Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović, Miroslav Petković, Dejan Mihajlov i Jovan Palalić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Milica Radović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, podneli smo ovaj amandman kojim smo predvideli da jednog kandidata ispituje svih pet članova ispitne komisije. Smatrali smo da je to sasvim opravdano iz razloga što ste već smanjili broj članova ispitne komisije sa šest na pet.
U načelnoj raspravi obrazložila sam zbog čega sam mišljenja da je ovo rešenje bolje. Prvenstveno, zato što na taj način obezbeđujemo da svaki kandidat za javnog beležnika, odnosno kandidat koji se prijavljuje da polaže ispit za javnog beležnika, treba da ima isti pravni tretman, odnosno isti tretman prilikom polaganja tog ispita, a sa druge strane se otklanja eventualna mogućnost zloupotrebe svojstva člana ispitne komisije. To su bili razlozi zbog čega smo mi podneli ovaj amandman.
Ono što ste napisali u obrazloženju kojim odbijate ovaj amandman, naprosto nije tačno. Rekli ste da samim tim što postoje pet članova izborne komisije da se to podrazumeva da oni polažu ispit pred petočlanom komisijom. To jednostavno nije tačno. U zakonu ne postoji nigde ograničenje da, recimo, samo dva člana ispitne komisije ispitaju ili ispituju jednog kandidata za javnog beležnika. Ako ćemo strogo formalno, potpuno smo u pravu.
Sa druge strane, zamolila bih gospodina ministra za minut pažnje, jer mi nije jasno, naknadno sam tek videla, u predlogu zakona koji nam obrazlažete naveli ste, pročitaću rečenicu, članom 4. zakona menja se član 146. Zakona o javnom beležništvu tako što se predviđa da ispitnu komisiju za polaganje javnobeležničkog ispita čini pet članova, umesto šest, kako je sada propisano, s tim da bi jednog kandidata ispitivalo svih pet članova komisije. To ste naveli u obrazloženju ovog zakona.
Znači, sada, kao podnosilac amandmana, ne vidim šta je problem sa našim amandmanom koji smo podneli, a koji je u potpunoj korelaciji sa onim što ste imali nameru i što ste u predlogu zakona napisali. Molim da mi date obrazloženje zbog čega se naš amandman ovom prilikom odbija. Hvala.

Reč ima ministar Selaković.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Radović, uveren sam da će moje obrazloženje da se prihvata vaš amandman, biti zadovoljavajući. Dakle, u ime predlagača prihvatam ovaj amandman.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dobro je što ste prihvatili naš amandman. Na taj način se prosto otklanja mogućnost da u primeni zakona dođe do nekih zloupotreba kojih je možda bilo u nekom ranijem periodu. Normalno je da se pred pet članova komisije polaže ispit.
Što se nas tiče, imajući u vidu nadležnost notara i ozbiljnost izbora notara i činjenicu da vi imenujete ispitnu i konkursnu komisiju, da birate prvih 100 notara, smatrali smo da je dobro da prihvatite ovaj amandman, što ste na kraju i uradili. To će doprineti čistijoj, odgovornijoj i boljoj primeni ovog zakona. Jeste da je ovo jedini amandman koji ste prihvatili, ali on može da doprinese boljoj primeni ovog zakona. Sa te strane smatramo da će ovaj tekst zakona biti bolji sa ovim amandmanom. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik profesor doktor Janko Veselinović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.
Ako mi dozvolite, koristio bih i deo vremena ovlašćenog predstavnika, pa bih uz ovaj amandman koji sam podneo rekao nekoliko reči i o par amandmana koje je podnela DS.
Izlaganje sam planirao da započnem sa kritikom ministra, koji od svih amandmana opozicije nije prihvatio ni jedan jedini amandman. Sada me je ministar demantovao, ipak je prihvatio jedan amandman. To svakako ne mogu da kritikujem, ali i dalje ostajem kod kritike zbog činjenice da nije prihvatio ni jedan amandman DS.
Amandman koji sam podneo u ime DS tiče se broja ispitnih komisija, jer kroz sadašnje izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu je predviđeno da ministar može obrazovati više ispitnih komisija. Moj predlog je bio da se doda zarez i reči: "a najviše tri". Dakle, da ministar može obrazovati najviše tri ispitne komisije, kako se ne bi desilo, što se kod nas vrlo često dešava u praksi, da se jedno pravilo izrodi u nešto sasvim treće, odnosno da možda danas-sutra imamo 20 komisija ili, kako je neko rekao, za svaku opštinu da imamo po jednu komisiju.
Gospodine ministre, nemojte se smejati. Činjenica da ste od 162 državna službenika, koje ste do sada postavili, koje je ova vlada postavila, ukupno 142 izabrali mimo javnog konkursa, a svega 20 na javnom konkursu, govori da je i to moguće. Dakle, da ćete formirati 10 komisija, u kojima ćete imenovati 50 ispitivača i koji će svu onu uštedu, o kojoj ste govorili kada ste govorili o visokim primanjima sa pravom ispitivača, praktično anulirati. Ne samo anulirati, nego stvoriti novi trošak za državu, uz činjenice da te komisije nemaju ograničeno vreme na koje se biraju, nego mogu raditi i narednih 10 godina, a notari će biti izabrani i oni će primati platu bez ikakvog realnog rada.
Možda to nisu tri komisije, možda je to pet komisija, recimo, možda imate u vidu 25 ljudi koji možda mogu da ispune uslov da rade kao ispitivači i da za to primaju adekvatnu naknadu, ali u svakom slučaju smatram da je to trebalo ograničiti, naročito, ministre, što je moguće da na vaše mesto sutra sedne neki drugi ministar. Ako vi imate sada nameru da formirate tri komisije, moguće je da će sutra neki ministar iz vaše stranke ili iz neke druge stranke formirati 10 komisija. Zašto to nismo jednom imperativnom normom ograničili?
Na kraju dvodnevne rasprave o četiri člana želeo bih zaista da vas pozovem da se u narednom periodu posvetite nekim mnogo važnijim stvarima. Notarstvo jeste bitno, javno beležništvo jeste bitno, rekli smo koje bi ono probleme rešilo da je zaživelo kod nas, iako nije zaživelo, između ostalog i vašom krivicom, zato što niste stvorili uslove za to, ali ipak da se posvetite u narednom periodu sve većem porastu kriminala i posledicama amnestije. Činjenica je da je ovih dana jedna baka zadavljena od strane povratnika. Činjenica je da je…
(Predsedavajuća: Tema, gospodine Veselinoviću, najlepše vas molim.)
Ne smem baku da pominjem?
(Predsedavajuća: Ne, ipak se držite teme.)
Dobro. U svakom slučaju smatram da ima prečih tema kojima bi se trebali baviti, a tiču se pre svega porasta kriminala, a u smislu rasterećenja sudova i stvaranja prostora da prontno reaguju na dešavanja koja su svakodnevna na ulicama i koja stvaraju od ove države pravno nesigurnu državu. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da moram da reagujem na ovako nešto, a evo iz kog razloga. Mislim da je dosadašnje delovanje Ministarstva pravde i državne uprave upravo na planu sprovođenja i organizacije javnobeležničkog notarskog ispita nešto što pokazuje da nemate prostora za ovakve strepnje koje ste izneli. Ne znam ko bi to organizovao rad u pet, deset ili petnaest ispitnih komisija, ako te ispitne komisije neće imati posla.
S druge strane, ono što sam pre dva dana govorio ovde pred vama i sada ću to opet ponoviti - razlika koja postoji u onom prvom organizovanom ispitu i onim potonjima je sasvim očigledna. Ako vi mislite da je bilo u redu i da je bilo pristojno u Srbiji sa ovakvim primanjima organizovati ispite u kojima će članovi ispitne komisije dobijate naknade nešto manje od 2.000 evra za jedan sproveden ispitni rok, onda imamo različita mišljenja.
Kada ste pomenuli da se treba baviti bitnijim poslovima, naravno, i to sam pre dva dana najavio i rekao da imamo i te kako bitnijih poslova, da na porast kriminala sigurno utiče i činjenica što vi, recimo, u jednom Južnobačkom okrugu imate samo jedan jedini osnovni sud. Ako nemate deset opština sa sudom, ako nemate sud, recimo, u Bačkoj Palanci, koja ima sve uslove da u njoj funkcioniše jedan sud, ako nemate sud u Vrbasu, recimo, a i te kako postoje uslovi da tamo funkcioniše jedan sud, ako nemate sud u jednom mestu koje je samo za sebe, gde ima osnovni sud, nema dovoljno ispunjenih kriterijuma, kao što je Bečaj, ali je toliko udaljeno od sedišta suda, od Novog Sada, onda to svakako jeste jedan od velikih problema. Ne samo što nemate sud, nego nemate ni javno tužilaštvo tamo, da se razumemo potpuno.
Prema tome, najavio sam i u toku marta meseca imaćete, nadam se, prilike da raspravljamo svi zajedno i o jednom paketu pravosudno-organizacionih zakona, koji svakako treba da doprinese što efikasnijem i boljem radu pravosuđa u Republici Srbiji i na čitavoj njenoj teritoriji. Hvala.