Hvala gospodine predsedavajući, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, SPO i DHSS su sa velikom pažnjom pratili sve ono što je prethodilo donošenju Predloga zakona o energetskoj efikasnosti.
Naravno, u tom delu je održano niz javnih tribina, skupova, okruglih stolova, uz učešće stručne javnosti, uz zainteresovanost svih onih koji eksploatišu, i distribuiraju i koriste energiju, ali i uz zainteresovanost naših prijatelja i iz Evropske komisije. Ja sam u ime moje poslaničke grupe želeo da kažem nešto, što čini mi se, nije u dovoljnoj meri apsolvirano u prethodnim raspravama, a to je pored onoga što će sam zakon regulisati, i što je dobro, jer prvi put mi zakonski regulišemo ovu jako bitnu oblast. To je oblast kojom se svetski lideri često bave na svojim samitima, to je oblast koja je jako zaživela u EU, to je oblast koja nije apstraktnog značaja. Ona je od velikog značaja za uređenje same države, ali i od velikog značaja za život i ekonomiju svakog našeg građana.
Mi se često srećemo u javnosti sa tim pojmom održivi razvoj, i ako bi sa građanima razgovarali, oni u potpunosti ne bi znali da definišu šta to znači, održivi razvoj, što se tiče korišćenja energije. Definicije jesu raznorazne, ali obično se pod tim podrazumeva dobra termička, odnosno izolaciona zaštita u smislu uštede energije, pre svega toplote, efikasno korišćenje energije, korišćenje obnovljivih izvora energije i zaštita životne sredine.
Gde je Srbija danas u svim ovim parametrima, na jako niskom nivou, bez bilo koje vrste ideoloških odnosa prema svemu ovome, budući da pripadam političkoj stranci koja se sa danom svoga osnivanja zalagala za korenite promene društvenog sistema i za reforme u svim oblastima našeg života, nekako bilo koje društvene teme da se dotaknemo, mi vidimo da imamo prilično neuređene sisteme, tu su neophodne reforme, sistemi koji dosta kasne u svom strukturnom preuređenju u odnosu na razvijene sisteme kojima mi težimo, tako je isto i što se tiče energetske efikasnosti.
Procena naših stručnjaka i procena evropskih stručnjaka da je Srbija na nedopustivo niskom nivou u pogledu energetske efikasnosti kod eksploatacije energetskih izvora, kod distribucije i kod krajnjih korisnika, zato što na svim tim poljima mi imamo velike gubitke.
Činjenica je da to nije stvar i odgovornost pojedinca, ni jednog ministarstva, to je stvar sistema i onoga što su mnoge kolege pomenule, pre svega razvijanje svesti i potrebne edukacije stanovništva. To polako oživljava, ali ne u dovoljnoj meri. Zadnjih godina veliki stambeni objekti imaju, ako pričamo o uštedi toplotne energije, imaju standarde i projektnu dokumentaciju koja podrazumeva adekvatnu izolaciju, ali čak i u seoskim domaćinstvima, u novogradnjama, srećemo sve više pojavu da ljudi sve više obraćaju pažnju na energetsku efikasnot, na uštede energije, jer sa dobrom izolacijom jednog porodičnog domaćinstva da ušteda u pogledu toplotne energije može biti do 30%.
Ta se svest polako razvija, ali po nama ne u dovoljnoj meri i zbog toga smo mi želeli da predložimo da se krene u neku vrstu pozitivne kampanje, ne samo od strane ministarstava, nego svih onih koji, što se tiče zemalja koje su dostigle najviši nivo u energetskoj efikasnosti, učestvuju u promociji same energetske efikasnosti.
To su, pored donosioca odluka i kreatori politike, akademske zajednice, velike privatne korporacije, do malih ili malo većih, manje ili više uticajnih nevladinih organizacija, i nevladinog sektora.
Naravno da je problem o kome mi pričamo, pre svega strukturne prirode. Često se i u našoj javnosti, i nismo toga u potpunosti svesni, stvara jedna konfuzija oko toga koje mi sisteme treba da promovišemo, kojim sistemima treba da težimo. Evo sada je po istraživanju javnog mnjenja raspoloženje građana što se tiče pristupanja EU na jednoj dosta niskoj lestvici, nešto negde oko 42-43%, ali mnogi građani imaju predubeđenja da su neki drugi sistemi mnogo bolje organizovani itd.
Naravno, smatram da naša zemlja kao ozbiljna i odgovorna država treba svim poljima svog delovanja da sarađuje sa svim bitnim i uticajnim zemljama sveta, i sa Ruskom Federacijom, i sa Kinom itd. Ali ako pomenemo, Kinu i njen sistem, evo ovih dana je aktuelna i rasprava o katastrofalnom stanju životne sredine, a to ima veze za korišćenjem energije, sve je to u uzročno- posledičnoj vezi. Ali imamo i podatke sa druge strane, da je izuzetno nizak standard građana, ali da je Kina po stopi milijardera u svetskim razmerama na mestu broj dva.
To govori o jednom sistemu koji se može promovisati kao sistem pravde i jednakosti socijalizma itd a on je sve, samo ne okrenut građaninu, pojedincu, neokrenut pravdi i neokrenut jednakosti. I o tome može dosta toga da se priča.
Neko je ovde i pomenuo, jedan dobar primer izgradnje prve hidroelektrane u Srbiji, za proizvodnju električne energije, to je promoter i čovek koji se najviše za to zalagao, je Teslin prijatelj i poštovalac, ugledni Đorđe Stanojević, rektor Beogradskog univerziteta i čuveni fizičar, koji je 1900. godine, na neki način simbolično otvorio prvu hidroelektranu u Srbiji u Užicu na reci Đetinji.
To je bila druga hidroelektrana u svetu, a naravno samim tim i prva na Balkanu. Ona je imala i jednu, radila je do sedamdesetih godina prošlog veka, i onda je kod izgradnje pruge Beograd-Bar, jedno vreme bio i zatrpan taj jaz, hidroelektrana nije radila skoro 30 godina, ali je 2000. godine, srećom obnovljena, puštena u rad i ponovo osvetljava grad Užice.
Istovremeno gospodin Đorđe Stanojević, je izradio jednu studiju veoma bitnu, studiju o hidroenergetskom potencijalu Srbije, koji je zaista veliki. I uopšte, energetski potencijal Srbije zaista ogroman, ali ćemo se svi složiti s tim nedovoljno iskorišćen. Evo, mi ćemo, ako se ne varam, sredinom ove godine, pustiti u rad, ili tako bi trebalo po planu da bude, šest mini hidrocentrala, uglavnom su sredstva dobijana iz Evropske zajednice, Banke za obnovu i razvoj, odnosno krediti.
To je nešto što je dobro jer evropski lideri imaju taj ambiciozan plan tri puta 20%, što znači da planiraju da do 2012. godine smanje emisiju štetnih gasova za 20%, da se ostvari 20% energije iz obnovljivih izvora i smanjenje primarne energije odnosno promovisanje energetske efikasnosti za novih 20%.
Druga hidroelektrana je otvorena 1903. godine u Leskovcu na reci Vučjanki i to je dokaz da je i Srbija u tom periodu bila kraljevina. Mi znamo i svesni smo apsolutno te kampanje koja i dalje traje protiv svega što ima veze sa kraljevinom, ali je Srbija definitivno i tada bila u velikoj meri zemlja koja je pratila ono što se dešava u svetu, ne samo u ovim segmentima svog života, nego ako pričamo i poredimo, svaki segment društvenog života krajnje objektivno, videćemo da smo mi u mnogim elementima našeg života u potpunosti bili neko ko primenjuje standarde ili teži da primeni standarde tada najrazvijenijih zemalja sveta.
Ako pričamo o tim gubicima energije, oni su zaista veliki, od gubitaka kod proizvodnje energije, od gubitaka u distribuciji, do gubitaka kod samih korisnika, jer mi smo društvo koje nije na taj način ni uredilo jedan deo koji se tiče pravičnosti. Ako pričamo o korišćenju toplotne energije za grejanje porodičnih domaćinstava ili stanova, mi i dalje plaćamo energiju prema kvadraturi a ne prema stvarno utrošenoj energiji.
Imamo niz zaista benignih situacija da recimo da je prostorija pregrejana, stan ili kuća i onda vlasnici se snalaze tako što drže po ceo dan otvorene prozore. Zimi šetaju po stanovima sa otvorenim prozorima sa kratkim rukavima itd. i troše ogromnu količinu energije u prazno. Sa druge strane, imamo stanove ili domaćinstva, koji zbog toga što nemaju energetsku dozvolu, nisu napravljeni po svim standardima, zato što ima dosta neracionalnog otvora, dosta gubitka u energiji, nemaju adekvatnu toplotu. Ali, to je stanje takvo kakvo je.
Ako pričamo i o toj emisiji štetnih gasova, o kiselim kišama i posledičnim staklenim baštama, videćemo da smo i tu na evropskom dnu. Ako pričamo o pratećim bolestima razno-raznih sistema, pre svega disajnih sistema, videćemo da smo i tu u toj negativnoj lestvici pri samom vrhu.
Evo, grad Kragujevac, čiji sam ja poslanik, ima negde preko 5.000 dece sa bolešću respiratornog sistema. To je nasleđe zbog toga što je Kragujevac veliki industrijski i veliki metalski centar, zato što je ogromna emisija štetnih gasova, da ne pričamo samo o tome koliko je tek ugrožena životna sredina kod velikih hidroelektrana zato što je poznato da tzv. "fosilna goriva" za proizvodnju energije, emituju najviše tih negativnih i po zdravlje stanovništva izuzetno opasnih čestica i u vazduh i u zemljište i u vodu. Posledice toga su jako ugroženo zdravlje stanovništva.
Ono što SPS i Demohrišćanska stranka Srbije prvo znaju je da je stanje u ovoj oblasti jako loše. Drugo, da je ovo ipak revolucionaran zakon, prvi put se donosi. Nisu ga donele ni vlasti 90-ih, ni vlasti pre toga, ni tzv. "tranzicione" vlasti posle 5. oktobra. Ali, ono što nama sleduje, to je zaista jedan dug proces primene i konačnih efekata od primene ovog zakona, a on će zavisiti i od svakog građanina pojedinca, od investitora, od agencije za energetsku efikasnost, od podzakonskih akata, od svih onih koji su zaduženi da vrše nadzor nad efikasnim korišćenjem energije i onih koji su zaduženi za izdavanje dozvola tzv. "energetskih dozvola". Ovo jeste jedan veliki korak, ali prvi korak u rešenju jednog jako složenog problema.
Reći ću vam nešto što su moja lična iskustva. Negde tamo 80-ih godina, posle jednog boravka u Beču, samo na možda 50 i nešto kilometara niz Dunav, svratili smo u Bratislavu. Beč i Bratislava se u pogledu tog evropskog izgleda gradova nisu mnogo razlikovali, ali je razlika bila sledeća – Beč je bio na svakom mestu čist, vazduh je očigledno bio drugačiji, fasade su bile drugačije, ulice su bile drugačije, a Bratislava je bila sva čađava, zamazana, prepuna otpadnih industrijskih materija i videlo se da su bili nekada bitan evropski grad, ali da im je sistem uradio to što je uradio. Srećom, posle dobre promene sistema i posle reformi koje je Slovačka izvršila, pre neku godinu kada sam prolazio istom relacijom, video sam da Bratislava sija u istom sjaju kao i Beč.
Jedan drugi primer iz jedne češke državne bolnice, pokazuje kako je razvijana svest na svim nivoima efikasnog korišćenja energije. Naime, u nekoliko bolesničkih soba su bili raspodeljeni pacijenti, bio je zimski period, grejale su se te sobe. Broj pacijenata se smanjio, jednostavno su ljudi koji rade na tim poslovima u bolnici privili ventile na radijatorima u tim prostorijama u kojima ima manje pacijenata. Sve su pacijente smestili u dve sobe, a ostale nisu imale grajanje.
Mi takvih jednostavnih primera u našoj praksi nemamo. Da ne pričamo o komunalnom otpadu koji je veliki energetski potencijal, koji je kod nas u potpunosti neiskorišćen. Znamo da je prerada komunalnog otpada i korišćenje komunalnog otpada u proizvodnji energije veliki biznis i veliki potencijal u svetu, ali eto i u tom delu mi kasnimo mnogo za svetom.
Ono što se može videti u zemljama EU i kada prolazite automobilom ili letite avionom, to je veliki broj novih modernih vetrenjača. Besplatan izvor energije, vetar duva, vetrenjače vetar pretvaraju u energiju, obnovljiv izvor energije. Naravno, potrebna je investicija da se napravi vetrenjača, to je ozbiljna investicija, ali pričamo o samom izvoru energije koji je obnovljiv.
To je nešto verovatno što će biti uz veće korišćenje solarne energije, svih ostalih obnovljivih izvora energije, dobro iskorišćavanje velikog hidroenergetskog potencijala Srbije. Srpski pokret obnove, pre svega našu šansu u EU, odnosno velike potencijale koje mi možemo tamo ispuniti, vidimo i u energiji i u vodi i u proizvodnji zdrave hrane. Ali, da bismo sve to uradili, potrebno je ne samo da poboljšamo energetsku efikasnost, već i da poboljšamo stanje životne sredine koje je jako ugroženo i o tome možemo pričati dosta dugo.
Kada je u ovoj Narodnoj skupštini zadnji put menjan Zakon o energetici pre dve godine, ja sam u ime naše poslaničke grupe upravo pričao o ovoj temi. Pričao sam da mi sa nestrpljenjem čekamo od Vlade predlog zakona o energetskoj efikasnosti i kažem, iako je bila tema Zakon o energetici, ovo je ipak sastavni deo jedne te iste materije, jedne te iste oblasti, tako da ovo što sada pričam nije nova priča SPO i DHSS, to je nastavak svega onoga o čemu smo mi ranije pričali.
U samom tekstu zakona se nema šta prigovoriti, nema se šta prigovoriti ni namerama, ali ono što će nas interesovati, to je kako će sve ovo zaživeti u praksi. Zbog toga smo mi, zbog toga što smo zaista dobro analizirali ovo stanje i pratili stanje u ovim oblastima, smatramo da pored velikog novca koji treba uložiti u sve ovo, pored novca koji treba da uloži svaki građanin, ipak je ta edukativno promotivna uloga jako bitna. Često i svetski lideri na svojim susretima i samitima, jedna od prvih tema koju pokreću je tema globalnog otopljavanja, tema zaštite životne sredine, tema energetske efikasnosti uz parolu da mi nismo planetu zemlju nasledili od naših očeva, već pozajmili od naše dece.
Srpski pokret obnove i Demohrišćanska stranka Srbije će kao ozbiljan poslanički klub i u raspravi pojedinostima ozbiljno uzeti učešće u ovoj raspravi. Nakon razmena argumenata sa jedne i sa druge strane donećemo odluku, ali najverovatnije da ćemo jedan ovakav zakon podržati. Istovremeno ćemo pratiti i niz podzakonskih akata koji će biti doneti iz ove oblasti. Naravno, sretaćemo se i sa gospođom ministrom i sa svima vama uvaženom gospodom iz ministarstva. Kažem, odgovornost nije samo na vama, mi smo i te kako toga svesni. Odgovornosti je i na lokalnim samoupravama i na preduzećima i na svakom građaninu pojedincu, ali dobro je da se konačno krenulo i u ovom jako bitnom segmentu našeg društvenog života, u promene o kojima je Srpski pokret obnove sa Demohrišćanskom strankom Srbije pričao devedesetih godina. Hvala.