Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, poštovani predstavnici Ministarstva, govoriću o Zakonu o efikasnom korišćenju energije i na početku da kažem da ovaj zakon dosta liči, čini mi se da je bukvalno u istom duhu i bukvalno dosta delova je prepisano iz Predloga zakona koji je predložilo prethodno Ministarstvo, na čelu sa Petrom Škundrićem. Čini mi se da se u tom smislu politika Ministarstva ne menja i čini mi se da postoji samo jedan dodatan nivo birokratizacije cele ove teme. Čini mi se da imamo jedan preveliki broj, nepotreban broj instituta i previše ingerencija koje se odnose na Ministarstvo.
Budžetski fond koji se formira ovim zakonom pokazuje još jednu nedoslednost vladajuće većine i Vlade, jer pre nekoliko meseci ste govorili o tome kako imamo suviše agencija, kako su nam nepotrebne, kako su veliki potrošači, kako se ta sredstva nenamenski troše.
Fond koji je postojao, odnosno Agencija za energetsku efikasnost, inače osnovana 2004. godine, u vreme kada je Demokratska stranka bila opozicija, da ne bude Demokratska stranka kriva za sve, je ukinut, jedna od sedam agencija koje su ukinute, tobož zbog uštede.
Uštede, naravno, nisu postignute i to građani Srbije najbolje vide. Vide tako što, iako je prošlo osam – devet meseci od nove vladajuće većine, nove vlasti, građani Srbije žive sve lošije. Za to ne možete optuživati više DS, jer doneli ste budžet, vi ste sada odgovorni i nemoguće je, ako ste vi smanjili troškove, ako ne postoji korupcija, da građani imaju sve manje. Kako je to moguće? Danas imamo situaciju da je potrošačka korpa za 50% veća nego prošle godine u isto vreme. Kako je to moguće, ako ne postoji nenamensko trošenje, ako ne postoji korupcija, a postojala je, kako ste vi tvrdili, u to vreme?
Mislim da treba na neki način više da govorimo o temama koje su realne, temama koje će nam svima pomoći da prevaziđemo probleme koji su ogromni i u ovom sektoru. Naravno, nije lako voditi energetsku politiku i nije lako govoriti o efikasnom korišćenju energije, naročito ako se ima u vidu situacija u kojoj se Srbija nalazi, ekonomska pre svega, jer mi u ovom zakonu predviđamo da su nam za realizaciju projekata energetske efikasnosti pre svega potrebna budžetska sredstva i sredstva iz donacija i zajmova. Zajmova možemo da tražimo sve manje zato što smo već previše zaduženi. Naravno, tu odgovornost nosimo svi zajedno. Podsetiću, zaduživala se država i dok je DS bila na vlasti, ali sada se zadužuje još više, četiri milijarde otkad je formirana nova Vlada, a procenat duga je porastao za isto toliki iznos.
Ono što treba pozdraviti u ovom zakonu, i to je svakako dobra vest, jeste da se uvodi obaveza za javna preduzeća koja se bave prenosom toplotne energije da moraju da uvedu i tarifni sistem i da moraju da obračunavaju predatu energiju korisnicima. To je jedno dobro rešenje, jer na taj način ćemo naterati njih da na neki način omoguće građanima da sami biraju kako će plaćati toplotnu energiju, a građani kada se budu opredeljivali za ovaj vid plaćanja sigurno će onda gledati da što racionalnije tu energiju koriste i troše.
Ono što svakako ne pozdravljam i mislim da nije dobro, to je uredba iz oktobra prošle godine, uredba Vlade, kada ste doneli odluku da se kod cena za pojedine grupe korisnika daljinskog sistema grejanja napravi odnos jedan prema jedan i po. Navešću primer moje lokalne samouprave, zato što je u slučaju moje lokalne samouprave grada Kraljeva za obične građane, za fizička lica cena povećana na 43%, a za poslovne korisnike, banke koje uglavnom u centrima gradova i opština imaju poslovne prostore i greju se na daljinsko grejanje, njima je smanjena cena grejanja. To nije bila dobra odluka, a u najmanju ruku nije bila odluka koja je doneta u dobro vreme. Prosto, mislim da mora na jedan mnogo bolji način da se sagleda cela situacija, i socijalna i ekonomska, pa onda da se donose ovakve odluke, jer ovo je zaista bio jedan drastičan udar na džep svakog korisnika daljinskog sistema grejanja.
Ono što je po meni ključno u celom ovom zakonu i celoj ovoj temi je na koji način ćemo se izboriti sa gubicima koje imamo u prenosu i distribuciji električne energije, pre svega, kao i na koji način ćemo stimulisati građane da se okrenu drugim vidovima energije za zagrevanje? Tu EPS mora da krene od sebe i da prvo svoje objekte zagreva pomoću drugih izvora energije, a ne preko električne energije.
Što se tiče gubitaka, koji nisu mali, 2,57% se gubi na prenosu i na distribuciji, netehnički gubici su preko 60 miliona evra, što je zajedno verovatno oko 100 miliona evra. Sa tim novcem od jednogodišnje uštede može da se napravi sigurno sistem i imamo kapaciteta, to sigurno postoji u ministarstvu, u javnim preduzećima, institucijama, da napravimo sistem merenja, ne samo električne energije, nego da napravimo sistem merenja i gasa i da napravimo sistem za merenje vode, da sve to bude jedan uvezan sistem. To je jedan predlog o kome treba razmišljati. Mislim da na taj način možemo da napravimo velike uštede.
Za kraj imam dva pitanja za vas. Zadnjih par meseci smo slušali da je EPS u teškoj situaciji, da je zaista situacija bezizlazna, da je potrebno da se zaduži EPS kako bi opstala. Takve vesti su dolazile od generalnog direktora EPS. Pitam vas da li je to realno stanje u tom javnom preduzeću ili je to samo jedna priča koja treba da bude uvod u privatizaciju EPS?
Drugo pitanje, pošto dolazim iz Kraljeva, gde je sedište najvećeg privrednog društva za distribuciju električne energije "Elektro Srbije Kraljevo", pitam vas da li je tačno da se planom restrukturiranja i korporatizacije Elektroprivrede predviđa gašenje ovog privrednog subjekta, u kome radi preko 600 radnika? Mislim da je to za njih veoma značajno pitanje i veoma su zainteresovani da čuju vaš odgovor. Hvala.

Reč ima ministarka Zorana Mihajlović. Izvolite.

Reći ću nekoliko stvari, prvo vezano za ovu uredbu koju ste pominjali. Zašto je Vlada uopšte donela uredbu o minimalnim i maksimalnim cenama? Svima je bilo neobično zašto smo uopšte rekli – minimalne cene. Svi su očekivali da ćemo doneti uredbu o maksimalnim cenama toplotne energije, a mi smo je doneli upravo iz razloga što se dešavalo po lokalnim samoupravama da se čuva socijalni mir ili možda svoja politička stabilnost, da tako kažem, tako što držite toliko nisku cenu za stanovništvo i za privredu, ili peglate tu nisku cenu za stanovništvo preko cene za privredu. To apsolutno nije bilo realno i rezultat su bile praktično finansijski ruinirane toplane. Onda smo na osnovu jasnog pregleda i fiksnih i varijabilnih troškova došli do toga kolike treba da budu minimalne i maksimalne cene, koje svakako nisu ujednačene po toplanama, jer zavise upravo od tih varijabilnih troškova koji postoje u toplanama. U tom smislu je i promenjen taj odnos između stanovništva i privrede - 1, odnosno 1.5.
Šta se dešavalo u Srbiji u prethodnom periodu? Imali ste cenu za toplotnu energiju po toplanama i lokalnim samoupravama koja se kretala od 20 dinara do 750 dinara. Nikako ne može tako. To je bila jedna od stvari zašto je doneta ta uredba. Međutim, nije stvar samo u toj politici proizvodnje toplotne energije i potrošnje, nije samo ta uredba. Ja je smatram stvarno privremenom i samo delom, a pitanje je kako ćemo da uspostavimo sistem i da te toplane što više vežemo za energetsku politiku, zato što su toplane veoma važan deo energetskog bilansa. To što se u ingerenciji lokalnih samouprava pravi, moram da priznam iskreno, dosta problema, možemo da pričamo o decentralizaciji i sve je to divno, ali kada dođete u realan život, onda shvatite da se lokalne samouprave na potpuno jedan nefer način odnose prema svojim toplanama, jer su te toplane danas u teškim finansijskim problemima. Nisu one u teškim finansijskim problemima zbog energetske politike države, nego zato što sa svojom skupštinom, odnosno sa lokalnom samoupravom ne mogu da nađu zajednički jezik, pa vrlo često imamo situaciju da se ta uredba u nekim gradovima uopšte ne poštuje. Kako se ne poštuje? Tako što toplana želi da sprovede uredbu Vlade, koju treba da sprovede, a tu novu cenu koju predloži lokalna samouprava na skupštini bi morala da prihvati, a lokalna samouprava ne prihvati i onda imamo situaciju da danas neke toplane ne sprovode uredbu. To je dobro upravo zbog same toplane.
Nadalje, mi smo pripremili tarifne programe za sve toplane, poslali smo im i još neke druge stvari i razgovarali smo sa njima upravo oko ovih kalorimetara, oko toga kako ćemo da im pomognemo da u naredne dve godine krenu na merenje po utrošku. Dakle, maksimalno se bavimo onim što praktično nije direktno u nadležnosti ovog ministarstva, ali smatramo da moramo da vodimo računa o toplanama, zato što nam se može desiti da onog trenutka kada jedna toplana ne funkcioniše imamo automatski odgovor na elektroenergetski sistem i, naravno, na gasni sistem.
Nadalje, pitanja koja ste mi postavili, bankrot je možda teška reč, koju je rekao generalni direktor, ali negativan keš flou je možda malo drugačija reč, ali govori o ozbiljnim finansijskim problemima. To znači da ti problemi jesu nasleđeni, ne mogu da se reše za šest meseci, ali zato smo i krenuli u ono što se zove plan finansijske konsolidacije.
To znači da pokušamo da rešimo pitanje velikih potraživanja, koja svakako postoje, rekla sam, i od republike i od lokalnih samouprava, naravno, tu su i preduzeća u restrukturiranju. Ali, sa druge strane, da vidimo gde su te unutrašnje rezerve koje sam pominjala, koje svakako ne znače otpuštanje radnika.
Još jedna stvar, kada se govori, mnogi danas to pokušavaju i kažu da razgovor o teškoj finansijskoj situaciji u EPS znači da će se ići u privatizaciju EPS. Ne, neće! To sam nekoliko puta rekla i ne znam više koliko puta da kažem. Nije to cilj. Ono što sam rekla i za "Srbijagas", cilj je da se EPS osposobi, da kada dođe do liberalizacije tržišta, taj EPS bude konkurentan, a ne da, kada dođe i pojavi se neki drugi igrač na tržištu, da EPS prosto ne može da odgovori takvoj konkurenciji. E, to je cilj restrukturiranja korporativizacije svega što se radi.
Odmah ću dati odgovor na vaše drugo pitanje. Jer to već čujem nekoliko puta, da korporativizacija EPS znači da će privredna društva, a njih ima pet, biti ugašena, dakle, da će distributivna društva biti ugašena. Nije tačno! Neće biti ugašena, normalno rade.
Druga stvar koja se čuje, a to je da će biti otpušteno ne znam koliko hiljada radnika iz tih privrednih društava. Ne, to nije tačno! Ne znam gde to piše i ne znam ko je to iz Vlade rekao jer niko o tome nije govorio niti pričao. Imam jedan sasvim drugi utisak, da kada se kreće u reforme i u promene, recimo u EPS, ovo nije prvi put. I nekada ranije se pokušavalo napraviti nešto, pa se stalo, a nadam se da se sada neće stati. Onda taj strah od promena tera razne činioce da pričaju o tome da će biti otpuštanja, pa pobune sindikat itd. i onda imamo situaciju da se sa promenom stane. E, sad ja da vam kažem, sa promenom se neće stati. To ne znači apsolutno niti gašenje privrednih društava, niti otpuštanja, to samo znači drugačiji način upravljanja i iskorišćavanja, znači, smanjenje troškova, racionalizacija troškova, rešavanje, naravno, od strane države, koliko država u smislu tih potraživanja može da utiče i da reši. To znači drugačije funkcionisanje EPS, samo iz jednog razloga, da postane konkurentno. Ništa drugo.
(Ivan Jovanović, s mesta: Replika.)

Replika? Ne vidim razloga za repliku, kada je ministar toliko jasno obrazložila. Hajde, izvolite, ali stvarno ne vidim razloga.

Kratko ću. Imam pravo.

Izvinjavam se. Moje je pravo da vam dam repliku.

Imam pravo po Poslovniku, nemojte da mi oduzimate pravo. Neću dugo, samo kratko da prokomentarišem.
Zahvaljujem odmah na iskrenom odgovoru oko toplana, oko uredbe, ali nije prihvatljivo da toplana koja ima fiksne troškove veće od troškova nabavke energenata podiže toliko cenu. To nije prihvatljivo. Prosto, to nije prihvatljivo zbog građana i o tome mora Vlada da vodi računa. Ne mogu građani da se dovedu u takvu situaciju zato što neko ne posluje kako treba.
Naravno, mislim da je dugoročno taj nedostatak i loš keš flou za Elektroprivredu veliki problem, ali to je problem generalno naše privrede, koja ne plaća svoje račune i to je, da kažem, ozbiljan ekonomski problem, ali tu imamo drugog koalicionog partnera koji to treba na neki način da rešava. To sigurno nije vaš problem.
Drago mi je što čujem od vas ovo za privredno društvo EPS, pošto, očigledno, komunikacija sa vrhom Elektroprivrede i ministarstva nije dobra jer od njih se čuju potpuno drugi signali i iz tog razloga sam vas i pitao. Prosto, od njih se to čuje. Zato sam vam postavio pitanje oko gašenja ovog društva, ništa drugo. Hvala.

Reč ima ministar Zorana Mihajlović.

Samo mala dopuna, izvinjavam se, oko te komunikacije. Ne volim nikad da bude šum u komunikaciji, da se zna. Ne samo da su privredna društva obaveštena, nego sam ja održala sastanke sa direktorima privrednih društava, ne jednom, nego nekoliko puta. Sve ovo što sam vama rekla, i još mnogo detaljnije, rečeno je i njima. Da li neko iz nekih drugih razloga, o kojima sad ne želim ni da pričam i neću čak ni da mislim da postoje drugi razlozi, pušta takve stvari u javnost? Okej! Vrlo brzo će se videti kako će zaista to izgledati i u praksi. Tako da, i te kako su dobro informisani, verujte mi. Nego, imam utisak da će biti problema kada budu, recimo, pravili svoj plan prioriteta investiranja ili svoj plan prioriteta održavanja. Da li će moći baš da naprave plan koji će u sebi sadržati stotine i stotine miliona dinara, a da možda nešto i nije potrebno. E, pa to više neće moći. Dakle, to je ono što će se promeniti.
Zašto je EPS u takvim problemima? Slažem se, u problemima je zbog velikih potraživanja, ali je, bogami, i u problemima zbog toga što su oni koji su rukovodili, očito, bili vrlo slobodni u svojim željama. Iz kojih razloga? Imamo razne stvari koje su trebale da se održavaju unutar EPS, a nisu uopšte bile prioritet, pa su se time bavili. Imamo, recimo, neke druge vrlo bitne stvari i u održavanju i u investiranju kojima se nisu bavili, a jesu prioritet. Dakle, tu će se neke stvari promeniti i onda će verovatno, dakle, kako to kod nas bude, možda neke firme i ostati bez nekog posla, pretpostavljam, pa i tu ima možda razloga zašto imamo razne šumove. Ali, svi su informisani i uvek smo tu, pre svega ja, uvek, da im o tome posebno objasnim, šta god nekome nije jasno.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Berić.