Hvala.
Smatram da nisam prekršila član 27. Poslovnika i da sam gospodinu Stefanoviću izrekla opomenu upravo u skladu sa Poslovnikom, zato što se udaljio od teme dnevnog reda.
Dakle, poslanik ima pravo da iskazuje svoje političko mišljenje, ali u okviru teme dnevnog reda. Podsetiću vas, gospodine Mikoviću, imamo zakon o izmenama Zakona o javnom beležništvu, vi ste dobro upoznati sa tekstom tog zakona i jasno je i vama da je zaista bio govor van teme.
Reč ima gospodin Milivojević, povreda Poslovnika. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika, član 108. Mislim da niste u pravu kada tvrdite da ste opravdano izrekli opomenu šefu poslaničke grupe DS, gospodinu Stefanoviću, jer jednostavno, ako želite da se na takav način konfrontirate sa najjačom opozicionom strankom, to je vaše pravo. Vaše pravo je da branite Vladu i da pokušavate da ućutkate opoziciju.
Moram da vam kažem, izdržala je DS i mnogo gore represivne metode pokušaja da se ućutka i da ne iznesemo istinu i da građanima Srbije saopštimo ono što je naša namera kada je reč o određenoj tački dnevnog reda.
Mi zaista imamo muke i probleme da Vladu Republike Srbije dovedemo ovde i da odgovara na naša pitanja. Koristimo naravno svaku priliku, pa i ovu raspravu o Zakonu o javnom beležništvu da ukažemo na neosnovane kvalifikacije koje vrlo često vidimo u obrazloženjima određenih zakona i koje čujemo od…
(Predsedavajuća: Molim vas gospodine Milivojeviću, nemojte da zloupotrebljavate instituciju povrede Poslovnika da bi ste replicirali ili da bi ste iskazivali svoje političko mišljenje.)
Nije mi zaista želja da repliciram. Da sam želeo da repliciram ja bih našao već način da to uradim. Želja mi je samo da kažem da ste preoštro kaznili gospodina Borka Stefanovića i da bi možda trebali da preispitate tu odluku, jer ovakvim načinom konfrontacije sa DS nećete doprineti efikasnijem radu ovog parlamenta. Hvala.

Smatram da nisam prekršila član 108. Poslovnika. Upravo sam postupila u skladu sa članom 108, s obzirom da on reguliše pitanje staranja o redu na sednici Narodne skupštine.
Zaista smatram da je krajnje vreme da svi počnemo da se pridržavamo Poslovnika. Čak nisam izrekla opomenu odmah, nego sam iskazala dva upozorenja gospodinu Stefanoviću, ali ni posle ta dva upozorenja, gospodin Stefanović se nije vratio na temu dnevnog reda. Dakle, u skladu sa Poslovnikom sam mu izrekla opomenu.
Ukoliko smatrate da se u Danu za glasanje glasa…
(Srđan Milivojević: Da, smatram.)
U redu u Danu za glasanje će se glasati o povredi Poslovnika.
Reč ima gospodin Veselinović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, mislim da ste vi povredili član 107. Poslovnika Narodne skupštine, da ste ugrozili dostojanstvo narodne skupštine jer ste izrekli opomenu šefu poslaničke grupe na pominjanje reči Mišića, koji je u bekstvu od zakona, na pominjanje amnestije.
To ima veze sa ministrom koji ovde sedi, to jeste u vezi sa činjenicom da je potrebno rasteretiti sudove sa uvođenjem službe javnog beležništva, što vi uporno izbegavate. Godinu i po dana, praktično, omogućavate da se ta institucija ne uvede i da sudovi i dalje budu zatrpani i da kriminalci budu na slobodi. Vi ćete i sutra opet verovatno doneti i neki novi zakon o amnestiji i nama ćete ovde onemogućavati da pričamo o tim stvarima.
Ako ćemo kod Poslovnika, vi ste umesto 15 sekundi koje su uobičajena praksa, danas 15 minuta utvrđivali dnevni red, kako bi se narodni poslanici okupili u sali. Nisam sasvim siguran da ih je bilo 126 u sali.

Gospodine Veselinoviću, prvo da vam odgovorim. Smatram da nisam prekršila član 107. Poslovnika i da nisam prekršila dostojanstvo, jer znate i sami da sam u svemu postupila, čuli ste. Na kraju postoje stenografske beleške u skladu sa Poslovnikom.
Što se tiče danas utvrđivanja kvoruma, vrlo je proverljivo da li je bilo 126 poslanika, tako da možete slobodno, postoji sad i elektronski sistem, tako možete da tražite od stručne službe da vam dokažu da je bilo 126 poslanika.
Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća. Moram da reagujem na određene konstatacije koje su iznete.
Kada sam naveo da je glavni razlog što se odlaže početak primene zakona nedovoljan broj kandidata koji su položili javno beležnički ispit i kada je pomenuto da je avgusta 2012. godine govoreno o tome da ne postoji odgovarajuća podzakonska regulativa, tj. da nisu doneti podzakonski akti koji su potrebni za primenu ovog zakona, naravno da sam mislio kao što i ovog puta stoji pri obrazloženju, a u okviru razloga za donošenje zakona vrlo jasno se kaže imajući u vidu da 1. marta 2013. godine nije moguće obezbediti uslove za primenu zakona, jer je nedovoljan broj lica položio javnobeležnički ispit, a što je uslov za raspisivanje konkursa i imenovanje javnih beležnika, kao i za osnivanje javnobeležničke komore koja treba da donese neophodne podzakonske akte.
Dakle, javnobeležničke komore koja treba da donese neophodne podzakonske akte i upravo je o tim podzakonskim aktima i bilo reči. Ne onima koje treba da donese ministarstvo već o onima koje treba da donese komora. Od početka se osvrćem na to.
Drugo, rečeno je da je predsednik Ustavnog suda gospodin Slijepčević bio predsednik ispitne komisije što nije tačno. On je bio jedan od članova ispitne komisije a predsednik komisije je i tada bio kao što je i danas vanredni profesor Pravnog fakulteta prof. dr Dragor Hiber.
Rečeno je da je demonstrirana nesposobnost ministarstva da na odgovarajući način organizuje polaganje ispita. Ni sa tim se ne bih složio tim pre što je Ministarstvu pravde u prethodnoj Vladi bilo potrebno godinu dana da organizuje samo jedan ispitni rok što smo mi uspeli u dvostruko kraćem periodu da organizujemo tri ispitna roka. Treći treba da se odvija a dva su u potpunosti sprovedena. Prema tome da li je demonstrirana naša nesposobnost ako imate sa jedne strane ministarstvo koje za godinu dana nije moglo da organizuje, tek je posle godinu dana organizovalo jedan ispitni rok, a zatim imate Vladu koja je započela svoj mandat krajem jula, početkom avgusta i u 2012. godini od avgusta do decembra organizovala dva ispitna roka, ne znam u čemu se ogleda ta nesposobnost.
Kao što sam rekao u obrazlaganju reći ću i sada. Pretpostavljam gospodine Veselinoviću da ste slučajno napravili grešku kada ste rekli da mi godinu i po dana onemogućava primenu ovog zakona.
(Janko Veselinović, sa mesta: Sa današnjim zakonom.)
Da onemogućujemo sa današnjim zakonom primenu? Primena je nemoguća iz objektivnih razloga, hteo to neko da prizna ili ne. To su razlozi za koje možemo da kažemo da nije niko uticao od nas ovde pojedinačno ili smo svi uticali, neko manje nego više.
Niko ne sprečava primenu zakona. Trudimo se što je moguće više da stvorimo uslove za njegovu primenu jer mislimo da je ovo nešto što je dobro za građane Srbije. Zakon je donela prethodna parlamentarna većina i mislimo da je taj zakon bio neophodan. Da li mislimo da je to savršen zakon? Teško. Savršenstvo ne postoji, ali uz neke bitne suštinske izmene kao što ih ima i u današnjem Predlogu zakona, mislim da će ovaj zakon moći samo da se poboljša a da se ljudi koji su eventualno zainteresovani za ovu struku motivišu da polažu ove ispite i da pomognu državi da primeni jedan novi sistem koji će doprineti stvaranju boljeg i efikasnijeg pravosuđa. Hvala.

Reč ima gospodin Veselinović, po Poslovniku.

Ministar me je po imenu pomenuo. Ne želim ni na koji način da dižem tenziju nego samo da razjasnimo. Rekao sam da ova Vlada godinu i po dana onemogućava primenu Zakona o javnim beležnicima. Da kažem i na koji način.
Šest meseci smo već prethodnim Zakonom o izmenama Zakona odložili primenu ovog zakona. Današnjim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona drugim od mandata moje Vlade produžavamo, i odlažemo primenu za još godinu dana i to govori o tome koliko vam je stalo da se ovaj zakon primeni. Nije moguće ministre da niste imali druge načine i mere da onako kako smo vam mi predlagali pre šest meseci tada pomerite primenu zakona na godinu dana i u tom periodu da stvorite sve uslove da ovaj zakon tada stupi na snagu. Onda bi rasteretili sudove, stvorili veću efikasnost i sve ono što je bila želja prethodne Vlade, računali smo i vaše Vlade.
Međutim, vi to niste uradili, bavili ste se drugim poslovima koje smo već spomenuli, Zakonom o amnestiji i drugim zakonima koji po nama stvaraju pravnu nesigurnost a suprotni su pravnoj sigurnosti za koju ste se vi zalagali u predizbornim kampanjama i za koju se još uvek zalažete. Mislim da vam više niko ne veruje.

Reč ima Borislav Stefanović, replika.

Moram da kažem da i pored svih napora naše poslaničke grupe, zaista pokušavamo da razumemo način na koji vi predsedavajuća tumačite naše izlaganje.
Ovo sada je retoričko pitanje. Ne raspravljam sa vama lično nego sa vašim čitanjem sistema. Kako je moguće pričati o javnom beležništvu a ne pričati o pravnoj sigurnosti ili pričati o pravnoj sigurnosti, a ne pričati o amnestiji i onim što se dešava na ulicama naših gradova? To je zaista retoričko pitanje.
Ne mogu da shvatim, apelovao bih na vaš stid da znam da ga imate, ali ovo je zaista neverovatno šta vi radite. Postavljamo vrlo jasno pitanje zašto niste za ovaj zakon prihvatili rokove koje smo predložili u avgustu i vi nam ne odgovarate ministre. Mogli biste na to da nam odgovorite. Koji su bili motivi u avgustu da se ne prihvati, a koji su sada da idete na šest meseci? Hoćete li prihvatiti naš amandman da bude na godinu dana? Možete se sada odmah izjasniti zato što imamo želju da ovaj pravni institut počne da živi u ovoj zemlji. Svi se slažemo da je on neophodan Srbiji.
Evo, izjasnite se o te dve sitnice. Da li je moguće, da li iko u ovoj sali i građani koji nas gledaju misle, uključujući i vas predsedavajuća, da u Srbiji o pravnom poretku i pravnom sistemu može da se govori na način da pričamo o notarima i samo i isključivo o notarima, a izlaganje ministra i drugih poslanika se tiče svih drugih propratnih pojava? Onda ustane opozicija i to kaže i vi nam udarate opomene. To je ispod svakog nivoa i to ne postoji u ovoj Skupštini, ne znam kad se dešavalo na ovaj način, da se takvom svetlosnom brzinom krećete koracima koji su vas doveli do ovde. Hvala.