Hvala.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, povodom pitanja o kome ću govoriti tražim obaveštenje od Vlade, pa neka ga da ko može.
Naime, reč je o načinu kako je javnost informisana o razgovorima, dijalogu povodom Kosova i Metohije. Taj način informisanja i obaveštavanja je selektivan, a ponekad podleže i falsifikatu.
Mi danas imamo stalnu situaciju da Srbi na Kosovu i Metohiji pokušavaju da spreče dogovor o granicama, da spreče dolazak carinika i policajaca iz Prištine i pomalo se pitamo ili se mnogi pitaju koji ne znaju šta je pravi razlog, ili se prave da ne znaju, zašto oni sprečavaju jedna normalan proces do koga je došlo na osnovu dogovora Beograda i Prištine. Oni dobro znaju o čemu je reč, a izgleda da javnost Srbije ne zna o čemu je reč, pa ne zna ni ovaj parlament, pa ni Odbor za Kosovo i Metohiju.
Navešću jedan primer. Mi smo 17. januara ili 18. i 19. saznali da je Radna grupa za carine završila neki svoj posao i da je napravljen način kako će se tehnički obavljati carinjenje robe i kako će roba koja se neće cariniti, ona koja dolazi na sever Kosova, kako će carine odatle da se prikupljaju na jedan poseban račun koji će se otvoriti u nekoj inostranoj banci.
Paralelno sa obaveštenjima naših predstavnika, Hašim Tači lično je rekao da je reč zapravo o Fondu za razvoj Kosova i da će PDV i akcize koji se ubiraju na Jarinju i Brnjaku, a tiču se robe koje ide samo na sever Kosova, ići u uplatu na Fond za razvoj, što je bilo demantovano sa naše strane. Rečeno je da je to bila zapravo neka njegova unutrašnja propaganda i pokušaj da pokaže da je prištinska strana ovde dobila ono što je htela.
Međutim, ono što je bitno, mi taj dokument nismo videli, niti ga je bilo koji novinar interpretirao, niti je bilo ko ovde u Parlamentu imao bilo kakav komentar o njemu. Odbor za Kosovo i Metohiju nije imao taj dokument. Buduće da sam ga ja u međuvremenu pribavio, mogu prosto da kažem pri javnošću Srbije da ono što je bila informacija naše strane, da je to zapravo jedno krivotvorenje i jedna falsifikat pravih dogovora. Naime, upravo je onako kako je rekao Hašim Tači. Na tom papiru stoji jasno da će se carine, tj. PDV, akcize i ostale takse koje se prikupljaju na Brnjaku i Jarinju, da će se one ulagati u poseban fond za razvoj. Taj fond za razvoj će otvoriti račun u nekoj prištinskoj komercionalnoj banci i iz njega će se, dakle, finansirati četiri opštine, ili ubrzani razvoj četiri opštine na severu Kosova.
Moram da vam skrenem pažnju da je Fond za razvoj kategorije ili institucija Ustava Kosova, kao i plana Martija Ahtisarija. To je jedna poseban fond, kao što svaka država ima, iz koga će se finansirati slabije razvijeniji delovi te države.
Kada je došlo do dogovora oko carina, onda je nađeno solomonsko rešenje da i Priština bude zadovoljena, tj. njen ustav, a i Srbi naravno, jer će oni dobijati nešto od tih carina, premda, i to je ono što je najvažnije, naše javnost nije o tome bila tačno informisana.
Znači, ovde izlažem jedno zgražavanje, obzirom na pokušaj dezinformacije javnosti o tome i na pokušaj da se, dakle, bez obzira na Ustav Srbije, na naša pozitivna dokumenta o Kosovu itd, napravi još jedan sporazum u kome će se afirmisati neka od institucija samoproglašene nezavisne države Kosovo, u ovom slučaju novo nastali fond za razvoj.
Ljudi na Kosovu su upoznati sa time dobro i oni zbog toga i protestuju. Mi ovde imamo sve manje informacija o tome. Prosto, hoće i ova naša javnost da se umrtvi i utupi u pogledu njihovih protesta, tako da će posao po svoj prilici biti priveden kraju.
Predsednik Vlade ide 19. i 20. da razgovara o tzv. severu Kosova, o nekom aranžmanu o zajednici srpskih opština, premda su Srbi sa Kosova raspolagali zajednicom srpskih opština, koje je prethodna Vlada demontirala time što nije dopustila izbore za lokalne organe vlasti, a sada traži od Tačija da se ponovo uspostavi neka zajednica srpskih opština.
Dakle, sve je u ispravnom informisanju u ovom trenutku. Ono što možemo da učinimo možemo da učinimo samo zahvaljujući istini koju znamo, onome što se događa i upravo zbog toga tražim ovo obaveštenje.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, imam jedno pitanje ili zahtev za obaveštenje prema Ministarstvu za unutrašnju i spoljnu trgovinu.
Naime, 2005. godine je usvojen Zakon o oglašavanju. To je godinu dana ranije pre nego što je faktički raspisan konkurs i pre nego što su dodeljene frekvencije za emitere. Znači, 2005. godine Srbija faktički nije imala legalne emitere u radiodifuziji. Polazeći od te činjenice, logično je da je došlo do značajnih grešaka u tom zakonu, da je došlo do neravnopravnosti između različitih oblika svojine. To nije ništa nepoznato, jer su i OEBS i EU tražili da se taj zakon novi uradi i stavi u proceduru.
S tim u vezi je 2010. godine formirana jedna radna grupa u tadašnjem Ministarstvu za trgovinu, koje je bilo u sastavu Ministarstva za poljoprivredu ili bolje reći jedinstveno ministarstvo. Krajem 2010. godine je bila i javna rasprava u kojoj su učestvovali i oglašivači i emiteri. Bilo je nekoliko hitnih sednica, skupova u Privrednoj komori. Hitno je trebalo da se završi javna rasprava do kraja decembra, 27. decembra 2010. godine, kako bi taj zakon ušao u proceduru i prema Vladi i prema parlamentu u januaru 2011. godine. U međuvremenu nije došlo do promene u Ministarstvu. To mene,naravno, ne interesuje, ali promenom ministra izgleda da mi menjamo i politiku, pa je onda novi ministar imao neke druge prioritete verovatno u ovom drugom sektoru, poljoprivrede, a u oblašću trgovine se nije bavio. Mi do dana današnjeg taj zakon nismo dobili u proceduru.
U međuvremenu je Ustavni sud 6. oktobra 2011. godine tražio na svojoj 35. sednici od Skupštine Srbije da se izjasni o nekoliko spornih članova koji faktički dovode do neravnopravnosti privrednih subjekata na tržištu, u zavisnosti od vlasničke strukture.
Tačnije rečeno, faktički te 2005. godine mi smo imali samo RTS, nismo imali Medijski javni servis. Bolje reći, donet je zakon, ali još uvek nije bio stupio na snagu. Polazeći od svih tih nelogičnosti koje su se u međuvremenu dogodile Ustavni sud je tražio od Skupštine Srbije da se izjasni o spornim članovima.
Nemam informaciju da se po ovim zahtevima Ustavnom suda Skupština izjasnila, verovatno i zbog činjenice da je Zakon bio u proceduri, da je bilo neophodno da on što pre stigne po agendi Vlade Republike Srbije, još i one prethodne Vlade, a ne samo ove.
Zato me interesuje, mislim da je čak i važnije kada će zakon novi o oglašavanju da dođe ovde u parlament, pre nego što i pitam kada ćemo se izjasniti o stavu Ustavnog suda?
Uostalom, da budem iskren, taj prethodni zakon jasno stavlja u neravnopravan položaj različite privredne subjekte u zavisnosti od vlasništva. Moram da vas podsetim da i u onom komunističkom Ustavu, kako ga neko zove, do 1990. godine je pisalo da su ravnopravna društvena i privatna svojina. I u onom našem socijalističkom, da ga tako zovemo, pošto ga neki tako zovu, pisalo je – ravnopravna je privatna i državna. Nije bilo više društvene, pošto je bila tendencija da nestane. I u ovom sretenjskom, koji ćemo sutra proslaviti, piše da je ravnopravna privatna i državna svojina. U ovom zakonu se jasno ističe i stavlja do znanja da nije ravnopravno, tačnije rečeno, da se u isti položaj stavlja jedan broj emitera kao javni servis, koji u stvari ima, naravno, ostavimo po strani da li ima dovoljan prihod, to je drugo pitanje, ali ima osiguran prihod i zbog toga ima i drugačiji način reklamiranja. U oblasti oglašavanja, kao što znamo, pojavila se i novotehnološka sredstva za oglašavanje. To 2005. godine nije bilo aktuelno, pa prema tome nije ni bilo u predmet ovog zakona.
Sve to navodi da je neophodno što pre da dobijemo u proceduri ovde zakon o oglašavanju, pa ja molim da se ministarstvo izjasni kada i u kom će roku to ili da li ćemo u prvom tromesečju. Verovatno u paketu svih zakona iz medijske sfere ovo biti na dnevnom redu, a naročito što tokom te medijske strategije itd, u svakih pola mandata donosimo da ćemo u narednih 18 meseci to rešiti, pa onda dođe do promene Vlade, pa opet 18 meseci i te 2005. godine mi smo imali zakon u kome se jasno kaže da neće lokalne samouprave i gradovi biti vlasnici medija. Osam godina je prošlo, ništa se to nije desilo ...
(Predsednik: Vreme, molim vas.)
... ovaj zakon napisan. Hvala vam. Izvinjavam se ako sam prekoračio 13 sekundi.

Narodni poslanik Janko Veselinović.

Hvala. Jako je lepo što je prethodni govornik postavio pitanje koje se tiče njegove privatne firme, ali ću postaviti pitanje koje se tiče onoga što interesuje građane Srbije.
Naime, postavljam pitanje Ministarstvu poljoprivrede, Vladi Srbije, Ministarstvu zdravlja posebno. Tiče se informacije koju smo juče svi imali prilike da čujemo, a to je da od 300 obrađenih uzoraka mleka 272 je potpuno bezbedno, a kod 28 vrednost alfatoksina je na granici dozvoljenog. To je saopštilo Ministarstvo poljoprivrede. Nisu rekli ni da li je to ispod, ili iznad granice dozvoljenog, pa tako jutros nisam siguran da majke znaju da li smeju dati to mleko svojoj deci ili ne.
Postavljam pitanje Ministarstvu poljoprivrede, Ministarstvu zdravlja i tražim hitan odgovor, koliko danas da nam kažu da li ovih 28 uzoraka, to je 10% ukupnih uzorkovanih jedinica su ispravni za ishranu ili nisu ispravni za ishranu?
Da li oni koji piju mleko se izlažu opasnosti da im bude oštećena jetra ili drugi organi, jer alfatoksin prema onome što smo dobili kao sastavni deo saopštenja izaziva kancerogene bolesti. Jutros smo čuli jednu dodatnu informaciju da građani ne treba da paniče, odnosno da nema mesta velikoj panici. Citiram, dakle, predstavnika ministarstva – nema mesta velikoj panici. Kakva panika uopšte može biti? Trebali smo po ovoj informacija koji smo dobili da dobijemo informaciju i da li će to mleko biti povučeno sa rafova i kojim proizvodima se leči?
Nažalost, ova Vlada ne primenjuje već donete pozitivne zakonske propise, postavlja se pitanje da li nadležne laboratorije, i to je moje pitanje za Vladu, imaju dovoljno kapaciteta da ispitaju kvalitet mleka, mlečnih proizvoda, ali ne samo mleka i mlečnih proizvoda nego svih životnih namirnica koje konzumiraju građani Srbije. Mi smo ovih dana bili suočeni i sa saopštenjem Udruženja potrošača koji kažu da ne postoji kontrola ispravnosti namirnica koje mi kupujemo legalno. Dakle, legalno, ne govorim o onome što ide na crnom tržištu.
S druge strane, ovde se radi o nekoj vrsti zataškavanja kao što je bio slučaj sa ispravnosti ili neispravnosti kukuruza. Da smo tu imali sasvim jasne odgovore možda danas ne bi pričali o sumnjivom kvalitetu mleka. Tražim informaciju od ministarstva kakva je sudbina kukuruza za koji je takođe bilo rečeno da toksičan. Da li je on uništen, da li se on koristi u ishrani stoke i da li to možda jedna od posledica ove situacije koju imamo sa mlekom?
Na kraju, još jednom molim ministarstvo da hitno danas saopšti građanima ovu informaciju, čak i ako je ministar u izbornoj kampanji, molio bih ga da se danas posveti ovom pitanju.

Javili ste se za repliku, ali ne mogu da vam dam repliku zato što ovo nije rasprava.
(Zoran Anđelković, s mesta: Javljam se po povredi Poslovnika.)
Ne možete dobiti pravo na reč, jer je ovo postavljanje pitanja pre rasprave. Dakle, pošto nismo otvorili raspravu, vi na osnovu Poslovnika ne možete to pravo da ostvarite. Nemate pravo ni za traženje povrede Poslovnika. Povreda Poslovnika se može reklamirati tokom trajanja rasprave.
Pošto je ovo izuzetno na osnovu člana 287. samo postavljanje pitanja pre otvaranja rasprave, iako razumem vaše motive nisam u mogućnosti da vam dam reč. Poslovnik to omogućuje.
Reč ima narodni poslanik Momir Stojanović.

Hvala predsedniče.
Moje pitanje je danas upućeno ministru pravde i državne uprave. Ono je sasvim jednostavno. Kada i na koji način će se rešiti pitanje novoizabranih sudija za prekršaje?
Visoki savet sudstva doneo je odluku o prestanku funkcija 30. januara 2010. godine kojom je obuhvaćeno 145 sudija za prekršaje, na osnovu istih odredbi, kao i sudijama, a bez reči obrazloženja i bez pouke o pravnom leku. Dok za oko 50 nije doneo nikakvu odluku čime bi prekinuo funkciju sudija za prekršaje. Posle tri godine od izbora, jasno je da su sudije za prekršaje jedina kategorija učesnika izbora koje je ostala bez funkcije, bez obrazloženja i bez ikakve egzistencije.
Ustavni sud u svojoj odluci od 17. marta 2011. godine je konstatovao da postoji pravni kontinuitet između organa za prekršaje i prekršajnih sudova i da sudije prekršajnih sudova obavljaju istovremeno posao kao i sudije za prekršaje.
Prema mišljenju Venecijanske komisije o odredbama o pravosuđu i nacrtu Ustava Republike Srbije broj 349/2005, navedeno je da pravi izbor država kontinentalne Evrope, gde se za sudije postavljaju relativno mladi i neiskusni pravnici, obično predstavlja period problem rada, dok se ne utvrdi da li je neki sudija zaista sposoban da nastavi da efikasno obavlja svoju dužnost. Očigledno je da se ne odnosi na sudije za prekršaje koji su godinama, a mnogi i decenijama obavljali posao koji sada obavljaju sudije prekršajnih sudova.
Zaštitnik građana u svom mišljenju od 3. oktobra 2012. godine koji je upućen neizabranim sudijama za prekršaje smatra da je Ustavni sud bio u obavezi da saglasno članu 5. stav 2. zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, ustupi predmete formirane na osnovu žalbi i ustavnih žalbi Visokom savetu sudstva na odlučivanje u postupku revizije. To uključuje i predmete neizabranih sudija za prekršaje.
Međutim, on sa žaljenjem konstatuje da nema ovlašćenja niti mogućnosti da kontroliše rad Ustavnog suda. Pred Upravnim sudom sudije za prekršaje osporavaju odluku Narodne skupštine o izboru sudija na prvi mandat u sudovima opšte i posebne nadležnosti Republike Srbije, objavljen je u "Službenom glasniku RS", broj 111. od 2009. godine, a na predlog Visokog saveta sudstva tela u krnjem sastavu, kojim je predsedavala Nata Mesarević na položaju kao predsednik Vrhovnog kasacionog suda, čiji je izbor izvršen odredbama Zakona o sudijama koju su oglašene neustavnim, nedavnom odlukom Ustavnog suda od 20. decembra 2012. godine.
Neizabrane sudije za prekršaje, jedini učesnici opšteg izbora za nosioce pravosudnih funkcija, koji su ostali bez posla i naknada i prema kojima je učinjena najveća nepravda i da bi se u tom izboru po stranačkim kvotama imenovali kandidati za sudije koji su izmenama Zakona o sudijama sada privedeni na stalnu sudsku funkciju.
Neizabrane sudije i tužioci su vraćeni na posao, a dugi neizabrani kandidati na prvi mandat ostali su na poslu koji su obavljali i pre izbora. Samo sudije za prekršaje su ostale obespravljene i niko ne rešava ovaj problem.
Zbog nerazumnog roka suđenja i nepostojanja pravnog leka na prestanak dužnosti, većina neizabranih sudija za prekršaje podnele su predstavke Evropskom sudu za ljudska prava.
Kada i kojim pravnim okvirom će se izvršiti vraćanje u pređašnje stanje neizabranih sudija za prekršaje i otkloniti nepravda nezakonito razrešenim sudijama za prekršaje, neizborom u krajnje spornom izboru nosilaca pravosudnih funkcija? Hvala

Hvala.
Pošto se više niko ne javlja za reč, odnosno niko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisutvuju sledeći narodni poslanici:Donka Banović, Branko Ružić, Maja Gojković, Mladen Grujić i Vladimir Marinković.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skuupštine, obaveštavam vas da sam povodom razmatranja 9. tačke dnevnog reda – Predloga odluke o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda, pored predstavnika predlagača Nikole Selakovića, ministra pravde i državne uprave i člana Visokog saveta sudstva po položaju, pozvao da sednici prisustvuju i: Mirjana Ivić, zamenik predsednika Visokog saveta sudstva i Miroljub Tomić, Sonja Vidanović i Aleksandar Stoiljkovski, izborni članovi Visokog saveta sudstva iz reda sudija.
Nastavljamo sa radom i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o tačkama 9, 10, 11. i 12. dnevnog reda.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka iz tačaka 9, 10, 11. i 12. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 192, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, o čemu ste detalje dobili u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 92. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda, Predlogu odluke o razrešenju člana Nacionalnog saveta za kulturu, Predlogu odluke o utvrđivanju sastava Komisije za praćenje sprovođenja Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN – Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji i Predlogu odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova Odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Da li žele reč predstavnici predlagača? (Da.)
Reč ima ministar Selaković.

Uvaženi gospodine predsedavajući, predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, obraćam se Narodnoj skupštini i vama u svojstvu i ministra pravde i državne uprave Republike Srbije, ali i člana po položaju Visokog saveta sudstva.
Ustavni sud Republike Srbije 20. decembra 2012. godine doneo je odluku kojom je utvrdio da je odredba člana 102. stav 5. Zakona o sudijama odredba koja nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije. Ustav Republike Srbije u svom članu 144. izričito propisuje način izbora predsednika najviše sudske instance u Republici Srbiji, odnosno predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Podsećanja radi, za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda potreban je predlog Visokog saveta sudstva i pribavljena mišljenja opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine. Sam postupak izbora vrši Narodna skupština.
Takođe, Zakonom o Narodnoj skupštini u članu 15. stav 2. tačka 3, kada se govori o izbornim ovlašćenjima, odnosno izbornim nadležnostima Narodne skupštine, stoji da Narodna skupština vrši izbor na funkciju i donosi odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Narodna skupština Republike Srbije 30. novembra 2009. godine, primenjujući manjivu odredbu člana 102. stav 5. Zakona o sudijama, donela je odluku o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda. U obrazloženju svoje odluke, Ustavni sud govori da je na ovakav način ugroženo jedinstvo pravnog poretka Republike Srbije.
Koristim ovu priliku da kažem da je u našoj zemlji u jednom dužem prethodnom periodu nažalost prisutna u zakonodavnoj praksi jedna okolnost, a to je da se pitanja koja su izričito regulisana Ustavom Republike Srbije na identičan način regulišu i njenim zakonima, dakle, prepisuju zakone. Tamo gde je izričito jasno da treba primeniti Ustav, ne treba identičnu odredbu prepisivati i u zakon.
Ovde se nalazimo, dame i gospodo narodni poslanici, u jednoj vrsti i pravne nelogičnosti. Došli smo u situaciju da Narodna skupština raspravlja o odluci Ustavnog suda, što je svakako pravno nelogično, ali je jedini pravni put koji ima pravni osnov za sprovođenje. Naši pozitivni propisi ne govore ni jednu jedinu reč o tome šta uraditi u slučaju kada je nosilac jedne od tri najviše funkcije u zemlji izabran na način koji je protivan Ustavu, a u ovom slučaju nalazimo se u takvoj pravnoj situaciji.
Iz nekih redova postavilo se i pitanje legitimacije Visokog saveta sudstva, odnosno da li je Visoki savet sudstva taj koji je Narodnoj skupštini mogao da predloži donošenje ovakve odluke. Potrebno je malo više pročitati propise i videti da je to i jedini način koji je pravno moguć i koji je pravno valjan.
Pomenuo sam član 15. stav 2. tačku 3) Zakona o Narodnoj skupštini, koja govori o njenim nadležnostima o izboru na funkciju i o donošenju odluke o prestanku funkcije. Pomenuću i član 202. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji kaže i izričito propisuje da se prilikom donošenja odluke o prestanku funkcije, između ostalih i predsednika Vrhovnog kasacionog suda, primenjuje identičan postupak kao i prilikom donošenja odluke o izboru na tu funkciju.
Iz toga je apsolutno jasno da onaj pravni put koji treba slediti prilikom izbora na funkciju predsednika Vrhovnog kasacionog suda treba da se sledi i u slučaju donošenja odluke o prestanku te funkcije. Tu treba pomenuti i osnov koji leži u Zakonu o sudijama. U članu 79. stav 7. Zakona o sudijama stoji da je Narodna skupština ta koja donosi odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda i kaže se – iz drugih razloga. Ti drugi razlozi su svi oni razlozi koji nisu razrešenje, jer se u prethodnim stavovima ovog člana Zakona o sudijama navodi koji su to razlozi za razrešenje i kao se sprovodi postupak razrešenja.
S obzirom da je Poslovnik o radu Narodne skupštine svojevrstan procesni zakon koji reguliše postupak donošenja svih drugih zakona, ali i druge nadležnosti Narodne skupštine, a u ovom slučaju, njene izborne nadležnosti. Na osnovu člana 202. a u vezi sa članom 200. i 201. Poslovnika o radu Narodne skupštine, Viski savet sudstva jeste organ koji je imao legitimitet i pravo da predloži donošenje odluke o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Koristim ovu priliku da kažem i da je to trenutno jedina funkcija predsednika suda u celoj državi Srbiji gde imamo predsednika a ne vršioca funkcije predsednika i da je postupak za izbor na funkciju predsednika Vrhovnog kasacionog suda bio protivan Ustavu Republike Srbije.
Na Narodnoj skupštini da ovakvu manljivu pravnu situaciju otkloni, time što će doneti odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda, a time stvoriti uslove da se sprovode postupak za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda na način na koji je to predviđeno Ustavom i zakonima Republike Srbije. Hvala vam.