Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Konstantinović, Boris Ranković i Aleksandar Senić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom?
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica Donka Banović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom?
Reč ima narodni poslanik Donka Banović.

Hvala, gospođo Kovač.
Ovaj se amandman odnosi na član 1, ali on se sastoji iz dva dela. Prvi deo amandman se odnosi na stav 2, a drugi deo se odnosi na stav 5. Inače, ovaj stav 2. je stav o kome je bilo mnogo reči, evo vidim i danas, i u raspravi u načelu. Predložila sam amandmanom da se brišu stambeno-poslovni objekti, kao objekti koji su predviđeni ili obuhvaćeni ovim zakonom.
Puno je bilo reči u raspravi u načelu da se razume ako je neka porodica bila primorana ili prinuđena da pribegne ovakvoj vrsti izgradnje objekata, dakle nelegalnih, pa da nisu imala novca za sve ostale dažbine, koje su neki drugi građani morali da izmire, i da to donekle, recimo, možemo da razumemo da objekti koji su za porodično stanovanje, delovi tih objekata itd, ali nikako ne razumemo da je ovim zakonom predviđen upis prava nad stambeno-poslovnim objektima. To sigurno nije u redu.
Vi ste meni u obrazloženju zašto je odbijen amandman, inače su takva sva obrazloženja, rekli da je ovaj moj amandman delom prihvaćen zato što ste prihvatili amandman kolega Antića i Dejana Rajčića.
Sa tim se, takođe, ne slažem. Već je ovde bilo reči i taj njihov amandman je nešto s čim se ne slažem, tako da ne mislim da je ovim obuhvaćeno, pogotovo gde taj amandman govori o tome da, na primer, vikendica može da ima 200 kvadratnih metra korisne površine i da to bude predmet ovog zakona, ili da objekat za obavljanje zanatske delatnosti iznosi 100 kvadratnih metara itd. Dakle, to u svakom slučaju nije ni bila intencija ovog mog amandmana, što se odnosi na taj član.
Drugi deo amandmana se odnosi na deo gde se u tom članu govori da organ nadležan za poslove urbanizma, na zahtev Republičkog geodetskog zavoda, u roku od 15 dana od dana dostavljanja zahteva, utvrđuje da li se zahtev za upis prava svojina odnosi na ove objekte i o tome pisanim putem obaveštava onoga ko je podneo zahtev. Smatram da ovaj rok od 15 dana nije dovoljan i predložila sam da se taj rok poveća na 30 dana. To je, inače, i mišljenje ljudi koji rade u ovim organima, u lokalnim samoupravama. U nekim manjim gradovima se i slažu i misle da može za 15 dana da se odgovori, ali u nekim drugim gradovima, a oni su u većini, kažu da je 15 dana jako mali rok. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Dejan Rajčić i Aleksandar Antić.
Vlada i resorni odbor su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Dejan Rajčić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Dakle, kao što smo čuli iz malopređašnje diskusije koleginice Banović, opet se javlja dilema da li je potrebno da se kvadratura pojedinih vrsta stambenih ili drugih objekata definišu ovako kao što sam ja predložio.
Zahvaljujem se gospodinu ministru što je prihvatio amandman Nove Srbije. Imali smo ovde dilemu da li je potrebno da, recimo, površina za zanatski prostor bude 100 kvadrata. Smatramo da je možda trebalo biti i više, ali zadržali smo se i dali smo predlog da bude 100 kvadratnih metara, te smo na taj način ipak omogućili privrednicima, preduzetnicima, koji se bave nekim svojim radom i delatnošću, da mogu svoj posao da organizuju u jednom legalizovanom prostoru.
Naime, ovim amandmanom na član 1. smo pokušali da predlagaču zakona predložimo, i hvala što je usvojeno, da se preciznije definišu površine i vrste stambenih i poslovnih objekata, koji podležu pod ovaj zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine, odnosno, na kojima se može upisati pravo svojine, na takvim vrstama objekata.
Radi javnosti ću kratko reći da smo predložili da se porodični stambeni objekti definišu do kvadrature do 300 metara kvadratnih neto površine. Dakle, kao što znamo, najveći broj objekata u Srbiji koji ovog časa podležu upravo ovom zakonu o upisu prava svojine na dobitima su porodični stambeni objekti, koji se grade ili su građeni prethodnih godina ili prethodnih decenija, upravo sa ciljem što je domaćin koji je počinjao da gradi to želeo da izgradi da bi mogao da smesti svoju porodicu i svoje naslednike u jednom istom porodičnom domaćinstvu. Mislimo da je ta kvadratura potpuno primerena našim ovdašnjim uslovima koji postoje u Srbiji.
Na taj način smo definisali i da površina stanova u stambenim ili stambeno poslovnim zgradama bude do 200 metara kvadratnih neto površine, garaže smo predložili da budu 30 metara kvadratnih i, kao što rekoh, objekti za obavljanje zanatske delatnosti do 100 kvadrata. Mislim da je na ovaj način pogođena prava suština predlagača zakona, koji je želeo na ovaj način da se što veći broj problema, koji očigledno postoje decenijama u ovom društvu, reši i da se jednog trenutka napravi presek i krene od sutra u jedno uređeno rešavanje u polju građevinarstva. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Donka Banović. Izvolite.

Hvala.
Kolega, meni je drago što je vaš amandman prihvaćen. Pretpostavljam da imate specijalno dobre odnose sa ministrom Velimirom Ilićem. Nažalost, ja nemam, ali sam obrazlagala, odnosno govorila sam o obrazloženju gde je meni odgovoreno da je moj amandman delimično prihvaćen, a mislim da nije tako. Predložila sam uopšte brisanje te stavke, odnosno da ne može na ovaj način da se upisuje svojina na stambeno poslovnim objektima.
Vi smatrate da je vaš amandman dobar i drago mi je što vam je to ministar prihvatio, ali opet ne mogu da se složim sa argumentacijom da je porodični stambeni objekat, koji je građen iz nužde, bez dozvola, bez plaćanja negde zemljišta, bez plaćanja svih ostalih dažbina, da je to stambeni objekat do 300 metara kvadratnih. Možda mi dolazimo iz različitih delova Srbije, ali, bogami, u mojim krajevima ko ima kuću od 300 kvadratnih metara, on je gradski tajkun. Vi ste možda iz nekih drugih delova gde to nije tako. To je jedna stvar.
Takođe, vi govorite o zanatskim radnjama. Tačno, takođe ne znam nekoga ko se bavi nekom zanatskom delatnošću ili zapošljava jedno ili dvoje ljudi, a da ta radnja ima 100 kvadratnih metara, obično je to od nekih možda desetak do 30. Neko ko ima takav objekat, on se bavi nekom proizvodnom delatnošću. Dakle, tu nije reč o zanatskoj radnji, nego o proizvodnim pogonima, a meni se čini da male fabrike, male i srednje fabrike nisu predmet upisa svojine u ovom zakonu.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite.

Mi mora da smo neki izuzetno bogat narod kada bespravno tek tako iz nužde gradimo stambene objekte od 300 metara kvadratnih, a neko nema ni stan od 30 metara kvadratnih, kao što reče kolega Rajčić, za koje su navedeni objekti, pa je, recimo, garaža od 30 metara kvadratnih, vikend kuće od 200 metara kvadratnih, objekti za obavljanje zanatskih delatnosti, složiću se sa svojom koleginicom, do 100 metara kvadratnih. Mi onda savršeno funkcionišemo, mi smo jedna idealna ekonomska zemlja, još samo da legalizujemo sve te bespravne objekte i završili smo posao. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović. Izvolite.

Govorili smo u raspravi u načelu, govorićemo i danas, i na član 1. je prihvaćeno ukupno dva amandmana, ali bojim se da ako krenemo da licitiramo sa kvadratima i ako čitavu priču pojednostavimo na način na koji je to pojednostavljeno prihvaćenim amandmanima, onda nećemo govoriti o suštini koju treba da reši ovaj zakon.
Pošto imam amandman na član 1, govoriću kasnije o njemu, a sada ću govoriti o načinu na koji je predloženo rešenje ovim amandmanom. Prvo, predlaže se da se upišu samo neki objekti, pa su to ovi stambeni objekti o kojima su kolege govorile, od 300 kvadrata itd. Nigde se ne kaže – znamo da ima milion i 300 objekata koji nisu upisani, koji su bez dozvole. Ako se samo ovi upišu i ako se upišu samo objekti koji su izgrađeni do 11. septembra 2009. godine, šta se dešava sa svim onim koji nisu upisani i šta se dešava sa svim objektima koji su izgrađeni posle 11. septembra? Očigledno da odgovor na to pitanje nemamo dok ne donesemo odgovarajući zakon.
Druga stvar, jedan ovakav amandman možda rešava veliki broj problema, ali takođe otvara mnogo veći broj novih problema. Recimo, dozvoljeni upis stanova u stambenim objektima je do 200 kvadrata. Znači, ako postoji graditelj koji je izgradio 100 stanova do 200 kvadrata i prodao te stanove, on je završio svoj posao, a problem rešavaju svi oni ljudi koji su od njega kupili te objekte.
Druga stvar, zakon koji je Ustavni sud poništio, odnosno članovi zakona od 185. do 200. definišu dobijanje građevinske dozvole za objekte građene iz javnih sredstava, odnosno budžeta Republike, lokalne samouprave, javnih preduzeća i ostalih. Ti objekti sigurno nisu obuhvaćeni ovim članom zakona, jer je država sigurno gradila objekte i garaže veće od 30 kvadrata, kuće za odmor i ostalo. Država je gradila nešto drugo. Da li to znači da ti objekti neće biti upisani?
Znači, ovaj ovako napisan član stvara privid da je nešto rešeno, a u stvari ostavlja i dalje ogroman prazan prostor koji nas čeka da ga rešimo prilikom donošenja zakona o planiranju i sveobuhvatnog rešenja problema. Licitiranje sa kvadratima i licitiranje sa pojedinim vrstama objekta stvara privid da se problem rešava, a u stvari samo odlaže rešenje problema za nekoliko meseci do novog zakona. To je razlog zbog čega ovakav amandman apsolutno ne rešava problem.