Reč ima narodni poslanik Srđan Miković, replika.

Prvo, da sam imao mogućnosti da, u vezi samog predloženog izveštaja od strane predsednika Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, objasnim šta u tom izveštaju ne valja, pretpostavljam da bi članovi odbora prihvatili moje mišljenje i da bi sasvim drugačiji izveštaj došao na plenum.
Činjenica je da u članu 57. Zakona o sudijama u Glavi četiri jasno stoje svi razlozi za prestanak sudijske funkcije. Tu se kaže: "Sudijska funkcija prestaje na zahtev sudije", to nije, " kada sudija navrši radni vek", to može da bude, "kada trajno izvrši radnu sposobnost za obavljanje sudijske funkcije, kod onih koji se prvi put biraju, kada ne bude izabran na stalnu funkciju i kada bude razrešen". Apsolutno postoje samo dva razloga za eventualni prestanak mandata sudije, a samim tim i predsednika Vrhovnog kasacionog suda, a to je kada sudija navrši radni vek ili kada trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje sudijske funkcije. Smatram da ni jedno, ni drugo ne postoji.
Druga stvar, ukoliko, a to ćete videti kada budemo konstatovali prestanak sudijske funkcije ili tužilačke funkcije, za bilo kog pojedinca za koga se izjašnjava Narodna skupština, predlagač svih tih odluka je Odbor za pravosuđe, bez obzira da li je neko konstatovao da su se stekli uslovi ili ne, ali ovlašćeni predlagač je skupštinski odbor. Ne može da bude VSS, ne može da bude bilo koja druga institucija.
Upravo zbog toga sam hteo da ukažem predsedniku Odbora za pravosuđe da ukoliko neko treba da predloži, to treba upravo taj odbor da predloži, ali nisam dobio reč, jer očigledno preti opasno da ukoliko neko nešto kaže drugačije da tada smeta. Ne želim da smetam, ali molim da se poštuje Ustav i zakon.

Reč ima gospodin Đurić, po Poslovniku. Izvolite.

Povređen je član 107. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine.
Gospodine Stefanoviću, niste opomenuli niti na bilo koji drugi način skrenuli pažnju gospodinu Petroviću da se uvredljivim izrazima odnosi prema drugim narodnim poslanicima, a pre svega mislim na narodnog poslanika Dragana Markovića Palmu, kojeg je pominjao, aludirajući na visinu gospodina Palme, ako je govorio o predsedniku svoje partije. Palma je inače drvo i mislim da ono nema ni kolena, ni ništa drugo, ali shvatio sam da gospodin Petrović govori o predsedniku svoje partije.
Druga vrsta uvredljivog ponašanja gospodina Petrovića je to elementarno neznanje pravnog i ustavnog poretka ove zemlje. Dakle, Ustavni sud nije najviši sud u ovoj zemlji, najviši sud u ovoj zemlji je Vrhovni kasacioni sud i o njemu mi danas raspravljamo, kao i o njegovom predsedniku. Ustavni sud je drugačija vrsta državnog organa i on uopšte ne ulazi u ovu vrstu organizacije sudova, odnosno pravosuđa, na koju aludira gospodin Petrović.
Pošto je ovo, naravno, politički organ i nije potrebno ili nije moguće uvesti nekakav ispit ili proveru znanja da bi neko bio predsednik Odbora za pravosuđe, gospodin Petrović, naravno, ako ima parlamentarnu većinu iza sebe za tako nešto i za tu poziciju, može da ostane na tom mestu, nemam ništa protiv, ali vas molim da vi makar vodite računa o tome i da u prisustvu ovih ljudi, koji su ipak ozbiljni stručnjaci u svojoj oblasti, isključujem u tom smislu gospodina Selakovića, on nije ovde kao stručnjak, nego kao ministar, vodite računa da se poštuje dostojanstvo ovog doma.

Svakako molim sve narodne poslanike da tokom sednice vode računa o dostojanstvu parlamenta.
Reč dajem gospodinu Selakoviću.

Hvala, gospodine predsedniče.
Gospodine Mikoviću, čudi me da ste vi, koji ste dobar pravnik, koji sve minuciozno, studiozno i dobro razmatra i često konstruktivno učestvuje u radu Narodne skupštine, pobrkali jabuke i kruške, što kaže narod, u jednoj stvari. Ovde niko ne govori o prestanku sudijske funkcije. Ako Narodna skupština donese odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda, ona ostaje sudija toga suda. Ali, ovde je izgleda nešto drugo u pitanju.
Hajde da napravimo jednu paralelu koja je sasvim uputna. Dame i gospodo narodni poslanici, zamislite da je predsednik Narodne skupštine izabran pre svakoga od vas koji ovde sedite. Dakle, neko vam je izabrao predsednika Narodne skupštine, a onda je izabrao narodne poslanike, a pre toga je prethodni saziv Skupštine doneo takav zakon po kome je to moguće, a po Ustavu tako nešto nije moguće. Ustavni sud je u svojoj odluci bio veoma jasan. Bio je jasan i rekao je da je odredba, na osnovu koje je aktuelni predsednik Vrhovnog kasacionog suda izabran, proglašena za neustavnu. Ko god da se nalazi na toj funkciji, bilo ko od vas ovde prisutnih, postupak bi morao da bude ovakav. Ovde nema mesta bilo kakvom personalizovanju, čemu izgleda neko teži, već je reč o postupanju po odluci Ustavnog suda.
Da se vratim na ovo što sam malopre rekao. Dakle, nikome ne prestaje sudijska funkcija, već uzmete lepo i pogledate u članu 79, na koji se i pozivamo, gde se govori o odluci o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Kada nekome prestane funkcija Vrhovnog kasacionog suda, ako se to nije dogodilo iz drugih razloga koji su ovde pobrojani, recimo odlazak u penziju, takva osoba ostaje sudija tog suda. Kod nas se, nažalost, u Srbiji dogodilo nešto što se u drugim državama ne događa. Donet je takav zakon i u obrazloženju svoje odluke Ustavni sud vrlo jasno kaže – zakonodavni organ vlasti je prekoračio svoja ovlašćenja time što je propisao takvu odredbu po kojoj se neko za predsednika suda može izabrati u trenutku kada nema izabranih sudija tog suda, time što je iskočio iz onih nadležnosti koje je Ustav propisao.
Malopre je neko dobacio – zašto se ne izvrši odluka tako što se promeni zakon? Pa, u kom se to zakonu menjaju prelazne i završne odredbe? Zato ja i vama to kažem, ali Ustavni zakon ne daje nikakav osnov za donošenje onakvog člana zakona. Očigledno da je tu zakonopisac hteo da predvidi prvi izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, ali je i u tom slučaju morao da bude obavezan Ustavom, ako Ustavni zakon o sprovođenju Ustava nije drugačije to pitanje regulisao, a nije ga regulisao.
Molim vas, onaj ko kaže da ne govorimo istinu, da pravno ne potkrepljujemo ovaj predlog, neka sedne i neka pročita nekoliko odredbi zakona, neka vidi da postoji apsolutni legitimitet. Ako je Visoki savet sudstva imao legitimitet, obavezu i pravo da predloži nekoga za funkciju predsednika suda, ne može mu se osporavati, pogotovo kada je zakonom propisano kao obaveza i to pravo da uzme učešća u predlaganju odluke o prestanku funkcije.

Reč ima gospodin Čedomir Jovanović, replika.

Hvala, gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, trajaće ova sednica i treba da traje zbog toga što je ovo zapravo prilika za naše društvo. Mogu samo da kažem još jedanputa da mi je žao što ovde nisu došli oni koji stoje iza ove inicijative, a to niste vi kao ministar Selaković. Ovu inicijativu je pokrenuo Vladimir Cvijan, tražeći od Ustavnog suda da oceni član zakona po kojem mi danas raspravljamo. Onda ste se vi kao ministar potrudili da u tipičnom odnosu koji ste uspostavili sa Ustavnim sudom omogućite pravnu egzekuciju zbog političke nepogodnosti predsednice Mesarević.
Gospodine ministre, svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravosnažnim pojedinačnim aktom, donesenim na osnovu zakonske odredbe koja je proglašena neustavnom, ima pravo da od nadležnog organa traži izmenu tog akta. Koje vaše pravo je povređeno? Vi ste to tražili. Znate li od koga ste tražili? Od predsednika Ustavnog suda Slepčevića, koji na pitanje šta se dešava sa inicijativom DSS o oceni ustavnosti uredbi Vlade Republike Srbije, kojima se redefiniše položaj Kosova i Metohije u okviru ustavnog poretka zemlje, kaže da je na vašu molbu odlučio da zastane u postupku odlučivanja.
Da li je to taj Ustavni sud, predsedniče Odbora, Petroviću, pred kojim mi treba da klečimo? Da li je to onaj Ustavni sud do koga smo došli tako što se na sastanku u Kabinetu predsednika Skupštine poslanicima reklo – pola će Tadiću, pola će Koštunici, pa mi u kvoti Tadića treba da tražimo svoje sudije, a vi radikali tada u kvoti Koštunice? To je taj Ustavni sud.
Konstantno govorite neistinu. Nema osnova za pokretanje postupka koji ste pokrenuli ovde u Skupštini, nema ga u zakonu. Pročitajte član zakona na kojem gradite to svoje pravo. U politici ima koliko hoćete.

Reč ima ministar Selaković.

Gospodine Jovanoviću, u svakom slučaju dramaturgija vam ide mnogo bolje od ruke nego pravo.
(Poslanici LDP negoduju.)
Možete li da sačekate da kažem lepo…
(Nenad Milić, s mesta: Vređate poslanika!)
Poslanik mene vređa sve vreme time što govori da ja govorim neistinu, a pri tome on sam govori neistinu i ja imam pravo na to da reagujem.