Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 07.03.2013.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja

07.03.2013

Sednicu je otvorio: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 10:15 do 00:00

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka
Ukoliko smatrate da je budžetski fond rešenje za Zakon o efikasnom korišćenju energije, unesite budžetski fond za namenski dinar, zagađivač plaća. Unesite ga po bilo kojoj proceduri. Vrlo dobro znam i kako izgleda Zakon o budžetskom sistemu, kao što tvrdim kada smo menjali član 12. Zakona o budžetskom sistemu da je to urađeno na štetu svih nas. Taj član treba menjati. Znam da je to nemoguće.
Razlog zašto znam je to što sam bila dva puta opozicija, dva puta koalicija. Ko je bio dva puta koalicija zna kako se dolazi do dogovora. Govorim vam ono što mislim da je opšta korist. Izmenite Zakon o budžetskom sistemu, ostavite budžetske fondove takvi kakvi jesu. To može i napravimo budžetski fond u zaštiti životne sredine.
Garancije da će budžetski fond ovde u ovom zakonu ovako smešten raditi izvan svake sumnje, i vi i ja znamo da ne postoje. Vi i ja znamo da bez rebalansa ne može. Vi i ja znamo da je neophodan fond da bi uopšte bilo kakve energetske efikasnosti bilo.
Samo za kraj, kada govorimo o potrebi da bude edukacije za energetsku efikasnost, da bude kampanja, da bude obrazovnih kampanja, da bude komunikacije, to sve košta, ministarka. To nije besplatno. Onog trenutka kada se zalažete za kampanju taj novac mora da bude u budžetu. Kao što je morao da bude novac u budžetu za bilo šta novo što smo uvodili, jer to samo zato i samo tako da članovi Vlade pričaju o tome ne biva, ali biva sa kampanjama. Zahvaljujem.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Ministarka Mihajlović.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

Samo jedna stvar. Zakon o zaštiti životne sredine je trenutno u izmenama, dakle, menjamo Zakon o zaštiti životne sredine, kao i Zakon o zaštiti prirode, ali vezano za Zakon o zaštiti životne sredine, apsolutno nemam ništa protiv da pokušamo da kroz to stavimo možda budžetski fond i slažem se da zagađivač plaća, već sam govorila o tome.
Kada govorite jednu stvar vezano za rebalans, ovaj budžetski fond za energetsku efikasnost će početi da funkcioniše 2014. godine, dakle, budžetom koji se bude pravio za 2014. godinu, naravno da će se predvideti novac i za to. Kada govorite o kampanji koja naravno treba da krene ove godine, ne možemo sada da čekamo 2014. godinu, pričamo ljudima o energetskoj efikasnosti, onda da vam kažem da na razdelu Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine postoji jedan deo koji se tiče specijalizovane usluge i mi ćemo svakako to kao što sad radimo ove brošure, svakako iskoristi da u jednom delu imamo priču o energetskoj efikasnosti.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Saša Maksimović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Saša Maksimović

Srpska napredna stranka
Hvala gospođo predsedavajuća, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, zašto je bitno da Narodna skupština Republike Srbije usvoji ovaj zakon?
U Republici Srbiji je potrošnja energije i to nije na odmet ponoviti, bar do dva tri puta veća nego u EU i da smo kao država veoma zavisni od uvoza energenata sa nekih 34%. Malo bih se vratio na diskusiju jedne koleginice koja je u nekoj prethodnoj raspravi govorila. Dao bih u stvari predlog gospođi ministar za onaj alternativni put gasa, tu bih se složio sa koleginicom, ali nisam siguran da li je Srbija kao država u mogućnosti da uveze dovoljan broj upaljača iz Kine, ali čini mi se da je to jedini način da se obezbedi neka alternativa - gas na mreži. Barem za sad. Kada bude neka druga, ja mislim da ćemo podržati kao stranka i to.
Samim tim oblast energetske efikasnosti bi bez postojanja zakonskog akta koji bi dao osnov za uređivanje prava i obaveza Republike Srbije, lokalnih samouprava, privrednih subjekata i drugih pravnih lica u oblasti energetske efikasnosti, odnosno materija vezane za energetsku efikasnost ne bi mogla biti adekvatno uređena.
Aktuelni Zakon o energetici koji je donet 2004. godine, strategija razvoja energetike Republike Srbije koji je usvojila Narodna skupština negde sredinom maja 2005. godine kao i drugi značajni strateški dokumenti Republike Srbije pridaju veliki značaj energetskoj efikasnosti u sektorima proizvodnje i potrošnje. Međutim, pojam efikasnog korišćenja energije nije definisan Zakonom o energetici kao ni drugim zakonom ili nekim podzakonskim aktom.
Zakon o energetskoj efikasnosti koji je pred nama kao sistemski zakon za glavni cilj ima da obezbedi, odgovorno, racionalno i održivo korišćenje energije, a time omogući sigurnije snabdevanje energijom, konkurentnost privrede i zaštitu životne sredine, smanjenje uvozne zavisnosti, izuzev u slučaju upaljača, povećanje standarda građana. Ono što je po meni veoma bitno jeste da se stvore uslovi za zapošljavanje visoko stručnih kadrova.
Ti i takvi ciljevi bi se mogli postići uspostavljanjem tržišta za usluge energetske efikasnosti, promenom navika i ponašanja u vezi korišćenja energije, realizacijom programa i projekata povećanja energetske efikasnosti, sprovođenje dugoročnih mera za povećanje energetske efikasnosti.
Pre toga, neophodno je ispuniti prvi uslov a to je donošenje ovog zakona u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Donošenjem zakona će se postaviti zakonski okviri za uspostavljanje sistemskog i organizovanog upravljanja energijom kojim se jasno i precizno definiše uloga energetskih menadžera i predviđa se uvođenje minimalnih zahteva u pogledu energetske efikasnosti za proizvode, objekte, nova i revitalizovana postrojenja u sektorima proizvodnje, kao prenos i distribucija energije.
Takođe, predviđa se uvođenje naplate prema izmerenoj potrošnji energije kao i obavezna kategorizacija proizvoda prema potrošnji energije, što do sada nije bio slučaj, barem nije zakonski regulisano bez obzira što su na pojedinim uređajima postojale oznake energetskog razreda, zatim ekodizajn. Energetska efikasnost bi trebala da bude uvedena ovim zakonom kao kriterijum u javnim nabavkama.
Jedna od ključnih novina biće i budžetski fond za energetsku efikasnost. Ništa manje nije važno to što će usvajanje ovog zakona stvoriti podsticaj za sprovođenje mera energetske efikasnosti, stimulisati otvaranje i razvoj tržišta energetskih usluga i podstaći sprovođenje energetskih pregleda u cilju identifikacije potencijala za unapređenje energetske efikasnosti.
Ono što je svakako pohvalno i neophodno je stvaranje mogućnosti osnivanjem budžetskog fonda kao najefikasnijeg načina za prikupljanje i plasiranje sredstava koja bi se koristila u svrhu finansiranja ili sufinansiranja projekata, programa i aktivnosti koje za cilj imaju efikasnije korišćenje energije koje bi se finansiralo iz budžeta Republike Srbije i donacija ili eventualno kredita.
Cilj osnivanja i rada tog fonda jeste poboljšanje energetske efikasnosti u privatnim, javnim, poslovnim i drugim objektima, modernizacija i zamena kotlova, toplotnih podstanica sa instalacijama grejanja, sistema za pripremu sanitarne tople vode i unutrašnjeg osvetljenja kao i poboljšanje energetske efikasnosti korišćenjem obnovljivih izvora energije u industrijskim preduzećima i komunalnim sistemima, kao i sufinansiranjem projekata i aktivnosti iz oblasti energetske efikasnosti.
Narodna skupština je u nekom proteklom periodu donela mnogo dobrih zakona, ali deo njih je nažalost ostao neprimenjen u praksi i da bi se ta ista loša praksa ne bi dogodila sa ovim veoma dobrim zakonom neophodno je preduzeti strateške, zakonodavne, organizacione, institucionalne, tehničko-tehnološke, podsticajne finansijske mere i posebno mere jačanja svesti u oblasti energetske efikasnosti. Dosadašnji postojeći pravni okvir nije bio dovoljno obavezujući kada je reč o povećanju energetske efikasnosti u sektorima potrošnje energije. Zato je neophodno da se donese ovaj zakon kojim se uređuje efikasno korišćenje energije kako bi se omogućila realizacija utvrđenih prioritetnih tehničkih mera.
Danas je kao sistemski zakon pred nama Zakon o energetskoj efikasnosti i pozivam vas da zajedno sa poslanicima SNS glasate za njega. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todorović.
...
Srpska napredna stranka

Ljubica Mrdaković Todorović

Srpska napredna stranka
Hvala predsedavajuća.
Poštovana gospođo ministarko, članovi kabineta, kolege i koleginice narodni poslanici, predloženi zakon je izuzetno važan, jer će uvesti red u do sada zanemarivanu oblast, a to je definisano članom 2. ovog zakona.
Mnogo rada i truda će biti uloženo da se izvrše sve zakonom predviđene aktivnosti, ali će pozitivni rezultati aktivnosti Srbiju konačno izvesti iz grupe država koje se bahato ponašaju u sektoru proizvodnje, distribucije i korišćenja energije. Biće problema i u primeni tarifnog sistema u delu konzumenata toplotne energije, ali će gradovi koji nisu u pomenutom sistemu, koristeći iskustva gradova u kojima se tarifni sistem već primenjuje, lakše prevazići probleme.
Osvrnula bih se na energetsku efikasnost, domaću nauku, tehnološke inovacije u Srbiji i govorila bih o uključivanju velikih javnih preduzeća u obrazovanje tehničkih kadrova, budući da će ovaj zakon imati i svoja podzakonska akta, tj. pravilnike pa bi ovo bio jedan od predloga koji ćete vi razmotriti.
Veliki problem obrazovnog sistema u Srbiji je nedostatak praktičnog obrazovanja. U energetskom sektoru taj problem je sve izraženiji, jer je sve manje učešća velikih sistema u obrazovanju kadrova. Kako bi problem bio prevaziđen, možda bi trebalo uvesti princip aktivnog učešća javnih preduzeća i javnih službi Republike Srbije u proces obrazovanja.
Ovo smatram da može da se uradi na više načina. U sistemima kao što su EPS, gradske toplane i slično, trebalo bi da postoje organizovane službe za saradnju sa fakultetima. Službe bi morale imati određeni kadar, pa samim tim neće biti povećan broj zaposlenih u javnim preduzećima, a na početku svake školske godine, nadležne službe iz javnih preduzeća bi sastavile plan i program rada sa resornim fakultetima, u ovom slučaju tehničkim fakultetima energetskog smera.
Na završnim godinama studija energetske struke, na stručnim predmetima, deo predavanja i vežbi recimo da održavaju ljudi iz prakse, odnosno iz neposrednog procesa rada. Svaki student energetske struke bi trebalo da odradi taj stručni rad, koji će biti ocenjen kako od nadležnog profesora, tako i od stručne službe javnog preduzueća u okviru koga je rađen taj seminarski rad.
Uvođenje ovabezujuće stručne prakse na završnoj godini studija energetske struke, koji bi trajao jedan semestar i posle kojeg bi praktično studenti branili tamo stečeno znanje, što će ulaziti u odbranu završnog master rada. Krajnji rezultat ove aktivnosti trebalo bi da bude kadar koji je osposobljen i koji će po završenim studijama imati referencu. Na ovaj način smatram da se vrši pozitivna selekcija kadrova, od kojih će biti najbolji zadržani u javnim preduzećima, a ostatak kadorova sa dobijenim znanjima i referencama postizati veću tržišnu vrednost i imati bolju prohodnost do zaposlenja. Sličan princip se može uvesti i u svim onim sektorima u kojima su privredni sistemi sposobni da se uključe u sistem obrazovanja kadrova.
Prema strategijama koje su usvojile vodeće sile u svetu u preodu koji je pred nama, veliki novac biće odvojen za razvoj inovacionih tehnologija. Veliki deo tog novca biće namenjen investiranju u razvoj inovacija širom sveta. Da bi Srbija ušla u raspodelu ovog novca, te da bi ostvarila profit od inovacionih delatnosti, pre svega u realnom sektoru, a ne u sektoru usluga, mislim da je potrebno uvećati ulaganja u nauku i to pre svega ulaganja u institute koji imaju reference. Pojačana ulaganja usloviće konkretne rezltate, pojačanim indeksom citiranosti srpske nauke, stvaranjem novog naučnog kadra itd, otvoriti programe za ompvativne delatnosti namenjene najširim slojevima naroda.
Cilj ovakvih progama treba da bude iskorišćenje pronalazačkog potencijala koji se nalazi izvan naučnih institucija. Osnovni cilj ovakvih programa treba da bude uvećanje broja patenata u Srbiji. Takođe, cilj ovakvih programa treba da bude osposobljavanje građana Srbije za apliciranje ka evropskim i svetskim fondovima za razvoj inovacija.
Na kraju SNS, će u danu za glasanje podržati oba zakona. Hvala na pažnji.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodna  poslanica Milica Vojić Marković.

Milica Vojić-Marković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Hvala, gospođo predsedavajuća
Gospođo ministar, ja ću nešto malo o zakonu. Pred nama se, naravno, nalazi jedan vrlo značajan zakon i ovde se licitiralo o brzini kojom se on našao pred parlamentom. Kada je reč o brzini, da ja dam svoj mali doprinos. Da smo, recimo, počeli na vreme ovo redovno zasedanje, možda bi 5. marta na dan, kad svet obeležava energetsku efikasnost, ovaj zakon došao pred poslanike. Nažalost, on je malo kasnio.
Rekli ste već da ovaj zakon ima za cilj da se obezbedi energetska efikasnost i naveli još mnogo ciljeva koji jesu jako važni za razvoj Srbije, ali niste rekli da je to i naša obaveza, da smo se obavezali potpisivanjem SSP-a da ćemo ući u proceduru. Mislim da treba da se kaže to, jer to treba da znaju i poslanici i građani Srbije.
Međunarodna agencija za energetiku je procenila da će za 20 godina potrošnja energetike morati da bude povećana za 40% i to je bio signal svim vladama da praktično počnu da razmišljaju o tome kako da se smanji potrošnja energije i kako da zapravo energetsku efikasnost malo poboljšamo svi zajedno. Kad kažem energetsku efikasnost, prosto, nekako se uvek nameće da se tu radi o nekom kompromisu da napravimo jednu potrošnju energije, a da ne menjamo svoje životne navike. Zapravo, radi se o mnogo pametnijem pristupu, da jednim pametnim pristupom zadržimo i nivo robe i nivo usluge i nivo nekog standarda u životu, nekih standarda koje smo prihvatili, a da trošimo mnogo manje vrsta energije i mnogo manje energije pri tom potrošimo, da recimo koristimo samo jednu vrstu energije. Ovde govorimo stalno o toplotnoj ili električnoj energiji.
Da li to može da se postigne? Naravno da može da se postigne. Imamo primere mnogih drugih zemalja, a imamo primere i svoje, da smo počeli neke procese da menjamo i da smo dostigli nešto u tim procesima. Naravno, ovde ne govorim o energetici, jer ovde smo mnogo malo dodirivali.
Srbija je potpisnik Ugovora o energetskoj zajednici zemalja jugoistočne Evrope i time se obavezala da će raditi i na energetskoj efikasnosti, ali se obavezala i da koristi neke druge alternativne izvore energije. Došli smo do nekog procenta od 27% obnovljivih izvora energije. Mnogi stručnjaci kažu da smo se mi tu zaigrali, da budem precizna, da smo sebi zadali mnogo veliki zadatak i mnogo visok zadatak, koji ćemo teško moći da dostignemo.
Mi smo oba ova važna razloga, i obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, uneli u Strategiju za razvoj energetike 2015. godine i one su tu prioriteti. To su svi oni uslovi koji su morali da se slože pa da uđemo u proceduru koja se zove donošenje zakona, a da smo zaista naterani kao zemlja da uđemo u to da donosimo zakon jesu sledeći podaci, koji su više puta govoreni ovde danas, ali su vrlo važni zato što treba da se iznesu javnosti.
Energetski intenzitet u Srbiji je dva do tri puta veći nego u zemljama u okruženju, a što se tiče zemalja EU, on je i pet, šest puta veći. Srbija je zemlja koja je vrlo zavisna od uvoznih energenata, preko trećine, 34% energenata mi moramo da uvezemo, a to je vrlo značajno kada govorimo o našoj stabilnosti energetskoj i o bezbednosti jedne zemlje. To su vrlo važni faktori za bezbednost zemlje uopšte.
Onda, energetski sektor je jedan od najvećih zagađivača životne sredine. To sam više puta pominjala. Malo se uradilo u tom delu, jako malo, skoro zanemarljivo. Ostao je najveći zagađivač, plus transport, koji je takođe vrlo veliki zagađivač.
Ono što je takođe vrlo problematično sa stanovišta životne sredine, energetski sektor ima preveliku emisiju gasova sa efektom staklene bašte, preko 76%. To su sve stvari koje treba da znamo i da kažemo – evo, to su razlozi zbog kojih moramo da uđemo u jedan ovako skup projekat, moramo da kažemo, i to smo više puta mi iz DSS istakli ovde, jako košta, ali donosi svaki dinar koji se uloži u nekom roku od nekoliko godina.
Srbija se takođe opredelila za održivi razvoj. To podsećam mnoge ministre. Nadam se da vas kao ministra zaštite životne sredine ne moram da podsećam, ali ću da vas podsetim na sledeću stvar. Nekako se svi deklarativno
opredeljujemo da imamo održivi razvoj, ali treći stub tog održivog razvoja je zaštita životne sredine. Zamislite kakav je to moćan stub u našem slučaju, kad smo mu dodelili 0,2% budžeta. Taj stub skoro da će da se slomi.
Za održivi razvoj je potrebno unaprediti energetsku efikasnost i to ne samo proizvodnje, nego i svih vidova potrošnje. Kad to govorim, govorim i o transportu. Rekli smo koliki je zagađivač. Rekli smo do koje slave smo doveli transport u Srbiji, zatim proizvodnju. Tu izgleda nekako najmanje imamo problema. Proizvodnja vam ne funkcioniše, pa imamo najmanje problema zagađenja.
Ono što sam u zakonu pročitala kao zgradartvo, ja ne spadam u jezičke čistunce, ali, prosto, zgradarstvo mi je nekako potpuno, ne znam šta bih rekla, šta bi neki prosečan Srbin rekao šta je to zgradarstvo? Ali, eto, zgradarstvo je u zakonu pa ću ga kao tako i navesti.
Kada pominjem taj problem sa objektima, građevinskim objektima u Srbiji, moram da kažem da preko tri miliona takvih objekata u Srbiji, a koji su napravljeni u nekim ranijim periodima, zapravo ima problem sa enormnim trošenjem, rasipničkim trošenjem energije i tu govorim pre svega o energiji koja se koristi za grejanje. Preko 40% takve energije se svakodnevno baci u vetar, što jako mnogo košta i građane i državu, ali, eto, taj rasipnički mentalitet smo valjda stekli učeći u školi da smo bogata država. Neke druge države u startu uče, a mnogo su bogatije od nas, da su siromašne države, pa one valjda vode računa. Kada vas u školi nauče da ste bogati, onda ne morate da se opterećujete da li ćete koristiti toplotnu energiju na način da ćete otvoriti prozor kada vam je vrućina ili ćete smanjiti dotok grejanja.
Moram da kažem da je dobra stvar, koju niko ne pominje, da je 30.9.2012. godine na snagu stupila obaveza izdavanja tzv. energetskih pasoša za objekte koji treba da se puste u upotrebu. To je jako značajna stvar, zato što je to jedan od prvih koraka u ovom delu. Na kraju, centralno evropski forum nas i usmerava u tom pravcu, da treba prvo ići u energetsku efikasnost, kada je u pitanju grejanje i kažu nam da je možda dobro da se pronađe način da država pomogne stanovništvu a i sama da pronađe sredstva koja će investirati u izolaciju objekata, u fasade, u stolariju itd.
Šta bih još rekla? Došli smo do čarobnog fonda koji takođe ne mogu da propustim, kao ni gospođa Čomić, prvo zato što je to model koji očigledno daje rezultate, dobro je da imate budžetski fond, to je sjajno, ali imate problem što nemate stabilne izvore finansiranje. Za mene ne može biti stabilan izvor finansiranja kredit i ne može da bude donacija. To nije način da govorimo o tome ozbiljno.
Demokratska stranka Srbije vam je ponudila, kada smo govorili o izmenama Zakona o vazduhu, da formirate budžetski fond, kada ste već ukinuli fond za zaštitu prirode, jer znamo da je to model koji funkcioniše i mora da funkcioniše. To ste odbili. Vidim da u novinama imate neku kancelariju ili odeljenje kako ste ih nazvali, da ćete ići u tom pravcu. Verujte, ovo je model, primenite ga na zaštitu životne sredine, jer uskoro nećemo moći da govorimo o zaštiti životne sredine ako sredstva koja treba da budu uložena u nju odu u drugom pravcu.
Videla sam i to mi je jako smetalo koliko ste prostora dali da je ministar nadležan za ovo, ministar za ovo, za ono. Ne može da funkcioniše sistem ako je ministar nadležan za sve, ali Ministarstvo energetike treba da uradi mnogo važne stvari – da uspostavi sistem energetskom menadžmenta i savetnika, ogroman posao, da uspostavi sistem inspekcijskog nadzora, ogroman posao, da uskladi tarifne sisteme za merenje toplotne energije, koji će biti zasnovani na egzaktnom merenju, neverovatna stvar u Srbiji, ali se nadam da će biti tako. Tako ogroman posao, koji ste zadali vašem ministarstvu, a pri tom imate problem samo da EPS naterate da naplati svoje dugove, i da dovede do toga da oni ljudi koji plaćaju svoje dugove na vreme, za ono što potroši i plati račune, o njima govorim, sada su dovedeni u situaciju da su oni uradili obratno – oni koji nisu plaćali su sada oslobođeni kamata, imaju mogućnost da plaćaju na rate i slično. To je jako loša poruka građanima. To govorim zato što su me molili da to kažem. To je vrlo važno da se kaže.
Treba da donesete i 29 podzakonskih akata. Ogroman broj. Već smo više puta komentarisali da ćete to uraditi. Volela bih jako da mogu da vas pohvalim da ste doneli 29 podzakonskih akata, ali o tome kada uradite, onda ćemo napraviti.
Jako mnogo troškova zahteva od građana ovaj sistem. On treba da plaća izolaciju na svojoj kući, treba da plaća kontrolu kotlova, kontrolu klima uređaja. To su za ovako nizak standard građana veliki izdatak. Nemojmo da ovaj ogroman posao, veliki i značajan posao za državu, padne zato što ljudi nisu mogli da iznesu i što će se snalaziti na razne načine da izbegnu ove troškove.
Ako mi je ostao još koji sekund, a moram da to postavim, nema nikakve veze sa ovim zakonom, ali ste vi ovde i moram da postavim pitanje. Kako vam je uopšte palo napamet da onako vrednu zbirku zmija, koja se pojavila kao mogućnost da dobije neki zoološki vrt u Srbiji, poklonite Hrvatskoj? To je pitanje koje vrlo interesuje i građane. Znači, nema nikakve veze sa ovim zakonom i neću da koristim priliku da govorim da jeste, da tražim vezu, mada su hladnokrvne, pa bi mogli da pričamo o efikasnosti. Prosto, to je priča koja traži da se objasni građanima Srbije, jer tako retku zbirku i tako vrednu zbirku, koja košta enormno mnogo, nema ni jedan zoološki vrt u Srbiji. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima ministarka Mihajlović. Izvolite.