Molim vas, ne možete isti član Poslovnika da reklamirate. Zahvaljujem se.
Da li još neko želi da reklamira povredu Poslovnika? (Ne.)
Reč ima predstavnik predlagača.
Izvolite, gospodine Stefanoviću.

Uz dužno poštovanje za tačku o kojoj je govorio ministar Selaković i koja će očigledno imati važnu raspravu tokom današnjeg dana, nisam želeo da i tačka 11. dnevnog reda, koja se vezuje za Predlog odluke o utvrđivanju sastava Komisije za praćenje i sprovođenja Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN – Žene, mir i bezbednost u svetu, prođe nezapaženo.
Mislim da je ovo važna tačka, koja je važna i za naš parlament, ali i za naše društvo, pogotovo kada se radi o ravnopravnosti polova, pošto mislim da tome treba pridati jednu ozbiljnu važnost.
Savet bezbednosti UN je usvojio Rezoluciju 1325 – Žene, mir i bezbednost u oktobru 2000. godine, naglašavajući posledice koje oružani sukobi imaju na žene, kao i važnost žena, njihovu ulogu u izgradnji mira, pogotovo u postkonfliktnom oporavku zemlje.
Rezolucija 1325 je podstakla mnoge žene i muškarce širom sveta da progovore na drugačiji način i da shvate da, faktički, utiču na promenu shvatanja da se pitanjem bezbednosti bave samo muškarci, već da se pitanjem bezbednosti u svetu jako uspešno, čak možda i uspešnije, mogu baviti i žene.
Žene imaju važnu ulogu u shvatanju, sprečavanju i rešavanju konflikata kao i konsolidaciji mira, kada su žene uključene u dijalog prirode razgovora drugačija, kaže se u studijama UNIFEM iz 2002. godine. Ravnopravnost pola jednake mogućnosti za žene i muškarca spadaju u osnovna demokratska načela predviđena Ustavom Republike Srbije i drugim međunarodnim dokumentima ljudskim pravima, a podsećam da od ukupne populacije Republike Srbije preko 51,3% predstavljaju žene. Polazeći od navedenog Vlada RS je u decembru 2010. godine usvojila Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN. Nacionalni akcioni plan daje osnov za planiranje, preduzimanje, praćenje, analizu, mere i aktivnosti koje imaju za cilj unapređenje žena, odnosno položaja žena u sektoru bezbednosti, povećanje njihovog uticaja na pitanja vezana za mir i bezbednost, veće učešće i uticaj žena u rešavanju konflikata i konfletnih situacija, veće učešće žena u multinacionalnim operacijam, zaštitu žena i devojaka kod robno zasnovanog nasilja i veće učešće žena na rukovodećim mestima.
Mislim da je ovo veoma važno za naše društvo da se ova prava nekada nezamaruju, da se nekada nepoštuju i mislim da mi kao Narodna skupština i kao društvo moramo da uradimo što je moguće više da se ova prava nikada ne izgube iz vida.
Obezbeđivanje efikasnije primene Nacionalno akcionog plana za primenu Rezolucije Saveta bezbednosti 1325 je nešto što potvrđuje nameru RS da aktivno doprinosi procesima izgradnje mira i stabilnosti i bezbednost, a pogotovo u svom regionu, regionu Jugoistočne Evrope i u Evropi, kroz sveobuhvatne procesa evropskih integracija i u svetu učestvujući u multinacionalnim operacijama i međunarodnim skupovima posvećene miru i bezbednosti. Jedan od ciljeva predviđenih Nacionalnim akcionim planom je svakako povećanje uticaja žena na odlučivanje u oblasti odbrane i bezbednosti. Svoj doprinos u ostvarenju ovog cilja dala je Narodna skupština, imajući u vidu da je u ovom sazivu obezbeđeno značajno učešće žena narodnih poslanika. Prema trenutnom stanju od ukupnog broja narodnih poslanika 82 su dame ili 32,93%. Kao predsednik Narodne skupštine mogu da vam kažem da tim brojem nisam zadovoljan. Voleo bih da je taj procenat najmanje 50-50%, ali to je jedan cilj koji ćemo imati pred nama i nadam se da će i sve poslaničke grupe u budućnosti dati veći doprinos u ostvarenju ovog cilja.
Nacionalni akcioni plan je na snazi nešto više od dve godine. Ono što je pred nama u narednom periodu je sagledavanje šta je do sada učinjeno i davanje doprinosa jednoj snažnoj i boljoj primeni u budućnosti.
Komisija predstavlja jedan od onih institucionalnih mehanizama predviđenih Nacionalnim akcionim planom, pored Političkog saveta i Multisektorskog koordinacionog tela, koji su formirani 2011. godine. Komisija u nadzornom delu za sprovođenju Nacionalnog akcionog plana je sa zadatkom i nadležnostima da kontroliše i nadzire rad svih organa i mehanizama za sprovođenje Nacionalnog akcionog plana. Redovno su Politički savet i Multisektorsko koordinaciono telo podnosili šestomesečni i godišnji izveštaj. Komisija će najmanje jednom godišnje podnositi izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini RS.
Imajući u vidu predloženi sastav komisije, u koju ulaze predstavnici odbora u čijem se delokrugu nalaze pitanja iz oblasti ravnopravnosti polova, odbrane, unutrašnjih poslova, spoljnih poslova, rada i socijalne politike, pravosuđa i državne uprave, kao i predstavnica Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, siguran sam da će komisija značajno doprineti jednoj efikasnoj primeni Nacionalnog akcionog plana.
Iz navedenih razloga i svega što sam rekao molim vas da u Danu za glasanje podržite izbor ove komisije i da pokažemo da smo jedan odgovorni parlament koji će da se suoči sa ovim problemima i da da doprinos koji Srbija mora dati po ovom pitanju. Hvala vam.

Hvala.
Da li još neko od predstavnika predlagača želi reč? (Ne.)
Da li neko od izvestioca nadležnih odbora želi reč? (Da.)
Gospodin Petar Petrović. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je na svojoj sednici, koju je održao u ponedeljak 11. ovog meseca, doneo mišljenje da je predlog Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije predsednice Vrhovnog kasacionog suda u skladu sa Ustavom RS i u skladu sa Zakonom o izboru sudija.
Zašto je odbor dao ovakvo mišljenje i podržao predlog Visokog saveta sudstva? Jedini razlog jeste što je cenio odluku najviše sudske instance u ovoj zemlji Ustavnog suda, koji je svojom odlukom od 20. decembra prošle godine, broj 733/11, utvrdio da član 102. stav 5. Zakona o sudijama, na osnovu koga je 2009. godine izabrana predsednica Vrhovnog kasacionog suda, nije u skladu sa članom 144. stav 1. Ustava RS, koji kaže, zbog javnosti da podsetim, da se predsednik, u konkretnom slučaju predsednica, Vrhovnog kasacionog suda može izabrati samo na osnovu predloga Visokog saveta sudstva, mišljenja opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i mišljenja nadležnog skupštinskog odbora. U konkretnom slučaju nije bilo mišljenja opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda, zato što u tom trenutku tog suda nije ni bilo. Kao Narodna skupština smo birali predsednicu organa koji još nije formiran, koji još nije postojao.
U javnosti se unazad mesec dana mnogo priča o tome da se želi iz ovih ili nekih drugih razloga, koriste se čak neki argumenti koji nemaju nikakvo pravno utemeljenje u pozitivnim propisima, da se želi razrešiti ili smeniti predsednica Vrhovnog kasacionog suda. Još jednom želim da napomenem kao predsednik Odbora da na Odboru Visokog saveta sudstva, čiji sam takođe član po položaju, uopšte nije bilo reči ni o razrešenju ni o smeni gospođe Mesarović, jer o njenom radu se na tim organima nije raspravljalo. Raspravljalo se i odlučivalo se samo o tome da li želimo i da li moramo i da li hoćemo da poštujemo odluku najviše sudske instance u ovoj državi, a to je Ustavni sud. Da li se nama ta odluka sviđa ili ne sviđa, to je naše lično pitanje. Taj sud je rekao da odredba člana, ponavljam, Zakona o sudijama, 102. stav 5. nije u saglasnosti sa članom 144. stav 1. Ustava RS i iz tog razloga proizilaze pravne posledice, a to znači prestanak funkcije onoga koji je na osnovu tog člana zakona izabran jer znači da nije izabran u skladu sa Ustavom.
Kakva bi to bila pravna praksa u ovoj državi kada bismo se igrali odlukama Ustavnog suda ove države i kada bismo rekli – te sudije su donele takvu odluku, a mi ne moramo da je poštujemo. Prvi koji u ovoj državi moraju da poštuju odluke Ustavnog suda su upravo narodni poslanici ove zemlje, ove skupštine. Kako ćemo tražiti od drugih građana, od nižih organa da poštuju odluke Ustavnog suda, ako je ne poštuju narodni poslanici i Narodna skupština.
Prema tome, molio bih da ovog puta ne razgovaramo u ovoj skupštini o tome da li je reforma pravosuđa rađena dobro, da li je dala neke rezultate dobre, loše ili manje loše, da li je gospođa Mesarović dobro radila ili nije dobro radila. Ovde razgovaramo i treba da se zadržimo samo na tome, da kažemo i prihvatimo da je odluka o izboru gospođe Mesarović neustavna, odnosno doneta je na osnovu odredbe zakona koja je proglašena neustavnom. Samo o tome bi trebali da razgovaramo, jer ćemo se samo na taj način zadržati na pravnom polju i rešavati pravna pitanja.
Još jednom ponavljam i zaključujem time da je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu dao mišljenje da podržava predlog Visokog saveta sudstva i predlaže narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini da donesu odluku o prestanku funkcije gospođi Mesarović sa danom donošenja odluke. Hvala.

Narodni poslanik Srđan Miković ima reč, po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, smatram da je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine i u tom smislu smatram da je povređen član 107. Poslovnika, upravo zbog onoga što je moj prethodnik ovde izgovorio, a činjenica je da se u pogledu saglasnosti Predloga odluke sa pravnim sistemom, a ne sa Ustavom, nego samo sa pravnim sistemom izjašnjavao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, a nije se izjašnjavao u pogledu toga da li je u saglasnosti sa Ustavom ili nije u saglasnosti sa Ustavom. Istina, na toj sednici Odbora predložio sam da se o tome ne raspravlja i predložio sam da Odbor oceni da ovo nije u skladu sa pravnim sistemom.
Druga stvar, u pogledu rada Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, smatram da je u redu da o tome govori predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, a ne o nekim drugim stvarima koje su u nadležnosti drugih odbora.
Činjenica je da kada je predsednik Odbora rekao – ja predlažem da usvojimo sledeći izveštaj, čitajući izveštaj, jer ja sam insistirao da se pročita izveštaj. Tražio sam nakon toga da dobijem reč i da ukažem šta u tom tekstu izveštaja nije u redu. Na samoj sednici Odbora za pravosuđe nisam dobio reč da o konačnom tekstu izveštaja mogu da iznesem primedbe. Zbog toga je ovde pred plenum izašao izveštaj Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu bez mogućnosti da bilo ko stavi primedbe na tekst izveštaja i da se o tome sam Odbor izjasni. To je ilustracija svega šta je rađeno na Odboru za pravosuđe. U tom smislu postoje svedoci sa sednice Odbora. Nadam se da postoje i stenogramske beleške, ali u svakom slučaju nije to baš tako kako je rečeno od strane prethodnika.

Pošto nisam bio prisutan sednici, zaista ne mogu da se izjasnim o tome što ste vi rekli. Ono što moram da zamolim vas i sve ostale jeste da, faktički, povredu Poslovnika ne koristimo, pošto imamo zaista dovoljno vremena za sve poslaničke grupe, za ulazak u temu rasprave na toku sednice.
Ovo što ste vi naveli kao povredu Poslovnika, svakako ne mogu da se izjasnim o tome, zato što vi navodite nešto što se desilo na sednici Odbora. Dakle, pošto nisam bio prisutan, ne mogu da se na ovoj sednici izjasnim o dešavanjima sa sednice Odbora. To je prosto nemoguće.
Ali, svakako hoću da stavim na glasanje vaš predlog za povredu Poslovnika, ako smatrate da je Poslovnik povređen. Dakle, ne smatram. Razumeo sam.
Gospodine Jovanoviću da li ste vi bili po Poslovniku? Izvolite.

 Hvala vam gospodine predsedniče. Pozvao bih se, kao i kolega Miković, na član 107. Poslovnika. Slažem se da među nama postoje političke razlike, ali mislim da ne očekujete i da ne možete očekivati od naše poslaničke grupe da prelazimo preko neistinitih argumenata koji se ovde nude kao obrazloženje za postupak iza koga je stao Odbor za pravosuđe Narodne skupštine.
Možda gospodin predsednik Odbora veruje u svoju pravnu praksu i iskustvo, ali gospodine predsedniče izneli ste čitav niz neistina. Mi ne možemo da raspravljamo o prestanku funkcije predsednice Mesarević, čak i ako vi to želite, zbog toga što postoje razlozi za prestanak funkcije predsednika. Jedan od njih je razrešenje. To može biti smena, može biti zahtev, ostavka. Ne postoje razlozi za prestanak funkcije, a vi od nas tražite da o tome razgovaramo.
Postoje svi drugi, ali ne pravni argumenti za nešto tako. Postoji i pregršt političkih i o tome možemo da razgovaramo, ali pravna argumentacija mora biti zasnovana na zakonu. Na zakonu, gospodine predsedniče Odbora za pravosuđe. Zato smo mi toliko jaki. Ne što nas je ovde 200, nego što ovo što mi radimo, radimo zasnovano na zakonu i nemojte nuditi lažne argumente, ili neistinite, izvinjavam se. Pogledajte političke i dovedite ovde svog predsednika. Simbol poštovanja zakona reda i pravde. I neka dođu svi drugi, pa da o tome razgovaramo političkim argumentima.

Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, replika.

Imao bih pravo na dve replike, ali pokušaću u jednoj da odgovorim na pitanje, odnosno na primedbu gospodina Mikovića, radi jasnoće i istine. Odbor za pravosuđe je zasedao u prisustvu 12 članova. Mišljenje odbora je prihvatilo devet članova odbora, a tri su bila protiv. Toliko o tome da li su ostali članovi odbora bili upoznati sa mišljenjem ili ne. Većina je takva. Ako poštujemo demokratske principe, moraćemo da poštujemo i takvo mišljenje većine.
Što se tiče toga da li govorim ovde sa pravnim ili ne pravnim argumentima, ako, gospodine Jovanoviću, je pravni argument ovo što je rađeno na VSS i na Odboru za pravosuđe, to nije odluka najviše sudske instance u ovoj zemlji, Ustavnog suda. Dozvolite, stvarno ne znam koji bi to drugi i jači argument bio, a da mi ne razgovaramo o tome da član 102. tačka 5, na osnovu kojeg je izabrana predsednica Vrhovnog kasacionog suda, nije pravni argument, jer nije u skladu i nije upodobljen članu 144. stav 1. Ustava Republike Srbije.
O tome koji su drugi argumenti, da li se brane ovi ili oni iz onih ili ovih razloga, nije moje da o tome odlučuje, a uzgred, budi rečeno, ne znam zašto pominjete predsednika. Ne znam na kog predsednika ste mislili. Ako ste mislili na predsednika Palmu, kada on bude ovde, ako imate hrabrosti, onda izađite sa argumentima, nemojte da pričate o čoveku koji nije tu. Uostalom, gospodine Jovanoviću, Palmi niste dorasli ni do kolena i ne možete vodu da mu nosite. Hvala.