Hvala.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Uvaženi ministre, dajte nam odgovor na jedno obično, prosto pitanje – šta je obrazloženje vaše za ovakvu jednu imperativnu normu kojom onemogućavate potencijalnim notarima da iz jedne opštine, ne menjajući svoje prebivalište, odnosno mesto boravka, obavljaju posao u nekoj drugoj opštini, recimo, iz Pančeva u Beogradu, iz Beograda u Pančevo itd, možda se radi samo o administrativnim granicama i možda se radi o par stotina metara administrativne razlike, šta je osnovni razlog, šta bi kretanje tih ljudi dovelo, koju negativnu posledicu, pa ću zaista moći da prihvatim ovaj vaš stav koji ste malopre izneli.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Vezano i za ove teme koje je otvorio i gospodin Neđo Jovanović, naš uvaženi kolega iz Užica, advokat, pominjući mogućnost, što je i gospodin ministar pomenuo realnu situaciju koja je predviđena u članu 17. po pitanju određivanja službenog područja, upravo u tom smislu sam diskutovao, da ukoliko neki javni beležnik pokriva područje više opština, zašto mora da ima prebivalište tamo gde je službeno sedište? Zašto ne može da ima prebivalište na celom području delatnosti tog javnog beležnika? Znači, ako ima zvanično sedište u jednoj opštini, a pokriva tu opštinu i susednu, on ne može u susednoj opštini da ima prebivalište.
Da li me shvatate koji problem kandidujem da ga rešimo u narednom periodu do početka primene Zakona o javnim beležnicima? Ne možemo sada da ga rešimo.
Nisam imao mogućnost da dođem na Odbor za pravosuđe gde sam hteo da o tome diskutujem i da predložim rešenje, ali u svakom slučaju to ćemo imati na neki način ako se opredelimo da ima javni beležnik prebivalište na području za koje je zadužen.
Zašto insistirati na mestu gde je službeno sedište ukoliko pokriva dve, tri opštine koje su u krugu od deset kilometara ako već ima stan, porodicu, deca mu idu u školu itd? On sada treba da menja iz osnova način života i da se seli tri ili pet kilometara dalje da bi zadovoljio zakonski uslov, a možda je idealan javni beležnik po pitanju kvaliteta, poštenja, vrednoće, svega toga što bi trebalo da bude?
Hajde da vidimo da te stvari rešimo na način da omogućimo što bolju konkurenciju potencijalno dobrih javnih beležnika i da omogućimo ovo što smo rekli. Daj da nađemo i moguće prelazno rešenje, odnosno da porazmislimo o tome da ukoliko sagledamo da ne možemo da pokrijemo 300 javnih beležnika raspoređenih kako treba i da napravimo mrežu preko cele Srbije, da dozvolimo makar mogućnost overe u smislu člana 93. osnovnog teksta Zakona o javnom beležništvu dok ne izaberemo javnog beležnika za svako područje u Srbiji.
To je problem. Ne moramo danas da ga rešimo, ali da ga rešimo do trenutka primene. Ako nemamo rešenje, vratimo situaciju da bar overu ugovora može da radi i sud tamo gde nema javnih beležnika. To je bio moj predlog amandmana koji nisam stigao da predložim Odboru da predloži, da u mestima gde ne budemo imali javnog beležnika iz bilo kog razloga, za takav slučaj, ako nemamo drugo rešenje ili ukoliko nemamo mogućnost delegiranja javnog beležnika odavde da ide na drugo mesto i da radi makar dan u nedelji ili kako bilo, da građani ne budu oštećeni. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Za kraj ovog amandmana bih imao pitanje i za ministra, a i za ljude iz Ministarstva – da li je predviđeno umrežavanje kancelarije javnih beležnika? Da li postoji mogućnost da javni beležnik u Kruševcu bude umrežen sa kancelarijom svog drugog kolege u Kruševcu, ako postoje dva beležnika, jer to je najbolji način da se predupredi mogućnost da se neki štetni ugovori koji se tiču ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, konkretno stanova, sklope na takav način da se kao vlasnik stana kod jednog beležnika upišem ja, a kod drugog beležnika za isti stan neka druga osoba. Dakle, to je veoma važno pitanje – da li će kancelarije beležnika biti umrežene, gde će biti server, gde će biti baza podataka i kako ćemo u praksi moći da predupredimo te vrlo neprijatne mogućnosti koje je pravna praksa u Srbiji pokazala više puta, pogotovo u proteklom periodu, koju smo na jedan efikasan način, umrežavanjem sudova, predupredili.
Dakle, pitanje je – da li će biti razvijena serverska mreža, da li će biti povezane kancelarije beležnika u jedinstven sistem, jer ako se te kancelarije budu otvarale ovako kako se otvaraju i kako je predviđeno, postoji bojazan da će se određene nepokretnosti više puta ubeležavati kod različitih beležnika? Dakle, pitanje je - gde će biti server, kada će biti umrežene, do kada je predviđeno umrežavanje kancelarija beležnika, ko će taj posao da nadzire, ko će da rukovodi tim poslom, jer to je veoma važno pitanje? To uopšte nije nevažno pitanje u ovom razvoju.
Nisam dobio odgovor šta će se dešavati sa opštinama koje ne budu imale ni sud, niti beležnika, a to isto treba predvideti kroz pravnu praksu. Dakle, ovo me zanima za umrežavanje kancelarija notara. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Dajte da počnemo od kraja. Prvo, svakako da će postojati server koji će umrežiti sve javnobeležničke kancelarije i ne samo međusobno kancelarije, već recimo i kancelarije sa katastrom nepokretnosti, što je preduslov svega.
Da vidimo jedan primer iz uporednog prava. Verovali ili ne, Republika Albanija ima izuzetan softver koji su dobili kao donaciju od Notarske komore Republike Francuske i koja im je omogućila jedinstvenu evidenciju ugovora o prometu nepokretnostima.
Naravno, pre toga je potrebno formirati komoru. To je ono o čemu smo pričali. Komora, ministarstvo i sudovi su oni koji su zaduženi za nadzor rada.
Ne znam šta vam je bilo nejasno, prilično sam jasno obrazložio? Dakle, službeno područje javnobeležničke kancelarije pokriva područje nadležnosti određenog osnovnog suda.
Postavili ste još jedno dodatno pitanje i hvala vam na tome, gospodin Miković je o tome govorio – zašto nije omogućeno nekome iz druge opštine da registruje svoju kancelariju? Pa zato što je krajnja namera zakonodavca da svaka opština dobije svog javnog beležnika. Da li do toga može da se dođe za godinu dana? Nema šanse. Zato je kroz pitanja definisanja službenog područja javnog beležnika taj problem rešen do onog trenutka dok svaka opština ne dobije svog javnog beležnika.
Takođe imate drugi član u kome se definiše mesto obavljanja delatnosti, pa se kaže – javni beležnik obavlja svoju delatnost u svome sedištu, tj. sedištu gde mu je kancelarija, ali Komora može da odredi da povremeno svoje poslove obavlja i van sedišta. Dakle, Komora je ta koja nam je ovde neophodna i kada smo govorili o nedostatku podzakonske regulative, ona nedostaje u onom delu koji treba da uradi Komora. Zato je potrebno Komoru formirati. Imate tamo onu odredbu, među prelaznim i završnim odredbama zakona, gde se kaže da će biti određena privremena sedišta za prvih 100 beležnika, dok sistem ne profunkcioniše.
Svakako da nećemo doći u situaciju da negde uopšte beležnika nema. Sada, i to je upravo cilj koji sam obrazlagao i kada smo pričali o Predlogu zakona u načelu, cilj nam je da motivišemo ljude da se prijave za javne beležnike. Ovim im dajemo jak motiv, zato što dobijaju jedan od najučestalijih ugovora u svoju nadležnost. Hvala.

Hvala.
Gospodine Mikoviću, da li želite repliku? Izvolite.

Dajem samo kao primer dve opštine, npr. Opovo i Kovačica, u Banatu.
Jedan beležnik treba da pokrije pretpostavljeni slučaj, područje i opštine Opovo i opštine Kovačica. Sedište mu je određeno u opštini Kovačica. Zašto ne može javni beležnik da stanuje u Opovu, a da pokriva područje i Opova i Kovačice? U tom smislu sam član 1. komentarisao iz najbolje namere da kada budemo imali beležnika i za Opovo i za Kovačicu, super, ali do tada da ne isključujemo mogućnost, ili da ne teramo čoveka iz Opova da mora da putuje, odnosno da stanuje u Kovačici, ukoliko mu je cela porodica u Opovu. To možemo da projektujemo za bilo koje mesto u Srbiji.