Reč ima narodna poslanica Olgica Batić.

Hvala poštovana predsedavajuća.
Uvaženi ministre, kolege i koleginice, dobro je što je prihvaćen dobar deo amandmana budući da svakako poboljšavaju Predlog zakona o kom smo raspravljali u načelu a već sada se nalazimo u raspravi u pojedinostima, budući da smo počeli da raspravljamo o članu 1. Pošto izvestilac odbora je upravo pomenuo Zakon o svojinsko-pravnim odnosima, kao i Zakon o planiranju i izgradnji, mislim da je bar nadležni odbor ove skupštine trebao da ima u vidu da Zakon o planiranju i izgradnji ne sadrži apsolutno nikakve odredbe o objektima kao što su vikend kuće, odnosno kuće za odmor i objekti namenjeni za obavljanje zanatske delatnosti, tako da i pored svega toga ostaje nejasno, i pored usvojenog amandmana, u koju svrhu se odredbe ovog predloga zakona odnose i na koje sve objekte. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Gordić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, koleginice i kolege poslanici, podneo sam amandman na član 1. zakona i tu pre svega mislim na deo amandmana koji se odnosi na objekte koji nemaju upotrebnu dozvolu. Smatram da su nepotrebno stavljeni u isti kontekst objekti koji su izgrađeni bez građevinske dozvole i oni koji su izgrađeni sa odgovarajućom građevinskom dozvolom a nemaju upotrebnu dozvolu. Naime, objekti koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, to su ljudi koji nisu platili ni nadoknadu za uređenje građevinskog zemljišta, u velikom broju slučajeva nemaju izmirene imovinsko-pravne odnose. Sa druge strane, oni građani koji su gradili sa urednom građevinskom dozvolom i imaju izmirene i ove obaveze a pored toga po Zakonu o državnom premeru i katastru ovi građani koji su gradili sa urednom  građevinskom dozvolom mogu da upišu pravo svojine na svojim objektima po članu 97. gde imamo u stavu 1, koji glasi – za imaoca prava svojine na objektu upisuje se jedno od postojećih lica, tačka 1. – graditelj ima pravo svojine, odnosno graditelji koji imaju pravo susvojine ili zajedničke svojine na parceli, tačka 2 – graditelj koji je imalac drugog odgovarajućeg i stvarnog prava na parceli ako je za objekat izdata građevinska dozvola ili je objekat izgrađen u vreme kada građevinska dozvola nije bila uslov za gradnju.

Prema tome, ove dve kategorije su potpuno stavljene u jedan kontekst koji nije isti i mislim da bi ovaj deo stava 1. trebalo izbaciti, a takođe i kompletno član 6. ovog zakona koji se odnosi na isto.

Druga stvar koju sam hteo da kažem u vezi ovog člana 1. koji sam istakao u svom amandmanu jeste da sam dodao deo da se ovaj zakon odnosi na objekte koji su prilikom izgradnje odstupili od izdate građevinske dozvole i projekta. Tu sam hteo da napravim razliku između objekata sa jedne strane koji su izgrađeni bez građevinske dozvole i sa druge strane objekte izgrađene sa građevinskom dozvolom ili gde je urađena nadogradnja nekog dela koji je van građevinske dozvole. Hteo sam da ukažem na mogućnost da neko može da dobije građevinsku dozvolu a zatim da izgradi objekat koji uopšte ne odgovara onome što je u građevinskoj dozvoli, koji je potpuno izašao iz projekta i van izdate građevinske dozvole.

Treća stvar koju sam hteo da kažem je da se definišu objekti i njihova namena i površine. Ova stvar je delom ispravljena kroz amandman kolege Antića, ali mislim da kada ste obrazlagali rekli ste da socijalno ugrožene kategorije stanovništva treba da dođu do upisa prava svojine. Ne smatram da nekom ko je socijalno ugrožen može da ima i izgradi vikendicu koja ima 200 kvadrata ili da kupi stan koji ima 200 kvadrata, odnosno porodični objekat od 200 kvadrata. Predložio sam da te površine budu 100 metara kvadratnih.

Da li  još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovana Joksimović i Ljuban Panić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Jovana Joksimović.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom prvenstveno smo želeli da definišemo objekte koji bi trebalo da budu obuhvaćeni ovim zakonom, a to bi bili objekti namenjeni za porodično stanovanje, vikend kuće i pomoćni objekti. Ovaj amandman  je podnet da bi se potpuno razjasnila namera predlagača koji je rekao javnosti da ovaj zakon predstavlja zakon o brzoj i skoro besplatnoj legalizaciji sa argumentacijom da se žele rešiti problemi onih ljudi koji su izgradnjom nelegalnih objekata rešavali stambeno pitanje.
U obrazloženju o odbijanju amandmana sam videla drugi cilj zakona koji kaže da je cilj zakona predmet upisa prava svojine bude što veći broj objekata koji ispunjavaju posebne uslove u skladu sa Predlogom zakona. Odbijajući ovaj amandman vidimo da je namera bila nešto sasvim drugo i da se građani pozovu da upišu pravo svojine kako bi sutra plaćali porez na imovinu.
Takođe, ono o čemu sam govorila pre par dana u diskusiji je da je ovaj predlog zakona previše koruptivan i neprecizan. Smatramo da je neophodno graničiti kvadrature, odnosno površinu vikend kuće do 100 kvadrata, jer bi za sve objekte koji su veći od 300, odnosno 200 kvadrata trebalo pribaviti građevinsku i upotrebnu dozvolu kroz postupak legalizacije.
Dodavanjem stava 3. koji glasi da jedan vlasnik može da upiše samo jedan objekat odgovarajućeg tipa sa pomoćnim objektima ukoliko se nalaze na teritoriji iste jedinice lokalne samouprave i ovako upisan objekat ne može da se otuđi ukoliko se prethodno ne pribavi građevinska i upotrebna dozvola u redovnom postupku.
Ono što smo želeli da omogućimo dodavanjem ovog stava 3. jeste da svi koji su gradili imaju gde da žive, da budu bezbedni, upišu svoje objekte i izbegnu bilo kakvu opciju od rušenja. Ako bi imali nameru da se obogate tako što će da otuđiti ovaj objekat, onda moraju da plate sve obaveze koje su i drugi građani uz dozvolu morali da plate.
Predlogom amandmana obezbeđuje se da jedan vlasnik može na ovaj način upisati samo objekat odgovarajućeg tipa, sem pomoćnih objekata, čime se sprečava mogućnost zloupotrebe zakona, tako što bi npr. investitor stambenog objekta za tržište, kako bi izbegao redovan postupak legalizacije i stekao nezakonitu korist, ovim putem upisao, kao svoj porodični stambeni objekat ili vikend objekat, svaki pojedinačni stan u zgradi za tržište, pa se mogućnost upisa svojine ograničava i po broju objekata na teritoriji jedinice lokalne samouprave. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović.

Bivši član ili simpatizer, nisam sasvim siguran, stranke gospodina Velimira Ilića, Bora, zvani – Čorba, rekao je na jednom svom koncertu – nema prevare, nema laži, Čorba svira uživo, nema plejbeka. Nažalost, ovaj zakon jeste plejbek, jeste prevara. To sam i u raspravi u načelu rekao, jer nema legalizacije, ministre, ako mediji nisu citirali netačno vaše navode da se ovim zakonom vrši legalizacija nelegalno sagrađenih objekata.
Ovim amandmanom, koji su podneli koleginica Joksimović i kolega Panić, su pokušali da, na neki način, razotkriju vašu nameru i da spreče veću štetu, nego što je pravite ovim zakonom, odnosno da se on svede na meru, da se odnosi na određeni krug objekata, a ne ovako široko kako ste ga vi dali u zakonu.
Međutim, pošto razgovaramo o konkretnom članu, mene interesuje odgovor na nekoliko pitanja. Zašto niste, kada ste pripremali već poseban zakon o upisu nelegalno sagrađenih objekata, ujedno išli i na promenu Zakona o legalizaciji, njegovu doradu ili upodobljavanje sa novonastalim okolnostima, čime bi obezbedili nastavak postupak legalizacije? Ubeđen sam, mislim, da su to svi ljudi koji su pročitali ovaj zakon ubeđeni da će postupak legalizacije biti obustavljen posle donošenja ovog zakona koji je tzv. zakon o legalizaciji.
Ovaj zakon nije zakon o legalizaciji, već upis nelegalno sagrađenih objekata, koji će njihovim vlasnicima stvoriti obavezu da plaćaju porez. Dakle, tim ljudima koji su izdvajali od svojih usta, nisu išli na letovanje itd, vi sada umesto da im omogućite da legalizuju svoje objekte, da im grad, lokalna samouprava od tih sredstava izgradi infrastrukturu, asfalt, dovede vodu, kanalizaciju, kako ne bi narednih 50 godina živeli bez puta, asfalta, struje itd, upisujete ih u listu nelegalnih objekata, stvarate im obavezu da plaćaju porez i još kažete kako ste im legalizovali objekat. Ne, vi za njih stvarate namet, a ostavljate ih kao nelegalne i još ih, sa stanovišta države, proglašavate nelegalnim graditeljima.
Molim vas da mi date makar jedan odgovor. Kada će se nastaviti proces legalizacije, stvarne legalizacije? Šta ćete uraditi sa postojećim Zakonom o legalizaciji, kako bi se ta dva procesa odvijala nejednako i kako bi bilo manje štete? Koja će cena legalizacije biti, po vama? Da li ćete menjati nešto u odnosu na postojeći Zakon o legalizaciji ili ćete ostaviti, kako je do sada stajalo u tom Zakonu o legalizaciji?
Dakle, kako ćete kada sutra izglasate ovaj zakon omogućiti da se postupak legalizacije nastavi i da ljudi zaista budu vlasnici objekata koji su legalni i na koje zaista mogu da stave hipoteku, da uzmu kredit, da vrše promet, a da ne moraju da naznače na njemu da su to nelegalni objekti? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Olgica Batić.

Moram se u jednom delu složiti sa kolegom Veselinovićem, povodom pitanja koje je postavio ministru Iliću, a imam i ja jedno pitanje za ministra. To je – zašto ovaj zakon uopšte nosi naziv kakav nosi, dakle Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole? Taj naziv uopšte ne odgovara suštini, s obzirom da sam naziv ovakvog predloga zakona ukazuje da će zakon propisati posebne uslove za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, a odredbama Nacrta zakona regulisani su posebni uslovi za upis prava svojine samo na objektima koji se koriste, pa se onda navodi na šta. Kako su uslovi za upis prava svojine na bespravno izgrađenim objektima propisani nekim drugim zakonima na osnovu javnih, privatnih isprava, koje su podobne za upis prava svojine, kako na zemljištu, tako i u objektima, zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja, Zakona o svojinsko pravnim odnosima i državnom premeru i katastru?
To bi istovremeno značilo da ovaj nacrt zakona za te objekte ne utvrđuje posebne uslove, kao što to iz naziva samog teksta zakona proizilazi. Ovako formulisan naslov ne korespondira sa sadržinom onih odredaba koje predviđa, a istovremeno predstavlja rizik od nepodudarnosti odredaba sa samim nazivom teksta zakona. Mislim da je predlagač to trebao da ima u vidu da ga preformuliše, da ga uskladi sa odredbama ovakvog jednog Nacrta zakona. Hvala.