opstati i uvek će imati partnera u SNS.

Smatram da je vreme da se vratimo na dnevni red.
(Marko Atlagić, s mesta: Replika! Moram da odgovorim.)
Ne morate da odgovorite.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Uvaženi predsedniče Skupštine, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, danas su na dnevnom redu dve konvencije, dve međunarodne konvencije, i to Konvencija o privatnim agencijama i Konvencija o administraciji rada.
Ova vlada stavljanjem i predlaganjem na dnevni red ove dve konvencije pokazala je veliku odgovornost, upravo iz razloga što je prethodnim planom i prethodna Vlada za period 2008-2011. godine kao jedan od ciljeva predvidela ratifikaciju ove dve konvencije. Do toga nije došlo, u razloge da ulazimo nećemo, ali ova vlada naravno na ovaj način i te kako pokazuje odgovornost u segmentu rada zapošljavanja i socijalne politike. Ova vlada pokazuje odgovornost i u svim drugim segmentima.
Poštovani građani Srbije, priča o zapošljavanju, odnosno priča o velikom broju nezaposlenih ljudi jeste bolno pitanje za ovu zemlju. Ova vlada je spremna da u svim segmentima svog delovanja radi kako bi broj nezaposlenih lica bio što manji.
Srpska napredna stranka uvek je govorila i zalagala se za to i to u konkretnom radu i pokazuje, da je najveća vrednost ove države upravo čovek. Zato za njegova prava, a pravo na rad jeste jedno od osnovnih ljudskih prava, SNS svakako će se zalagati.
Neću dalje elaborirati, mada bih htela još nešto da kažem. Problem rada, zapošljavanja nezaposlenih ljudi je deo socijalne politike. Socijalna politika, samo u ravnoteži sa ekonomskom politikom, može zemlju da dovede do napretka. Ova Vlada je za ovih šest meseci pokazala da u svim segmentima i sa stanovišta ekonomske politike i sa stanovišta socijalne politike preduzima adekvatne korake, a naravno u cilju zaštite i boljitka građana Srbije.
Sada ću se vratiti na konvencije.
Što se tiče obe ove konvencije, SNS svakako će prihvatiti jer one predstavljaju približavanje standarda EU i harmonizaciju odnosa što se tiče zakonodavstva, odnosno ratifikovanje međunarodnih ugovora, u skladu sa članom 194. stav 4. Ustava Republike Srbije, one postaju i deo pravnog poretka Republike Srbije.
Što se tiče ove prve konvencije koja se odnosi na privatne agencije, želim da naglasim da se njom reguliše rad privatnih agencija, ali, naravno, ono što je za nas i te kako značajno, i zaštita radnika. Znači, ne samo rad privatnih agencija, nego i zaštita radnika.
Posebno bih skrenula pažnju na članove 8, 9. i, čini mi se, 11. Nisam baš sigurana da li su ti članovi, mislim da jesu, da ne bih prelistavala po papirima, a oni se odnose na zabranu zloupotrebe rada migranata, na zabranu rada dece i na zabranu posredovanja radi dečijeg rada.
Takođe, ova konvencija o privatnim agencijama odnosi se i na podatke koje su privatne agencije za zapošljavanje dužne da prikupljaju, odnosno na obavezu privatnih agencija da vode računa o privatnosti tih lica, kao i da uzimaju podatke i da operišu podacima koji se odnose na stručnu spremu i prethodno profesionalno radno iskustvo.
Što se tiče druge konvencije, Konvencije o administraciji rada, ona je takođe i te kako značajna, ali sa aspekta politike rada. Naime, šta je ovde značajno reći? Značajno je reći to da su se povećali i usložnili poslovi i u ekonomskoj politici i u socijalnoj politici. Naravno, na tu usloženost poslova svakako ne može da odgovori samo jedno ili dva ministarstva. Da bi se adekvatno vodila socijalna politika, odnosno da bi se adekvatno vodila politika rada, između ministarstava koja u svojoj nadležnosti imaju poslove rada mora da postoji koordinacija, mora da postoji međusobna povezanost, mora da postoji nacionalni okvir za to.
Osim ministarstava, javnih agencija, nacionalnih službi za zapošljavanje, svakako da sastavni deo tog tela moraju da budu sindikati, reprezentativni predstavnici sindikata i poslodavaca. Samo zajedno sa sindikatima, odnosno samo zajedno sa radnicima, možemo izgraditi adekvatnu politiku rada, a SNS očekuje da će ministarstvo nadležno za ove poslove upravo na ostvarenju tog cilja i raditi.

Hvala.
Narodni poslanik Aleksandar Pejčić ima reč.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, ministre, predstavnici Vlade, na početku moram takođe da izrazim zadovoljstvo što ste danas ovde prisutni, s obzirom da smo vas čekali na nekoliko odbora za rad i socijalna pitanja. Tamo smo usvajali i vaš izveštaj, po Poslovniku o radu, ministar je taj koji treba da brani taj izveštaj. Vi se niste pojavili, ali se nadam da ćete ubuduće biti prisutni i na tim sednicama i da ćete pri podnošenju izveštaja normalno odgovarati i naša pitanja.
Danas govorimo o dvema konvencijama vezanim za rad i socijalna pitanja. To su međunarodne konvencije koje je usvojila Međunarodna organizacija rada broj 150 o administraciji rada i broj 181 o privatnim agencijama za zapošljavanje. Ove dve konvencije bi trebalo da podstaknu program pristojnog zapošljavanja, o kojem je već bilo reči ovde u ovoj Skupštini.
Moram takođe istaći da su ove dve konvencije faktički pomoćna sredstva ili određene pretpostavke za otvaranje novih radnih mesta, za očuvanje starih radnih mesta, za stvaranje jedne nove politike o radu koja će se kontrolisati u nekom narednom periodu. Ali, složićete se sa mnom, gospodine ministre, koliko mi ovde konvencija usvojili, ako privreda Srbije nije jaka, nema ništa od otvaranja novih radnih mesta. Ako država ne uloži posebne napore da dovede strane investitore ili pak domaće investitore, da to reguliše na jedan poseban način, da kreira tu ekonomsku politiku, donese kvalitetne zakon, tek tad ćemo moći da pričamo o otvaranju i očuvanju novih radnih mesta.
Ako možete, gospodine predsedavajući, da prekinete na čas zbog gospodina Borka Stefanovića. Zahvaljujem se, gospodine Stefanoviću, na tome što ste mi omogućili da se obratim ovom narodnom parlamentu. Zahvaljujem i vama što pratite.
Složićete se sa mnom sigurno, reč je o tome da Vlada Republike Srbije je ta koja mora da kreira politiku zapošljavanja i da u toku kampanje svi oni koji su govorili da će biti otvaranja novih radnih mesta je palo u vodu. Oni čak nisu uspeli ni da sačuvaju ona radna mesta koja smo i te kako imali.
Dakle, prvo ću se osvrnuti na Konvenciju o administraciji rada. Ovu konvenciju usvojile su preko 72 zemlje. Inače, suština usvajanja ove konvencije je da se relaksira rad državnog aparata koji se bavi problematikom rada i socijalne politike, određeni predmeti se prenesu na neke druge agencije, na lokalne samouprave ili druge institucije, a ne to da rešava par ministarstava koji se bave ovom problematikom. Treba podići kompletnu infrastrukturu, administraciju koja će kreirati jednu politiku rada i socijalne politike. Normalno, tim sistemom mora da se koordinira, a ujedno i da se ne ugrozi autonomija poslodavaca i samih radnika.
Druga, pak, konvencija je Konvencija o privatnim agencijama za zapošljavanje. Vi dobro znate da je ovu konvenciju ratifikovalo preko 30 zemalja, svega 18 zemalja EU, namerno to apostrofiram, znači, ne sve zemlje EU. Dakle, mi smo u međuvremenu, 2003. godine, doneli Zakon o zapošljavanju i prvi put u našem zakonodavstvu mogućnost da se otvore ovakve privatne agencije za zapošljavanje. Sada u ovom trenutku ih ima negde oko 50 i one se bave ovom problematikom.
Ono što je sigurno anomalija je da pojedine agencije uzimaju određena materijalna sredstva od onih ljudi koji zapošljavaju na osnovu članarina. Očekujem da Ministarstvo u tom smislu reaguje, kako bi otklonilo tu anomaliju, da se to ubuduće ne bi dešavalo.
Takođe, ova konvencija predviđa usku saradnju između Nacionalne službe za zapošljavanje i samih privatnih agencija za zapošljavanje jer je procena da na tržištu ima mogućnosti i da jedna institucija i da druga institucija rade. Kamo sreće da obe institucije rade u punom kapacitetu, Srbija danas ne bi imala nezaposlene, u to sam uveren i u to sam siguran.
Dakle, kada je reč o ovim Nacionalnim službama za zapošljavanje možemo reći da je država za ovu godinu odredila preko milijardu, za rashode 178 filijala ili ispostava ove službe, a na evidencijama te službe, kao što smo čuli, špekuliše se negde između 700 i 800.000 ljudi koji čekaju na posao.
Međutim, moje mišljenje je da nije suština baviti se problematikom zapošljavanja već kako ojačati privredu i kako nadomestiti tu dinamiku zapošljavanja, odrediti tu dinamiku zapošljavanja. To me podseća na prethodnu Vladu koja je govorila da ćemo, bila je socijalna i odgovorna Vlada, gospodine ministre, vi ste bili u toj Vladi, koja je govorila da će kada budu došli na vlast zaposliti 200.000 stanovnika i da je svetska ekonomska kriza u stvari šansa za Srbiju i da će za Srbe kroz tu svetsku ekonomsku krizu omogućiti nova radna mesta, međutim to se nije desilo.
Takođe, je dobro otvoriti ovde pitanje i socijalne pravde. Pominje se da negde u Vladi Republike Srbije postoje rođaci koji koštaju građane Srbije, poreske obveznike u bruto iznosu oko milion dinara. U to ne bih da verujem, pretpostavljam da te ljude znate, ali ako je reč o socijalnoj pravdi – kako je to moguće da oni tolika sredstva primaju, a ljudi ili građani ove Srbije, recimo građani Jablaničkog okruga imaju svega 15.000 dinara platu.
Izneo bih vam neke podatke kada je reč o stepenu nezaposlenosti. Dakle, u Jablaničkom okrugu, odakle dolazim, iz Leskovca u 2008. godini stepen nezaposlenosti je bio negde oko 32-33%, sada je negde 45% stopa nezaposlenosti. Nezaposlenost nije retoričko pitanje već je to državno pitanje, nacionalno pitanje i tome treba da se donese jedan konsenzus. Ako država vodi pametnu politiku i otvara radna mesta odakle dolaze migracije stanovništva, to su najsiromašniji delovi ove Srbije, sigurno ćete imati podršku u DSS. Međutim, bojim se da smo malo zakasnili kada je reč o tim migracijama da se određeni delovi Srbije i te kako prazne, a s obzirom da fizika ne zna za prazan prostor, i znate ko će se naseliti na tom prostoru, verovatno neko ko nije poželjan.
Dakle, ono što nama smeta kada je reč u obrazloženju ove deklaracije, a to je da se ovom deklaracijom, donošenjem ovog zakona, približavamo harmonizaciji, zakonodavstvu EU.
Malopre sam namerno rekao i apostrofirao jednu konvenciju o ovim privatnim agencijama i zapošljavanju, usvojenoj u EU, u svega 18 zemalja. Znači, sedam zemalja nije usvojilo ovo, a mi se približavamo zakonodavstvu EU. Imali smo prilike da takođe, raspravljamo o jednoj konvenciji o izdržavanju lica gde, u samoj EU tri zemlje nisu usvojile upravo tu konvenciju, to su Engleska, Danska i severna Irska, a mi smo prva zemlja van EU koja usvaja tu konvenciju.
Zato ta snishodljivost, sigurno ne treba ići na taj način, ta servilnost nam ne treba, već jednostavno vi znate stav DSS, da Srbija treba da bude politički neutralna, da sarađuje sa svim zemljama, pa i zemljama EU, zemljama BRIKA, SAD, pa i nekim arapskim zemljama koje mogu da doprinesu otvaranju novih radnih mesta ovde na teritoriji Srbije.
Dakle, u tom kontekstu Vlada treba da razmišlja, da se okrene drugim tržištima. Mi kao DSS smo ponudili jedan program zove se – Nova industrijalizacija. Vidim da pojedina ministarstva implementiraju određene zakonske odredbe ili odredbe iz tog našeg ekonomskog programa što je dobro i što mi pozdravljamo. Dobro je bilo i da vaše ministarstvo pogleda taj naš ekonomski program i nadam se da ćete kroz taj program uvideti na koji način ova država može da uposli određen broj ljudi. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todorović.

Hvala predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, članovi Ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, čuli smo od prethodnih govornika dosta o Konvencijama 181 i 150 i sagledavanje Konvencija iz različitih aspekata, tako da se ne bih ponavljala, samo bih ukratko rekla da svi znamo da je naša zemlja u tranzicionim procesima koji nisu ni malo laki i jednostavni.
Jedino sagledavajući te procese možemo uhvatiti korak ka ubrzanom procesu globalizacije koja je nezaustavljiva. Znamo da nema uspešnog ekonomskog razvoja bez dobro izgrađenih institucija sistema. Zato je Vlada Republike Srbije u svojoj strategiji razvoja zemlje, nacionalnoj, predvidela te institucionalne promene. Čitava strategija razvoja ima zapravo za cilj prilagođavanje kako zakonodavnog tako i institucionalnog okvira što omogućava da se tržište rada prilagodi novom, savremenom sistemu industrijskih odnosa.
Vlada je sebi postavila veoma važan i prioritetan zadatak, a to je ekonomski razvoj, što znači, između ostalog i otvaranje novih radnih mesta. Da bismo to postigli potrebno je transformisati javne službe za zapošljavanje. Isto tako, to podrazumeva i regulisanje i nadzor nad privatnim agencijama za zapošljavanje.
U mnogim zemljama uslugama posredovanja i zapošljavanja bavile su se državne agencije poput naše Nacionalne agencije za zapošljavanje. Ove agencije za zapošljavanje imaju osnovni cilj da se bave posredovanjem između nezaposlenih lica, lica koja traže posao i preduzeća kojima su potrebni radnici. Ovakve agencije oglašavaju nova ili upražnjena radna mesta u ime poslodavca i imaju svoju bazu podatak kandidata i mogu relativno brzo da obezbede potrebne radnike.
U mnogim razvijenim zemljama postoje kako državne agencije za zapošljavanje tako i više privatnih preduzeća koja obavljaju iste delatnosti kao i agencija za zapošljavanje. Čisto istorijski da se podsetimo, prva jedna takva agencija osnovana je još davne 1650. godine sa ciljem povezivanja poslodavca i radnika. Tokom dvadesetog veka svaka razvijena zemlja je oformila zavod za zapošljavanje radnika kao način borbe protiv nezaposlenosti i pomoć ljudima prilikom traženja posla.
Inače, treba praviti jasnu razliku između pronalaska posla i pokretanja karijere. Izazov je kada treba prihvatiti posao radi puke egzistencije, a posedujete određene reference iz biografije za određeni posao potkrepljen stručnim veštinama. Tu postoji prostor da se agencije za zapošljavanje nađu u igri, one zapravo služe kao posrednici između radnika i poslodavaca koji imaju potrebe da zaposle takve radnike sa potrebnim veštinama i interesovanjima radnika.
Što se tiče ovih državnih agencija one su neka vrsta filtera za velike kompanije koje često zapošljavaju novu radnu snagu ili pak šire već postojeće kapacitete. Agencije imaju dovoljan broj zaposlenih koji obrađuju veliki broj aplikacija za razliku od preduzeća koji imaju svoj odsek za ljudske resurse.
Privatne agencije za zapošljavanje preuzimaj usluge na tržištu i to usluge koje usklađuju ponude i zahteve za zapošljavanje, usluge zapošljavanja, usluge privremenog zapošljavanja, traženja, selekcije i savetovanja. Privatne agencija za zapošljavanje traže posao kako kod privatnih poslodavaca ali i u državnim institucijama.
Da ne bih dalje dužila i analizirala ove dve konvencije, na kraju, prihvatanjem ovog sporazuma mi usklađujemo svoje zakonodavstvo iz ove važne oblasti sa zakonodavstvom EU. Primenom ovog sporazuma olakšaćemo pokretljivost naših nezaposlenih građana po jedinstvenom tržištu Evrope, tako da će SNS u Danu za glasanje glasati za ove dve Konvencije. Hvala.