Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 140 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 94 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici Nebojša Stefanović, Olgica Batić, Zlata Đerić i Konstantin Arsenović.
Sada određujem pauzu od jednog sata, s obzirom da treba da nam stignu mišljenja na amandmane od strane Vlade.
(Posle pauze.)
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom pretresa Predloga zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu u pojedinostima, pored predstavnika predlagača Nikole Selakovića, ministra pravde i državne uprave, da sednici prisustvuju i dr Danilo Nikolić, državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave, Ljiljana Blagojević, pomoćnik ministra pravde i državne uprave, mr Milisav Čogurić, pomoćnik ministra pravde i državne uprave i Jovan Ćosić, šef Odseka za normativne poslove i međunarodnu saradnju Ministarstva pravde i državne uprave.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres Predloga zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu u pojedinostima.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici prof. dr Janko Veselinović, Marijan Rističević, Srđan Šajn, Slobodan Veličković, Ljubica Milošević, Slobodan Jeremić, Nenad Konstantinović, Radmila Gerov, Judita Popović, Kenan Hajdarević, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Gordana Čomić i Biljana Hasanović Korać, Milica Radović, Miroslav Petković, Dejan Mihajlov, Jovan Palalić i Olgica Batić.
Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pre prelaska na pretres u pojedinostima, podsećam vas da je narodni poslanik Srđan Šajn pismenim putem povukao amandman na član 1. Predloga zakona, da su narodni poslanici Milica Radović, Miroslav Petković, Dejan Mihajlov i Jovan Palalić pismenim putem povukli amandman koji su zajedno podneli na član 6. Predloga zakona.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je saglasno članu 163. Poslovnika, odbacio kao nepotpune amandmane kojim se posle člana 1. dodaju novi članovi 1a i 1b i kojim se posle člana 4. dodaje novi član 4a, koje su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Veličković, Ljubica Milošević i Slobodan Jeremić, na član 6. sa ispravkom koji je podnela narodna poslanica Olgica Batić.
Saglasno članu 163. stav 4. Poslovnika odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Janko Veselinović je podneo amandman kojim predlaže da se član 1. Predloga zakona briše iz razloga što je ovaj amandman u suprotnosti sa članom 39. st 1. i 2. Ustava RS, jer svako ima pravo da se slobodno kreće i nastanjuje u RS, da je napusti i da se u nju vrati. Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti RS moguće je ograničiti zakonom ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka zaštite javnog reda i mira, sprečavanje širenja zaraznih bolesti i odbrane RS. Upravo zbog toga što se jamči pravo na rad svako ima pravo na slobodan izbor rada i svima su pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta. Zbog toga i zbog toga što je preduzetništvo slobodno podnet je amandman da ne bi bilo ograničenja, jer u Predlogu zakona se predlaže da javni beležnik mora ima prebivalište na području opštine, odnosno grada koji je u odluci o imenovanju odlučen kao njegovo službeno sedište, a u odluci o imenovanju javnog beležnika kao njegovo službeno sedište i određena gradska opština mora imati prebivalište na području grada kome pripada ta gradska opština.
U svakom slučaju bi bilo bolje da u Predlogu zakona stoji da je omogućeno svima i da je izmena zakona išla u tom pravcu da se omogući apsolutno svima da obavljaju javnobeležničku funkciju, a ne da postoje ograničenja. U tom smislu podneti amandman vidim kao doprinos diskusiji da ćemo imati danas ili sutra situaciju u praksi i problem kada sa 55 lica koji imaju položen javnobeležnički ispit ovog trenutka stignemo do situacije da imamo preko 300, 400 ili 500 lica sa položenim ispitom i kada budemo imali 300 javnih beležnika pitanje je da li ćemo i tada imati situaciju da imamo ljude iz svake opštine i iz svakog grada gde treba da se obavlja javnobeležnička funkcija.
U tom smislu, smatram da treba debelo porazmisliti o novim izmenama i dopunama zakona bez obzira da li se ovim amandmanom postiže ta svrha. U svakom slučaju, podnetim amandmanom treba otvoriti diskusiju – da li treba ograničavati da javnobeležničku funkciju u nekom mestu može da obavlja samo lice iz tog mesta? Imamo situaciju da određena mesta su geografski u velikoj blizini i pitanje je da li ima opravdanja, da ukoliko na jednoj teritoriji nema takvih kadrova, da li treba sprečavati ili terati nekoga da pošto poto prijavljuje prebivalište na određenoj teritoriji samo zato da bi se zadovoljio zakonski uslov jer ćemo imati situaciju verovatno, naročito ako prođe ovakav Predlog zakona, da će ugovori o prometu nepokretnosti biti obavezni da se sačinjavaju pred javnim beležnikom. Šta ukoliko u nekom mestu ne budemo imali javnog beležnika? Šta ukoliko u nekom mestu ne budemo imali čoveka koji hoće da promeni prebivalište i da se prijavi tamo? Građanin će tražiti od države da mu da mogućnost da overi ugovor. Ne interesuje građanina da li postoji raspoloženje javnih beležnika da budu u tom mestu. Ne interesuje građanina da li država ima mogućnost za tako nešto.
Nisam kao zamenik člana Odbora za pravosuđe bio na sednici danas, ali da sam bio predložio bih amandman od strane Odbora da se omogući u tom delu intervencija, da u mestima gde nema javnih beležnika do trenutka dok ne bude bilo javnih beležnika da se omogući kod suda ili nekog drugog bude u tom prelaznom periodu omogućeno overavanje ugovora o prometu nepokretnosti. Ponavljam, građaninu je svejedno na koji je način organizovana neka služba. Građaninu je važno da se omogući praktično obavljanje posla. U tom smislu vidim ovaj podneti amandman kao doprinos raspravi u vezi samog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i kao doprinos raspravi pre svega za one izmene koje nas očekuju. Pretpostavljam da nas očekuju još jedne izmene suštinske u pogledu mogućnosti implementacije svega onoga što je u Predlogu zakona i do sada sa dobrom namerom napisano. Pitanje je da li će nas praksa demantovati ili će tražiti određene korekcije.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuću se malo na komentar ministra povodom ovog amandmana u načelnoj raspravi. Mislim da se nismo sasvim dobro razumeli kada ste komentarisali da javni beležnici nisu preduzetnici.
Jasno je da javni beležnici nisu preduzetnici po Zakonu o privrednim društvima, a koji definiše preduzetništvo kao obavljanje posla, odnosno delatnosti radi sticanja profita.
U jednom širem smislu, kako ga Ustav definiše jesu preduzetnici, odnosno osigurano je pravo svakom građaninu Srbije da sam odluči kojim će se poslom baviti. U tom smislu, svako ima pravo izbora posla, zanimanja, pa i mesta u kome će taj posao obavljati. Ukoliko tako tumačimo Ustav, odnosno član 83. Ustava stav 1. kaže – preduzetništvo je slobodno, preduzetništvo se može ograničiti zakonom radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije. Dakle, ovde se ne pominju preduzetnici, niti STR, ovde je u pitanju preduzetništvo, kao pravni okvir koji daje građanima sigurnost za izbor radnog mesta i posla koji će obavljati.
U tom smislu, smatram da preduzetništvo jeste ograničeno, jer se na ovaj način zakonom ograničava slobodno kretanje ljudi, odnosno izbora mesta u kojem će posao obavljati.
Prema ovom zakonu, diplomirani pravnici koji polože stručni ispit, a žive recimo u Begeču, kako sam prošli put naveo, a žele da obavljaju posao javnog beležnika u Bačkoj Palanci, to neće moći ili ljudi koji iz Kragujevca žele da obavljaju taj posao u Rači, to neće moći. Moraće da se sa svojom porodicom presele u neka mesta u opštine u kojima će možda biti potrebe za javnim beležništvom.
Mislim da to nije dobro i da je to ograničenje nepotrebno. Sem toga, uneli ste neravnopravnost kroz ove izmene i dopune Zakona, jer ste diplomiranom pravniku iz Batajnice omogućili da obavlja taj posao u Obrenovcu, iako je to pet puta duži put, odnosno udaljenost je veća u odnosu na malo pre pomenuti Begeč i Bačku Palanku. Dakle, zašto bi neko iz Batajnice mogao obavljati taj posao u Obrenovcu, a neko iz Begeča ne bi mogao u Bačkoj Palanci i da vam sada ne navodim slične primere.
Na ovaj način, kako je moj kolega Miković to dobro primetio, onemogućićete nekim malim, nerazvijenim opštinama da imaju javne beležnike, jer, recimo, neko neće hteti da menja svoj stan u Kragujevcu za Raču jer je stvorio tu porodicu, krug prijatelja, itd, neće želeti da se preseli u Raču ili iz Rače u Kragujevac. Zbog čega ste to uradili? Osim ako ne postoji skrivena namera da kroz ograničenje konkurencije nekim ljudima koji imaju manje znanja, niže kvalifikacije, omogućite preko nebrojenog broja komisija da lakše polože ovaj ispit.
Smatram da bi u ovom delu trebalo da razmislite o prihvatanju ovog amandmana, jer on ugrožava nekoliko ustavnih načela.
S druge strane, jedan od poslanika vladajuće koalicije je prigovorio što sam možda omaškom, možda ne omaškom, umesto "jemčim" rekao "jamčim" i rekao je da je to hrvatski izraz.
Poslanicima vladajuće koalicije, te poslaničke grupe, mislim da ne bude sumnje u Srpsku naprednu stranku, neko vreme su smetali Hrvati, pa im je smetala hrvatska voda, sada im smetaju hrvatske reči, kao što su nekim drugim ljudima, sa one strane granice, smetali Srbi, dakle hrvatskim nacionalistima su smetali Srbi, pa su ih proterali, pa im sada smeta srpski jezik, pa ne dozvoljavaju da se u Vukovaru upotrebljava ćirilica. To je deo jedne te iste priče i nažalost niste se vi ništa evropeizovali kroz činjenicu da ste prevarili birače, i kroz jednu priču o vašem patriotizmu i rodoljublju došli do toga da ispunjavate uslove koji se pred vas postave.
Toliko o jezičkim dimenzijama ovog zakona. Po meni se srpski i hrvatski jezik mnogo ne razlikuju. Ima puno onih lingvista koji kažu da je to jedan te isti jezik, ali ima i puno Srba koji govore ijekavicom i na kraju, krajeva, to je bogatstvo, a ne siromaštvo srpskog jezika.
Vratiću se još jednom na ovaj amandman i reći da je sloboda kretanja i sloboda nastanjivanja osnovno ustavno načelo i da, ministre, treba prilikom izmena i dopuna Zakona, na neki način, konsultujete i najviši pravni akte zemlje, a to je Ustav.
Smatram, da nije bilo neophodno da unosite u zakon ovakvu jednu restriktivnu odredbu. Ona je, moram priznati, to ponavljam, ministre, bila u jednoj blažoj varijanti u prethodnom Zakonu, odnosno Zakonu koji sada menjamo i moram priznati da mi se ni ta odredba nije dopadala, ali ovim vi na neki način stvarate imperativ ljudima da moraju da menjaju svoja mesta prebivališta da bi obavljali javnobeležničku funkciju, koja nam je nužna, koja nam je potrebna.
Smatram da primenu ovog zakona nije trebalo odlagati, jer imamo puno problema u pravosuđu, puno problema. Sudovi su nam zatrpani, moraće da rešavaju brojne probleme. Činjenica je, recimo, da se ovih dana paketima kupuju glasovi u Srbobranu, da Srpska napredna stranka iz automobila nudi pakete itd. Sve će to sudovi morati rešavati. To bi bilo oko ovog amandmana, naravno da ću se uključiti po drugim amandmanima. Hvala.

Hvala.
Samo da vas pitam gospodine Veselinoviću, da li želite od šefa poslaničke grupe da vam odbijemo vreme? Hvala.
(Janko Veselinović, s mesta: Ne, od poslaničke grupe.)
Izvolite gospodine Arsiću, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumem kada narodni poslanik u želji da postigne neki politički uspeh želi da optuži svoje političke ne neprijatelje, nego protivnike da nešto rade.
Što se tiče kupovine glasova, Srpska napredna stranka to nikad nije radila, niti će da radi. Kao što nikad nije vodila ni prljavu izbornu kampanju, kao što je to radila Demokratska stranka. To što na svim izborima gubite, to je problem Demokratske stranke, u to ne bih hteo da ulazim. Nikoga mi nismo prevarili u izbornoj kampanji, nego je Demokratska stranka prevarila svoje birače 2008. godine, kada je dobila četiri, pet, šest mandata, pa ste izgubili. To je greška koju morate da plaćate.
Nemojte nas da optužujete da mi radimo ono što ste vi radili. A, da li je bilo kupovine glasova od strane Demokratske stranke, o tome možemo knjige da napišemo.

Gospodine Toškoviću, po kom osnovu se javljate? Po amandmanu. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da je ova tačka Predloga zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu pogrešno protumačena, jer u obrazloženju se kaže da se amandman briše, jer je suprotan Ustavu Republike Srbije u članu 39. stav 1. i 2, koji glasi – svako ima pravo da se slobodno kreće i nastanjuje u Republici Srbiji i da je napusti, tako da se i nju vrati.
Mislim da je tu loše protumačena tačka 1. ovog predloga zakona o beležništvu, jer u ovome se ništa ne govori da neko nema pravo da se preseli u neki drugi grad, gde treba da radi kao beležnik.
Dakle, Ustav to ne ograničava, nego je samo pogrešno protumačena ova tačka i Predlog zakona, pa vas molim da, gospodo pravnici, čast izuzecima, pogrešno ne tumačite predloge o izmenama i dopunama Zakona o beležništvu, da pogrešno ne tumače te zakone.
Druga stvar, ukoliko bismo prihvatili ovakav predlog amandmana, sve ostale izmene i dopune bi se na neki način poništile, jer moramo znati gde će taj beležnik biti, u kom gradu. On će, na kraju krajeva, morati, ako je iz Begeča, da ode u Bačku Palanku, zato što će tamo da radi. Dakle, nije nikakvo ograničenje javnih beležnika, jedino što će morati da polažu u tim gradovima. Pogrešno je protumačena ova tačka Predloga zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima Janko Veselinović, replika. Izvolite.

Prvo ću oko kupovine glasova u Srbobranu. Tražim od nadležnih organa da ispitaju da li SNS kupuje paketima glasove u Srbobranu. Juče sam bio tamo i ljudi na ulicama kažu da se to radi.
(Predsedavajuća: Molim vas, gospodine Veselinoviću, vratite se na temu.)
Samo odgovaram.
S druge strane, vezano za ovo što je rekao gospodin Tošković, mislim da gospodin Tošković nije dobro razumeo moju intenciju. Ovaj član Ustava kaže – svako ima pravo da se slobodno kreće i nastanjuje u Republici Srbiji. On kaže da se slobodno kreće, a ne da ga neko tera da se negde nastani. Ova zakonska odredba ga tera, da bi obavljao svoju javnobeležničku funkciju, da se preseli u neko drugo mesto i da tamo prijavi prebivalište, da bi tek tada mogao da obavlja javnobeležničku funkciju. Dakle, Ustav kaže da se slobodno kreće, a ovde ga vi prisiljavate da se kreće. O tome se radi.