Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babić.
Vlada i resorni Odbor prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica Milica Vojić Marković.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naravno, u članu 1. u stavu 3. prepoznala sam da ovo što ste vi predložili krši Zakon o zaštiti prirode i Uredbu o režimu zaštite, koji su dokumenti koje je Vlada potpisala i izdala. Na osnovu toga sam uložila amandman, gde u stvari hoću da vam kažem da u režimu zaštite prvog stepena u potpunosti je zabranjena izgradnja objekata, dok se u režimu zaštite drugog i trećeg stepena zabranjuje izgradnja koja se odnosi na određene vrste objekata.
U zaštićenim područjima, moram da kažem, došlo je do zaista ogromne ekspanzije tzv. divlje gradnje, gradnje koja ne može da bude legalizovana jer krši ove zakone koje sam navela. Po nacionalnim parkovima, samo da kažem koliko je otprilike objekata izgrađeno: na Kopaoniku 156, Fruška gora 91, Đerdap 77, Tara 174, Šar planina 225. Znači, samo u nacionalnim parkovima, ovih naših pet nacionalnih parkova, imate 654 objekta koja su evidentirana. Imam podatke za Nacionalni park Tara, da postoji mnogo objekata koji nisu evidentirani i koji se ne nalaze u ovom broju.
Sećate se, gospodine ministre, zajedno smo govorili o tome kada smo govorili u vreme prošle Vlade, koja je rušila objekte, zapravo htela da ruši objekte na Uvcu, 150 objekata, na Zavojskom jezeru uklonjeno 250 objekata. Prosto, oni objekti koji zaista ne mogu da budu legalizovani jer ne zadovoljavaju ove zakone iz zaštite prirode, a ne mogu da budu legalizovani jer ugrožavaju biodiverzitet, geonasleđe i sl.
Molim da na ovaj način koji sam predložila u mom amandmanu oni budu tretirani, odnosno da se poštuju i Zakon o zaštiti prirode iz "Službenog glasnika Republike Srbije", broj 36/09 i Uredba o režimu zaštite, koja je takođe zvanični dokument i za koju mislim da niko apsolutno nema ništa protiv da se ispoštuje.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica Olgica Batić.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite.

Nisam od onih koji će da kukaju i da kažu – usvojite moj amandman, pa ću glasati za predlog zakona. Nemam ništa protiv toga što ovaj amandman nije usvojen. Mada, nije mi jasno obrazloženje koje je navedeno iz kog razloga se ovaj amandman ne prihvata, budući da je tu navedeno zato što je stavom 4. predloga zakona upućeno na primenu odredbi Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na legalizaciju objekta, te shodno tome, lica na koja se primenjuje ovaj zakon treba da imaju isti obim prava kao lica na koja se primenjuju odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na legalizaciju objekata.
Pazite, u jednoj rečenici pominjete tri zakona, od kojih ste predlogom zakona dva derogirali. Meni ovde ništa nije jasno. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanica Radojko Obradović.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović. Izvolite.

Govorili smo u petak, čini mi se, kada smo govorili o zakonu u načelu, danas je više mojih kolega govorilo, ne samo iz moje poslaničke grupe nego i iz Skupštine, o tome koliko je problem bespravne gradnje ili gradnje bez građevinske dozvole ozbiljan. Ovo je šesti zakon u poslednjih 15 godina koji se donosi da bi se problem rešio. Pored svih najava, pored svih obećanja i svih pojednostavljenih procedura, mnogo ministara je dolazilo u parlament sa predlozima za rešenje ovog problema, rezultat je da je posle svakog zakona broj objekata bez dozvole bio samo svaki sledeći put, iz godine u godinu, sve veći i veći.
Dodatna stvar, tada sam, pre nekoliko dana rekao da smo o ovom zakonu raspravljali pre šest meseci, možda bi imao nekakve ideje kako da se problem reši na drugačiji način. Ali, u međuvremenu se pojavila odluka Ustavnog suda. Ustavni sud je stavio van snage sve odredbe važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, odložio je primenu zakona za šest meseci, ali u odluci Ustavnog suda se potpuno nedvosmisleno kaže da se mora poštovati vladavina prava, da se mora poštovati jednakost svih građana i da ni jedno zakonsko rešenje ne može da uvede različite procedure ili različite naknade za građane koji u tom postupku usvajanja i dobijanja dozvole učestvuju. To je veliki izazov za novi zakon o planiranju i izgradnji.
Ono što je meni potpuno jasno, to je da nam je prvi zadatak da sprečimo nove objekte bez građevinske dozvole, da donesemo dobre procedure zakonom novim o planiranju i izgradnji ili samo o izgradnji, što je moj stav da ovaj zakon treba da bude podeljen na više različitih zakona, po materiji koju obrađuje, a da tek onda rešavamo problem koji je nastajao bar 50 godina u Srbiji.
Ovaj zakon nije zakon o legalizaciji. Ovaj zakon sa usvojenim amandmanima radi upravo stvari koje ne bi smeo da radi. Proces dobijanja građevinske dozvole je jedan jedinstven proces koji podrazumeva vlasništvo nad zemljom, vlasništvo nad objektom, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu. Razdvojiti ovaj proces na četiri različita procesa sigurno nije dobra stvar i sigurno neće rešiti problem. Tek sa ovim usvojenim amandmanima je potpuno nedvosmisleno jasno da možete da budete vlasnik objekta koji nema građevinsku dozvolu na tuđem zemljištu, možete da budete vlasnik objekta na svom zemljištu, možete da budete vlasnik objekta na svom zemljištu sa građevinskom dozvolom bez upotrebne dozvole i sve moguće kombinacije ovih slučajeva.
Mislim da se ništa ne dobija sa ovih mesec ili dva do usvajanja novog zakona o planiranju i izgradnji i da je mnogo bolje rešenje bilo da smo prvo doneli taj zakon, a onda sa rešenjima iz tog zakona krenuli u rešenja pojedinačnih slučajeva. Ovako, desiće se da će objekti biti upisani, da neće imati građevinsku dozvolu. Sam zakon o planiranju i izgradnji u članu 195. je nedvosmisleno rekao da, čak i kada se dobije dozvola po toj jednostavnoj proceduri, Republika Srbija ne garantuje stabilnost i sigurnost objekata. Kakva je to onda građevinska dozvola i kakav je to papir kojim se u stvari ništa ne garantuje?
Ne možemo rešavati problem parcijalno. Mislim da je bilo neuporedivo bolje da smo baš u interesu građana, u interesu stranih investitora, u interesu domaćih investitora, doneli propis koji omogućava da se građevinska dozvola dobije na jednostavan način, da građevinski inženjeri i notari, ko će sve da učestvuje u tom procesu, imaju daleko veću odgovornost, daleko veća prava, ali i odgovornost za sve one kaznene odredbe, kao što postoji svuda u svetu, da se taj proces maksimalno ubrza i da se pojavi daleko veća odgovornost državnih organa.
Od 2003. do 2009. godine, Zakon o planiranju i izgradnji je propisivao nekoliko krivičnih dela. Krivično delo je bilo graditi objekat bez dozvole, krivično delo je bilo investirati u izgradnju objekta bez dozvole, krivično delo je bilo projektovati objekat bez dozvole, a krivično delo je bilo i priključiti objekat na infrastrukturu. Od 2009. godine, novim zakonom, ta krivična dela nisu više postojala, ali su zato ušla u Krivični zakonik. To su krivična dela po članu 219a i 219b. Ali, svi ti objekti izgrađeni od 2003. godine, a ima ih sigurno više stotina hiljada, bez ikakvih problema su priključeni na struju, na vodu, na kanalizaciju, imali su telefonske priključke. To niko nije mogao da uradi sam, to je moralo da uradi ovlašćeno lice iz Elektrodistribucije, iz Telekoma, iz Vodovoda i kanalizacije. Dok taj problem ne rešimo, nećemo rešiti problem ni objekta bez dozvole.
Zakon ima ozbiljnu pravnu prazninu jer ne rešava slučajeve posle 2009. godine. Znači, u ove tri i po godine verovatno ima veliki broj objekata koji su izgrađeni, koji takođe nemaju građevinsku dozvolu. Da li će ti objekti biti rušeni? Ustavni sud u svojoj odluci nedvosmisleno kaže, pošto ima veliki broj objekata, apsolutno je neracionalno da ti objekti budu srušeni, znači, verovatno neće, ali ti objekti se nigde ne pominju. Ako ćemo ovim zakonom da upišemo 100.000 objekata ili 200.000 objekata, i dalje ćemo imati problem 1.100.000 objekata, sa kojima ne znamo šta da radimo.
Moramo da pristupimo problemu celovito da bismo u periodu koji je pred nama imali regulisanu situaciju, i urbanistički i građevinski i kako god hoćete, planerski uopšte. Ovim zakonom se stvara privid da je problem rešen, problem i dalje ostaje. Moraćemo da čekamo neki novi zakon koji će problem rešiti. Onda je veliko pitanje zašto trošiti energiju vas, pre svega, ministre, koji imate puno posla sa građenjem objekata, ministarstva, Narodne skupštine, ako rešenje problema u stvari čeka neko novo vreme.

Narodni poslanik Milan Lapčević.

Ove odredbe člana 1. i usvojenim amandmanima, odnosno amandmanom koji su podneli poslanici Rajčić i Antić, se donekle preciziraju na koje vrste objekata će se odnositi ovaj zakon. Međutim, time se htelo verovatno da se napravi privid da će biti ispunjeni osnovni ciljevi zakona da oni građani koji su gradili objekte bez dozvole, a za potrebu svog stanovanja i obezbeđivanja krova nad glavom, da budu pre svega oni tretirani zakonom. Međutim, obzirom da su i u usvojenim amandmanima ostale odredbe da će biti upisano pravo svojine i na osnovnim objektima i na objektima koji su građeni, kao vikend kuće, kuće za odmor, pa čak i u onim zaštićenim pojasevima, opet ta priča pada u vodu.
Preciziranje da će se upisati objekti od 300 kvadrata za stanovanje, hajde da na neki način možemo da progutamo i da prihvatimo da je neko gradio i za svoju porodicu i za svoje naslednike, ali da će se zakon odnositi i na objekte, odnosno zanatske radnje do 100 kvadrata zaista su onako vrlo problematične. Mene baš živo interesuje gde postoji zanatska radnja, na primer, obućarska koja ima 100 kvadrata, ili vikend kuća od 200 kvadrata. Apsolutno nema ni jednog jedinog razloga da se vikend kuće od 200 kvadrata, to sigurno nije gradila sirotinja, na ovaj način posredno legalizuje.
Drugi problem ovog zakona jeste, upis prava svojine, odnosno legalizacije objekata za one koji su gradili na tuđem zemljištu. Osnovni uslov i neprikosnovenost prava svojine je na ovaj način doveden u pitanje. Dakle, da biste nešto gradili sa ili bez dozvole, elementarni uslovi su da imate na čemu da gradite, odnosno da to bude vaše. Ako radite na tuđem, a zakon vas ovde povlašćuje time, što ćete upisom objekta steći i zemljište koje nije vaše, je zaista nešto što smatramo krajnje problematičnim i mislimo da ovakve odredbe mogu da dovedu do još većih problema, umesto da ih reše.
Cilj zakona je bio da omogući onima koji su izgradili svoje objekte za stanovanje, pre svega, da imaju, da kažemo tapiju ili papir da je taj njihov objekat njihov i da je legalan. Ali, se bojim da će se ući još u mnogo veći problem time što će se dobijati zemlja koja je tuđa, na osnovu upisa objekata i što će se na ovaj način objekti koji su građeni kao vikend kuće poslovni prostori i oni objekti koji su nadograđivani mimo građevinskih dozvola upisivati kao vlasništvo, što mislim da je direktno u suprotnosti sa Zakonom o planiranju i izgradnji i nastojanjem da se uvede neki red u građevinarstvu.
Jesu donekle amandmanima poboljšane ove odredbe zakona, ali se bojim da će opet problemi ostati i da ćemo kroz neki novi zakon o legalizaciji, morati da razmišljamo kako da se te stvari koje neće biti rešene ovim zakonom poboljšaju i reše u novom zakonu o legalizaciji, odnosno planiranju i izgradnji.

Hvala.
Ministar Ilić.

Gospodo narodni poslanici, smatram da ne treba sada da pravimo neki EPP ovde program i da pričamo priče. Voleo bi da neko pokaže gde to piše da će se objekat upisati ako je na tuđem zemljištu. Gde ste to pročitali? Zamolio bih vas da sad ne potežemo od kulina bana neke priče. Slušam ljude ovde koji diskutuju i pričaju kako treba nešto rešiti, a nedavno su bili zamenici ministra Šumarca. Što niste rešili ljudi? Što se sada meni žalite da niste mogli da rešite, itd.
Ponavljam, pričamo o legalizaciji. Ovo nije legalizacija, po stoti put to ponavljam. Upis u katastar nepokretnosti i svi nesporni objekti koji imaju rešen status imovine biće upisani i biće punovažni. Ne može da se legalizuje nešto što se pokušavalo mnogim zakonima. Ti objekti nikad, većina od njih nikad ne bi mogla da se legalizuje. Zašto ne bi mogla? Zato što fiktivnom dokumentacijom ne sme niko da legalizuje objekte. Ko je taj ko će da legalizuje objekat i da da urednu dozvolu, rađenu u plavnom području? Ko je taj ko sme da da dozvolu za objekat urađen na klizištu?
Šta vi mislite sada da treba celo naselje Vinča da srušimo 2.000 kuća, predviđen most i auto-put. Znate li vi da je rešenje da se tunelom prođe ispod naselja, jer ne može niko u ovoj državi da sruši 2.000 kuća. Prema tome, ti objekti nikad ne mogu dobiti građevinsku dozvolu, jer su na trasi auto-puta. Mora se tražiti neko rešenje. Oni postoje. Moramo ih upisati ili porušiti.
Govorio sam o jedinstvenom satelitu Evrope. Mi moramo upisati sve postojeće objekte. Molim vas lepo, zašto građane da izlažemo trošku od nekoliko hiljada evra da prave dokumentaciju. Meni je smešno kad sad neki ljudi koji se u to dobro razumeju pričaju da je to moguće napraviti, a znate koliko košta ispitivanje porodične kuće od sto kvadrata, kompletno da bi mogli da joj date regularnu građevinsku dozvolu? Košta, 20 hiljada evra traži institut da uradi ispitivanje temelja, zidova, tavanica, krovne konstrukcije itd. Ko to u Srbiji danas može da plati?
Jedna druga priča. Ovde je urađena jedna analiza. Uzmite Zavod za statistiku, ima jako puno objekata koji su urađeni sa dvesta, trista kvadrata. Čovek je zidao objekat u osnovi sto kvadrata, prikupio materijala, ima dvoje dece, ozidao i sprat, ozidao i potkrovlje i ništa to nije završeno, sem prizemlja gde i žive. I, šta sad treba da mu srušimo dve etaže i da ga ostavimo na prizemlju? Takvih objekata je preko 30% u Srbiji, a 10% od njih nije u opšte ni omalterisano spolja. Vi sada ako ne obuhvatite u ovom procesu on ne može dobiti kredit, ne može nikad to da završi, jer nema više para. Nekad su reke i gradovi stajali dobro. Uzmite Smederevo, uzmite Kragujevac, Kruševac, ljudi su podizali kredite, počeli megalomanske objekte. Završili kupatilo, dve sobe i tu su stali. Šta sada, treba da im porušimo deo objekta da bi eto, mogli da ih upišemo.
Prema tome, molim vas da shvatite da mi imamo veliki problem u državi. Da ne možemo više da funkcionišemo sa milion i trista hiljada ne upisanih objekata. Sedamsto hiljada su nesporni, jer je dokumentacija u redu koja je predata. Ali, nemaju ljudi pare da to završe. Ovo je pomoć da se to uradi. Nemojte molim vas te priči da je ovo zakon koji će sutra da oporezuje objekte. Nije tačno. Objekti su oporezivani od prethodne vlade. U prethodnoj vladi je donesen Zakon o porezu na imovinu i plaćaju se porezi. Ko ne plati ide u sudski spor i dokaže da nema objekat i ne mora da plati, nije morao, ali većina građana plati i od toga se gradi i radi itd.
Ja vas molim da samo jednu stvar dodam, da je prihvaćen amandman gospodina Nikolića, jer je dostavljen naknadno sa nekom izmenom potpuno identičan kao i amandman Dejana Rajčića, Aleksandre Antić, Olgice Batić i gospođe Biljane Hasanović Korać i Teodore Vlahović, i taj amandman je u članu 10. stav 3. da se briše. Znači, prihvaćen je naknadno, jer je potpuno identičan kao ovi prihvaćeni amandmani. Hvala.