Hvala.
Da li još neko od predstavnika predlagača želi reč? (Ne.)
Da li neko od izvestioca nadležnih odbora želi reč? (Da.)
Gospodin Petar Petrović. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je na svojoj sednici, koju je održao u ponedeljak 11. ovog meseca, doneo mišljenje da je predlog Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije predsednice Vrhovnog kasacionog suda u skladu sa Ustavom RS i u skladu sa Zakonom o izboru sudija.
Zašto je odbor dao ovakvo mišljenje i podržao predlog Visokog saveta sudstva? Jedini razlog jeste što je cenio odluku najviše sudske instance u ovoj zemlji Ustavnog suda, koji je svojom odlukom od 20. decembra prošle godine, broj 733/11, utvrdio da član 102. stav 5. Zakona o sudijama, na osnovu koga je 2009. godine izabrana predsednica Vrhovnog kasacionog suda, nije u skladu sa članom 144. stav 1. Ustava RS, koji kaže, zbog javnosti da podsetim, da se predsednik, u konkretnom slučaju predsednica, Vrhovnog kasacionog suda može izabrati samo na osnovu predloga Visokog saveta sudstva, mišljenja opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i mišljenja nadležnog skupštinskog odbora. U konkretnom slučaju nije bilo mišljenja opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda, zato što u tom trenutku tog suda nije ni bilo. Kao Narodna skupština smo birali predsednicu organa koji još nije formiran, koji još nije postojao.
U javnosti se unazad mesec dana mnogo priča o tome da se želi iz ovih ili nekih drugih razloga, koriste se čak neki argumenti koji nemaju nikakvo pravno utemeljenje u pozitivnim propisima, da se želi razrešiti ili smeniti predsednica Vrhovnog kasacionog suda. Još jednom želim da napomenem kao predsednik Odbora da na Odboru Visokog saveta sudstva, čiji sam takođe član po položaju, uopšte nije bilo reči ni o razrešenju ni o smeni gospođe Mesarović, jer o njenom radu se na tim organima nije raspravljalo. Raspravljalo se i odlučivalo se samo o tome da li želimo i da li moramo i da li hoćemo da poštujemo odluku najviše sudske instance u ovoj državi, a to je Ustavni sud. Da li se nama ta odluka sviđa ili ne sviđa, to je naše lično pitanje. Taj sud je rekao da odredba člana, ponavljam, Zakona o sudijama, 102. stav 5. nije u saglasnosti sa članom 144. stav 1. Ustava RS i iz tog razloga proizilaze pravne posledice, a to znači prestanak funkcije onoga koji je na osnovu tog člana zakona izabran jer znači da nije izabran u skladu sa Ustavom.
Kakva bi to bila pravna praksa u ovoj državi kada bismo se igrali odlukama Ustavnog suda ove države i kada bismo rekli – te sudije su donele takvu odluku, a mi ne moramo da je poštujemo. Prvi koji u ovoj državi moraju da poštuju odluke Ustavnog suda su upravo narodni poslanici ove zemlje, ove skupštine. Kako ćemo tražiti od drugih građana, od nižih organa da poštuju odluke Ustavnog suda, ako je ne poštuju narodni poslanici i Narodna skupština.
Prema tome, molio bih da ovog puta ne razgovaramo u ovoj skupštini o tome da li je reforma pravosuđa rađena dobro, da li je dala neke rezultate dobre, loše ili manje loše, da li je gospođa Mesarović dobro radila ili nije dobro radila. Ovde razgovaramo i treba da se zadržimo samo na tome, da kažemo i prihvatimo da je odluka o izboru gospođe Mesarović neustavna, odnosno doneta je na osnovu odredbe zakona koja je proglašena neustavnom. Samo o tome bi trebali da razgovaramo, jer ćemo se samo na taj način zadržati na pravnom polju i rešavati pravna pitanja.
Još jednom ponavljam i zaključujem time da je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu dao mišljenje da podržava predlog Visokog saveta sudstva i predlaže narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini da donesu odluku o prestanku funkcije gospođi Mesarović sa danom donošenja odluke. Hvala.

Narodni poslanik Srđan Miković ima reč, po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, smatram da je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine i u tom smislu smatram da je povređen član 107. Poslovnika, upravo zbog onoga što je moj prethodnik ovde izgovorio, a činjenica je da se u pogledu saglasnosti Predloga odluke sa pravnim sistemom, a ne sa Ustavom, nego samo sa pravnim sistemom izjašnjavao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, a nije se izjašnjavao u pogledu toga da li je u saglasnosti sa Ustavom ili nije u saglasnosti sa Ustavom. Istina, na toj sednici Odbora predložio sam da se o tome ne raspravlja i predložio sam da Odbor oceni da ovo nije u skladu sa pravnim sistemom.
Druga stvar, u pogledu rada Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, smatram da je u redu da o tome govori predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, a ne o nekim drugim stvarima koje su u nadležnosti drugih odbora.
Činjenica je da kada je predsednik Odbora rekao – ja predlažem da usvojimo sledeći izveštaj, čitajući izveštaj, jer ja sam insistirao da se pročita izveštaj. Tražio sam nakon toga da dobijem reč i da ukažem šta u tom tekstu izveštaja nije u redu. Na samoj sednici Odbora za pravosuđe nisam dobio reč da o konačnom tekstu izveštaja mogu da iznesem primedbe. Zbog toga je ovde pred plenum izašao izveštaj Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu bez mogućnosti da bilo ko stavi primedbe na tekst izveštaja i da se o tome sam Odbor izjasni. To je ilustracija svega šta je rađeno na Odboru za pravosuđe. U tom smislu postoje svedoci sa sednice Odbora. Nadam se da postoje i stenogramske beleške, ali u svakom slučaju nije to baš tako kako je rečeno od strane prethodnika.

Pošto nisam bio prisutan sednici, zaista ne mogu da se izjasnim o tome što ste vi rekli. Ono što moram da zamolim vas i sve ostale jeste da, faktički, povredu Poslovnika ne koristimo, pošto imamo zaista dovoljno vremena za sve poslaničke grupe, za ulazak u temu rasprave na toku sednice.
Ovo što ste vi naveli kao povredu Poslovnika, svakako ne mogu da se izjasnim o tome, zato što vi navodite nešto što se desilo na sednici Odbora. Dakle, pošto nisam bio prisutan, ne mogu da se na ovoj sednici izjasnim o dešavanjima sa sednice Odbora. To je prosto nemoguće.
Ali, svakako hoću da stavim na glasanje vaš predlog za povredu Poslovnika, ako smatrate da je Poslovnik povređen. Dakle, ne smatram. Razumeo sam.
Gospodine Jovanoviću da li ste vi bili po Poslovniku? Izvolite.

 Hvala vam gospodine predsedniče. Pozvao bih se, kao i kolega Miković, na član 107. Poslovnika. Slažem se da među nama postoje političke razlike, ali mislim da ne očekujete i da ne možete očekivati od naše poslaničke grupe da prelazimo preko neistinitih argumenata koji se ovde nude kao obrazloženje za postupak iza koga je stao Odbor za pravosuđe Narodne skupštine.
Možda gospodin predsednik Odbora veruje u svoju pravnu praksu i iskustvo, ali gospodine predsedniče izneli ste čitav niz neistina. Mi ne možemo da raspravljamo o prestanku funkcije predsednice Mesarević, čak i ako vi to želite, zbog toga što postoje razlozi za prestanak funkcije predsednika. Jedan od njih je razrešenje. To može biti smena, može biti zahtev, ostavka. Ne postoje razlozi za prestanak funkcije, a vi od nas tražite da o tome razgovaramo.
Postoje svi drugi, ali ne pravni argumenti za nešto tako. Postoji i pregršt političkih i o tome možemo da razgovaramo, ali pravna argumentacija mora biti zasnovana na zakonu. Na zakonu, gospodine predsedniče Odbora za pravosuđe. Zato smo mi toliko jaki. Ne što nas je ovde 200, nego što ovo što mi radimo, radimo zasnovano na zakonu i nemojte nuditi lažne argumente, ili neistinite, izvinjavam se. Pogledajte političke i dovedite ovde svog predsednika. Simbol poštovanja zakona reda i pravde. I neka dođu svi drugi, pa da o tome razgovaramo političkim argumentima.

Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, replika.

Imao bih pravo na dve replike, ali pokušaću u jednoj da odgovorim na pitanje, odnosno na primedbu gospodina Mikovića, radi jasnoće i istine. Odbor za pravosuđe je zasedao u prisustvu 12 članova. Mišljenje odbora je prihvatilo devet članova odbora, a tri su bila protiv. Toliko o tome da li su ostali članovi odbora bili upoznati sa mišljenjem ili ne. Većina je takva. Ako poštujemo demokratske principe, moraćemo da poštujemo i takvo mišljenje većine.
Što se tiče toga da li govorim ovde sa pravnim ili ne pravnim argumentima, ako, gospodine Jovanoviću, je pravni argument ovo što je rađeno na VSS i na Odboru za pravosuđe, to nije odluka najviše sudske instance u ovoj zemlji, Ustavnog suda. Dozvolite, stvarno ne znam koji bi to drugi i jači argument bio, a da mi ne razgovaramo o tome da član 102. tačka 5, na osnovu kojeg je izabrana predsednica Vrhovnog kasacionog suda, nije pravni argument, jer nije u skladu i nije upodobljen članu 144. stav 1. Ustava Republike Srbije.
O tome koji su drugi argumenti, da li se brane ovi ili oni iz onih ili ovih razloga, nije moje da o tome odlučuje, a uzgred, budi rečeno, ne znam zašto pominjete predsednika. Ne znam na kog predsednika ste mislili. Ako ste mislili na predsednika Palmu, kada on bude ovde, ako imate hrabrosti, onda izađite sa argumentima, nemojte da pričate o čoveku koji nije tu. Uostalom, gospodine Jovanoviću, Palmi niste dorasli ni do kolena i ne možete vodu da mu nosite. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Miković, replika.

Prvo, da sam imao mogućnosti da, u vezi samog predloženog izveštaja od strane predsednika Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, objasnim šta u tom izveštaju ne valja, pretpostavljam da bi članovi odbora prihvatili moje mišljenje i da bi sasvim drugačiji izveštaj došao na plenum.
Činjenica je da u članu 57. Zakona o sudijama u Glavi četiri jasno stoje svi razlozi za prestanak sudijske funkcije. Tu se kaže: "Sudijska funkcija prestaje na zahtev sudije", to nije, " kada sudija navrši radni vek", to može da bude, "kada trajno izvrši radnu sposobnost za obavljanje sudijske funkcije, kod onih koji se prvi put biraju, kada ne bude izabran na stalnu funkciju i kada bude razrešen". Apsolutno postoje samo dva razloga za eventualni prestanak mandata sudije, a samim tim i predsednika Vrhovnog kasacionog suda, a to je kada sudija navrši radni vek ili kada trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje sudijske funkcije. Smatram da ni jedno, ni drugo ne postoji.
Druga stvar, ukoliko, a to ćete videti kada budemo konstatovali prestanak sudijske funkcije ili tužilačke funkcije, za bilo kog pojedinca za koga se izjašnjava Narodna skupština, predlagač svih tih odluka je Odbor za pravosuđe, bez obzira da li je neko konstatovao da su se stekli uslovi ili ne, ali ovlašćeni predlagač je skupštinski odbor. Ne može da bude VSS, ne može da bude bilo koja druga institucija.
Upravo zbog toga sam hteo da ukažem predsedniku Odbora za pravosuđe da ukoliko neko treba da predloži, to treba upravo taj odbor da predloži, ali nisam dobio reč, jer očigledno preti opasno da ukoliko neko nešto kaže drugačije da tada smeta. Ne želim da smetam, ali molim da se poštuje Ustav i zakon.