Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani predstavnici Vlade, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, prošlo je vrlo kratko vreme od kada je Vlada Republike Srbije uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije ove veoma značajne sporazume  i evo već su danas na dnevnom redu Narodne skupštine. To dokazuje gospodine predsedniče Narodne skupštine, vašu ekspeditivnost kao predsednika skupštine i za to vam svaka čast.
Ovi sporazumi sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sa Ruskom Federacijom i Kuvajtom su prava stvar za građane Srbije, jer će oni kada budu realizovani poboljšati standard građana, pokrenuti zacrtane radove i pridoneti boljoj zaposlenosti naših građana.
Ovi sporazumi su ujedno i realizacija politike koju je promovisao predsednik Republike Srbije, gospodin Tomislav Nikolić u predizborno vreme da Srbija treba da sarađuje sa sve četiri strane sveta, jer sa ovim zemljama u prethodnom periodu nije se u dovoljnoj meri sarađivalo jer nije bilo političke volje od strane prethodne vlade.
Poštovani narodni poslanici, ogromna je stvar imati za prijatelje Ujedinjene Arapske Emirate koji žele u različitim sferama društvenog života da ulože svoj novac, pogotovo kada se zna da su Ujedinjeni Arapski Emirati jedna od najbogatijih zemalja sveta, u kojoj je prosečna plata 6.850 dolara mesečno. Zato je poseta prvog potpredsednika Vlada i ministra odbrane Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a i gospodina Šeika Srbiji, od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju i građane Srbije.
Rekao bih da je to nešto što nam se najlepše moglo dogoditi na početku 2013. godine. Zašto? Upravo zato što su ove uzajamne posete rezultirale potpisivanjem nekoliko sporazuma i više ugovora. To su sporazumi o kojima mi danas raspravljamo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Sporazum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, Sporazum o saradnji Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u oblasti odbrane, zatim, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata o uzajamnom podsticaju i zaštiti ulaganja i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na porez na dohodak.
Ovaj sporazum o vojnoj saradnji je za Republiku Srbiju od izuzetne ne samo vojne, nego i ekonomske koristi, što će osetiti građani Srbije kada se oni budu realizovali. Prodaja oružja i opreme je od velike ekonomske koristi naše zemlje. Dozvolite da samo kažem da smo od prometa oružja i opreme u 2012. godini zaradili 750 miliona dolara. Nije malo. Nama su među najvernijim kupcima u prošloj godini bili Irak, koji je uvezao 20 školskih aviona tipa "Lasta". Nije samo on. Na spisku su partneri SAD, Italije, Nemačke, ali i nama stari prijatelji nesvrstanih: Alžir, Egipat, Kenija i druge nesvrstane zemlje.
Srpska vojna industrija veoma je važan faktor za građane Srbije, jer ona danas zapošljava 20 hiljada radnika. Ono što je veoma značajno, a to je da je ovaj sporazum između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u oblasti odbrane rezultirao već konkretnim projektima. Tu mislim na ugovor vezan za raketni sistem "Alas". Ovaj ugovor znači mnogo za građane Srbije, jer se radi o srpskom raketnom sistemu koji predstavlja najambiciozniji razvojni projekat srpske vojne industrije u tehničko-tehnološkom smislu. To je u stvari protivoklopni, višenamenski raketni sistem velikog dometa, sa principom vođenja bez neposrednog vizuelnog kontakta sa ciljem.
Ovaj raketni sistem "Alas" namenjen je za dejstvo po tenkovima, komandnim mestima, infrastrukturnim objektima, brodovima i helikopterima. Srbija će na bazi sporazuma u oblasti odbrane praviti viskosofisticirane rakete uz nova ulaganja u "Krušik", "Teleoptik", "Utvu", što će se odraziti na ukupan standard naših građana ne samo u ova tri grada: Beograd, Pančevo i Kruševac, nego i na sve naše građane.
Srpski najbolji vojni komentator Miroslav Lazanjski rekao je da je ovaj ugovor sa Emiratima prava stvar za Srbiju i da je to prava srpska mikrokrstareća raketa.
Ujedinjeni Arapski Emirati pokazali su interes i za rakteni sistem "Bumbar". Treba očekivati da će to biti jedan od proizvoda na tržištu Emirata, ali ne samo njih, nego i čitavog sveta.
Sporazum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata obuhvata, kako je gospodin Dinkić rekao, 13 različitih oblasti saradnje, između ostalih, i poljoprivredu. To je već dogovoreno zajedničko ulaganje u poljoprivredu, ali i zakup poljoprivrednog zemljišta. Od toga će imati veliku korist poljoprivreda u Srbiji, jer je u planu izgradnja sistema za navodnjavanje, jačanje rečnih luka, izgradnja kargo centra i zapošljavanje većeg broja ljudi. Planirano je da se utroši, kako smo i danas čuli, oko 400.000 evra, u ovoj godini prvih 100 miliona evra za sistem za navodnjavanje i drugih 100 miliona evra za preuzimanje udela u osam poljoprivrednih kombinata.
Gradiće se, pored ostalog, i tvornice hrane. Kupovinom kombinata, ovih osam, Ujedinjeni Arapski Emirati su zainteresovani da ulažu i u navodnjavanje i da povećaju prinose i to više puta. Isto tako, planirano je da se nastave razgovori o ulaganjima u nove tehnologije, pogotovo oko ulaganja u veliku fabriku čipova, što bi bila najveća investicija u Srbiji u poslednjih 35 godina, ako dođe do realizacije ovog projekta. Bilo bi to možda spasonosno rešenje za državu Srbiju.
Ako se uđe u fazu predugovaranja i ugovaranja do leta, bio bi to ogroman potez za državu Srbiju. Ogromnu energiju, volju, hrabrost i istrajnost u ovom angažmanu pokazao je prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane, gospodin Aleksandar Vučić. Pored mnogih obaveza u borbi protiv korupcije i kriminala, ovaj angažman, po meni, je za divljenje.
Napominjem da je gospodin Šeik primio gospodina Vučića u svoju kuću, iako je bila radna poseta. To se u arapskom svetu smatra posebnom čašću i privilegijom, a danas smo čuli da se poslovi sklapaju i na ličnom prijateljstvu.
Posebno podržavam Predlog zakona između Vlade Republike Srbije i Ruske Federacije u odobrenju državnog izvoznog kredita za "Železnice Srbije". Na bazi ovog sporazuma sa Rusijom, potpisaće se nekoliko sporazuma.
Tu je i Sporazum između Republike Srbije i Kuvajtskog fonda za razvoj, kojim će se sprovesti izgradnja prve faze železničke stanice Beograd – Senta. Zbog toga će ovi krediti, namenjeni "Železnicama Srbije" pridoneti popravljanju ukupne slike stanja na našim železnicama. Kakva je ta slika? Ta slika stanja na našim železnicama do danas je zabrinjavajuća. Naše železnice u veoma teškom stanju. Šta je toj slici pridonelo? Neću govoriti o tome. Dozvolite samo da napomenem, da ne bi možda i ovaj kredit otišao gde i prethodni, pored objektivnih okolnosti koje su uticale na ovako loše stanje na našim železnicama, tu su određene slabosti bivšeg rukovodstva "Železnica Srbije", koje je dovelo ovu važnu firmu za državu Srbiju na najniži nivo u istoriji železnica.
Jedna od tih slabosti jeste javašluk, korupcija bivšeg rukovodstva. Dozvolite da napomenem da je bivše rukovodstvo "Železnica Srbije" potrošilo, verovalo ili ne, 700.000 evra za gorivo i održavanje automobila, a to je potrošeno iz džepova građana Srbije.
Verovali ili ne, zbog nemara, neodgovornosti bivšeg rukovodstva "Železnica Srbije", platila se kazna od dva miliona evra za nerealizovanje kredita, da ne bi možda došli u situaciju da i ovaj kredit ne bi realizovali, opet iz džepova građana Srbije.
Napominjem da su "Železnice Srbije" bile lider, to gospodin ministar Dinkić zna, u Srbiji po korišćenju subvencija iz budžeta. Samo za jednu godinu, 2010, one su dobile iz državnog budžeta ni manje ni više nego 12,5 milijardi dinara. Bivše rukovodstvo "Železnica Srbije" je samo za jednu godinu, po izveštaju državnog revizora, potrošilo 126 miliona dinara za ručkove i poklone, opet iz džepova građana Srbije.
Verovali ili ne, bivše rukovodstvo "Železnica Srbije" potrošilo je više od dodatnih 106 miliona dinara za reprezentaciju za jednu godinu. Za reprezentaciju u svojim prostorijama, pored ovog što sam nabrojao, potrošili su dodatnih 20 miliona dinara, opet iz džepova građana Srbije. Isto tako, utrošeno je samo na sajamskim i drugim manifestacijama za jednu godinu ni manje ni više nego 26 miliona dinara, opet iz džepova građana Srbije. Troškovi samo za poslovne ručkove za jednu godinu iznosili su 34 miliona dinara, opet iz džepova građana Srbije. Bivše rukovodstvo "Železnica Srbije" finansirali su odmore u banjama i na moru, a njih su koristili, osim zaposlenih u preduzeću, i stotine osoba koje nemaju nikakve veze sa "Železnicama Srbije", opet iz džepova građana Srbije.
Inače, banjsko lečenje nije niti jednim aktom regulisano. Za usluge u banjskom lečenju, samo u jednoj godini, potrošeno je 22 miliona dinara, a 18 miliona za odmor u Crnoj Gori, opet iz džepova građana Srbije.
(Predsednik: Pretpostavljam da hoćete da kažete da su neki prethodni krediti nenamenski trošeni? Dobro, onda nastavite.)
Dabome, to sam želeo da kažem, da su nenamenski trošeni i da su potrošili kredite u javašluku i u neodgovornosti. Zbog toga, gospodine predsedniče Narodne skupštine, pozivam narodne poslanike da daju podršku novom rukovodstvu, na čelu sa gospodinom Simonovićem, koje pokušava da uvodi red u ovu firmu.
Ovo je samo deo nezakonitih, da ne kažem mafijaških radnji bivše rukovodstva Železnice Srbije. Na kraju, kada bi tužilaštvo ušlo u ovu firmu, dame i gospodo narodni poslanici, nisam siguran da se ne bi našli iza brave ne samo bivše rukovodstvo Železnica Srbije, nego i bivši visoki politički funkcioneri Republike Srbije.
Gospodo narodni poslanici, posebno pozivam vas iz opozicije, da glasamo za ove sporazume, jer ćemo time dokazati da smo za brži ekonomski razvitak Republike Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Snežana Stojanović Plavšić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, građanke i građani Srbije, za potvrđivanje sporazuma sa UAE ću glasati sa punim ubeđenjem da on donosi nove šanse Srbiji.
Da se odmah na početku razumemo, verujem da je Evropa naša kuća i ona jeste najznačajniji partner Srbije, kada je u pitanju evropski put Srbije. Siguran sam da je Srbija tokom svoje istorije uvek grešila kada se udaljavala od EU, kao što je Evropa uvek grešila kada nije pružala ruku Srbiji. Sigurna sam da će ta praksa prestati.
Kada govorimo o sporazumima sa UAE, ne možemo da budemo vođeni niti vekovnim prijateljstvima niti dubokom prošlošću naših zemalja, niti bilo kakvim emocijama, već treba da se vodimo razumom i argumentima. Argumenti su jasni – Srbiji su potrebne investicije. Ne, bilo kakve investicije. Ne one kakve su bile u jednom periodu, kada su novokomponovani bogataši, prljavim novcem, regularno i na zakonitim aukcijama, kupovali preduzeća širom Srbije da bi ih uništavali, da bi radnike ostavljali bez posla, a imovinu rasprodavali.
U mom gradu Leskovcu, na žalost, ojađeno je mnogo firmi na ovakav način. Ovde se radi o veoma respektabilnim kompanijama, ne za Srbiju kao partnera, već širom sveta, za partnere širom sveta. I više od toga, ovde se radi o jednoj ozbiljnoj, naprednoj, modernoj, savremenoj državi – UAE, koja stoji iza ovih investicija i preko ovih sporazuma, upravo to čvrsto potvrđuje.
Zbog toga nema nikakvog razloga da budemo sumnjičavi i da se pitamo – šta ove investicije nama donose? One nama donose mnogo.
Imam drugu bojazan od početka, kada se bavimo ovim pitanjem a to je – hoćemo li biti sposobni da dovoljno brzo, dovoljno efikasno, dovoljno kvalitetno odgovorimo i stvorimo uslove da ove investicije budu realizovane? Zato pohvaljujem koji na ovome ozbiljno rade, u svim ministarstvima i u celoj Vladi, i nadam se da ćete opravdati poverenje građana Srbije kada je ovo u pitanju.
Neću govoriti o poljoprivredi i neću govoriti o odbrani. Postoji jedna oblast za koju verujem da predstavlja pravu šansu Srbije, da predstavlja novi srpski san i priliku da se naše društvo okrene ka razvoju modernog društva, društva zasnovanog na znanju. To nije evropski standard, to je imperativ celog savremenog društva. Govorim o kompaniji "Mubadava" i potencijalnoj mogućnosti da se u Srbiji otvori velika kompanija koja će se baviti proizvodnjom čipova.
Ova kompanija ima fabrike širom sveta, od Nemačke, preko Singapura, do Amerike, u kojima je tokom prošle godine ostvarila prihod od neverovatnih 4,6 milijardi dolara. Ukoliko bi uložili u Srbiju, to bi bila investicija vredna do četiri milijarde dolara. To je ogromna investicija za Srbiju. Ona je i više od toga, ona je šansa za naše mlade stručnjake, koji su napustili ovu zemlju, da se u nju vrate. Dalje, ona je više od toga, ona je prilika da svoj san u Srbiji odsanjaju generacije koje sada stasavaju, oni koji imaju deset godina, 15 godina, mali kompjuterski stručnjaci koji rastu u Srbiji. Verujem da je to pravi srpski san i da je to prava šansa za Srbiju.
Ono što želim da pohvalim kod ministra Dinkića i Ministarstva ekonomije, to je da su oni krenuli u susret tom snu i napravili program za podsticaj IT industrije. To je program koji će omogućiti da porezi na plate u ovoj oblasti budu manji, da kompjuterski stručnjaci mogu i ovde da zarade a ne samo u inostranstvu. To je program koji će omogućiti da se bespovratna sredstva uliju u dobre projekte u IT industriji. To je projekat koji će, pre svega, omogućiti razvoj školovanja u ovoj oblasti.
Konačno u Srbiji shvatamo da je potrebno povezati obrazovanje i privredu. Konačno u Srbiji shvatamo da imamo ogroman problem nezaposlenosti, ali i ogroman problem nezapošljivosti. Gotovo trećina nezaposlenih ne može da se zaposli.
S druge strane, imamo privredu koja vapi za moderno obrazovanim kadrovima, za ljudima koji imaju moderne veštine i znanja. Takvih u Srbiji nema dovoljno. Dakle, ulaganje u obrazovanje, usmeravanje dece ka tehničkim i prirodnim naukama, to je ono što jeste naša budućnost.
Skeptici u Srbiji sada pitaju – da, baš će se u Srbiji napraviti fabrika čipova. Da, poznati smo po tome. Podsećam ih ko su pravi nacionalni junaci Srbije. To su ona deca koja svake godine u Srbiju donose zlatne olimpijske medalje, sa matematičkih olimpijada, sa svetskih takmičenja u fizici i u drugim prirodnim naukama. Podsećam vas i na Istraživački centar "Petnica", koji neguje kreativnu, pametnu i sposobnu decu koja su posvećena nauci. Podsećam vas na mnoge škole u Srbiji koje imaju decu koja osvajaju prva mesta na takmičenjima u našoj zemlji. Mi sanjamo njihov san, kada potpisujemo ovaj sporazum, jer stvaramo mogućnost da oni u svojoj zemlji razvijaju sve svoje kapacitete.
Dame i gospodo, dolazim iz Leskovca. To je grad za koji se retko čuje na nacionalnim medijima. Prošle godine se pojavila jedna vest na RTS, i verovatno niko nije čuo za nju, a sada ću vam je reći. Šestoro učenika Tehničke škole u Leskovcu je dobilo brojna priznanja u zemlji i regionu za izum koji su napravili. To je kompjuter koji radi u vodi. Oni su spojili nemoguće – elektriku, vodu i softver, i napravili su nešto novo. To su mali, nisu mali, za meni su deca, ali imaju 18 godina – to su mladi kompjuterski stručnjaci i preduzetnici.
Želim da podsetim lokalne vlasti u Leskovcu da brinu o ovoj deci i da ih jednog dana, nakon školovanja, vrate u Leskovac. Isto tako, molim vas, ministre Dinkiću, da zapamtite ova imena: Miljan Stošić, Lazar Vasić, Nikola Đerić, Aleksandar Anđelović i Anica Spiridonović. Možda su baš oni budući stručnjaci u kompaniji čipova koja će raditi u Srbiji. Možda su baš oni budući menadžeri u toj kompaniji. Za priliku da ostvare svoje snove u Srbiji, za njihovo pravo da svoj grad i svoju zemlju predstavljaju na najbolji mogući način, za njihovo pravo da svoju domovinu brane znanjem, mladošću i lepotom, punog srca ću glasati za potvrđivanje ovih sporazuma. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nadam se, poštovana predsedavajuća, da vam je predsedavajući pre vas preneo teme o kojima se govorilo u okviru date teme, pa da me nećete uskraćivati za malo šira obrazloženja pojedinih teza. Mada ne znam kako posle ovako poetskih govora, gotovo kumrovačkih nastupa, da kažem nešto. Moraću ipak da odgovorim na neka pitanja koja su postavili pre svega poslanici i poslanice SNS. Nemamo opozitni stav. Imamo konstruktivni stav povodom ovog pitanja, vrlo smo odgovorni, obzirom da se radi o međudržavnim sporazumima i vrlo ozbiljno pristupamo ovoj temi.  
Mislim da ni ministar Dinkić nema apologetski nastup, već da ministar ozbiljno brani poziciju sa koje je danas došao i mislim da kritike sa te strane od strane poslanika SNS nemaju osnova. Kada je u pitanju "spiritus movens", koji ste spominjali vezano opoziciju, i postavili pitanje šta je to, to je oprez. Mi smo vrlo oprezni i želeli bi da ovaj sporazum bude realizovan, da njime ne budu oštećeni građani i građanke Srbije, da ulaganje bude brzo, efikasno i da prvi dinari, odnosno dolari stignu do kraja godine. Nadam se da će nam ministar Dinkić moći dati odgovor kada možemo očekivati prva ulaganja.
Kada su u pitanju neke teme, posete ministra odbrane četvorici ministara odbrane moćnih zemalja sveta, čuli smo to i sinoć u jednoj emisiji. S druge strane, smo čuli odgovor da je vrlo rado viđen gost zbog toga što vrlo brzo ispunjava želje svih tih ministara. Žao mi je, mislim da ste umesto Miroslava Lazanskog imali kolegu Drecuna da citirate. On je najbolji, koliko ja znam, makar ste vi to tako govorili, vojni analitičar.
Ovo bi bilo kratko kada su u pitanju izlaganja predstavnika vladajuće koalicije. Odmah da napomenem, mislim da su sve diskusije predstavnika opozicionih stranaka bile konstruktivne i da nije bilo ništa opozitnog u njima i ne vidim da je bilo bilo šta što bi moglo da naruši i da kaže, od bilo koje opozicione stranke, da je protiv ulaganja i dolaska stranog kapitala u našu zemlju. Za Demokratsku stranku tvrdim da je ona svakako za strana ulaganja.
Žao nam je, ponoviću ono što je gospodin Stefanović rekao, što je ovo do sada jedino strano ulaganje u mandatu ove Vlade. Ulaganje u najavi, koje ćemo tek moći da realizujemo, ali naravno nećemo biti kočničari da se ono do kraja realizuje. Opet kažem da očekujemo da do kraja budu ispoštovani i Ustav i zakon i sve ostalo i nadam se da će to ova Vlada, odnosno ministar Dinkić učiniti.
U pitanju su četiri sporazuma. Najviše je danas bilo reči o Sporazumu o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapskih Emirata, ili "Emirata", kako neki kažu, ali u svakom slučaju on pokriva predgovor koji je zaključen u prethodnom periodu, po nama možda prerano. Možda je pre toga trebalo, ipak, u Narodnoj skupštini ratifikovati ove sporazume, ali dobro. Možda ovi sporazumi mogu ispraviti i, na neki način, uvesti u pravni sistem taj sporazum koji je zaključen, kao što smo videli, na bazi privatnih veza, odnosa, itd, i tu nema ništa loše. Svaka investicija, došla ona na ovaj ili onaj način, je dobra, ako to nije prljav novac, ako to nije novac zarađen nekim radnjama koje su nedozvoljene. U svakom slučaju, imaćete u tom smislu konstruktivan stav DS.
Nije tačno, neko je spominjao ovde, da je DS ili možda vlast u Novom Sadu, odnosno u pokrajini ili u Beogradu protiv ovih investicija. Istina, ministre Dinkiću, mislim da kada ste rekli da ste razgovarali sa gospodinom Pajtićem i gospodinom Ješićem, mislite na period posle potpisivanja predugovora, kada je rađen ovaj sporazum, a ne pre potpisivanja predugovora. No, nije važno. Bitno je da je tih razgovora bilo i da su, koliko sam razumeo, "Vode Vojvodine" dale neke predloge za neke investicije koje bi se mogle realizovati u Vojvodini.
Usput ću vas pitati, tema jeste druga, ali činjenica da je seljak u Srbiji, u Vojvodini neorganizovan, da nemaju dobru infrastrukturu, šta je sa Zakonom o zadrugama. Još u prethodnom mandatu je bio najavljen. Poradovao sam se da će to biti u mandatu prethodne Vlade. Ne vidim najave da će on biti uskoro. Mislim da bi to bilo vrlo dobro, ukoliko bi se on našao u proceduri, jer bi na taj način rešili pojedina pitanja koja se tiču organizovanosti u ruralnom području. Zadruge su kod nas možda prepoznate kao ostatak socijalizma. Međutim, one postaje u celom razvijenom svetu i dobar su način za organizovanje poljoprivrednika.
Posvetiću se analizi predugovora koji je uradila Radna grupa Vlade Vojvodine. Mislim da je on najkvalitetniji dokument, koji je sagledao pravne, ekonomske, socijalne, agro-ekonomske i političke aspekte ovog predugovora. Naravno, neću da čitam celu analizu. Radili su je vrhunski stručnjaci. Mislim da su bili vrlo dobronamerni i čak u osnovi su rekli da Radna grupa podržava inicijativu koja se odnosi na strana ulaganja, a koja je pokrenuta predugovorom uz poštovanje, naravno, zakonske regulative Republike Srbije.
Dakle, Radna grupa Vlada Vojvodine nije imala ništa protiv inicijative, koja je, već danas, pretočena u međudržavni sporazum, ali su postavili neka pitanja. Neka pitanja su dobila odgovore, a na neka možda tek treba da bude dat odgovor. Tako je postavljeno pitanje prava građanina na imovinu, jer su oni rekli da predugovor ne sadrži odredbe o tome da li je predmet ugovora podržavljeno poljoprivredno zemljište i da li ima podnetih zahteva za vraćanje imovine. Čini mi se da se u jednom sporazumu, koji je dat, kaže da predmet ne može biti imovina iz restitucije. Moguće da je sa ovim otklonjen taj nedostatak.
Drugo pitanje koje je postavljeno je pravo na ravnopravnost, odnosno predugovor građane Republike Srbije, kako su rekli, stavlja u neravnopravan položaj u odnosu na strana pravna lica u postupku sticanja svojine i ostvarivanja prava zakupa na poljoprivrednom zemljištu. Nisam siguran da je ovo do kraja otklonjeno, da je ovaj problem otklonjen. Istina, deo zemlje jeste izuzet od prodaje, odnosno privatizacije, ali ipak je deo zemljišta, na neki način, bilateralnim ugovorom izuzet i praktično je kupljen, odnosno biće kupljen od strane kompanije bez javnog tendera. Opet, ako je to u nekom širem društvenom interesu i ako sve bude transparentno, kako je kolega Stefanović rekao, ako vidimo uskoro i plan ulaganja, ako vidimo biznis plan, možda i taj problem može biti otklonjen.
Međutim, svakako da u postupku zaključivanja predugovora nisu uključeni predstavnici AP Vojvodine, jedinice lokalne samouprave. Zbog toga sam naglasio da mislim da su ovi razgovori vođeni kasnije, ali opet kažem – dobro je da su vođeni i naknadno, kako bi se neke nepravilnosti otklonile.
Istaći ću još tri bitne stvari sa stanovišta poljoprivrednika u Vojvodini, time i poljoprivrednika u Srbiji, a tiču se činjenice da AP Vojvodina, a i jedinice lokalne samouprave, po mišljenju ove Radne grupe, treba da participiraju u vlasništvu nove kompanije, odnosno da deo ostvarenih sredstava, po svim osnovama, bude usmeren ka budžetu AP Vojvodine ili prema projektima njenih javnih preduzeća. Možda se to na neki način, kada ste pominjali "Vode Vojvodine", ostvaruje. Međutim, koliko sam razumeo, radi se o kreditu za navodnjavanje koji bi "Vode Vojvodine" trebale da uzmu, ako sam vas, ministre, dobro razumeo.
Sledeća stvar, u postupku kreiranja budućeg konačnog ugovora, treba da učestvuju predstavnici AP Vojvodine, a pre toga neophodno je da se od strane Narodne skupštine Republike Srbije izvrši ratifikacija odgovarajućeg međunarodnog ugovora. Takođe, treba pribaviti mišljenje stručnjaka o stručnim pitanjima koje su predmet ugovora i zahtevaju stručnu ekspertizu o strukturi investicionih ulaganja mora biti obuhvaćeno ulaganje u navodnjavanje, odvodnjavanje, meliracione popravke i kvalitet zemljišta. Bio je stav radne grupe da u izradu konačnog ugovora treba uključiti predstavnika AP Vojvodine, što još uvek nije kasno jel, konačno ugovor tek treba da se napravi.
Na kraju još jednom ću istaći da je stav poslaničke grupe DS, da ukoliko bi se ova ključna pitanja bitna za poljoprivrednike, bitna za građane Srbije, koliko bi na njih dobili pozitivan odgovor, da bi DS razmotrila mogćnost da podrži ovaj sporazum i verovatno ga u tom slučaju podržala. Opet iz ovih razloga, dakle, zato što je to investicija koja konačno u mandatu ove vlade dolazi u Srbiju, a sa druge strane, da nas ne bi predstavnici Vlade optužili da opstruiramo stana ulaganja. Ali, pre svega da bi bio ispoštovan Ustav i zakoni, kako ne bi jednog dana došli u situaciju da neka sledeća vlada, ili neko iz ove vlade postavlja pitanje, da li je ovaj sporazum bio dao kraja u skladu sa propisima Republike Srbije.
To je bilo ukratko u tom delu. Molio bih ministra, ako bi mogao da da odgovor na neka od ovih pitanja. Hvala.

Hvala. Gospodine Atlagiću, po kom osnovu se javljate? Nemate pravo na repliku.
Reč ima Mlađan Dinkić. Izvolite.

Evo da odgovorim na neka od ovih pitanja.
Prvo pitanje vam je bilo - kada možemo da očekujemo prva ulaganja? Mi bukvalno smo pripremili nacrt ugovora koji treba da na bazi predugovora uskladimo sa Al Dahrom i šaljemo ga sutra Emiraćanima. Što se mene tiče, predložiću da pošaljemo i istovremeno to i pokrajinskoj vladi, apsolutno mislim da nema nikakvog razloga, jer smo o njemu govorili javno, nema tu nikakvih detalja, da se prosto zajednički pogleda najbolje rešenje. U svakom slučaju, za ugovor je potrebno da imamo dve strane Emiraćane i nas. Gledam na Srbiju kao jedinstvenu zemlju, ne pravim razliku između republike, pokrajine, gradova, to je sve Srbija.
U svakom slučaju, prva ulaganja možemo očekivati upravo na osnovu ovog ugovora sa Al Dahrom. Taj ugovor ako sve bude uredu bi potpisali krajem marta meseca, dakle ovog meseca, a sam predlog ugovora sadrži, da zatvaranje transakcije se obavlja do sredine ove godine, dakle, najkasnije do leta će novac stići u Srbiju vezano za osnivanje zajedničke firme, i kupovinu 80% udela u ovim kombinatima, dok bi oni odmah čim preuzmu vlasništvo većinsko krenuli sa investicijama. Dakle, prave investicije do polovine ove godine, vezano za ovaj sporazum sa Al Dahrom.
Što se tiče navodnjavanja, na drugim područjima, dakle, ne onog što se odnosi na kombinate, mi smo poslali predlog razvojnom fondu Abu Dabija. Tražili smo im 110 miliona dolara zajma, od čega se jedan deo odnosi na čišćenje kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje i pravljenje novih. Ukupno bi ceo projekat zajedno sa našim sredstvima, mi bi učestvovali 20% u tom projektu, 80% bi bio kredit. Ove godine bi to bilo 96 i po miliona dolara ulaganja od čega 67 i po miliona dolara na teritoriji AP Vojvodine.
Mi ćemo, imajući u vidu, da će Republika učestvovati sa 20% u ovom projektu, formirati operativan tim za sprovođenje tog projekta. Gospodin ministar poljoprivrede i ja ćemo biti na čelu Vlade, a sprovođenje će biti u rukama "Srbijavoda" za teritoriju centralne Srbije, a "Vojvodinavoda" za teritoriju Vojvodine kao što je predviđeno zakonom.
Ono što smo takođe predvideli je nezavisni nadzor, jer ćemo imati nadzor da bismo mogli da pratimo sprovođenje i trošenje tih sredstava i taj nadzor neće biti vezan niti za "Vojvodinavode", niti za "Srbijavode", niti za pokrajinu, niti za Republiku, nego ćemo angažovati stručnu menadžment kompaniju koja će da nadzire ovaj proces i da raportira to republičkoj i pokrajinskoj Vladi. Govori o javnim infrastrukturnim radovima za navodnjavanje.
Ono što smo poslali Razvojnom fondu Abu Dabija vezano teritoriju Vojvodine isključivo je došlo na predlog pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i vode. Dakle, mi se nismo mešali u izbor prioriteta, izbor projekata, to su ovi projekti koje sam pročitao za koji postoji trenutno izgrađene studije izvodljivosti.
Što se tiče centralne Srbije, takođe su nam "Srbijavode" poslale projekte vezano za Mačvu, jer su nam objasnili da je to jedino što je trenutno spremno, ali da je ovo početak jer ne može ni fizički da se izvede više investicija od ovih 97 skoro 100 miliona dolara u jednoj godini. Treba se pripremati za naredne godine kako bismo imali u kontinuitetu. Kad bi svake godine investirali po 100 miliona dolara mi bismo napredovali značajno u poljoprivredi, jer dugo nismo, gotovo ništa ulagali u sisteme za navodnjavanje.
Zajam će uzeti Republika Srbija, dakle, neće se zaduživati niti "Vojvodinavode", niti "Srbijavode", nego Republika Srbija, a plasiraćemo taj zajam na čitavu teritoriju Srbije. Jedan deo ovog prvog zajma će biti namenjen i dugoročnim kreditima za kupovinu opreme svim poljoprivrednicima u Srbiji i to nećemo uslovljavati koja vrsta opreme.
Naravno, da se očekuje da oni, tamo gde se izradi primarni i sekundarna mreža, imaće potrebe da ugrade i tercijalnu mrežu na svoje njive, da dovedu vodu do njiva, ali ovo će obuhvatiti mogućnost kupovine poljomehanizacije i sve druge investicije u poljoprivredi. To bi bila jedna vrsta revolving kredita, jer bi ga mi plasirali na rok od 10 godina sa kamatom koja će biti jako niska.
Zamolili smo posebno ljude iz Emirata da nam odobre kao Republici kredit sa kamatom od svega 0,5% godišnje. Ne znam da li ćemo uspeti to da ispregovaramo. To bi bio najjeftiniji kredit ikada koji je ova država uzela, kako bi seljacima ta kamata bila niska, jer će se odobriti preko banaka koje će fizički te krediti odobravati. Prosto želimo da krajnja kamata za seljake bude što niža i da bude na rok od 10 godina, sa periodom počeka do tri godine, što znači da je to zaista povoljno i verujemo da će biti veliko interesovanje.
Što se tiče, participacije, jasno je da je ovo projekat koji daje šansu i zahteva učešće svih ovde. Prosto neki projekti se odvijaju na teritoriji Beograda, neki na teritoriji centralne Srbije, neki na teritoriji Vojvodine i treba sve uključiti. Ono što je rekla gospođa Plavšić, ovde će najveći izazov biti da mi budemo efikasni da ovo što dobijemo sprovedemo.
Gospodin Vučić i ja smo po prvi put imali sastanak sa princom šeikom Muhamedom u Abu Dabiju u oktobru. Tada je šeik rekao ako možemo za nekoliko meseci nešto da uradimo vi ste ozbiljni. Mi smo se polomili, moram da vam kažem, da zaključimo. Možda se nismo konsultovali sa svima, ali ne bi stigli sve ovo da uradimo da smo sada imali jedan naš, drugi, treći forum u Srbiji, jer nikad kraja diskusiji ne bi bilo.
U svakom slučaju, došli smo, tu je međudržavni sporazum, on je potpisan. Na osnovu međudržavnog sporazuma sve kreće. Znači, kreće saradnja posle toga. Mi verujemo da će jedan za drugim biti potpisivani ovi sporazumi. Nešto će ići brže, a nešto sporije. Banku će otvoriti na proleće. Videćemo koliki će biti početni kapital. Neko moje očekivanje da će to mnogostruko iznos kapitalnog cenzusa.
Sa druge strane, mislim da ćemo imati brzu odluku o investiranju u luku Pančevo. Tu očekujemo od grada Pančeva da iskaže spremnost, jer je to zemljište koje pripada gradu, da tu ledinu na neki način, po pristojnoj ceni, a ne preteranoj, da Emiraćanima, ali će za to dobiti radna mesta i investicije, imaće najbolju rečnu luku u regionu. Ja sam propustio da kažem, oni su zainteresovani i da dokapitalizuju JRB koja je inače kompanija koja nije na subvencijama i dobro radi, ali prosto, treba da kupe nove brodove.
Ideja je da se investira nekih 40 miliona evra u kupovinu novih brodova, da se zaposle srpska brodogradilišta i da se na ovaj način pomogne razvoj.
Ono o čemu smo mi razmišljali je kako da se projekat stavi u funkciju, misleći i na druge industrije, jer ako se ulaže u kanale za navodnjavanje i odvodnjavanje, ja sam se raspitao, naša operativa u vodoprivredi ima opremu na nivou od pre 30 godina. Tu bi trebalo videti da li neka naša fabrika može da pomogne da se proizvodi ta mehanizacija za navodnjavanje i odvodnjavanje, a fabrika "14. oktobar" ima zastareo program, ne znam da li je tu možda prilika da nešto modernizujemo. Isto tako, sama oprema za navodnjavanje, nekada je proizvodila "Sever" iz Subotice, sada ne postoji više, dalje, "Jastrebac" kod Kruševca, ni oni ne postoje i ja ne znam da li ima neka firma, jer bismo mi stimulisali srpske proizvođače da iskoriste priliku i da nešto što nije velika sofisticiranost, a to je oprema za navodnjavanje, možda krenu da proizvode.
Da zaključim, prva ulaganja možemo očekivati ovog proleća. Zakon o zadrugama, da ne propustim odgovor, je takođe spreman, ići će na Vladu u narednih mesec dana, a u drugom kvartalu će biti ovde pred vama poslanicima.
Što se tiče participacije, svako ko hoće da radi je dobro došao da sarađuje sa Vladom Republike Srbije i to se podrazumeva i za pokrajinsku Vladu.

Zoran Babić, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je Poslovnik, član 107. stav 2. gde se kaže: "Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku i korišćenje uvredljivih izraza". Prethodni govornik, naravno, ne mislim na iscrpno obraćanje ministra Dinkića i ja mu se zahvaljujem na tome, mislim da je podrugljivo izražavanje o akcentizaciji u govoru narodnog poslanika ili da li je rečeno - Emirati ili ُُ"Emirati" je samo znak da neko nema dovoljno argumenata, a kada neko nema dovoljno argumenata, onda poseže za ličnim uvredama.
Mislim da niko u ovoj sali ne treba da se stidi kraja iz kojeg dolazi. Ponosim se kolegama iz Pirota, Vranja, Leskovca i svi mi koji nosimo neku karakteristiku u govoru iz kraja iz kojeg dolazimo.
Sa druge strane, zaista sam očekivao nešto kreativniju kritiku od tog kolege, pa da se pobunio zbog čega se osniva banka i zašto Emirati osnivaju banku u Srbiji. Mogao bih da razumem da je dao predlog da te transakcije idu preko "Razvojne banke Vojvodine" da bi se zapušile sve te rupe koje su nastale u poslovanju "Razvojne banke Vojvodine", pa da se opet dobije neki kredit bez pokrića. To mogu da razumem. Ove kritike zaista ne mogu da razumem i ne mogu da ih dozvolim.
Na kraju, ono što mi je zaista zasmetalo, da bi ta poslanička grupa, ukoliko se stvore neki uslovi, eventualno ušla u razmatranje da li će podržati ovaj aranžman.
Mi ove aranžmane pravimo kao država, kao odgovorna vlada sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima radi pokretanja proizvodnje i u poljoprivredi i u namenskoj industriji i ono što radimo i ono što nam je bitno, razumevanje kod građana Srbije i podrška kod građana Srbije.