Hvala.
Reč ima narodna poslanica Donka Banović. Izvolite.

Gospođo potpredsednice, kolege narodni poslanici, poštovani ministre, malo sam zabrinuta zbog čega vi mimo uobičajene prakse ne učestvujete danas u ovoj diskusiji. Kada smo razmišljali o tome koliko ćemo danas na praznik žena raditi, pretpostavili smo da će možda to trajati i do ponoći, zato što smo svesni da zakon nije dobar, kao i da ćete vi aktivno učestvovati u diskusiji i nas ubeđivati kako je dobar, jer ste vi predlagač. Mogu da pretpostavim ili da niste raspoloženi, ili da vam nedostaje argumenata, ili da prosto znate da su svi poslanici koji su diskutovali, gde su nam diskusije veoma slične zato što praktično napadamo ista zakonska rešenja, a vi nemate odgovor na to.  
Takođe ću početi svoju diskusiju od obrazloženja. Ako ste primetili, danas su poslanici više govorili o ovim obrazloženjima nego li o samom zakonu, ali o tome ćemo govoriti više kada bude rasprava u pojedinostima. Uglavnom je prvi deo obrazloženja, a naslov je – ustavni osnov. Dakle, u ovom delu predlagač zakona navodi i kaže narodnim poslanicima da postoji ustavno pravni osnov za donošenje ovog zakona i da Ustav u članu 97. obezbeđuje, ali i garantuje određene odnose u korišćenju prostora, kao i svojinske i obligacione odnose.
Takođe, u obrazloženju stoji da ste vi analizirali zakone iz ove oblasti, a naročito zakon na koji se direktno oslanja ovaj leks specijalis, a to je Zakon o planiranju i izgradnji iz 2009. godine. Kažete da ste vi onda zaključili da je to, uključujući još neke zakone, dobar temelj da vi na njega gradite i ovaj leks specijalis. Međutim, upravo to što navodite je sporno. Danas se sigurno jedno sto puta ovde reklo, kao da vi to ne znate, da je nedavno Ustavni sud upravo osporio ustavnost čini mi se 16 članova, odnosno svih onih članova u tom zakonu iz 2009. godine, koji regulišu legalizaciju.
Dakle, Ustavni sud je vašem ministarstvu i Vladi rekao da je taj deo zakona neustavan i ostavio vam je rok od šest meseci da otklonite te nedostatke. Vi to niste odlučili da uradite. Gospodin Obradović je kao ovlašćeni predlagač takođe o tome podrobno govorio, o tome da treba da povučete ovaj predlog zakona i da izmenite taj osnovni zakon koji praktično služi kao temelj. Ako to ne uradite, onda se slobodno može reći da i vi ovim zakonom gradite u stvari jednu kulu od karata, da ona nema temelj. Ako se izgradnja zakona i pravnog sistema u državi posmatra kao građenje, a jeste građenje, i to mukotrpno, onda se može reći da vi sa ovim zakonom takođe predstavljate nekoga ko gradi nelegalno. Takođe, ne vidimo ni razlog za žurbu.
Drugo pitanje je kakvu mi poruku šaljemo građanima Srbije? Ako će ova, neko je naziva katastarska legalizacija, a u stvari govori o tome da će ovo biti praktično upisivanje, ali upisivanja gde će se upisati i vlasništvo na objektu, ali i na zemljištu, i da će to sve koštati samo 10 dinara, kakva je tu poruka? Poruka je da svako može da radi šta hoće. Oni koji su poštovali zakon i koji su zaista platili sve nadoknade i troškove, oni nekako osećaju da ih mi javno ismevamo.
Kolega je rekao da je dobio puno mejlova podrške ovom zakonu. Shvatam, to mogu da budu i prijatelji i ljudi koji su izgradili stambenu kuću za svoju porodicu itd, a nisu imali novca za te druge naknade koje nisu male. Bogami, ja sam dobila puno poruka sadržine, citiram – mi smo bili ludi što smo sve to plaćali, a sada neke 2013. godine drugi odluče da će to ovima koji to nisu radili sve biti oprošteno. Dakle, ljudi se zaista osećaju nekako loše.
Ono što se takođe može očekivati jeste da postojanje ovakvog jednog zakona i ove mogućnosti neće sprečiti dalju bespravnu gradnju. Bojim se da ćemo mi, ovakvim nekim zakonima, to opet ohrabriti i da ovaj zakon neće – e, sad ćemo podvući crtu i sve dalje što se bude radilo nelegalno ili bez dozvole će se rušiti.
Nisam stručnjak za ovu oblast, ali sam pročitala da od 1997. godine je ovo šesti pokušaj neke vrste legalizacije. Dakle, da li su to bili zakoni, da li neke odredbe Vlade itd, ali uglavnom je ovo šesti pokušaj. Gde smo danas? Opet smo na početku, gde ste i vi rekli da ima negde oko pola miliona objekata koji su i dan danas nelegalni. Znači, ovaj zakon ne da neće sprečiti, nego će ovaj zakon ohrabriti ljude da ovo rade. Što ne bi, kad im se očigledno i može?
Takođe bih htela da kažem par reči o tome što vi kažete u obrazloženju, a to ste rekli danas, da će se ovaj posao brzo uraditi i da je vaša pretpostavka da će se on uraditi za neke tri godine. Stručni ljudi iz te oblasti kažu da je to veoma kratak rok, da su skeptični, da ne postoji dovoljno kapaciteta u tim organima koji će raditi i biti uključeni u ovaj posao da se to uradi tako brzo i da i danas, ukoliko hoćete da uknjižite stan, da taj proces u velikom gradu, u manjim mestima je to malo brže, ali da ta uknjižba traje pola godine. Kakve mi garancije uopšte imamo da će se ovo moći za tako kratak period uraditi?
Takođe su neke kolege istakle problem u kojem će se naći lokalna samouprava, odnosno građanima treba pošteno reći da ako odjednom neko naselje više nije nelegalno, nego bude legalno i upiše se sve, to nije kraj problema. Treba uraditi i infrastrukturu, komunalnu infrastrukturu itd, a odakle će lokalne samouprave da imaju novac za takve poslove, nego li od naknada ili, recimo, uređenja gradskog i građevinskog zemljišta. To je još jedan od problema o kojima treba da govorimo otvoreno.
Mnogo kolega je ovde kritikovalo da ste vi ovim zakonom definisali i mogućnost upisa stambeno-poslovnih objekata. Ja sam lično ispred svoje poslaničke grupe dala jedan amandman, gde se taj deo izuzima. Dakle, puno je bilo reči o tome da razumemo kada, i to je zaista tako, čovek je napravio kuću, puno je ljudi koji su bili izbeglice u Srbiji, dakle, morali su da obezbede na neki način krov nad glavom svojoj porodici, izbeglice, interno raseljena lica ili prosto ljudi koji su imali taman novca da naprave kuću, ali ne razumemo i zato to budi sumnju, ne razumemo uopšte zbog čega ste stavili stambeno-poslovni. To su investitori. Oni naprave zgradicu od nekih desetak stanova, to posle papreno naplaćuju, a mi ćemo sada i da omogućimo da oni to upišu u vlasništvo. Tako da se nadam da ćete vi prihvatiti naš amandman.
Ono što me brine jeste da, izgleda, u ovoj vladi nekako postaje običaj da se poklanjaju delovi tuđe zemlje onima kojima ne pripada i čije nije. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Jovana Joksimović. Izvolite.

Hvala predsedavajuća.
Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovde se radi o upisu prava svojine na nelegalnim objektima i zemljištima na kom se ti objekti nalaze, a ne o legalizaciji, kako je ministar to u nekim medijima najavljivao.
Zakon o kojem raspravljamo danas nosi naziv – Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole. Već u samom naslovu je protivrečan članovima koji slede dole u zakonu. Predloženi zakon neće ubrzati proces legalizacije zato što se time i ne bavi. Ako se ovaj zakon usvoji, velika verovatnoća je da će doći do potpunog zastoja legalizacije. Za očekivati je da onih 700.000 građana koji su ušli u proces legalizacije danas od toga odustanu, a onih 500.000 koji nisu ni pokrenuli proces legalizacije, to ne mogu sada da urade zato što je rok za to bio 11. mart 2010. godine i ovim zakonom to nije produženo. To što će i jedni i drugi postati vlasnici nekretnina od zemljišta za 10.000 dinara. To što nemaju građevinsku i upotrebnu dozvolu, ne bi trebalo preterano da ih brine zato što, kao što je predlagač rekao, ovim upisom će moći lakše da prodaju svoje nelegalne objekte i moći će da obezbede odgovarajuće kredite. Neće ih brinuti zabeležbe da nemaju građevinsku i upotrebnu dozvolu.
Predlagač zakona čak kaže da oni mogu nastaviti proces legalizacije, ali ne i da su dužni da ga nastave. U vezi sa tim, moje kolege i ja smo predložili amandman na član 10, koji kaže da vlasnik bespravno izgrađenog objekta, nakon upisa prava svojine na objektu, po odredbama ovog zakona, ima obavezu da u roku od godinu dana, u posebnom postupku, pribavi građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu. Takođe, ukoliko vlasnik bespravno izgrađenog objekta, u roku iz stava 1. ovog člana, ne pribavi i dostavi građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu organu nadležnom za upis prava svojine, ovaj organ, po službenoj dužnosti, izvršiće brisanje upisa prava svojine.
Zbog ovakvih rešenja u predloženom zakonu, može se zaključiti da su glavni korisnici ovog zakona upravo oni vlasnici nelegalnih nekretnina koji žele da ih prodaju. Jedina korist države je u tome što će imati bolji popis nekretnina.
U skladu sa tim, nadam se da sam dobro razumela ministra danas na početku rasprave, DS je podnela amandman koji kaže da objekti iz stava 1. ovog člana jesu objekti namenjeni za porodično stanovanje, maksimalne bruto površine 300 kvadratnih metara; vikend kuće, odnosno kuće za odmor, maksimalne bruto površine od 100 kvadratnih metara i pomoćni objekti. Takođe smo ubacili jedan novi stav, koji glasi da jedan vlasnik može da upiše samo jedan objekat odgovarajućeg tipa i pomoćni objekat, iz stava 2. ovog člana, ako se nalazi na teritoriji iste jedinice lokalne samouprave. Ovako upisan objekat ne može da se otuđi ako se prethodno ne pribavi građevinska i upotrebna dozvola u redovnom postupku.
Predlog zakona koji je pred nama ima još jedno vrlo problematično rešenje, kada se radi o zemljištu na kom je nelegalni objekat. Ako je na tim zemljištima upisano pravo korišćenja u korist trećeg lica, fizičkog ili pravnog, jedinice lokalne samouprave, autonomne pokrajine i Republike Srbije, pravo svojine se upisuje ako se plati naknada vlasniku, u skladu sa propisima kojima se uređuje eksproprijacija.
Iz ovakvog rešenja mogli bismo da zaključimo da se uzurpacija tuđeg zemljišta tretira kao aktivnost od javnog interesa, odnosno kao eksproprijacija, što je prosto neverovatno. Podsetiću vas na član 1. Zakona o eksproprijaciji nepokretnosti. Mogu se eksproprisati ili se svojina na njima može ograničiti samo u javnom interesu, utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Ovakvim zakonskim rešenjem, gde pojedinci postaju vlasnici nelegalnih objekata, ali i zemljišta, bez građevinske i upotrebne dozvole, ne suzbija se nelegalna gradnja, niti se, kako se to navodi u obrazloženju zakona, otklanjaju štetne posledice bespravne gradnje. Naprotiv, ovaj zakon ohrabruje da se u Srbiji nastavi sa praksom nelegalne gradnje i uzurpaciju tuđih zemljišta i samim tim se podstiče i zaobilaženje i nepoštovanje zakona.
Takođe, ne treba zanemariti činjenicu da, ako zbog ovakvih zakonskih rešenja u Srbiji i dalje imamo stotine hiljada nelegalnih objekata, neće moći da se sprovode i neke druge važne politike i zakoni, kao što je npr. politika energetske efikasnosti. Kao što znamo, nelegalni objekti ne mogu biti predmet energetske sanacije, a mi smo juče govorili i raspravljali upravo o Zakonu o efikasnom korišćenju energije.
Iskreno se nadam da će Vlada usvojiti amandmane DS, zato što je ovaj predlog zakona prvenstveno protivustavan, zatim koruptivan, a u krajnjoj liniji i protivrečan samom nazivu ovog zakona. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, zaista vas izuzetno cenim i imamo vrlo korektan odnos. Da vi niste predlagač ovog zakona, zaista bih ovaj zakon nazvao skandaloznim. Ali, pošto jeste, uzdržaću se od takve odrednice.
Potpuno vas razumem kakav motiv imate kada ste predložili ovakav zakon, odnosno Ministarstvo. Motiv ste i sami rekli u uvodnom izlaganju, da najveći broj, od milion i 300 hiljada nelegalno građenih objekata, odnosno njihovi vlasnici, budu konačno mirni, da mogu da upišu pravo svojine i da se zna da je to njihov legalan krov nad glavom.
Najveći broj od tih milion i 300 hiljada objekata koje ste pominjali i koji se vodi kao nelegalni, jesu zaista u vlasništvu onih najsiromašnijih ljudi koji imaju, koji su teškom mukom, kako se to danas ovde mnoge kolege naglašavale, teškom mukom gradile te objekte, ali nažalost, oni nisu ovde definisani kao takvi već je predložene da se upiše pravo svojine na svim objektima. Ne samo na onim koji se koriste za stanovanje, ne samo na objektima koji su individualni, ne samo na objektima koji se mogu podvesti pod termin porodični objekti, već svi objekti.
U članu 1. se kaže da se ovaj zakon odnosi na stambene objekte za porodično stanovanje, stambeno poslovne, pa čak i vikend kući i kuće za odmor. Kakve veze imaju vikend kuće sa nekim osnovnim ciljem zakona, a to je obezbeđivanje legalnog krova nad glavom? Nemaju nikakve veze. Ako, se ovo primeni na vikend kuće, na primer, odem na Kopaonik i u nacionalnom parku iskrčim tri ara šume, napravim vikendicu i kažem ovo je sad moje. Prijavim se, dobijem legalno da je to moj objekat i dobijem pride još i zemljište.
Ili, recimo u stavu 3. ovog člana se kaže da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na objekte koji su izgrađeni na javnom zemljištu za javnu namenu izgrađene u prvom stepenu zaštite privrednog dobra, pa čak i zoni zaštite kulturnih dobara upisanih u listu svetske kulturne baštine. Dakle, u stavu 3. se to kaže da se neće odnositi, a u stavu 4. kaže – izuzetno od stava 3. će se ipak primenjivati. To je zaista neverovatno.
Dakle, možete da sagradite vikendicu u zoni prvog stepena ili pored nekog zaštićenog objekta koji ulazi u svetsku kulturnu baštinu, na primer, Niške tvrđave, prijavite se legalizujete, odnosno upišete pravo svojine i dobijete još pride zemljište. Prosto, neverovatno.
U članu 4. je definisano nešto što je zaista, mnogi su prethodnici vaši u poslednjih 20 godina predlagali različite modele legalizacije objekata, ali nijedan od tih modela, odnosno nijedan od tih zakonskih predloga do sada nikada nije isključivao, odnosno nikada nije predviđao da se može objekat legalizovati bez osnovnog uslova, a to je uslov da imate svoje zemljište. Legalizacija objekata na tuđem zemljištu je klasična legalizacija otimačine.
Zamislite da neko uzme da sagradi objekat ili deo objekta na vašem zemljištu i zatraži od katastra da mu to legalizuje, odnosno da upiše pravo svojine i praktično vam otme zemlju. Znate i sami koliko ima imovinskih sporova u ovoj zemlji između najbližih rođaka, na stotine i stotine se sude rođena braća ili prvi srodnici se sude između sebe zbog parčeta zemlje. Zamislite šta će proizvesti ovaj zakon kada se jedni budu počeli da javljaju i upisuju pravo svojine nada objektom i zemljištem pored toga. Ili, zamislite kada su oni u tako lošim odnosima pa pri tome ne govore ili dolazi i do svađa i tuče, šta će to proizvesti. Bojim se da će padati glave zbog ovoga. Ovo su strašne stvari.
Najveća i po meni najneverovatnija odredba je ta, da će se upisati pravo svojine na osnovu najmanje dva dokaza. Da ne bih čitao sve, ali recimo da izdvojim - izdatog računa za komunalne usluge voda, kanalizacija, čistoća i recimo overene potvrde mesne zajednice o vremenu izgradnje, odnosno na osnovu izjave dva svedoka. Da li mislite da će to rešiti problem? Mislim da će to praviti još veći haos.
Od 2003. godine u svim zakonima o planiranju i izgradnji je uneta odredba o krivičnoj odgovornosti onih koji grade bez dozvole i onih koji investiraju bez dozvole, a posebno na tuđem zemljištu. Sada umesto stotine inspektora i drugih
činovnika koji rade po opštinama ili u javnim preduzećima, ili stotine ili hiljade investitora i onih koji izvode radove, umesto oni da budu kažnjeni i da odu u zatvor oni će praktično biti nagrađeni time što su radili svo vreme ono što su radili.
Neverovatna odredba u članu 6. i 7. upisa prava svojine na objektu koji je izgrađen bez dozvole ili koji su nadgrađeni i dozidani moći će da upišu pravo svojine. Dakle, svi oni koji su pravili objekte, dobili dozvolu za tri sprata, a pravili šest spratova, svi investitori ili u prevodu kako se to kolektivno zove u srpskom narodu – građevinska mafija će biti potpuno povlašćena po ovom zakonu. Sve što su izgradili nelegalno će legalizovati, odnosno upisati pravo svojine i trgovati objektima itd. To je zaista neverovatno, umesto da oni budu sankcionisani.
Ovom odredbom se potpuno derogiraju odredbe Zakona planiranja i izgradnje, potpuno se stavljaju van snage. Znači, one odredbe o krivičnoj odgovornosti ljudi koji grade bez dozvole, nadograđuju, to pada u vodu na osnovu ove priče ovde. Sada da bi sve bilo kao šlag na tortu, kaže se da će vlasnik objekta koji je upisao pravo svojine može da posebno krene proceduru legalizacije. Čemu onda ovo ako pokreće posebnu proceduru?
Nešto što je završno. U članu 11. kaže – upisom prava svojine na bespravno izgrađenom objektu ne dira se u prava trećih lica da u sudskom postupku ostvaruju svoju imovinsku zaštitu. Dakle, ja napravim objekat ili neko napravi objekat na mom zemljištu, on može da ga legalizuje, upiše pravo svojine, a ja imam pravo da ga tužim. To je potpuno neverovatno. Dakle, korist od ovog zakona ljudi koji su gradili neće imati jer neće moći da dobijaju kredite ili da stavljaju hipoteke nad objektima, a šteta će biti nesaglediva. Zaista nesaglediva i mislim je vama i u političkom interesu da ipak ovu stvar povučete i doradite. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović.

Poštovani predsedavajući, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedna ozbiljna politička tema. Tema koja interesuje građane Srbije godinama. Čuli smo od ministra da ima 1.300.000 nelegalnih objekata i DS smatra da tim ljudima treba pomoći da oni te objekte legalizuju. Smatramo da oni koji su socijalno ugroženi i koji nemaju novca i nemaju mogućnosti da njima treba da se izađe u susret i da se legalizuju objekti u kojima oni žive. Takva rešenja su bila predviđena u Zakonu o planiranju i izgradnji.

Dakle, nije legalizacija ništa novo. Bilo je to u zakonu od 2003. godine, a ministar Ilić je bio od 2004. do 2008. godine ministar. Pretpostavljam da je uspeo nešto od toga da legalizuje u tom periodu kao i poslednjih godinu dana koliko je ministar.

Ali, ova ozbiljna tema ne može da se rešava na ovako neozbiljan način. Mi danas raspravljamo o zakonu koji je neustavan, mi danas raspravljamo o zakonu koji je protivan drugim zakonima. Dakle, mi danas raspravljamo o nečemu što će dovesti do toga da građani Srbije budu prevareni.

Dakle, ovo što piše u novinama ovih dana kako će biti moguća legalizacija sa malo dokumenata, legalizacija besplatno, to nije tačno. Ovo govorim zbog građana Srbije. Ovo nije zakon o legalizaciji, ovo nije zakon o planiranju i izgradnji u kome bi se eventualno menjale odredbe o legalizaciji koje su potrebne promeniti. Dakle, građani se varaju. Danas Vlada vara građane Srbije i priča ima da će moći da legalizuju objekte, a to znači da dobiju građevinsku i upotrebnu dozvolu za svoje nelegalne objekte. To nije tačno, to se ovim zakonom uopšte ne reguliše.

Dakle, posle donošenja ovog zakona i eventualne njegove primene niko neće moći da ima po ovom zakonu legalan objekat koga i do sada nema. Neće biti moguće da upiše bilo ko od građana hipoteku i da dobije kredit na osnovu hipoteke koja je na njegovoj kući. Niko neće moći ništa sa tim objektima da uradi.

Ono što je ova Vlada genijalno smislila, to je da svi uvedu u registar svoju imovinu, svoje nelegalne objekte i onda da im naplaćuje porez na imovinu, svoje nelegalne objekte i onda da im naplaćuje porez na imovinu.

Dakle, ovaj zakon ima za jedini cilj i jedini efekat da se građanima uzmu pare po osnovu poreza na imovinu sledeće godine, pa ko bude upisao pravo svojine na nelegalnom objektu, pisaće mu zabeležba da mu objekat nije legalan, banka mu ne daje nikakv kredit, nikakvu pogodnost nema, ali mu stiže čestitka svake godine u sanduče da plati porez na imovinu, a porez na imovinu je progresivna stopa 1%, 2%, 3%, ne znam koliko posto.

Da li vi stvarno mislite da ovo građani neće da vide? Da li vi stvarno mislite da će neko ko nema nikakvu pogodnost od ovoga i ne dobija građevinsku i upotrebnu dozvolu da upiše svoju imovinu da bi vi naplaćivali porez na imovinu? Ljudi, to se neće desiti.

Sa druge strane, ovaj zakon predstavlja takvu neravnopravnost među građanima. Prošli put smo pričali o tome kada ste ukinuli na 12 meseci konverziju ne bi li tajkuni mogli da grade u narednih 12 meseci, a da ne plate ono što su svi drugi morali da plate. Sad hoćete da uvedete da može na tuđem zemljištu da se legalizuje vaš objekat.

Ljudi, ne može se na tuđem zemljištu legalizovati vaš objekat. Ili možda može. Moglo je i 1945. i 1948. godine. Gospodin Ilić vrlo dobro zna kako su to radili komunisti, može. Dođu, uzmu sve.

Vi ste se sada setili prvi posle njih da kažete – može, vaša kuća i vaš objekat da se legalizuje na tuđem zemljištu. Ljudi, to ne može. To ne može, to nikada nije moglo. Mora prvo da se regulišu imovinsko-pravni odnosi na zemljištu, a onda da se ide u postupak legalizacije.

Druga stvar, predložili ste, reče kolega iz DSS, da se kuće za odmor mogu legalizovati. Vi ste predložili da se legalizuju poslovni objekti, poslovne zgrade, fabrike, sve što je nelegalno izgrađeno, bez obzira koliko ima kvadrata.

Ti što nisu išli 10 godina, kako ste vi rekli, na more i nemaju građani od čega da žive, pa nisu oni gradili zgrade od 10 spratova. Nisu oni gradili bolnice, nisu oni radili poslovne objekte, nisu oni pravili fabrike. Taj koji je gradio bolnicu i fabriku i zgradu, taj i te kako ima para da ide na more.

Ovaj zakon pogoduje tajkunima koji nisu hteli da plate naknadu za uređenje građevinskog zemljišta. Svi mi ostali građani smo morali da platimo i svako u ovoj zemlji mora da plati. Ovi tajkuni za 10 spratova ne moraju da plate. Za koga vi radite?

Ovo nema nikakve veze sa siromašnim građanima. Ti siromašni građani, njima ćete možda na prevaru da uzmete porez na imovinu. Nikakav problem ovim ne rešavate.

Mi smo raspravljali u našoj poslaničkoj grupi dugo o ovom zakonu i pisali veliki broj amandmana i pokušali da malo ovaj zakon za koji ja lično mislim da je nepopravljiv, zato što je neustavan, tako da neće ni doći do njegove primene nikada, da popravimo u slučaju da vladajuća većina ipak odluči da jedan ovakav zakon usvoji.

Podneli smo amandmane koji idu u pravcu da kažu, da ne mora da plaća naknadu onaj za prvih 100 kvadrata koji rešava svoje stambeno pitanje. Ne treba ljudi koji su socijalno ugroženi i koji nemaju od čega i nemaju gde drugde da žive, da plate naknadu.

Ne žive oni u 500 kvadrata, ti ljudi žive u stanovima do 100 kvadrata, pa smo rekli da mogu da se legalizuju objekti do 300 kvadrata, a ne zgrada od 10 spratova, mogu stanovi do 150, 200 kvadrata, bruto, a ne stanovi po nekoliko stotina kvadrata.

Ne da vi legalizujete, odnosno upisujete pravo svojine na stanovima i kućama na Dedinju. Na šta to liči? Imate na Dedinju izgrađene objekte u ekstra zoni po pet spratova, gde je dozvoljeno dva ili tri sprata manje, a oni sada besplatno upisuju pravo svojine. To su ti ljudi koji nemaju da odu na more i odvajaju od usta, oni bre imaju zgrade od 10 spratova, ekskluzivnih objekata. Ovo je sramota i ovo ne može da bude definisano na ovaj način.

Zašto kažem neustavno? Svi smo svedoci da Ustavni sud i one odredbe iz Zakona o planiranju i izgradnji, koje su mnogo rigoroznije od ovoga, proglasio neustavnim.

Da li ste se zapitali zašto ih je oglasio neustavnim? Zato što se pravi diskriminacija. Ovome ne naplaćujete, a ovom ste naplatili. Ovom džabe zemljište, a ovaj je morao da plati zemljište.

To ne može u EU, to ne može ni u jednoj zemlji Saveta Evrope, ne može nigde. Umesto da donesete zakon o planiranju i izgradnji koji će da omogući legalizaciju po određenim pravilima, da nema diskriminacije, vi idete korak dalje i kažete da, doneseš potvrdu iz mesne zajednice, to je mesna zajednica Dedinje, rade tamo ljudi, to je mesna zajednica pored Užičke ulice i na osnovu potvrde iz mesne zajednice Dedinje, ti legalizuješ pet spratova u Užičkoj ulici, upišeš pravo svojine i nema veze.

Dakle, ovaj zakon ne bi smeo da počne da se primenjuje na bilo koji način. Pričali ste u uvodnom izlaganju i time ću završiti, o 1.300.000 objekata, a onda ste stavili u zakon, da će katastar da sprovede upise na 1.300.000. Ne znam da li ste bili u katastru Beograda u poslednjih šest meseci ili godinu dana ili pet godina, pa i u ono vreme od 2004. godine do 2008. godine kada ste bili ministar, jer ima puno nerešenih predmeta, a sada će da reše još 1.300.000 objekata. Sada će da reše 400.000 upisa, toliko će da urade u Gradu Beogradu, a ne mogu da urade 400.000 upisa narednih pet godina, da se zaposli treba stotinu novih ljudi da bi to moglo da se uradi, to je nemoguće.

Kažete, njiva, pašnjak, livada na Vračaru, na Terazijama, što nije taj katastar po službenoj dužnosti to promenio, od 1958. godine se zna da je građevinsko zemljište na Terazijama, a što ga vodi kao njivu?

Što od 2004. godine do 2008. godine niste promenili to, pa da se ne zove na Terazijama njiva? Šta je to kočilo, koja vlada? Koštuničina vlada, koji zakon je to kočio da se to promeni?

Molim vas, razmislite još jednom o ovom zakonu i molim vas da se što pre ovde u Skupštini nađu izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji.

Početkom maja meseca biće objavljena odluka Ustavnog suda koja je već doneta, šta rade ljudi koji su legalizovali do sada i po starom zakonu? Jel sve pada u vodu, svako može da ospori upise koji su, odnosno legalizacije koje su izvršene.

Kako se legalizacija nastavlja, na koji način, kojim zakonom? Ovo nema veze sa legalizacijom.

Ovo je upis prava svojine, na tuđem, bez papira, bez ičega i na kraju, postoji zabeležba, pa taj upis ne znači ništa. Hvala.

PREDSEDNIK (Nebojša Stefanović): Reč ima narodni poslanik Ljuban Panić.

Poštovani predsedniče Skupštine, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, pre svega, ja bih se pozabavio nečim što je dolazilo iz Vlade i ministarstva o tome da je ovo zakon koji se traži od strane EU. Pozdravljam to što ministar Ilić danas pristaje da ispunjava zahteve EU, kada su u pitanju zakoni u Srbiji, ali EU, to smo proverili kao poslanici DS sa ljudima koji se bave evrointegracijama, ovakav zakon i ovakav dokument nikada nisu tražili, a posebno zbunjuje taj evrofanatizam ako uzmemo u obzir činjenicu da je isti taj evrofanatizam kriv što je u srpskom mleku koncentracija aflatoksina tako nenormalno visoka.
Ne osporava niko ko danas kritikuje ovaj zakon mogućnosti da siromašni i oni koji su, da li izbegli ili kojom mukom naterani na ovaj način rešili svoje stambeno pitanje, to svoje pitanje reši.
Međutim, nejasne formulacije u zakonu, ono što su primetile i Agencija za borbu protiv korupcije, Stalna konferencija gradova i opština gde sede ljudi iz svih političkih stranaka, a bave se lokalnom samoupravom, govori da ovo nije samo naš tvrd opozicioni rigidni stav, već je činjenica.
Jedino što građani dobijaju ovim zakonom, da bude potpuno pojednostavljeno i jasno, to je papir o upisu u katastar za 100 evra, kojim se potvrđuje ono što svi mi znamo kad prođemo pored nekog nelegalnog objekta, a to da je taj objekat onog čoveka koji u njemu živi.
Šta je problem? Problem je, da opet uprostimo, što je po ovom zakonu apsolutno moguće da 10.000 kvadrata na Zlatiboru neko prijavi kao vikendicu i dobije pravo da za mnogo male pare počne da razvija mnogo ozbiljan biznis.
Mi smo jako kritikovali Zakon kojim ste ukinuli konverziju zemljišta. Za mene je, kao poslanika Demokratske stranke, pošto sam i tada amandmanima u raspravi u pojedinostima pokušao da utičem na vas da to ne radite, ovo samo logičan nastavak nečega što bih ja nazvao pomoć tajkunima u ovoj zemlji.
Kada guvernerka Narodne banke nakon saslušanja čoveka kome ste izmenom i ukidanjem konverzije poklonili zemlju za deset puta manje novca, tog istog čoveka branimo, ne znam sa kojim ovlašćenjima i kojim motivima, imam pravo da se zapitam. Vaše obrazloženje je tada bilo da dve milijarde evra investicija čeka, tu je čeka i kada ukinemo konverziju, stiže dve milijarde.
Možda malo lošije vidim, ali tih dve milijarde nema. Neko je dobio zemlju, a znate kako se to završilo. Poslaniku Demokratske stranke prećeno je, što govori da ova tema nije ni malo jednostavna ni laka i da su interesi, kada je u pitanju građevinsko zemljište veliko.
Kada čitate članove Zakona o otuđivanju tuđeg zemljšta, primera radi, ja izgradim objekat na zemlji mog kolege Janka i ja po ovom zakonu postajem vlasnik građevinskog zemljišta istog objekta koji sam nelegalno izgradio, promovišemo nasilje. Možda je bolje da je taj član zakona nosio odrednicu tuđe-slađe. On pravi problem među građanima.
Nije problem u Kačulicama, čovek koji je na legalan način izgradio kuću od 100 kvadrata, razume taj čovek potrebu nekog ko je mukom nateran u tim istim Kačulicama da napravi 100 kvadrata kuću i da reši svoj problem. Ali, ako se ne usvoje naši amandmani koji pokrivaju 90% ljudi koji imaju realan problem, kojima vi navodno želite da pomognete, onda će neko, namerno sam pomenuo Kačulice, kada vidi da se u skladu sa tim propisom dobiju neophodna dokumenta da se otvori frizeraj od 1.000 kvadrata ili klinika od 3.000, bez neophodne dokumentacije, onda će se građanin ove zemlje, koji je na legalan način, poštujući sve propise nešto izgradio, da se zapita - šta je ova država rešila da sledi, pravo ili ne pravo?
Dobićemo na kraju svega naselje bez infrastrukture. U pravu su neki poslanici koji kažu da je ovo predizborni zakon koji ima za cilj da u vremenu koje dolazi, a očigledno je sudeći po atmosferi u Vladi ovo jedno predizborno vreme, donese određen broj glasova. Mi ćemo na kraju dobiti naselje bez adekvatne infrastrukture, bez vodovodne mreže, asfalta, to i kažu ljudi iz Stalne konferencije gradova i opština.
Rekao bih da je ovaj zakon, kao i mnogo šta iz ove vlade, neiskren, farsa, kao što je farsa i Egejski kanal, koji je obećan građanima Srbije, već je trebao da zapošljava par hiljada ljudi. Od tog se projekta danas ograđuju i članovi najveće stranke vladajuće koalicije, tako što taj projekat jedni drugima miniraju u tabloidima.
Farsa kao javni konkursi koje ste obećali. Pitam građane Srbije da mi se jave na fejsbuku, jednog čoveka da mi pošalju za koga znaju, gde god ste na vlasti, da je izabran javnim konkursom, a nije član neke od stranaka. Mi smo vam govorili da će tako biti. Taj zakon je bio tek maska i tek farsa za biračko telo, kao borba protiv zaduživanja, a ova vlada se zadužuje duplo više nego prethodna. Povećala je PDV i namete. U januaru su projekcije Ministarstva finansija možda imale osnova da budu ispunjene, ali februar je katastrofičan. Nećete ispuniti ono što ste budžetom predvideli i to je sada već potpuno jasno, kao i veći standard koji ste obećali građanima Srbije, pa kad god vam to pomenemo, vi vraćate na nas, a činjenica je da nema tog velikog zapošljavanja, a potrošačka korpa u Srbiji je na veći broj nezaposlenih 20.000 dinara već. Mi smo podneli amandmane sa dobrom namerom, ali ja kao i neki mnogi poslanici pre mene, mislim da je najpametnije da se ovaj zakon povuče, jer ništa neće rešiti. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Gordić. Izvolite.