Reč ima narodni poslanik Predrag Marković.

Hvala predsedavajuća.
Poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, ovo pitanje može da služi za političke govore, a može i za konkretne probleme građana. U ovom slučaju pitanje je upućeno ministru Selakoviću.
Prvo ću pročitati pismo građanke – menjaju mi identitet vađenjem nove krštenice. Promena je u datumu rođenja, odnosno jedinstvenom matičnom broju građana. Vadila sam izvod iz Matične knjige rođenih, jer su mi lična karta i vozačka istekle i umesto 14.01.1955. godine, kako mi stoji u svim dokumentima od rođenja do sada, stoji 13.01.1955. godine. Kako je sve kompjuterizovano prethodnih godina, pa su moguće greške pri unosu podataka, tražila sam uvid u originalnu Matičnu knjigu rođenih. Lepim, čitkim rukopisom stoji da sam rođena 13.01. u 24 sata, tačno u ponoć i obzirom da je svih prethodnih godina ponoć smatrana početkom novog dana sva moja dosadašnja dokumenta koja nisam ja samoj sebi izdavala, već službena lica, su sa datumom 14.01.1955. godine. Šef matične službe i načelnica službe imaju rasuđivanje da ne znaju šta će. Odbijaju da analogno svim prethodnim tumačenjima, što sva moja dokumenta dokazuju, u kompjuter unesu datum 14.01.1955. godine. Tako sam ja, gospodine Markoviću, neko novo lice.
Sve bi to bilo lepo da život počinje iznosa. Ovako, nijednu školu nisam završila, radni staž nemam ni dana, jer su sve uplate u penzioni fond išle sa mojim starim jedinstvenim matičnim brojem građana, nemam stan, nemam ni jednu kreditnu karticu, nisam rodila moju ćerku. Meni ovo nije smešno.
Zamolila sam načelnicu da fotokopira moju ličnu kartu i pasoš i da zatraži tumačenje iz Ministarstva pravde i državne uprave. Prosleđeno je odavno i nema odgovora. Prosleđeno je Jasmini Benmansur, pomoćniku ministra, Sektor vođenja matičnih knjiga. Samo kada pomislim na radni staž kosa mi se diže na glavi.
Gospodine Selakoviću, koliko god se menjala i kompjuterizovala uprava, podaci, što je sjajno, na kraju kada se pojavi neki problem mora neko lično da donese odluku.
Molim vas da o ovom konkretnom primeru, ne samo sa pomoćnikom ministra donesete odluku, već da o tome obavestite Slavku Drašković šefa Kancelarije za dijasporu i gospodina Mrkića. Zašto? Ova mlada gospođa je rođena 55 i živi u centralnoj Srbiji u Paraćinu. Ovakvi slučajni, nadam se, problemi prave, kao što vidite, užasan problem građanima, ali imamo situaciju o kojoj stalno govorimo, da se namerno ovakve greške prave u regionu. Hiljade ljudi, koji su izgubili izbeglički status u Srbiji, se vratilo u Hrvatsku i kao što znate ne mogu da se uključe da dobiju dokumenta, jer se koriste ovakve vrste problema da im se promeni identitet i da im se ne izdaju dokumenta, ne prizna državljanstvo, ne upisuje radni staž.
Dakle, reperkusija ovakvih grešaka je ogromna. Zato je strašno važno da pokažemo na primeru naše građanke, ovde u Srbiji, u centralnoj Srbiji, da tamo gde treba da se donese odluka važniji je razum i postojeća dokumentacija i dobra volja, nego li kompjuterska greška ili promena načina rasuđivanja. Na osnovu toga moći ćemo ovim primerom da pokazujemo i svim državama u regionu kako se jednostavno brzo sa dobrom voljom rešava pitanje koje se tiče konkretnih građana. Hvala unapred.

Reč ima narodni poslanik dr Slobodan Samardžić.

Poštovani narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, javnost Srbije se obaveštava veoma konfuzno, pa čak i kontradiktorno o toku, kako političkog, tako i tehničkog dijaloga između Beograda i Prištine.

Kada je reč o tehničkom dijalogu, gotovo da nemate nikakve informacije o tome, iako je on u toku neprekidno. Imao sam priliku, pre dve nedelje, u istoj ovoj formi traženja obaveštenja i objašnjenja da postavi pitanje o zaključcima iz oblasti carinskog dogovora sa Prištinom, gde se ispostavilo da će prihodi od robe koja ide na sever Kosova ići u Prištinu, a ne na neki nezavisni račun, kao što je naša javnost obaveštena. Samo ilustracije radi, ali ću se više u ovom pitanju skoncentrisati na politički dijalog.

Poslednjih nekoliko dana imali smo vrlo različite izjave o tome kako on teče i kakve su mu sada faze i rezultati. Sam predsednik Vlade je neposredno posle obavljenog dijaloga, četvrtog uveče i u toku dana petog marta, rekao da je dijalog o toj stvari zastao i da nema nikakvog napretka. Dva dana kasnije rekao je da napretka ima i da je albanska strana, Priština, prihvatila neke elemente predloga iz naše platforme pominjući da je albanska strana prihvatila Skupštinu, izvršna tela, institucijalnu mrežu srpske autonomije na Kosovo, ali je sada stvar da se razgovara o nadležnostima. Ova izjava je u suprotnosti sa onom koju je dao pre dva dana, a to je da napretka nema.

Ovo je samo jedna ilustracija tog zbunjivanja javnosti, te kontradiktornosti u javnom nastupu naših zvaničnika i to zaista treba prekinuti. U vezi sa time, postaviću pitanje.

Sa druge strane, imali smo istup predsednika države, pre nekoliko dana, kada je bio u Egiptu, gde je u intervjuu za egipatsku televiziju rekao da Srbija prihvata institucije Prištine, da Srbija prihvata predsednika Kosova, skupštinu i vladu Kosova, ali da za uzvrat traži da Kosovo prihvati institucije samouprave ili autonomije Srba na Kosovu i Metohiji.

Postavlja se pitanje, razume se, odakle sada predsedniku takva ideja da Srbija to može da prihvati, po kom to dokumentu zvaničnom čini, sem ukoliko to nije Ahtisarijev plan i ustav Kosova? Te institucije koje Srbija navodno treba da prihvati funkcionišu samo po ova dva dokumenta. Po Ustavu Srbije ne, ali ne i po jednom međunarodno važećem dokumentu, pogotovo ne po Rezoluciji 1244.

To su te izjave koje zaista mogu da zbune javnost i da naprave jednu vrstu zbrke oko toga, a siguran sam da u Srbiji ima jako puno ljudi koji prate ili pomno prate ono što se u Briselu događa i što se događa u vezi sa time.

Dakle, ono što bi bilo neophodno u ovom trenutku jeste da naši zvaničnici razjasne ovaj javno – mnjenski aspekt celog ovog problema tj. da o njemu ili ćute i ništa ne govore, uz neku tvrdnju da su razgovori tajni, diskretni i da nije vreme da se o njima govori ili da izveštavaju javnost istinito. Neka odaberu jedan od ova dva načina. Ovaj srednji, koji sada funkcioniše, je jako kontraproduktivan i izaziva velike nedoumice.

Zbog toga bih zamolio Vladu ili predsednika Vlade da nam odgovori na jedno jedino pitanje. Ono će biti toliko jednostavno da će moći da odgovore sa da ili ne. Prema tome, na sasvim jasan način, da se javno mnenje ne bi zbunjivalo. To pitanje je sledeće. Po njihovom mišljenju, po njihovom planu, po platformi Srbije, po onome kako oni pregovaraju i za šta se zalažu u ovom dijalogu, pitanje ostaje otvoreno i na njega se traži odgovor. Da li će Srbi na Kosovu i Metohiji, ako se sve to ostvari, dakle u optimističkoj varijanti sa stanovništva Vlade, biti državljani Kosova ili državljani Srbije? Na ovo pitanje se može odgovoriti ili pozitivno ili negativno i zaista insistiramo da se na to jednostavno pitanje odgovori na jednostavan način, da mi kao poslanici dobijemo obaveštenje o tome, a i da se javnost informiše o čemu je zapravo reč.

To je ono što Srbe na Kosovu najviše zanima, u krajnjoj liniji. Njih ne zanima ni stepen autonomije, jer oni znaju da se to ne bi ni ostvarilo. Zna se, hipotetički, da Tači prihvati to, on ga neće sprovesti. Njih zanima samo da li će ostati da žive kao građani Srbije ili kao građani Kosova. Molim da se decidno, jasno i kratko odgovori na ovo pitanje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Dušan Milisavljević.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, zamolio bih republičku Vladu da radi svoj posao i resorne ministre da rade svoj posao, da odgovaraju poslanicima kada im postave poslaničko pitanje. Smatram da je to jako bitna obaveza svih vas u republičkoj Vladi. Želim da kažem da DS izražava protest, s obzirom da na sva postavljena pitanja naših poslanika, od početka ove Vlade, dobili smo svega 10% odgovora resornih ministara. Pitam – šta rade ti resorni ministri ukoliko ne vladaju svojom materijom ili možda čekaju Vučića da im da odgovor na postavljena poslanička pitanja?
Jedno moje poslaničko pitanje, koje sam postavio pre dve nedelje…
Predsedavajuća, zamolio bih vas, jeste da je puno poslanika u sali, ali ja sam sebe ne čujem.
Pitanje koje sam postavio u ime poslaničkog kluba DS je o sigurnosti mleka. Nismo dobili odgovor o tome kakvo mleko pijemo. Dobili smo različite šarene laže od republičke Vlade, različite komentare od pretnje ministra Kneževića da je mleko sigurno, da se širi panika iz DS do komentara ministarke zdravlja da građani na svoj rizik uzimaju mleko. Ovo je jedna najveća afera od početka parlamentarizma u Srbiji, jer svaka afera može da dođe i da prođe, ali ovu aferu kada je zdravlje građana u Srbiji ugroženo ne možete tako lako da zatvorite.
Prošle nedelje smo tražili odgovornost ministra Kneževića zbog sijaset loših poteza u prikrivanju da otrovna supstanca postoji u mleku, da postoji u visokim količinama. Sada tražimo da se jasno kaže ko je od članova republičke Vlade glasao da se podigne prag otrova u mleku na nivo od 0,5. Tražimo imena svih ministara koji su podigli ruku da građani Srbije piju zatrovano mleko, da piju mleko koje sadrži toksičnu materiju u nivou od 0,5. Tražimo ta imena kako bi zahtevali odgovornost cele republičke Vlade. Ova Vlada nema legitimitet da vodi građane Srbije, s obzirom da se drznula da podigne nivo toksične materije u mleku i da ugrozi zdravlje građana Srbije.
Razumem da ova republička Vlada, kada je glasala o mleku, nije imala premijera Aleksandra Vučića, izvinite, mislim potpredsednika Vlade, tada nije bio na glasanju, pa kada se vratio iz Ujedinjenih Arapskih Emirata poništio vam je tu odluku i najavio da će vratiti na nivo od 0,05.
U ime DS vas pitam da li vi u toj Vladi umete da razmislite ili morate da čekate Aleksandra Vučića? Da li sada kada je u Engleskoj trebate da sazivate republičku Vladu ili, ako je sazovete, da vam ne poništi ponovo te odluke koje ste pogrešno napravili?
Još jedanput, Srbija je, nažalost, postala skladište otrovanog mleka iz celog regiona. Srbija je, nažalost, u nameri da zaštiti srpskog seljaka, napravila rezervoar mleka koje je sa dozom od 0,5. Šta ćete raditi sa tim mlekom? Da li ćete ga i dalje držati u rafovima prodavnica Srbije, ili ćete ga uništiti? Tražim u ime poslaničkog kluba jasan odgovor na ovu temu, na ovo pitanje, da pitanje aflatoksina jedanput za svagda rešimo u interesu građana Srbije.
Više puta smo ponavljali da ovo nije politika, međutim, bežeći od pravog odgovora, krijući rezultate od građana Srbije, vi ste prevarili našu naciju, vi ste prevarili naše građane. U ime DS poručujem celoj republičkog Vladi da više nema legitimitet da vodi građane Srbije, s obzirom da se drznula da povisi prag otrovne supstance u mleku i da nas ubeđuje da je to normalno.
Na kraju ću saopštiti rezultate koji su zvanični ispred republičke Vlade, ali i na te rezultate stavljam znak pitanja, da je od 48 ispitanih uzoraka mleka 33 štetno, da su dva uzorka mleka preko i vaše doze koju ste dozvolili da deca Srbije piju - 0,5.
Na kraju, još jedanput pozivam da republička Vlada konačno smeni ministra Kneževića, da smeni sve neodgovorne ministre koji su podigli ruku za ovako visoku dozu otrovne supstance u mleku koje piju naša deca. Hvala.

Hvala.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži reč?
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, drage kolege i koleginice, na osnovu člana 205. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, postaviću Vladi pitanje. Prema Zakonu o zaštiti konkurencije, Komisija za zaštitu konkurencije, koju je formirala Narodne skupština Republike Srbije, treba jednom godišnje do kraja februara za prethodnu godinu da podnese izveštaj Skupštini o stanju iz svoje nadležnosti. S obzirom da se u medijima iznose ocene da na tržištu maloprodaje Srbije ima monopola, pitam kada će ovo pitanje biti na dnevnom redu parlamenta?
Kratko obrazloženje. U Srbiji je evidentan rast cena u maloprodaji, a nedavno smo iz Nacionalne organizacije potrošača čuli ocenu da je na delu i kartelsko dogovaranje velikih trgovinskih lanaca. Tvrdi se da povećanje broja trgovaca doprinosi povećanju asortimana roba, ali, kako vidim, ne i obaranju cena. Evidentno je da i banke drže korak sa rastom cena svojih usluga, uz izuzetno visoke kamate. Dobro uređeni privredni ambijent je osnovni uslov za privredni razvoj i dolazak investitora i zato smatram da ovim pitanjem treba da se bavi i Vlada.
Dodao bih sledeće. Pre neki dan sam dobio informaciju da će na Autokomandi početi najverovatnije za pola godine, ako ne do kraja godine, izgradnja još dva velika tržna centra. Postavlja se pitanje – ako se opet tamo otvore centri poput velikih trgovinskih lanaca koje imamo u centru Beograda, u novom i starom gradu, šta će biti sa tim malim i srednjim biznisom? Sve one stotine radnji koje postoje u krugu izgradnje tih centara na Autokomandi će iščeznuti, oni će zatvoriti svoje radnje. Smatram da Ministarstvo za trgovinu i Vlada treba da uzmu u vrlo ozbiljno razmatranje taj problem, jer cilj dovođenja inostranih investitora je otvaranje novih radnih mesta, zapošljavanje i povećavanje produktivnosti, kao i smanjenje cena proizvoda koji bi građanima bili dostupni.
Drugo poslaničko pitanje postavljam gospodinu ministru za finansije i privredu - da li je u najavljenom nacionalnom planu reindustrijalizacije Srbije predviđeno angažovanje domaćih investitora i koje se podsticajne mere predviđaju?
Obrazloženje – evidentno je da je Srbija dala vrlo primamljive uslove za strane investitore, međutim, smatram da i domaći investitori moraju imati i dobiti povoljne uslove za ulaganje, kao i strani investitori. Srbija se ne može razvijati samo na stranim investicijama, jer, pre svega, strani investitori imaju za cilj stvaranje što većeg profita i njegovo iznošenje iz naše zemlje. Imamo dobar deo primera domaćih investitora koji postoje i koji rade pod neravnopravnim uslovima, koji svoj profit reinvestiraju u dalje otvaranje svojih pogona i novih radnih mesta.
Šta bih hteo još da naglasim? Očigledan je i neporeciv rizik koji postoji, a zavisi od toga koja vrsta investitora dolazi. Imali smo jedan broj onih koji su bili tzv. leteći investitori. Uletali su u Srbiju na brzinu i pomoću određenih zakona, lobista, privatizovali mnoge fabrike, uništili i preprodali opremu kao staro gvožđe i napustili Srbiju. Ako bismo mogli da privučemo one koji dolaze da grade grinfild investicije i koji imaju dugoročne planove, to bi bilo za Srbiju veoma, veoma dobro.
Poštovana gospođo predsedavajuća, imam jedan predlog i zamolio bih kolege ako može malo tišine. Predlažem da sutrašnji dan za naše dame bude neradni dan, a to je praznik 8. mart. Voleo bih da se to usvoji. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Nebojša Stefanović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača, prof. dr Zorane Mihajlović, ministarke energetike, razvoja i zaštite životne sredine, pozvala da sednici prisustvuju i: Dejan Popović, državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Dejan Trifunović i Petar Stanojević, pomoćnici ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine i Aleksandra Babić, šef Odseka iz Zoran Ibrović, viši savetnik u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz predloženog dnevnog reda.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, predlogu za dopunu dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave.
Molim vas da još jedanputa utvrdimo kvorum, pošto nam je potrebna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Dobila sam službenu informaciju da je odbor u toku, pa bih molila članove odbora da dođu da daju kvorum, molim vas.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj, Projekat Železnička stanica Beograd Centar - faza 1), koji je podnela Narodnoj skupštini 25. januara 2013. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za je glasao 121 narodni poslanik, pa konstatujem da je Narodna skupština usvojila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, koji je podnela Narodnoj skupštini 5. februara 2013. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za je glasalo 120 narodnih poslanika, pa konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o odobrenju državnog izvoznog kredita Vladi Republike Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 5. februara 2013. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za je glasalo 126 narodnih poslanika, pa konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 27. februara 2013. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za je glasalo 124 narodna poslanika, pa konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Potpredsednica Narodne skupštine Vesna Kovač predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koji je podnela Narodnoj skupštini 27. februara 2013. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za je glasao 121 narodni poslanik, pa konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je podnela Narodnoj skupštini 28. februara 2013. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za je glasalo 123 narodna poslanika, pa konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o saradnji u oblasti odbrane, koji je podnela Narodnoj skupštini 28. februara 2013. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za je glasalo 123 narodna poslanika, pa konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na porez na dohodak, koji je podnela Narodnoj skupštini 28. februara 2013. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za je glasalo 125 narodnih poslanika, pa konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja, koji je podnela Narodnoj skupštini 28. februara 2013. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za je glasao 121 narodni poslanik, pa konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 4. marta 2013. godine, sa ispravkom od 5. marta 2013. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za je glasalo 126 narodnih poslanika, pa konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Srđan Miković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je podneo Narodnoj skupštini 23. januara 2013. godine.
Da li narodni poslanik Srđan Miković želi reč?
Izvolite gospodine Mikoviću.

Gospođo predsedavajuća, kolege i koleginice narodni poslanici, predložio sam da se dopuni predloženi dnevni red Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini i da se u dnevni red uvrsti razmatranje Predloga zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi.
Naime, u članu 190. Ustava Republike Srbije predviđena je mogućnost da opština preko svojih organa, u skladu sa zakonom, se stara o zadovoljavanju potrebe građana u oblasti prosvete, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite, dečje zaštite, sporta i fizičke kulture i da obavlja i druge poslove određene zakonom.
Između ostalog, na osnovu samog Ustava, postoji mogućnost da opština, između ostalog, i uređuje i obezbeđuje stipendiranje učenika i studenata. Međutim, u važećem Zakonu o lokalnoj samoupravi, to nije izričito navedeno. Upravo u tom smislu se predlaže dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi, da u članu 20, koji reguliše nadležnosti lokalne samouprave, posle tačke 16) se doda tačka 16a), koja glasi – uređuje i obezbeđuje stipendiranje učenika i studenata.
Svi mi dobro znamo da pojedine sredine u Srbiji su različito razvijene i da u pojedinim lokalnim samoupravama postoji posebna potreba da se stimuliše određena kategorija đaka i studenata, da se možda obezbedi dovoljan broj onih sa diplomom medicinskog fakulteta, da se podrže vrhunski studenti iz te lokalne sredine koji imaju npr. prosečnu ocenu na akreditovanim fakultetima iznad osam ili iznad devet.
Zašto ne bi omogućili svakoj lokalnoj samoupravi u Srbiji da na određen način veže te najbolje omladince i omladinke za lokalnu sredinu i omogućimo na određen način lokalna sredina da ih isprati i u zavisnosti od potrebe svake lokalne sredine, da sama lokalna sredina propiše uslove pod kojima bi mogli da se stipendiraju najbolji đaci i studenti?
Upravo u tom smislu Predlog zakona ide ka ostvarivanju onoga što je predviđeno u Ustavu Republike Srbije, a što možda omaškom nije izričito navedeno u Zakonu o lokalnoj samoupravi. Upravo kada pojedina lokalna samouprava izstipendira najbolje đake i studente, na primer sa prosečnom ocenom preko devet, postoji mogućnost da oni koji se bave revizijom finansijskog poslovanja lokalne samouprave da kaže – ne, ne u Zakonu o lokalnim samoupravama nemate pravo da isfinansirate onu decu najbolju. U tom smislu, predlažem da se dopuni dnevni red i da samo o ovoj izmeni odlučimo ovde na plenumu.