Hvala.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Da.)
Gospodine Selakoviću, izvolite.

Upravo ono što sam malopre rekao. Zato što nam je krajnji cilj da svaka opština dobije svog javnog beležnika. Možda u početku to može da zasmeta, kao što ste vi rekli, ali ako nam je ovo krajnji cilj, do njega jeste nešto teže doći, ali se dolazi na takav način. Pogledajte malo kako funkcioniše javnobeležnički sistem. Uglavnom se ide na to da svako veće naseljeno mesto koje ima status jedinice lokalne samouprave, ima svog javnog beležnika.
Sa druge strane, kad postavimo tako stvari, hajde da gledamo na ovoj neracionalnoj sudskoj mreži. Zamislite javnog beležnika u Novom Sadu. Novosadski osnovni sud pokriva područje grada i 10 opština. Tu dolazi u onu zamku i da nema ove odredbe tu bi upali u zamku monopolizacije ove struke. Zamislite jedan Južnobački okrug, koji ima negde oko 650.000 stanovnika. Upravo iz tog razloga nam je potrebno da i Žabalj i Titel i Bač i Bačka Palanka i Bački Petrovac jednog dana imaju svog beležnika. Dajmo priliku da se ta delatnost razvije, da ljudi shvate koliko je ona neophodna. Vremenom kako bude profunkcionisala povećavaće se i funkcionalne nadležnosti javnog beležnika i onda ćemo u jednom trenutku kao krajnji cilj dobiti da većina opština u Srbiji ima svog javnog beležnika.
Sve drugo bi bilo upravo ovo. Zamislite i kada pogledate sedišta poput recimo Beograda, Novog Sada ili nekih drugih pasivnijih područja, to bi bila velika zloupotreba. Pogledajte npr. Zaječar, koji ima jedan osnovni sud i koje područje taj sud pokriva. To je nešto što bi vodilo ovoj monopolizaciji, a uveren sam da nam to nije cilj.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su u istovetnom tekstu zajedno podneli narodni poslanici Radmila Gerov, Judita Popović i Kenan Hajdarević i narodni poslanik Nenad Konstantinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća. Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovim članom onemogućavate jednu slobodu oko toga da li ćemo da se pridržavamo zakona i u skladu sa postojećim pozitivnim propisima da zaključimo taj ugovor, ili ćemo da odemo kod javnog beležnika i tu neku formu javnobeležničku da učinimo sastavnim delom našeg pravnog posla.
Ova odredba ukazuje na to da se zakon pisao, a da se nije vodilo računa o tome da li će zakon moći da se primenjuje. Zakon o prometu nepokretnosti ne predviđa formu koju vi sada činite obavezujućom. Faktički brišete tu neobavezujuću formu iz člana 83. osnovnog zakona. To nije jedino što vi radite, a da pri tom kršite neku vrstu podjednake važnosti svih zakona pozitivnih propisa koji su aktuelni na teritoriji ove države.
Predviđate nešto što drugim zakonima nije predviđeno. Ovaj zakon o beleženištvu se naslanja na odredbe, sam gospodin ministar je rekao, nekih dvadesetak zakona. Pre nego što su ti zakoni promenjeni, donet je ovaj zakon. Jeste da nije još u primeni, ali to ne znači da neće biti ukoliko održite reč da ćete za godinu dana i zaista ne sumnjam u to, da ćete izglasati zakon u formi u kojoj ste ga predložili i da ćete za jedno godinu dana krenuti sa primenom zakona.
To znači da ćete morati za sledećih godinu dana da izmenite najmanje 20 zakona. To su zakoni kao što je Zakon o nasleđivanju, Porodični zakon, Zakon o prometu nepokretnosti i još mnogo zakona koji su i te kako bitni, jer bez tih zakona ne može da funkcioniše pravni poredak ove države.
Ukoliko se neki zakon primenjuje, a u suprotnosti je sa odredbama tih zakona, onda dolazimo u neku vrstu kolizije. Dolazimo u tu situaciju da ugrožavamo pravni poredak države.
Uprkos tome što od avgusta meseca skoro ništa niste uradili da ovaj zakon zaista počne da se primenjuje, tražite od nas poverenje u to da ne samo što ćete sve podzakonske akte, već sve potrebne radnje da sprovedete i realizujete da bi zakon mogao da se primenjuje i da ćete i sijaset drugih zakona da promenite da bi ste ih uskladili sa ovim zakonom. To je ogromno poverenje koje tražite od opozicije i od javnosti i građana Srbije.
Mislim da je to pomalo neodgovorno zato što tu svoju neodgovornost i neozbiljnost prikazujete na taj način što niste spremni da uopšte razgovarate sa poslanicima iz opozicionih stranaka. Niste spremni da saslušate dobre argumente i niste spremni da promenite onu političku volju koja predstavlja jednu generalnu liniju celog ovog predloga zakona.
Dakle, ako ste već toliko želeli nešto da promenite u ovom članu 83, mogli ste prosto da promenite neke članove, odnosno neke stavove i tačke i u tom slučaju ne bi imali tu obavezu da za godinu dana napravite tako veliki posao izmene i dopune nekih drugih dvadesetak zakona. Prosto biste brisali određene tačke, odnosno stavove u ovom članu 83, umesto ove tačke 1. što sada predlažete i na taj način biste vi u stvari doveli u neki sklad ovaj zakon o beležništvu sa drugim zakonima. To je jedna logika i to je racionalno.
Stvarno ne vidim razloga zašto ste primenili taj radikalni rez u pogledu nadležnosti za formu ugovora kojima se raspolaže u vezi nepokretnosti. Nema tu argumenata, ni što se ekonomske održivosti tiče, ni pravne sigurnosti, to smo objasnili, ali postoji jedan jasan način da se na ovaj način vi opredeljujete za monopolizaciju u domenu raspolaganja nepokretnostima. Vi dovodite, u stvari, građane u tu situaciju da će jednog dana imati velike probleme ukoliko budu želeli da raspolažu sa svojim nepokretnostima.
Vidimo, koliko teško ide da se položi javnobeležnički ispit. Vidimo kako je teško da se u stvari napravi onaj magični broj od 100 javnobeležničkih kandidata. To znači da čak i ako se stigne do 100 notara i u tom slučaju to je tri puta manje od onih 300, koji po zakonu predstavljaju jednu potrebu ove države, što se broja notara tiče. To znači, da vi nećete imati notara na 25.000 stanovnika. Vi ćete imati jednog notara na 75.000 stanovnika.
Vi predviđate, recimo, u ovom pravilniku koji prati Zakon o javnom beležništvu da na području osnovnih sudova, Prvog i Drugog u Beogradu, bude ukupno 24 notara. Sada zamislite celu tu teritoriju Beograda sa 24 notara koji će imati isključivu nadležnost za sklapanje ugovora kojima se raspolaže u vezi nepokretnosti.
Evo pogledajte Zrenjanin. Zrenjanin će imati pravo, to je grad od preko 100.000 stanovnika, na tri notara, dva notara sam grad, a jedan Novi Bečej. Dakle, zamislite sad Zrenjanin sa dva notara, a toliki grad. Trenutno ima 100, 150 advokata, koji svi umeju, znaju i pišu ugovore i sastavljaju ugovore. Imate građane koji znaju, zašto ne bi znali da napišu neki ugovor, ako smatraju da će preuzeti taj rizik i slobodno ga preuzimaju. Dakle, kakav je to monopol da će vam dva notara obavljati taj posao u vezi nepokretnosti? To jeste monopol. Monopol, normalno, neizbežno dovodi do određenih problema, a to smo i napomenuli.
Kada vi jednom malom broju državnih službenika omogućavate da raspolažu sa ogromnim pravima, sa ogromnim zahtevima građana, u tom slučaju prosto otvarate prostora za mnoge buduće greške, pa i korupciju.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Gospodin Nenad Konstantinović, iz poslaničke grupe Demokratske stranke, podneo je amandman na ovaj član Predloga zakona. U analizi ovog amandmana i teksta koji je predložen u Predlogu zakona, ukazao bih na par činjenica.
Naime, ovog trenutka, znači, ukoliko bi zakon stupio na snagu sada 1. marta i počeo da se primenjuje 2013. godine, bio je predviđen rok do 2. septembra 2014. godine, pravni posao iz člana 83, a to je zaključivanje ugovora o raspolaganju nepokretnostima, tek 2. septembra 2014. godine bi morao biti sačinjen u obliku javnobeležničkog zapisa i overen u skladu sa članom 93. osnovnog teksta zakona.
Šta mi sada imamo? Situaciju da ukoliko bude usvojen Predlog zakona, već 1. marta 2014. godine, a ne 2. septembra 2014. godine, svi ugovori o prometu nepokretnosti, raspolaganju nepokretnosti, bili bi sačinjeni u obliku javnobeležničkog zapisa.
Znači, pomeramo rok unapred da nešto mora tako. Nisam baš toliki optimista, iako bih voleo da ima dovoljan broj ljudi, stručnih, sa položenim javnobeležničkim ispitom i sa svim drugim kvalitetima, da mogu da budu izabrani na funkciju javnog beležnika, jer i ovih 55 koji su položili ispit, ne znači da svih 55 hoće da budu javni beležnici i ne znači da će svih 55 proći, da kažem, još jedan filter, da li će ih ministar imenovati za javne beležnike i, još jedna stvar, da li će samo mesto odakle dolaze zadovoljavati to da mogu da svi oni budu postavljeni ili će u nekim mestima biti i više ljudi sa položenim javnobeležničkim ispitom i svim uslovima da budu javni beležnici, a negde nećemo imati.
U tom smislu, slažem se sa gospodinom Konstantinovićem da nemamo dovoljno sagledanu analizu efekata propisa u ovom delu, jer da smo je sačinili onako baš kako propisuje Poslovnik Narodne skupštine – jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa, šta bi morali da imamo u analizi efekata propisa? Objašnjenja na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenje u propisu, kakve troškove će primena propisa stvoriti građanima i privredi, naročito malim i srednjim preduzećima, da li su pozitivne posledice donošenja propisa takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti, da li se propisom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišta konkurencija, da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o propisu i koje će se mere tokom primene propisa preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem propisa namerava.
Shvatam potrebu i brzinu, da ne dođemo u situaciju da dočekamo 1. mart bez izglasanog ovog produženja, jer se nisu stekli uslovi da se primenjuje osnovni tekst Zakona o javnom beležništvu. Ali, i ovog trenutka treba da budemo svesni šta mi treba da imamo kao analizu efekata propisa do tog momenta kada bude u punoj primeni Zakon o javnom beležništvu.
Još jednom ponavljam, dajete da vidimo u ovom periodu, jer očigledno će biti produžen rok, da održimo dovoljan broj stručnih sastanaka, bilo na Odboru za pravosuđe, jer sam predlagao i predsedniku Odbora i svim članovima Odbora za pravosuđe, da upravo na Odboru za pravosuđe pokušamo da sagledamo, a pitanje je da li ćemo sagledati sve, sva uska grla u pogledu primene zakona.
Neće biti to tako lako. Svi da se upnemo zajedno i bez podela, pitanje je da li ćemo stići do te situacije da možemo u potpunosti da primenimo Zakon o javnom beležništvu. Ali, moramo ove dileme da otvorimo u direktnoj raspravi i da vidimo time što se traži sada da se i sadržina ugovora na određeni način kontroliše i da bude sačinjena od strane javnog beležnika, da li je to ovog trenutka moguće ili ćemo time dovesti u pitanje ostvarivanje interesa svakog pojedinačnog građanina.
Ne očekujem ja, ne živim u iluziji da će amandmani, pogotovo amandmani opozicije biti prihvaćeni, ali molim vas da ovu dilemu ozbiljno shvatite, jer ćemo o ovome morati i pre tog 1. marta 2014. godine, ukoliko Predlog zakona neizmenjen prođe, morati o ovome da raspravljamo. Sačuvajte stenografske beleške, desiće nam se to da o ovome moramo još jednom, bar još jednom, ozbiljno da razgovaramo na plenumu Narodne skupštine.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Konstatinović. Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

U ovom delu amandman uvaženog kolege Nenada Konstantinovića iz poslaničke grupe DS shvatam kao doprinos da se sagleda osnovni problem. Znači, nije problem da li imamo jednu, dve, tri komisije ili 40 komisija za polaganja javnobeležničkog ispita, nego na koji način omogućiti i stimulisati veći broj ljudi da se prijavi i da uđe u konkurenciju za javnobeležničku funkciju.
Mislim da je razjašnjenje svih ovih pitanja koje smo ovde kandidovali da se reši, na koji način će funkcionisati javnobeležnička funkcija u narednom periodu, da će biti, ukoliko sve te probleme rešimo i imamo konkretan zakon koji će biti primenljiv, u tom smislu imaćemo dovoljno kandidata i tada će manje biti važno da li imamo jednu, dve, tri ili više komisija.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radmila Gerov, Judita Popović i Kenan Hajdarević.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodna poslanica Judita Popović. Izvolite.

Hvala lepo.
Gospođo potpredsednice, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u Pravilniku, kojim je predviđeno na koji način će da se sprovede javnobeležnički ispit, navedeno je šta se sve smatra pravnim izvorom za polaganje tog ispita. Tu spada 14 zakona i predviđeni su i procesni postupci, parnični postupak, vanparnični, postupak izvršenja obezbeđenja, kao i vansudski postupci za namirenje zaloge.Dakle, to je veoma široka pravna oblast.
Pravnici koji vam se javljaju na konkurse su diplomirani pravnici sa položenim pravosudnim ispitom. To su pravnici sa određenim radnim stažom u pravnoj struci i to su uglavnom sudije, advokati, tužioci. Dakle, veoma ozbiljni i stručni pravnici. To su ljudi koji u praksi koriste, primenjuju ove zakone, koje ste vi predvideli kao materiju za polaganje javnobeležničkog ispita.
Sad ta ispitna komisija broji, prema vašem predlogu, pet članova. Naveli ste da, pored pravnika sa položenim pravosudnim ispitima, članovi komisije su i profesori pravnih fakulteta. To možda ne bi bio problem, ukoliko ne bismo malo pogledali kakvo je iskustvo sa komisijom koja je do sada radila i koja je, u stvari, doprinela do toga da, posle više od godinu dana, Srbija nema više od 55 pravnika koji su položili javnobeležnički ispit.
Dakle, nije tu problem ,po mom dubokom uverenju, u kandidatima, to su sve kvalitetni kandidati. Ne bih se složila sa vama, gospodine ministre, kada vi osporavate njihovu odgovornost i njihovu ozbiljnost. Zaista ne mogu da vas podržim u vašem mišljenju, da je javnobeležnički ispit daleko značajniji, daleko stručniji i daleko na višem nivou od onog ispita koji polažu sve buduće sudije, advokati i tužioci, a to je pravosudni ispit.
Dakle, svi ti ljudi su položili pravosudni ispit. Položili su pred komisijom koja sprovodi taj pravosudni ispit. U toj komisiji su mogli da budu i svi ti profesori, eminentni profesori Pravnog fakulteta.
Zašto sad ponoviti sve to i dozvoliti tu mogućnost da se tako jedna delatnost, kao što je notarska, ponovo dovede u pitanje zbog neke mogućnosti da se previde stvari koje su konkretne, koje se primenjuju u praksi, a sve iz razloga da bismo dali značaj nekim profesorima Pravnog fakulteta?
Vidite, u toj komisiji se nalazi i gospodin Oliver Antić, aktuelni pravni savetnik predsednika Republike. To je taj gospodin i predsednik…
(Predsedavajuća: Gospođo Popović, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda.)
Prosto moram da govorim o članovima ispitne komisije…
(Predsedavajuća: Nema potrebe, to nije na dnevnom redu.)
Kako da ne? Dakle, to jeste tema - ko je član ispitne komisije, kog Pravnog fakulteta i koji profesor, zato što i te kako generiše problem kada se radi o tome da li ćemo mi sutra imati sto javnih beležnika koji će moći da jednostavno rade taj posao koji je zakonom predviđen i da li će ovaj zakon moći da se primenjuje od 1. marta 2014. godine.
Ako je vama predsednik Republičke komisije za odlikovanje čovek u ovoj komisiji, čovek koji je predložio za odlikovanje jednog predsednika koji je pod evropskim sankcijama, a predsednik Belorusije jeste pod evropskim sankcijama zbog kršenja ljudskih prava, je li tako, on kompromituje ovu državu koja ima neki plan i program, ima neku politiku evropskih integracija – šta mi da očekujemo od takvog člana ispitne komisije, na notarskom ispitu, ako on prosto ne vidi koji je interes ove države u evropskim integracijama? Da li će on prepoznati interes ove države da sutra ima sto ili 300 javnih beležnika? Teško.
Hajde onda da se fokusiramo na to da ispitnu komisiju čine pravnici koji imaju položen pravosudni ispit, koji su i te kako stručni i sposobni da procene da li kandidati na javnobeležničkom ispitu mogu da polože taj ispit. To je od krucijalne važnosti, da politiku izmestimo iz pitanja izbora javnih beležnika, jer time što na tako rigidan i rigorozan način se odnosite prema polaganju javnobeležničkog ispita, vi u stvari onemogućavate širem krugu ljudi da učestvuje, da položi i da može da sutra konkuriše za mesto javnog beležnika.
Ostavlja se na volju ponovo političkoj eliti da kreira čak i javno beležništvo, da kreira ceo taj sistem raspolaganja nepokretnostima, da ga monopolizuje. Nije poenta u tome da postoje evidencije zaključenih ugovora o prometu nepokretnosti, poenta je u tome da vi imate javne knjige koje će voditi računa o tome koja su stvarna prava evidentirana i kako može da se raspolaže sa tim stvarnim pravima. Na ovaj način to sigurno nećete postići. Hajde da racionalizujemo stvari.