Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo ministar, vaši saradnici, drage kolege i koleginice, dobro je što smo se vratili na temu. Inače smo mnogo vremena izgubili i to baš onog najvažnijeg vremena da na jedan način edukujemo naše građane kako uštedeti energiju i kako ne rasipati novac iz skromnih budžeta. Nažalost, već sat vremena je utakmica i ovo što budemo pričali možda će nekada neko čuti posle ponoći, ko bude imao strpljenja da gleda.
U svakom slučaju sa velikim osećanjem zadovoljstva glasaću za Zakon o efikasnom korišćenju energije. To je trebalo odavno, ali nikada nije kasno i čak mi je čast da se to baš dešava u ovom sazivu ove skupštine i ove vlade, Vlade čiji sam ja koalicioni partner, SNS, da to vi radite. Gospođo ministarka, čestitam vam na tome.
Ovde je rečeno skoro sve na koji način uštedeti energiju, kako poboljšati. Želim samo da naglasim neke stvari koje sam prvi put večeras čuo. Stvarno je sramotna ta neravnopravnost građana i normalno zamislite kako se osećaju građani Srbije koji redovno izmiruju svoje obaveze i oni koji ne moraju. Daću primer Pećke patrijaršije kojoj je u decembru mesecu bila isključena struja za 1.700 evra, zato što struja nije plaćena tri meseca.
Znači, sada možemo da kažemo – pa to je Kosovo i Metohija, s obzirom da u našem Ustavu, u mom srcu, u mojoj glavi, to je Srbija i verovatno kod mnogih od vas je to tako. Znači, ako postoji šansa da se tim ljudima kamate odlože, što ja sve podržavam. Sumnjam da neko iz obesti ne plaća svoje komunalne obaveze, između ostalog i električnu energiju. Kada bi neko mogao da uloži sredstva, pa da napravi istraživanje ko su ti ljudi i koja su to preduzeća koja ne plaćaju Elektroprivredi svoje obaveze. To bi možda bilo interesantno i verujem da bi mi tamo našli mnogo onih koji mogu i te kako dobro da plate i unapred da daju akontaciju.
Međutim, to stavljam za neka bolja vremena, a posle usvajanja ovog zakona, da to urade savremeni menadžeri, savremeni menadžment za koji glasam obema rukama. To je odlično, to je dobro. Normalno, postavlja se pitanje - kako ćete, gospođo ministarka, uspeti da nagradite te ljude?
Vrhunski menadžeri, opet vam ponavljam u ovoj skupštini, ne samo vama i drugim ministrima, neće raditi za platu od 100.000 dinara. Nema šanse. Takve ne znam. Dakle, mene ne bi mogao niko zaposliti za te pare. Radije ću ovako volonterski da radim i pomažem koliko mogu. Međutim, vi znate to najbolje kako ćete i šta ćete.
Dao bih srpski primer, rekao bih, raskalašni, nedomaćinski, vrlo loš primer kako se ujutru upali sijalica, televizor ili bilo koji kućni aparat, pa se to ne gasi dok se ne legne. Taj rat sam vodio u mojoj kući, dok nisam napravio neku vrstu inteligentne kuće, pa sada sve radi samo automatski i nemam više taj problem i normalno sa mojom suprugom sam sad u odličnim odnosima. Po pravilu, sve to radi. Šta hoću time da kažem?
Potrebna je velika informisanost, edukacija svih nas, pogotovo nas koji smo javne ličnosti, vas ministara, nas narodnih poslanika, da na jedan prefinjen način dovedemo do uma, do znanja onih korisnika da shvate da je svaka sijalica minus iz njegovog džepa, ako je ona uključena, a nije potrebna, da svaki televizor koji radi 24 sata maltene kod svake domaćice, čak i u kuhinji, nepotreban. Zna se emisiju koju čovek može da gleda, da prati koju ne može.
Daću sada primer, dve godine sam radio i živeo u Turkmenistanu. To je zemlja 560.000 kvadratnih kilometara, jedna od bivših republika Sovjetskog Saveza, 70% je pustinja, Sunce. Najbogatiji gasom, naftom i pamukom. Da li vi znate da su svi njihovi gradovi osvetljeni, ulična osvetljenja su solarna energija? Pazite, oni koji izvoze godišnje 120 milijardi dolara gasa, nafte i drugih proizvoda. Da li vi znate da su svi njihovi stadioni, imao sam čast da rukovodim izgradnjom pet stadiona, pet hipodroma, pet muzeja, na solarnu energiju.
Znači, stvarno najiskrenije pozdravljam veliki trud i zalaganje ministarke, prof. dr Zorane Mihajlović, sa njenim kolegama i smatram, bez obzira što je nas ostalo u sali šaka jada, nema nas tu, da je u svakom slučaju poželjno da svi glasaju, sve stranke da glasaju. Nisam želeo nikoga da uvredim, ali mi je žao da jedna ovako važna tema, izuzetna tema nema svoje slušaoce. Ima oponente koji su čak došli i do pokojnog Čaveza. Vidite dokle nas to dovelo, pričamo o efikasnosti, uštedi energije.
Drugo, šta sam hteo da kažem, kada se govori o potvrđivanju državnog Sporazuma Republike Srbije i države Ruske Federacije, normalno i za taj sporazum, za taj zakon glasam i ko to ne može da glasa. Šta smo trebali da uradimo? Da taj NIS prodamo mađarskom "Molu", koji opet kupuje gas od "Gasproma", ili austrijskom "OMV", koji takođe kupuje gas od "Gasproma" i naftu prodaje nama? Ne mogu da razumem određene kolege, pogotovu kolege iz Vojvodine, koji tvrde da smo već pali u to dužničko ropstvo.
Apelujem da se što pre krene u izgradnju "Južnog toka" i da se završi i pre roka. To je drugi Dunav. Imamo jedan Dunav koji nam je dao Bog i taj "Južni tok" je drugi Dunav. Pored tog "Južnog toka", ne znam koliko vam je poznato, i sa jedne i sa druge strane biće sto metara slobodan prostor. Tu može da nikne stotine malih fabrika, stotine preduzeća, motela, hotela, novi gradovi, ako ne gradovi onda naselja.
Sada, recimo, kada se govori, govori se o tome da idu te, ne znam, žalopojke, ne znam kako da to nazovem. Recimo kolega, koji nije tu iz Vojvodine, koji je govorio. Žao mi je što nije tu da čuje, ali to ću verovatno sa njim uz kaficu popričati. Tako se govori o ravnopravnosti građana.
Zamislite u Vojvodini je sve gasificirano, bar 90%. Izvršena je gasifikacija kuća, zgrada, mnoga preduzeća i ne zaboravite da se taj gas ne plaća po komercijalnim cenama. Otuda i veliki gubitak "Srbijegasa". To je socijala. Znači njima država kompenzira grejanje, a izvinite molim vas šta rade ovi ljudi na jugu Srbije, na severu, na severozapadu, na zapadu Srbije, jugoistoku, ne kažu oni džabe što južnije to tužnije. Njima niko ne kompenzira kupovinu drva, uglja, lož ulja. Razumete. Znači, to su teme stvarno široke i dugačke, ali kada je u pitanju ugovor, tj. Sporazum o gasnom aranžmanu Rusije i Srbije, spreman sam sa svakim mojim kolegom poslanikom, da ovde ne bi uzimao vreme, uz kaficu da sednem i da stručno i kvalitetno odbranim te stavove. Zahvaljujem se. Izvinjavam se što sam tako dugo govorio. Hvala vam.