Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko mi se dozvoli da govorim, rekao bih nešto po ovom mom amandmanu. Bojim se da je meni uskraćeno ustavno pravo govora, zbora nije, dopušteno mi je da uđem u salu, ali mi je uskraćeno pravo govora, pravo govora na način na koji to moj narod radi u unutrašnjosti, pravo govora da me svi razumeju. Preksinoć sam dobio opomenu, pa sada moram dobro da vodim računa o čemu ću da pričam, pa ću možda morati da čitam moj amandman.
Dakle, neću pričati o hrvatskom jeziku, o ijekavici, o hrvatskom jeziku posebno, iz razloga što su to moji prethodnici govorili sasvim neometano, a ja smatram da hrvatski jezik ne postoji, da je pokraden od srpskog i zato neću to komentarisati.
U osnovnom tekstu zakona se kaže da javni beležnik mora imati prebivalište na području opštine, odnosno grada, koji je u odluci o imenovanju određen kao njegovo službeno sedište, a ako je u odluci o imenovanju javnog beležnika kao njegovo službeno sedište određena gradska opština, javni beležnik mora imati prebivalište na području grada kojem pripada ta gradska opština. Amandmanom sam iz nekoliko razloga dodao dve reči: "ili susedne".
Zakonom je predviđeno na svakih 25.000 stanovnika da bude po jedan javni beležnik. Verovali ili ne da ima manjih opština od Beograda i gradskih opština sa teritorije grada Beograda. Ima i opština u Srbiji koje ne broje ni popisanih 10.000 stanovnika. Imate opštinu Bela Palanka, za koju verujem da nema 10.000 stanovnika. Imate opštinu Crna Trava, imate Lebane, imate Medveđu, imate izuzetno male opštine. U obrazloženju za odbijanje mog amandmana piše da će ministar svakako dozvoliti da u svakoj opštini bude po jedan javni beležnik i da će to otprilike biti po zakonu 25.000, što znači da neće ova druga odredba zakona od 25.000 moći da bude ispoštovana ukoliko u svakoj opštini budemo imali javnog beležnika.
Veliko je pitanje da li će iz svake opštine položiti po jedan javni beležnik. Nisu svi oni rođaci ili snahe članova komisija, pa će im taj prolaz biti osiguran. Ima onih iz unutrašnjosti koji su dali 600 evra, pa nisu položili. Položio je svaki osmi. To je njima bio zadnji novac. Dakle, nije garantovan prolaz beležnicima, da će svaka opština na ispitu dobiti po jednog izabranog javnog beležnika, da ovo bude ispoštovano. Zato sam predložio da beležnik može da ima prebivalište u susednoj opštini, a da funkciju javnog beležnika vrši u onoj drugoj. Svaka opština se graniči sa najmanje jednom ili više opština koje su udaljene 10 do 20 kilometara. To jeste neki trošak, ali nije najvažniji.
Pitam vas - zašto teramo ljude da menjaju fiktivno prebivalište? U takvim situacijama koje sam ja opisao, kada ne bude dovoljno onih koji su položili, kada ne bude dovoljno rodbine i familija članova ispitne komisije, a gle čuda, recimo, u biračkim odborima ne mogu da budu dva srodnika, ali po pitanju javnobeležničkih ispita može, može neko da bude član komisije, a može i njegova familija da dođe na ispite, što je za mene neverovatno, pa pošto takvih u Srbiji nema puno, može se desiti da dođe do puno rupa, bez ikakvog javnog beležnika.
Da li ćemo onda terati ljude da menjaju prebivališta u ličnoj karti, da bi ispunili uslov i imali prebivalište na teritoriji gde vrše svoju javnobeležničku dužnost?
Još nešto, ne bih bio u koži ovog ministra pravde. Ovaj ministar pravde mora da ispravi mnogo toga što je krivo, da bude pravo. Ovaj zakon i ovaj amandman vode u tom smeru. Dakle, nasledio je mnogo tih problema. Verujem da će on biti pravedan i da će rasporediti javne beležnike po opštinama, da budu što bliže građanima. Ali, recimo, ukoliko neko drugi dođe, pa ukoliko neko drugi uspe da selektuje ispitnu komisiju, na način na koji je to do sada bio slučaj, pa ako javne beležnike budemo imali kao poslanike, ako budemo imali jednu polovinu iz Beograda, pitam – kako će oni uopšte u Srbiji, javni beležnici, vršiti svoju funkciju?
Pitam se, ukoliko ovo ne regulišemo ovim mojim amandmanom, kako će taj budući ministar da se ponaša prema javnim beležnicima prema sedištu? Verujem da će ovaj odrediti da tamo gde je javni beležnik položio, gde ima 25 hiljada stanovnika, verujem da će ovaj ministar odrediti da to bude javnobeležničko mesto. S obzirom da je to njegovo pravo iz zakona, pitam se, kao što su prethodni bili jako pravedni, da li će budući poštovati ono što će najverovatnije ovaj ministar poštovati.
Stoga, imajući u vidu kakva je bila prethodna vlast i imajući u vidu da je vlast smenjiva, da nam niko ne garantuje da će u ovoj postavi Vlada opstati, da će u Ministarstvu pravde ostati ovi ljudi, da će ispitne komisije biti pravedne, da se možemo vratiti na staro, pa da budu javni beležnici, da u tom javnom beležništvu bude prepuno rođaka, familije itd, predložio sam ovaj amandman, svestan toga da i ako ne bude prihvaćen, neće biti neke velike štete, da će javnobeležnička dužnost i da će javni beležnici svoje obaveze vršiti i da će biti što bliže građanima. Ali, bojim se da u buduće to može da bude veliki problem. O kupovini glasova i paketima ne bih govorio jer je u maju u Inđiji podeljeno osam hiljada i stvarno bih voleo da znam ko ih je delio. Bojim se da nikada neću doznati. Hvala.