Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ljubica Mrdaković Todorović. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, što se tiče Zakona o javnom beležništvu od svih bivših jugoslovenskih republika, Srbija je jedina koja još uvek ne primenjuje Zakon o javnom beležništvu.
Notare, tj. javne beležnike uvela je Slovenija još pre 20 godina, a u Crnoj Gori se uveliko implementiraju odredbe Zakona o novoj pravosudnoj profesiji. Oživljavanjem javnog beležništva u pravnom sistemu Srbije će biti uspostavljena pravna sigurnost, naročito u prometu nekretnina, skraćeno trajanje postupaka koji su sada u nadležnosti suda.
Javno beležništvo će u značajnoj meri umanjiti mogućnost pranja novca jer će transakcije ići kroz ugovore i druge poslove kojima formu daju javni beležnici, a plaćanje će se odvijati preko računa. Oni će na sebe preuzeti vremenom čitav niz radnji koje prethode naplati poreza i tako doneti benefit za državu, jer će omogućiti efikasnu poresku kontrolu i naplatu poreza.
Kada notari počnu da rade građani bi trebali da lakše i jeftinije obavljaju pravne poslove koji se sada završavaju isključivo u sudu. Tako bi oni koji u svom mestu nemaju sud mogli da se obrate notaru umesto da putuju do najbližeg suda.
Zakon precizira da beležnik mora imati prebivalište u mestu gde mu je kancelarija, što do sada nije bio slučaj. Ovo je važno zbog toga da beležnici iz drugih gradova ne prave troškove i da budu vezani za građane kojima pružaju usluge.
Standard je, kao što smo čuli, da na 25 hiljada stanovnika radi jedan notar, što znači da je Srbiji potrebno njih minimum 300. Za sada ih je nedovoljno, jer su javnobeležnički ispit položila samo 55 kandidata, a čuli smo da treba 100, koliko zakon traži, da bi se oformila beležnička komora, koja treba da donese tarifu za plaćanje usluga, ali i druge podzakonske akte.
Kada 1. marta naredne godine prvi put otvore vrata svojih kancelarija, javni beležnici će morati da imaju sef ili skladište u kojima će čuvati predmete depozita veće vrednosti i veličine. U javnobeležnički depozit klijenti će moći da ostavljaju novac, hartije od vrednosti, izuzev serijskih i dematerijalizovanih, spise, rukopise, zapise, ličnu arhivu, dokumenta, odlikovanja, umetničke predmete, plemenite metale, nakit i druge dragocenosti.
U notarski depozit neće moći bilo koji građanin da ostavlja stvari, dokumenta ili novac. Beležnik na čuvanje prima samo ono što je u funkciji njegove delatnosti. Na primer, stranka može u depozit da stavi svoj ručni testament, da bi ga javni beležnik u slučaju njegove smrti predao ostavinskom sudu.
Nova institucija preuzeće deo sadašnjih poslova sudova i organa uprave. Javni beležnik će biti ovlašćen da sastavlja i overava sporazume o deobi zajedničke imovine supružnika ili vanbračnih partnera, sporazume o zakonskom izdržavanju, ugovore o raspolaganju nepokretnostima, ugovore o ustupanju o raspodeli imovine za života, ugovore o doživotnom izdržavanju, ugovore o raspolaganju i pokretnim stvarima, izjave i raspolaganje imovinom radi osnivanja zadužbine ili fonda, testamente, izjave kojima se nužni naslednik isključuje iz nasledstva itd.
Posebno su značajne odredbe koje se odnose na promet nepokretnosti, jer ćemo konačno dobiti pravnu sigurnost u ovoj oblasti. Prema zakonskom rešenju, javni beležnici neće overavati samo potpise na ugovorima o prometu nepokretnosti, kako to sada čine naši sudovi, već će biti odgovorni i za sadržinu tih ugovora.
Zakon, pored ovih aktivnosti, javnim beležnicima stavlja i određena ograničenja, kada se radi o preuzimanju sudskih poslova. Na primer, javnim beležnicima se ne mogu poveravati postupci koji se odnose na proglašavanje nestalog lica za umrlo, dokazivanje smrti, lišenje, vraćanje i produženje roditeljskog prava, vođenje javne knjige i registara, zadržavanje u zdravstvenoj instituciji koja obavlja delatnost u oblasti neuropsihijatrije.
Kao što smo čuli, javnim beležnicima je zabranjeno da se bave advokaturom ili drugim plaćenim zanimanjem. Oni ne smeju ni da se povezuju i sarađuju sa advokatima, kao ni da sa njima dele zajednički poslovni prostor. Pored toga, javnim beležnicima je zabranjeno da učestvuju u aktivnostima političkih stranaka, da budu članovi njihovih organa. Istovremeno, oni ne mogu da finansiraju političke stranke, koalicije ili kandidate na izborima, što znači da javni beležnici imaju odgovornost prema zakonu i prema zakonu su čak i dužni da nadoknade štetu koju nanesu nekome prilikom obavljanja svoje delatnosti. Oni odgovaraju i za svaku štetu koju prouzrokuju njihovi pripravnici, pomoćnici ili administrativno osoblje iz kancelarije.
Ovo su samo neke od odredaba iz Predloga zakona o javnom beležništvu, koji se našao pred nas narodne poslanike i koji posle više od šest decenijaj ponovo vraća ovu pravosudnu profesiju u pravni sistem Srbije. Republika Srbija ovaj zakon usvaja po programu pridruženja EU, tako da će SNS u danu za glasanje glasati za izmene i dopune ovog zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim beležnicima. Predsedavajuću molim da vodi računa o mom tonu, pogledu itd, da me na vreme upozori kako ne bih prošao kao šef poslaničke grupe, pošto se nije ponašao, po svemu sudeći u skladu sa novim pravilima koja važe za opoziciju. Molim vas da mi skrenete pažnju za sve ono što smatrate da ne ide u korist stranaka na vlasti, da bih se doveo na vreme u kontekst nove pozicije predsedavajuće prema nama.
Razgovaramo o jednom zakonu koji je dat po hitnom postupku, iako je činjenica da će primena ovog zakona biti odložena bila poznata od ranije. Nije mi jasno zbog čega, vođeni racionalizacijom, imamo jednu novu sednicu, kada smo o tome mogli da raspravljamo u sklopu prethodne vanredne sednice.
Sa druge strane, nisam sasvim siguran da li je ovo jedan od zakona koji reformiše reformisano pravosuđe i da li je to početak ili kraj te reforme, pošto smo imali već jedan zakon, ne znam da li sme, predsedavajuća, da se pomene, to je Zakon o amnestiji. Ovaj drugi zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu nije takve snage da bi se moglo reći da je on ozbiljna reforma reforme pravosuđa koju ste vi najavljivali i koju ste kao predizbornu temu sa pravom postavljali na prvo mesto.
Građani su očekivali mnogo više od četiri člana, od kojih je osnovni član da se primena Zakona o javnim beležnicima odlaže. Kako je poslanica vladajuće koalicije nadahnuto to rekla, dobro je što odlažemo zakon i zbog toga ćemo mi glasati za taj zakon. Šta ima dobro u tome što se Zakon o javnim beležnicima odlaže, što građani neće imati mogućnost da kao i ostali građani svih zemalja Evrope, ne samo EU, imaju javne beležnike i da oni vrše neke poslove koje sada vrše sudovi?
Vi kažete da su ti sudovi zatrpani, da oni ne mogu na primeren način da odgovore zahtevima koji se pred njih postavljaju i da će javni beležnici odgovoriti tom zahtevu, odnosno rasteretiti pravosuđe da bi se, recimo, pravosuđe bavilo ozbiljnim poslovima, kao što su suđenjem za ozbiljna ili teška ili manje teška krivična dela, recimo, da bi se sudilo nekim licima koje ste amnestirali, pa su sad opet na slobodi, pa su opet učinili, verovatno, krivična dela. Da li ovaj zakon o izmenama i dopunama i odlaganju zakona na još godinu dana treba da doprinese efikasnijem pravosuđu, nekom boljitku za građane ili on ide u sasvim suprotnom smeru, poštovani ministre?
Nije nam sasvim jasno da li ove preostale tri odredbe, mimo ove koju sam pomenuo o odlaganju na godinu dana, treba da poboljšaju postojeći zakon.
Sa pravom je moj kolega Konstantinović, koji je ujedno i advokat i poznaje sigurno pravosudni sistem, ukazao na činjenicu da ćemo imati problema sa onim opštinama, gradovima, mestima u kojima ne budu izabrani notari, da će oni verovatno zbog toga, da bi ovi izabrani notari koji će sada biti dobro plaćeni, dobro situirani, sedeli u svojim mestima, a građani putovali da bi overili ugovor, recimo, o kupoprodajni automobila, jer je sad i to obavezno overiti kod notara, nije nepokretnost, izvinjavam se, ali, recimo, prodaji neke male parcele, zemlje, koja vredi neku manju sumu novca.
U suštini idemo na ruku javnim beležnicima koji će se sada birati, odnosno koji će sada polagati ispite javnobeležničke kod većeg broja, neograničenog broja komisija, pošto zakon ne ograničava broj komisija koje ćete vi imenovati, moj amandman ide ka tome da možete imenovati više komisija a ne više od tri, baš zbog toga da ne bi došli u situaciju da imamo desetak, petnaest komisija koje su imenovane na neodređeno vreme i koje će funkcionisati kada nam više notara i ne bude potrebno, jer će biti izabrani svi notari. Ovaj zakon u takvu jednu zamku može nas sve dovesti.
S druge strane, osnovni postulat ove vlade jeste bilo privlačenje stranih investicija, što bi značilo i ubrzavanje nekih postupaka. To bi značilo da se ugovor, kao i svuda širom Evrope, overava kod javnog beležnika, da ne mora novi investitor ili domaći ulagač da overava to pred sudom. Vi odlažete to za narednih 12 meseci, iako smo mi u avgustu, sa pravcu kolege ukazale, predložili da to bude godinu dana i da u tom vremenu stvorimo dovoljno prostora ministarstvu da obezbedi početak rada notara u poslednjoj zemlji Evrope koja će imati ovu instituciju, ili kako god hoćemo da je nazovemo, koja nije po prvi put među Srbima, da tako kažem, jer je ona postojala pre Drugog svetskog rata. Tako da se radi o jednoj staroj instituciji koju mi nikako da ponovo uvedemo u pravni sistem iako je, što ne reći, prethodna Vlada pripremila sve uslove da to tako bude - donela zakon, donela podzakonske akte, ušla u proceduru, formiranje komisije, ispita itd.
Ispiti su bili teški. Nažalost, nekome je trnovit put do diplome i do ispita, nekome je manje trnovit, ali možda se to moglo popraviti sa imenovanjem još jedne ili dve komisije koje će možda biti malo popustljivije, pa će propustiti i one koji će dobro zarađivati, jer će overavati sve moguće ugovore koji budu zaključeni.
Da li je to namera da bude neko iz sadašnje vladajuće koalicije, da li je ovaj zakon pravljen prema toj meri, teško je proceniti. Međutim, dosadašnje odluke vladajuće koalicije i ove vlade govore tome u prilog, da ne govorim o svim imenovanjima koja smo do sada imali.
Ono što smatram da bi bilo neophodno promeniti u ovom zakonu, mislim na izmene i dopune Zakona o javnim beležnicima se tiče sledećih članova, postojećeg člana 83. koji govori o delatnosti javnih beležnika. Zaista smatram da nije vreme da javnim beležnicima damo odmah kao mogućnost, isključivu mogućnost, da samo oni overavaju ugovore o raspolaganju nepokretnostima. To će stvoriti probleme u primeni i implementaciji ovog zakona. To može stvoriti problem, ukoliko notari budu počeli sa radom u nekim velikim sredinama, a ne bude zainteresovanih za notare u nekim manjim sredinama.
S druge strane, smatram da treba da razmislite, poštovani ministre, o činjenici da ograničite sebi pravo, pa možda i nekom budućem ministru, jer nismo sigurni da ćete vi biti ministar za godinu dana, da imenuje više komisija za izbor, odnosno za ispitivanje za polaganje javnog beležništva, odnosno javnih beležnika. Ograničite to na određen broj, tri-četiri komisije, da to bude 20 ljudi, da svi oni koji žele da polažu mogu da polažu, a da se to ne pretvori u udomljavanje nekoga ili u smanjenja kvaliteta tih komisija. Smatram da sa tim niko ne bi ništa izgubio.
S druge strane, jedan član koji meni, moram priznati, nije sasvim jasan jeste član 1. ovih izmena i dopuna zakona, gde se kaže da javni beležnik mora imati prebivalište na teritoriji na kojoj obavlja javnu beležničku delatnost. Moram priznati da prethodni zakon je u tom smislu takođe bio pomalo neprecizan i možda pomalo sporan. Tu bih se možda mogao složiti da je tu bilo potrebno predložiti neku izmenu.
Šta to konkretno znači? Prvo, smatram da je to u suprotnosti sa nekoliko načela Ustava Republike Srbije, sa članom 39. kojim svako ima prava da se slobodno kreće i nastanjuje bilo gde u Republici Srbiji. S druge strane, to je u suprotnosti sa načelom kojim se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom, i svako ima prava na slobodan izbor rada i svima su pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta. S druge strane, načelo slobodnog preduzetništva se sa ovim članom takođe ograničava.
Šta hoću da kažem? Pravnik koji ispunjava uslove – pet godina staža, položio je pravosudni ispit, položi ispit za notara, a recimo živi u Begeču, to je meni najbliže pošto živim u Novom Sadu, ne može obavljati funkciju notara, odnosno posao notara u Bačkoj Palanci, koja mu je bliža u odnosu na Novi Sad. Ili, pravnik, koji je ispunio sve ove uslove, ne može da obavlja posao u Rači. S druge strane, njegov kolega iz Batajnice može da obavlja taj posao, recimo, u Obrenovcu. Ne vidim uopšte tu logiku, a iz ovog člana to proističe.
Nisam bez razloga navodio sva ova ustavna načela sa kojima je ovaj član u suprotnosti, baš zbog toga što će to dovesti do zabune i nejednakosti između ljudi sa istom stručnom spremom. Smatram da ovaj član nije korektan, jer će dovesti do toga da neko ko ne bude želeo da živi u Alibunaru, a možda je iz Vršca, neće moći da obavlja funkciju javnog beležnika jer će morati da živi u Alibunaru i da tamo prijavi svoje prebivalište, osim ako ne želi da laže. Mislim da to nije neophodno, i da u tom smislu kretanje ljudi, stručnjaka, ne treba ograničavati sa ovim članom.
U tom smislu smatram da ovaj zakon, osim činjenice da je nepotrebno da se odlaže, da su njegovi članovi vrlo sporni i možda napravljeni samo sa ciljem da on ima još neki član mimo ovog člana kojim se njegova primena odlaže, osim, rekao sam, člana sa kojim bih se načelno složio, da se možda poveća broj komisija, ako je samo to problem, ali ne preko tri komisije.
U tom smislu smatram, ministre, da treba da se pozabavite ozbiljnijim pitanjima kada je u pitanju pravosuđe, nego što je ovo, da obezbedite pravnu sigurnost u zemlji, jer se građani sve manje osećaju sigurno. Sa druge strane da ovaj jedan institut, koji je poznat svuda u Evropi, što pre primenite u Srbiji i da ne dođemo opet u situaciju početkom iduće godine, na proleće iduće godine, da se ovaj zakon opet odlaže i da mi još uvek nemamo notare u Srbiji. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, rizikujem, bez obzira što je jedna koleginica iz vladajuće većine rekla da oni koji nisu pravnici ne bi trebali da se bave zakonima u ovoj Skupštini, da je, pre svega, uputim u to da smo mi ovde predstavnici građana i predstavljamo njihovu političku volju i naš posao jeste da se bavimo zakonima, bez obzira na to da li smo pravnici, ili ne.
Istovremeno, želim da demantujem još jednu tvrdnju vladajuće većine da bismo mi o zakonima trebali da vodimo samo i isključivo stručnu raspravu i da tu nema mesta politici. Svaki zakon je politika. Ovaj zakon, takođe, pokazuje politiku ove Vlade vezanu za jedno vrlo važno društveno pitanje, a to je pitanje uvođenja javnog beležništva u naš pravni sistem.
Kada je, pre samo par meseci, ista ova Vlada došla u ovu Skupštinu sa hitnim postupkom za odlaganje primene ovog zakona, mi smo tada predlagali da se odlaganje produži na godinu dana, kako bi se dalo dovoljno vremena Vladi da do kraja ove godine otpočne primenu ovog zakona. Sada nam je Vlada došla tražeći da za još godinu dana odložimo primenu ovog zakona.
Ono što je mnogo važnije od same činjenice da Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu sadrži samo četiri člana, jeste važnije obrazloženje Vlade sa kojim je došla pred narodne poslanike. U svemu se tražio izgovor, samo ni jednom jedinom rečju nije pomenuto da postoji eventualno odgovornost ove Vlade što nije uspela u roku koji je sama sebi zadala da pripremi uslove, kako bi ovaj zakon mogao da se sprovodi.
Ono što je, takođe, uvredljivo jeste, kao obrazloženje za to da se primena ovog zakona mora odložiti, pokušaj da se odgovornost prebaci na Vladu, koja je ovaj zakon predložila i na parlamentarnu većinu, koja je ovaj zakon usvojila u prethodnom sazivu Skupštine, pokušavajući da se, mogu slobodno da kažem, obmane javnost tvrdnjama kako nisu pripremljeni podzakonski akti koji su bili neophodni kako bi ovaj zakon mogao biti sproveden.
Ako pogledate koji su podzakonski akti doneti i ako pogledate da je formirana komisija za sprovođenje izbora, onda je svima potpuno jasno da je prethodno urađeno sve kako bi se došlo do one tačke u kojoj komisija, koju je formiralo ministarstvo, može da sprovodi postupak prijavljivanja i ispitivanja kandidata za ovaj posao.
Dakle, postavlja se pitanje zašto ova Vlada, ako je činjenica da je samo 55 kandidata položilo ispit za notare, nije organizovala još nekoliko ispitnih rokova u kojim bi kandidati mogli da se prijave i mogli bismo danas da govorimo o tome da imamo ispunjenu minimalnu kvotu od 100 kandidata koji su položili ispit i koji ispunjavaju uslove da se bave ovim poslom.
Ne, prebacuje se odgovornost i na neki način vređa čitava pravna struka u ovoj zemlji koja se sada predstavlja kao nesposobna da položi ispit. Ako uzmete u obzir da u ovoj zemlji ima hiljade i hiljade pravnika sa odličnim iskustvom u pravnoj struci, nemoguće je, nešto drugo nije u redu, da ne može 100 njih da položi ispit.
Postavlja se pitanje ministru da li bi on položio taj ispit? Da li je onda nešto u redu sa ispitom ili, pak, nije dovoljno Vlada uradila kako bi se održalo dovoljno rokova i kako bi se dovoljan broj ljudi podstakao da se prijavi.
Simptomatično je da se na prvi oglas javilo preko 200 kandidata, a na poslednji koji je organizovala ova Vlada samo 25. Dakle, postoji nešto problematično u onome što ova Vlada radi u sprovođenju ovog zakona, što dovodi do toga da ljudi imaju nekakvu sumnju u ceo taj postupak i da zbog te vrste sumnje nisu spremni da ulaze u tu proceduru.
Argumentacija da je moguća zarada koja je mala, kako kaže ministar, pa i to demotivišuće, pa još zbog toga u predlogu ovog zakona se predlaže da se prelazno rešenje koje je postojalo u prethodnom zakonu, a koje je glasilo da u roku od dve godine od primene ovog zakona kupoprodajni ugovor može da se overava i u sudu i kod notara, kako bi se obezbedilo svim građanima da im bude dostupna overa tog ugovora. Sada da bi se stimulisala zarada 100 notara građanima će biti onemogućeno da svoje kupoprodajne ugovore overavaju u mestu u kom oni žive, jer tamo možda, među tih 100 notara, neće biti ni jednog koji će da overi njegov ugovor.
Obrazlagati razloge za izmene zakona time da je nedovoljna zarada zapravo razlog za odsustvo motivacije pokazuje bar nekoliko stvari. Dakle, ili je namera da se stvore uslovi i šansa određenim ljudima da zarade više, pa se zakon odlaže kako bi se ti uslovi stvorili kako bi ti ljudi dobili mogućnost da se bave poslom javnog beležnika i onda se ne omogućava građanima da kupoprodajne ugovore overavaju u sudu kako bi se tim istim ljudima omogućilo da oni zarađuju više, jer drugog obrazloženja nema. Ako se prijavilo 200 i nešto u prvom krugu, to znači da je interes za ovaj posao velik, da je procena onih koji se javljaju da je to posao koji donosi sigurnu i dovoljnu zaradu i da nije posao ministra da im omogući da zarade još više, jer im to nije dovoljno, pa će on sada onemogućiti građanima da overavaju svoje ugovore tako što će morati da putuju u neko drugo mesto gde postoji notar da bi overili svoj ugovor, a ne bi li taj notar zaradio dovoljno para.
Ono što je najveći problem jeste obrazloženje za razloge zbog kojih se predlaže donošenje ovog zakona. U tom obrazloženju stoje svi odgovori za sve dileme. Ne odlaže se primena ovog zakona zato što ne postoji interesovanje. Ne odlaže se primena ovog zakona zato što prethodno nisu doneti podzakonski akti. Ne odlaže se primena ovog zakona zato što nema uslova da se pređe na sledeći korak. Svi uslovi su stvoreni.
Odlaže se primena ovog zakona zato što ova Vlada nije uradila ono što je morala da uradi u roku, koji je sama sebi odredila, čak i kada smo mi predlagali da taj rok bude duži, oni su tvrdili da je dovoljno. Sada se ispostavlja da nisu bili spremni da taj posao urade do kraja. Ako nije to, onda se zaista postavlja pitanje za koga se pripremaju uslovi da bude u bezbroj komisija koje se predviđaju, jer apsolutno nije ograničen broj komisija. Možemo slobodno da kažemo da ih može biti bezbroj. Dakle, za svaku opštinu može da bude komisija.
Sama činjenica da će postojati toliko komisija pretpostavlja unapred da kriterijumi neće biti isti i da će se na taj način omogućiti nekima, možemo pretpostavljati vrlo odabranima, da polože ispit i mimo onih kriterijuma koji su važili za sve druge, a pre svega za ovih 55 koji su do sada polagali ispite. Jer, nije problem što je ispit težak, problem je da li su ispiti jasni, da li u njima postoje jasni kriterijumi, jasna pitanja, jasna provera znanja ili u njima postoje trikovi koji treba da pokažu koliko ste snalažljivi.
Dakle, što se tiče Demokratske stranke, mi smatramo da je pitanje uvođenja javnog beležništva od izuzetne važnosti. Ne bih ponavljala, moje kolege su navodile sve razloge o tome, počev od toga da je Srbija poslednja zemlja u regionu i u Evropi koja još uvek nema javne beležnike, do toga kako se ova vlada non-stop žali kako su sudovi prenatrpani, kako je mreža sudova nedovoljna, kako ne može da se postigne i da građani ne mogu da dođu do pravde.
Javno beležništvo rasterećuje sudove i, samim tim, da je ova vlada bila spremna da pripremi sve što je bilo neophodno da ovaj zakon bude primenjen do roka koji je sama odredila, mi bismo danas mogli da govorimo o tome kako su sudovi rasterećeni za one poslove za koje su ovlašćeni javni beležnici. Ovako ostaje opravdana sumnja što argumenti ministra samo potvrđuju da razlozi za donošenje ovog zakona, kojim se traži odlaganje primene ovog zakona, nikako ne leže u tome da je Vlada spremna da temeljno izvrši pripremu za njegovu primenu, već da postoje razlozi koji pokazuju da ima indicija da sumnjamo da postoji namera da se on primenjuje selektivno.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milorad Stošić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre i državni sekretaru, dame i gospodo narodni poslanici, PUPS smatra da je ovaj predlog zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu veoma bitan jer se njime rešavaju pitanja i problemi građana, imajući u vidu, kao što se danas zaključilo, da su sudovi opterećeni i zatrpani i da bi se ovim zakonom omogućilo da se ti sudovi rasterete. Zbog toga će PUPS u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.
Javno beležništvo je služba od javnog poverenja kojom se bave stručnjaci iz oblasti prava. Danas smo zaključili i čuli mnoge govornike da su to uglavnom najbolji pravnici koji bi se trebali baviti ovom problematikom, koji na osnovu javnih ovlašćenja prihvataju od stranaka izjave volje i daju im potrebnu pisanu formu i o tome izdaju isprave koje imaju karakter javnih isprava. Takođe, daju strankama savete po pitanjima koji su predmet njihove delatnosti, preduzimaju druge radnje i vrše druge poslove određene zakonom.
Čuli smo danas konstataciju da je ovaj zakon veoma bitan i da je njegova primena bitna, imajući u vidu da su sve zemlje u okruženju uglavnom usvojile ovaj zakon i da ovaj zakon postoji u svim savremenim evropskim zemljama. Zbog ovoga sveukupnog nesporno je da je ovaj zakon potreban i da ga treba podržati. Jedino je u ovome sporno - kada zakon ima realne šanse da bude primenljiv, ako se ima u vidu činjenica da je Zakon o javnom beležništvu donet maja 2011. godine i da je predviđeno da njegova primena otpočne 1. septembra 2012. godine? U avgustu 2012. godine ovaj saziv je odložio početak primena zakona za 1. mart 2013. godine, jer se nisu mogli obezbediti uslovi za primenu ovog zakona. Bio je nedovoljan broj lica koja su položila javnobeležnički ispit, a što je uslov raspisivanja konkursa i imenovanja javnih beležnika, kao i za osnivanje javnobeležničke komore, koja treba da donese neophodna podzakonska akta. Sada je ponovo potrebno da se odloži primena Zakona o javnom beležništvu do 1. marta 2014. godine, kako bi se stekli uslovi za njegovu primenu.
Uz uvažavanje objašnjenja ministra da nisu dovoljno motivisani pravnici da polože ovaj ispit i da postanu javni beležnici, postavlja se ponovo pitanje – da li su realne procene da će ovaj termin od 1. marta 2014. godine biti ispunjen, ako se ima u vidu da je u prethodnom periodu, a skoro ima dve godine, jedva položilo 55 lica, što znači nešto malo više od 50%? Mi očekujemo da će se u narednom periodu, u trajanju od godinu dana, steći uslovi da bude tih 100 javnih beležnika koji će konkurisati. Ali, opet se postavlja pitanje - da li će oni ispuniti i druge uslove da budu imenovani za javne beležnike?
Dobro je što se ovim zakonom, odredbom člana 16. precizira da javni beležnik ima prebivalište na području opštine ili grada, koje je po odluci o njegovom imenovanju određeno za njegovo sedište. Tu se postavlja drugo pitanje kao problem – šta sa manjim sredinama koje verovatno neće imati mogućnosti i licima koja će konkurisati, odnosno položiti ove ispite?
Izmena u čl. 82. i 83. Zakona o javnom beležništvu propisuje, što je dobro, izbacilo se gde su bila precizirana samo poslovno nesposobna lica, tako da ti ugovori važe za sva lica koja će ti beležnici da overavaju.
Izmena člana 146, gde se ispitna komisija smanjuje na pet članova, je dobra zato što je to neparno i tim članom se podrazumeva da će komisija u celom sastavu ispitivati kandidate, ali to ne znači u onom drugom delu gde ministar ima mogućnost da odredi više komisija. Tu je doslovce rečeno – takođe, predviđena je mogućnost da ministar može da obrazuje više komisija, što ne znači da će ih obrazovati ako nema potrebe, jer se ovde podrazumeva da će obrazovati samo ako je neophodno, u slučaju da se prijavi veći broj kandidata za polaganje ovog ispita. Čini mi se da do sada i ova komisija nije imala puno posla, tako da se ministru samo daje mogućnost da obrazuje više komisija u zavisnosti od potreba.
Svakako, ovim zakonom rasteretiće se sudovi i samim tim ubrzaće se rešavanje velikog broja problema i pitanja građana. Poslanička grupa PUPS, nakon ove rasprave, rasprave u pojedinostima i eventualnim poboljšanjem zakona kroz amandmane, u danu za glasanje podržaće ovaj zakon i glasaće za usvajanje ovog zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dušan Obradović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća, uz izvinjenje što nisam mogao da prisustvujem u terminu koji je bio predviđen i zahvaljujem vam se na ovome.
Ono što treba reći jeste da je pre svega danas tokom rasprave bilo potpuno jasno zbog čega dolazi do odlaganja. Mi smo na to ukazivali i u pređašnjem periodu i u avgustu mesecu. Govorili smo o tome da postoje određeni problemi u sastavljanju, očigledno, i pitanja.
Imao sam prilike da razgovaram sa velikim brojem ljudi koji su i položili, da ne ispadne samo sa onima koji nisu položili ovaj ispit. Mnogi su rekli da im je to bio teži ispit možda nego bilo koji na pravnom fakultetu i da ima puno trik pitanja, da ima puno besmislenih pitanja. To je nešto što je po sredi ovde.
Naravno da zakonodavac i ministar ne treba konkretno da se bave tim pitanjima, ali i ono čime se bavi jeste očigledno zadovoljavanje nekakvih internih interesa. Mi danas imamo osnivanje novih komisija. Za koga kada se na poslednjem roku, da tako kažem, prijavilo 25? Koga će te silne komisije čekati? Očigledno da interesovanje opada.
Evo, sada od ministra pokušavam da dešifrujem koliko se poslednji put prijavilo. Čini mi se 27. Znači 57? Hvala, ministre. Definitivno sve manje u odnosu na početnih 250 i nešto. Činjenica je da opada interesovanje i da ljudi nemaju ni novaca da plate prijavu ovog ispita i da je očigledno puno problema u ovoj oblasti.
Ono što je konkretan predlog jeste da mi ne bismo imali na svakih šest meseci zakon o izmeni zakona, danas smo o tome razgovarali vi i ja na Odboru, predlog je da se specijalističke studije koje upravo vode profesori, ispituju profesori koji su članovi komisija na Pravnom fakultetu, zapravo su nastavnici na Pravnom fakultetu kako ih vi ovde nazivate su zapravo i oni koji formiraju ove grupe i koji ispituju na specijalističkim studijama. To traje šest meseci i ta obuka je krajnje adekvatna, pogotovo što je sada prilagođena novom zakonu.
Mogu da razumem da ranije generacije nisu mogle da budu na specijalističkim studijama adekvatno naučene i prilagođene novom zakonu ali zašto zakonodavac ne bi prevazišao ovaj problem time što bi odobrio i onima koji završe specijalističke studije u trajanju od šest meseci, kao što rekoh, zašto ne bismo i njima dozvolili. Automatski bi taj problem od tog sjajnog broja od 100 koliko nam je očigledno neophodno da bi započeli ovaj proces mnogo lakše ostvarili.
Ovde govorimo i o tome da jednostavno imamo problema i sa jednim stavom koji je u članu 155. Svestan sam da danas to nije tema, samim tim što je zakon o izmeni zakona ograničio samo na dva člana, ali bih ipak pomenuo pošto u ovoj otvorenoj raspravi možemo govoriti o tome da DS ne želi da se neodgovorno ponašamo prema jednom ovakvom zakonu. Svesni smo svi da je, kao što i vi rekoste, pionirski poduhvat, ali opet skrećemo veoma jasno pažnju da u članu 155. stav 2. ovog Zakona o javnom beležništvu se kaže da ako je protiv javnog beležnika otvorena istraga zbog krivičnog dela koji se goni po službenoj dužnosti, a koji ga čine nedostojnim obavljanja javne dužnosti, automatski prestaje njegov rad, znači, oduzima mu se dozvola.
Naš predlog jeste konkretan da se govori o podignutom optužnom aktu. S obzirom da ima puno zainteresovanih ili zlonamernih strana, a svesni smo da je veoma osetljivo zanimanje, znamo da kada je neko javni beležnik, a govorili smo koliko je to važno i u svetu i ovde, svesni smo apsolutno toga da postoji mogućnost da neko zlonamerno pokrene određeni postupak. Mi smatramo da je optužni akt nešto što treba da bude relevantan.
Ovo su samo neki primeri koji govore ljudi koji se ovom temom apsolutno bave i ovo je nešto što treba da se iskoristi zarad popravljanja zakona u ovom delu, kažem, da ne bismo imali na svakih par meseci zakone o izmeni zakona, ovo su neke sugestije. Po sredi je ovde definitivno problem u organizaciji. Činjenica da će biti više komisija već prejudicira da će se na nekim komisijama lakše prolaziti, a na nekima teže. Na primer lično sam bio student do 2008. godine, a znamo da studenti uvek biraju tamo gde se lakše prolazi i pitanje je da li će kriterijumi biti jedinstveni. Naravno, da zakon sada ne može da utvrdi takve kriterijume, ali veoma otvoreno možemo govoriti o tome da se 57 sada deli na više komisija, a to je zapravo samo namirenjem određenih ambicija i što više troškova, što više nekakvih prihoda za nastavnike i za ljude iz stručne javnosti. Zahvaljujem.