Hvala.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici,  imam obavezu prema svim članovima komisije da se oglasim na ovo izlaganje. Evo iz kog razloga.
Prvo, suština ovog člana jeste da se omogući da aktivno učešće u radu ispitne komisije imaju i renomirani pravni stručnjaci koji su svojim naučnim radom doprineli razvoju, sa naučne, teorijske strane javnog beležništva, zato što sa praktične, jednostavno nisu za to postojale mogućnosti i prilike u Srbiji.
Pomenuli ste jednog od članova te ispitne komisije.
Koristim priliku da ukažem na činjenicu da je dotični član profesor Oliver Antić imenovan u tu komisiju još pre početka mandata ove vlade, čiji sam član. Pretpostavljam da je razlog za to bio, između ostalog, i taj što je on jedan od prvih naših u ovom periodu, posleratnom, pravnih stručnjaka koji je pisao na temu - javnoga beležništava, i recimo, ako gledate priručnik za polaganje notarskog, odnosno javnobeležničkog ispita u Francuskoj Republici naći ćete i dva njegova članka koja francuski notari imaju u obaveznoj literaturi za pripremu ovoga ispita.
Da li je tu bio presudan neki politički kriterijum? Pa sigurno da nije bio, jer da je bio ne bi predsednik ispitne komisije i dalje bio uvaženi profesor doktor Dragor Hiber. Govorio sam u raspravi u načelu i pomenuo da nažalost mi nemamo praktičara koji se bave ovom materijom i da smo zato prinuđeni da se oslanjamo većinom na profesore. To ne znači da nećemo u rad komisije uključiti i sudije, naročito one koji se bave vanparničnom materijom. Otvoriće se mogućnost da se to zaista učini.
Ali, nikako ne prihvatam da postoji bilo kakva politizacija kada pogledate ko su članovi. Član ispitne komisije je i sudija Ustavnog suda, Marija Draškić, član je i docent doktor Milan Živković, član je i profesor doktor Nebojša Jovanović, ljudi koji su svojim naučnim opusom, naučnim radom doprineli većem razvoju teorije javnog beležničkog prava u Srbiji i to je bila glavna referenca. Nažalost, bio je član ispitne komisija profesor doktor Ranko Keča, dekan Pravnog fakulteta iz Novog Sada. Iz ličnih razloga je podneo ostavku na to mesto, ali je podržao dalji rad ispitne komisije. Imao sam razgovor sa njim pa mogu to javno i da kažem. Svakako mislim da i ljudima koji se bave teorijom i naukom ima prostora i mesta u radu ove komisije. Uveren sam da ćemo u predstojećem periodu popularizacijom javnobeležnočkog poziva učiniti da i više od jedne komisije ima svog i te kako prostora i materijala za rad.

Gospođa Popović, replika.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, samo neke stvari da pojednostavimo. Nije problem u profesorima. Nije problem u njihovoj stručnosti. Problem je u javnobeležničkom ispitu onako kako je on koncipiran, kako je organizovan i kako se sprovodi. Tu nedostaje jedna analiza – zašto se dešava to što se dešava da od maja prošle godine nismo mogli da dobijemo 100 notara koji bi omogućili da se ovaj zakon primenjuje? Sami ste naveli da to jeste razlog, obrazložili ste da je ovaj zakon potrebno doneti iz tog razloga. Možda je tu neki problem sa tom komisijom koja je bila dominantna prilikom odlučivanja o tome da li će neko položiti ili neće položiti.
Zato se postavlja pitanje – kako se taj ispit sprovodio? Da li je problem između ostalog što se možda previše insistira na teoriji, a premalo na praksi? Nemamo vremena da se previše bavimo teorijom. Nama su potrebni praktičari. Nama su potrebni stručni javni beležnici.
Prema tome, pogledajte i analizirajte, procenite rad svakog člana te ispitne komisije, procenite nezavisno od toga kojoj stranci pripada, na kom fakultetu radi, nezavisno od toga koja su mu politička opredeljenja ili zvanja. Navela sam gospodina pravnog savetnika predsednika Republike jer je on prva figura koja se stalno pojavljuje kada se govori o ispitnoj komisiji.

Vreme.
Gospodine Toškoviću, izvolite.

Predlog ovog amandman je pravno neosnovan. Malo je i diskriminaciono. Dokazaću sa obrazloženjem. U postojećoj ispitnoj komisiji preovladavaju profesori Univerziteta. Otkud pravo, bez obzira na to što svaki poslanik Ustavom i Poslovnikom Narodne skupštine ima pravo da kaže i napiše bilo šta, da se diskriminišu profesori univerziteta, i tu se navodi savetnik predsednika Republike. Stvarno je nepodnošljivo da takvi amandmani postoje, a da se ne reaguje na pravi način.
Šta u obrazloženju kaže zakonodavac? Javnobeležniočki ispit se polaže pred ispitnom komisijom, ovo čitam zarad slušalaca i gledalaca, koju obrazuje ministar. Članove ispitne komisije imenuje ministar iz redova diplomiranih pravnika sa položenim pravosudnim ispitom i najmanje 10 godina radnog iskustva u pravnoj struci, odnosno iz redova nastavnika predavača, koautora i autora ovakvog zakona, pravnih fakulteta, pozitivno pravnih predmeta obuhvaćenih programom javnobeležničim ispitima. Kud ćemo bolju ispitnu komisiju da nađemo nego na ovaj način? Zato sam rekao da je ovaj amandman pravno neosnovan i diskriminacioni.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Gordana Čomić i Biljana Hasanović Korać.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać.

Poštovana potpredsednice, moje koleginice poslanice i ja iz DS smo podnele ovaj amandman kojim predlažemo da se u članu 4. Predloga zakona doda stav 3. koji glasi – članove komisije imenuje ministar na period od tri godine sa mogućnošću ponovnog imenovanja. Ovakvo rešenje već postoji i u važećem tekstu zakona. Ovim Predlogom zakona se on u stvari briše. Mi predlažemo da se ovakvo rešenje vrati jer smatramo da je veoma važno da komisija bude birana na određeno vreme, a da ne bude stalna i to iz više razloga. Prvo, povremenim izborima, odnosno izborom na period od tri godine omogućuje se veća kontrola kvaliteta rada članova komisije i rezultata koje postiže sama komisija u sprovođenju ispita. Drugo, otklanja se sumnja koja je već izneta ovde u raspravi u načelu da će ministarstvo i vladajuća koalicija smestiti u tu komisiju svoje kadrove koji će za dobru naknadu zauzeti ta mesta i raditi bez vremenskog ograničenja.

Poznato je da su ispitivanja pokazala da u celom pravosuđu postoji veliki stepen korupcije. Stalnošću komisije povećava se opasnost da se i na ovaj deo proširi problem korupcije. Treće i četvrto, izbornost i smenjivost su jedan od osnovnih principa demokratizacije društva, a svi se mi ovde zaklinjemo da želimo da demokratizujemo naše društvo i da dostignemo nivo demokratizacije koja postoji u evropskim zemljama. Ovako koncipiranje komisije bi omogućilo njen bolji i efikasniji rad.

Jedan od osnovnih razloga, koji ste vi naveli, zašto se odlaže primena zakona jeste da nemamo dovoljan broj kandidata sa položenim javnobeležničkim ispitom. Problem je očigledno u samoj komisiji, jer ako za sve ovo vreme niste uspeli da motivišete pravnike da polože javnobeležnički ispit i nisu imali mogućnost, onda znači da problem zaista postoji.

Ako kažete da je ispit jako težak i da se zato ne javljaju pravnici, pa izvinite to vređa intelekt diplomiranih pravnika. Ovde postoji mnogo mojih kolega koji su završili Pravni fakultet u roku kao ja, koji su položili i stručni ispit za rad u državnim organima, koji sam i ja položila, koji su položili pravosudni ispit koji ne bi smeo da bude teži od ovog javnobeležničkog ispita. I ako postoji već toliki broj stručnjaka, onda je to malo uvredljivo da kažete da je ispit jako težak i da zato nemamo dovoljan broj kadrova koji je položio taj ispit.

Još jednom apelujem i ukazujem da je zaista potrebno da ne propuštate vreme kao od avgusta kada je produženo važenje ovog zakona i da preduzmete sve mere da ovaj zakon konačno zaživi, jer je neophodno da se rastereti pravosuđe da se ne bi više događalo da nam zbog opterećenosti pravosuđa zastarevaju krivični predmeti i da se ne izvršavaju postupci u roku. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Zajedno sa narodnim poslanicama Natašom Vučković, Vesnom Marjanović i Biljanom Hasanović Korać potpisala sam amandman koji je upravo obrazložen. Želim samo da dodam da je to jedan od onih amandmana koji su na direktnoj pomoći ministru. Znam da to ministru pravde sad tako ne izgleda, ali nije bez razloga moja tvrdnja da je na pomoći ministru, jer amandman gleda u kontekst u kojem uvodimo jednu novu instituciju u Srbiji i omogućava ministru da se posao dobro obavi u njegovo ime, u ime ministarstva koje predstavlja, u ime stranke kojoj pripada, a u ime cele Vlade.
Zašto je važno oročiti komisiju? Zato što svi znamo na koji način dolazimo do kadrovskih rešenja u Srbiji. To je neminovna faza u zemlji koja gradi institucije i u kojoj suviše veliki broj ljudi, u svim političkim strankama i u svim institucijama, nije sklon vladavini prava, nije sklon objektivnim pravilima, nego je sklon imenu i prezimenu koje dolazi, ne iz političke stranke, nego iz neformalnih centara moći. To što će neko biti tri godine sa mogućnošću da ministar produži mandat, niti osporava njegov kredibilitet, niti unapred govori da članovi komisije neće valjati, ostavlja prostora ministru da sebi uskrati negativne rezultate za koje će on biti odgovaran, a biće činjene u njegovo ime, a ne ljudi koji budu članovi komisije.
Važno je gledati kontekst. Kada donosite zakone u razvijenim demokratijama, nekmoli u demokratijama poput Srbije koja se gradi, u kojoj se grade institucije i u kojoj se jasno, kao dan, vidi da niko ne voli institucije. Retko slušam šta ljudi pričaju o vladavini prava, gledam šta čine i to što čine nije u skladu sa vladavinom prava, sve političke stranke, svi oni koji vladavinu prava uzimaju demagoški u svoj rečnik ili u ideje koje žele da podele.
Zašto je važno gledati u kontekst? Zato što imamo pred sobom istorijat primene Zakona o beležnicima, odnosno Zakon o notarošima. Postoje razlozi zašto je to u Vojvodini radilo. Postoje razlozi zašto je u Vojvodini bilo važno i kroz generacije se znalo da li se neka udala u notarošku kuću i da li je neki sin iz notaroške familije. Postoji razlog zašto je tako. Sve što tražim od ministra jeste da ne gubi iz vida kontekst u kome nam predlaže da imenuje komisiju i da više sa tom komisijom nema nikakve veze ni nadležnosti, čak ni onda kada ta komisija bude donosila odluke mimo onoga što je vladavina prava.
Ne kažem da je to sigurno za bilo kog člana komisije. Želim da verujem da će svi raditi privrženi vladavini prava, ali znam šta su radili. Znam šta rade sada, ne samo oni, nego i drugi ljudi na raznim mestima, i nema razloga da svojim amandmanom ne podržimo vladavinu prava u Srbiji pomažući ministra da bude nadležan i da za tri godine sa zadovoljstvom saopšti dobre rezultate komisije koju je imenovao i da im produži mandat. Hvala.