Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 14.03.2013.

5. dan rada

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić.

Slobodan Samardžić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovani narodni poslanici, gospodine predsedavajući, svedoci smo poslednjih nedelja i meseci vrlo žive političke aktivnosti na relaciji Berlin-Brisel-Beograd-Priština. Dakle, samo smo nemi svedoci, jer se vrlo malo i loše obaveštavamo o tome. Dakle, i kao javnost Srbije i kao ovaj parlament, bez obzira što postoji načelna obaveza Vlade da o tome redovno i verodostojno izveštava i parlament i javnost i bez obzira što postoji obaveza iz one rezolucije koju ste usvojili svi da se na određeno vreme tokom ovih razgovora parlament obaveštava o tome.
Mi imamo jedan parlament koji uglavnom u tišini doživljava i prihvata ovo što se događa, sem što ponekad neko iz opozicije, ovako kao ja sada, postavi pitanje. Dakle, idealna situacija ćutanja i tišine je ostvarena, nama ni Odbor za Kosovo i Metohiju ne raspravlja o ovom dijalogu Beograd-Priština i ovim živim aktivnostima. Mogu vam reći, ko to ne zna i ko nije član odbora možda i ne zna, da
odbor u zadnjih pet meseci tu temu nije stavio na dnevni red. Stavio je temu i o izveštajima Kancelarije za Kosovo i Metohiju i o anketnom odboru koji treba da ispita sredstva koja se troše za Kosovo i Metohiju i o ljudskim pravima izbeglica itd, jedino nije temu oko ovog razgovora. Toliko oko našeg informisanja.
Ono što čujemo od učesnika na ovim razgovorima to je protivrečno. Dakle, ne samo protivrečno ako poredimo izjave predstavnika Beograda i Prištine, nego protivrečna ako poredimo izjave predstavnika iz Beograda, dakle, naše vlasti, pa čak ako poredimo i izjave jednog istog predstavnika iz Beograda, npr. premijera.
Dana, 4. marta uveče, on je rekao da nije bilo pomaka u razgovoru, a 5. marta ujutru je rekao da je bilo pomaka u razgovoru. Posle ovih razgovora sa Ketrin Ešton u Briselu jedan je rekao da je Priština popustila, a drugi je rekao da Priština nije popustila.
Onda čitamo saopštenja kabineta Ketrin Ešton, koji uopšte ne govore ni o popuštanju ni o nepopuštanju, ne govori o onome što je kao važno, da Srbi dobiju autonomiju u tom nezavisnom Kosovu, za šta se Vlada jako puno zalaže itd. Ona samo kaže da je dogovoreno da se proces ubrza. To je suština saopštenja iz kabineta Ketrin Ešton. Ona ima rok da to završi do nekog 6. ili 16. aprila i da se bavi nekim drugim važnim stvarima nego pitanjima odnosa Beograda i Prištine.
Najzad, saznajemo iz Prištine šta se događa i, nažalost, to najviše odgovara istini, ne zato što mi iz opozicije volimo Hašima Tačija, naprotiv, nego zato što Albanci dobijaju na ovim pregovorima i onda mogu da slobodno govore o čemu se tu zapravo radi.
Svaki put Hašim Tači daje izveštaj svom parlamentu vrlo uredno. Imali ste priliku da u poslednjem "Pečatu" pročitate jedan integralni izveštaj koji je Tači dao svom parlamentu. Pre nekoliko dana posle razgovora sa Dačićem sa aerodroma je, takoreći, otišao u parlament i rekao o čemu se govorilo. Ono što je rekao je vrlo onespokojavajuće, kao što je uvek, jer se ispostavi kao tačno posle nekih sedam ili 10 dana. Rekao je da nema šta da brinu, jer je iz Amerike došla vest da će za mesec dana taj sporazum koji se, kao što vidimo, piše u Berlinu, biti završen. Nije bilo mnogo priče oko toga. Bar do sada nijednu njegovu izjavu pred albanskim parlamentom u Prištini stvarnost nije demantovala.
Šta mi da radimo u toj situaciji? Dakle, poslanici koji su dužni da misle o državnim interesima, šta da rade građani, šta oni da misle, a da ne govorimo šta da misle Srbi na Kosovu i Metohiji kada njihovi predstavnici, predstavnici njihove države i njihove vlade se tako neozbiljno ponašaju prema tom pitanju? Dakle, očigledno nemaju jasnu strategiju, jasan zajednički stav, niti se po svoj prilici, tako da kažem, sinhronizuju kada razgovaraju ovako grupno sa stranim predstavnicima. Tu postoji jedno vrludanje, jedna nedosledna politika, ad hok od dana do dana, od nedelje do nedelje, pa šta bude, bude. Zato mi ni nemamo te informacije koje su nam dragocene.
Gospodine predsedniče Skupštine, zahtev je da se Skupština redovno izveštava, da se što pre taj izveštaj o razgovoru iznese pred ovu skupštinu, ne pred Odbor za Kosovo i Metohiju, nego pred Skupštinu, jer to je obaveza iz Rezolucije i da se otvori rasprava o tome. Dakle, mora se u jednom momentu ovaj proces, koji je vrlo tegoban, težak i zloslutan, bar uozbiljiti u smislu procedure koju Skupština zahteva.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vesna Marjanović. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Vesna Marjanović

Demokratska stranka
Hvala.
Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, neki od naših kolega su na početku sednice izrazili zabrinutost o odnosu Republike Srbije i Ministarstva kulture prema kulturnoj baštini i našoj tradicionalnoj kulturi. Danas ću iskoristiti priliku da, postavljajući pitanje Ministarstvu kulture i Ministarstvu finansija, izrazim zabrinutost o odnosu prema savremenom stvaralaštvu i kulturi danas u Srbiji.
Ministarstvo finansija je pre izvesnog vremena na javnu raspravu stavilo Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara. Održana je javna rasprava u Privrednoj komori Srbije pre nekoliko dana. Neću ulaziti u suštinu tog zakona, jer pretpostavljam da ćemo o tome razgovarati kada zakon uđe u proceduru. Nije sporno da ovaj zakon treba da bude donet. On sistematizuje naknade, definiše osnovice, utvrđuje obavezu i način utvrđivanja visine naknade, ali zašto je ovo danas važno kada je u pitanju kultura?
Po jednom već ustaljenom običaju pokušava se zakonima iz drugih oblasti, i to u ovom konkretnom slučaju, prelaznim i završnim odredbama praktično derogirati i onemogućiti sprovođenje drugih zakona. O čemu govorim? U prelaznim i završnim odredbama Nacrta zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara ukidaju se članovi zakona o kinematografiji, koji omogućavaju da se određeni procenat iz Fonda koji se prikupljaju sredstvima, koje ubiraju Radio-difuzna agencija Ratel i RTS, brišu. Zašto je ovo važno? Važno je zbog toga što se mi nalazimo u godini kada je budžet za film u Republici Srbiji nula i, imajući u vidu da Zakon o kinematografiji, to ću takođe da pročitam pošto je vrlo važno da već sada imamo to u vidu, predviđa da sredstva za podsticanje domaće kinematografije obezbeđuju se: 1) iz budžeta Republike Srbije, koga ove godine nema za film; 2) 1,5% od ukupne ostvarene mesečne pretplate RTS; 3) 20% ostvarenih sredstava koje ubira RRA, 4) 10% sredstava ostvarenih od naknade koje ubira Ratel; 5) priloga i donacija i 6) iz drugih izvora u skladu sa zakonom.
Dakle, ukoliko se ova odredba iz prelaznih i završnih odredaba nacrta zakona o korišćenju javnih dobara ne bude brisala, srpski film će ove godine ostati apsolutno bez ijednog načina da se finansira.
Ono što je takođe važno reći jeste ukoliko bi ta odredba bila prihvaćena, ukidaju se nadležnosti Filmskog centra koji je osnovan Zakonom o kinematografiji. Ukida se mogućnost da Filmski centar raspolaže određenim sredstvima, čime se otvara prostor da samo oni filmski autori koji imaju dobre odnose sa pojedinim političkim funkcionerima imaju šansu da dobiju sredstva za svoje filmove.
Napominjem još i to da jeste da mi živimo u trenutku kada je ekonomska kriza uticala svuda u svetu na smanjenje budžeta za kulturu, ali mi govorimo o sredstvima koja su minimalna, koja samo obezbeđuju podsticaj. Bez tog podsticaja države naši filmski autori ne mogu da apliciraju ni na evropskim fondovima, niti u bilo kojim drugim situacijama mogu ostvariti mogućnost da dobiju podršku za svoj rad.
Takođe napominjem da film nije nikakav luksuz, već da je to jedna industrija koja zapošljava ogroman broj ljudi u Republici Srbiji. Ukoliko ukinemo svaku mogućnost da rade, to predstavlja još jedan razlog za zabrinutost.
Ono što je veoma važno reći jeste i to da je u ovoj godini srpski film ostvario možda najveće uspehe u poslednjih nekoliko godina na svetskim festivalima. Ukoliko ova zemlja ne razume da filmovi nas predstavljaju, možda nekad bolje nego što to mogu politički dijalog ili bilo koja politička aktivnost, da ti filmovi podrazumevaju odnos prema našem istorijskom nasleđu i postavljaju pitanja koja mi vrlo često ne postavljamo.
Pošto vidim da mi vreme ističe, moja pitanja su sledeća: da li je Ministarstvo kulture dalo saglasnost na nacrt ovog zakona, da li će Ministarstvo finansija pružiti objašnjenje filmskim radnicima koji su tražili hitan sastanak i postavi to pitanje i da li je istina da je predstavnik Ministarstva finansija na javnoj raspravi rekao predstavnicima filmskih radnika – ko vam je kriv kada se bavite tim poslom? Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojimirović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Ljubiša Stojmirović

Srpska napredna stranka
Poštovane koleginice i kolege pokušaću da postavim jedno kratko i jasno pitanje koje je bez obzira na jasnoću dosta kompleksno, tako da mora se uputi na adrese nekoliko ministarstava. To je iz razloga što kolege i koleginice koje obrađuju ova pitanja kažu da je veliki problem kada se uputi uopšte Vladi jer bi trebalo da se uputi konkretnom ministarstvu.
Mislim da na ovo pitanje odgovor mogu da daju Ministarstvo pravde, Ministarstvo saobraćaja i Ministarstvo za rad i socijalnu politiku. O čemu se radi? Radi se o jednom sistemu poznatom pod nazivom bus plus koji se primenjuje u Beogradu i podstaknut diskusijom jednog od kolega danas i ja sam razmišljao da li iza tog predloga i uvođenja tog sistema stoji Mesi, da li stoji Ferguson ili po neki od poslanika iz opozicije ili pozicije. Video sam da ne stoji. Stoje konkretni ljudi i mislim da ovo nije problem za koji je odgovorna bilo koja stranka, već da je to problem koji su nam nametnuli pojedinci koji su želeli na neki način samo da favorizuju svoje lične interese.
Gradsko saobraćajno preduzeće koje je javnog preduzeća od ovoga nema koristi, ali zato u Beogradu već duže vremena imamo probleme sa kojima su suočeni građani. Postaviću pitanje vezano za jedan konkretan problem.
Zaposleni u javnim preduzećima su mi se obraćali više puta sa pitanjem da li je promenjen Ustav, da li još uvek po Ustavu svi građani imaju jednaka prava i da li su još uvek svi građani ravnopravni? Pitanje mi je bilo čudno i onda sam rekao da koliko znam Ustav nije promenjen, sve je tako kako vi kažete.
Šta je njihov problem? Njihov problem je taj što pojedinci iz vladajućih struktura, gradskih utiču na rukovodstvo u javnim preduzećima da primoraju zaposlene da koriste bus plus. Nemaju prava kao zaposleni u drugim preduzećima da naknadu za prevoz dobiju u kešu, odnosno da im se isplati to novčano, čak kažu da im se preti i otkazom ukoliko ne pređu na sistem bus plus.
Znajući kakva je situacija kod mene u firmi, znajući situaciju mnogih drugih preduzeća gde zaposleni dobijaju naknadu u novčanom iznosu, pitam navedena ministarstva ko ima prava da nas razdvaja, da jednima daje privilegije, a drugima da ih uskraćuje? Zašto se vrši pritisak na zaposlene pa im se čak preti i otkazom u javnim preduzećima da koriste usluge bus plusa.
Da je bus plus toliko dobar sistem on ne bi izazivao probleme. Samim tim što izaziva probleme i što je naišao na neodobravanje velikog dela građana znači da nešto nije u redu sa tim sistemom. Zbog toga mislim da ovaj problem treba što pre rešiti i omogućiti zaposlenima u ovim preduzećima da reše svoje probleme a ne da budu primorani i da se žale raznim sudovima pa sve do Ustavnog suda. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača Velimira Ilića, ministra građevinarstva i urbanizma, pozvao da sednici prisustvuju i Milan Miljević, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva i urbanizma i Milija Đalović, načelnik u Ministarstvu građevinarstva i urbanizma.
Nastavljamo pretres u pojedinostima 3. tačke dnevnog reda – PREDLOGA ZAKONA O POSEBNIM USLOVIMA ZA UPIS PRAVA SVOJINE NA OBJEKTIMA IZGRAĐENIM BEZ GRAĐEVINSKE DOZVOLE
Bio je u toku amandman na član 4. koji je podneo Radojko Obradović, Jovan Palalić sa ispravkom i zajedno Bojana Božanić i Gorica Gajić.
Da li još neko po tom amandmanu želi reč?
Reč ima Judita Popović.
...
Liberalno demokratska partija

Judita Popović

Liberalno demokratska partija
Hvala gospodine predsedavajući. Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici ja sam gospodine ministre zaista očekivala da ćete vi da poslušate moj savet. Po onom principu da je jutro pametnije od večeri nakon što ste prespavali da ste zaista shvatili da ovaj zakon treba da povučete iz procedure ali na žalost niste to učinili pa evo nas nastavljamo danas da raspravljamo o ovom članu 4. Predloga zakona.
Ako je sam zakon pravni nonsens ovaj član 4. je vrhunac tog pravnog nonsensa. Srpski rečeno to je glupost. Zašto se ovde radi o pravnom nonsensu? Ovaj član 4. ima neke stvari potpuno iracionalne kada se pogleda onaj plan i program koji ste vi izneli zašto ovaj zakon donosite.
Postavila bih pitanje da li se ovde zaista radi o javnom interesu ili se negde u pozadini javlja određeni pojedinačni ili grupni interesi? To je jedno pitanje jer iz ovog člana 4. proizilazi da nešto tu ne valja i to ozbiljno ne valja.
Vi u ovom članu 4. baratate sa bespravnom gradnjom, sa gradnjom na tuđem zemljištu, sa prenosom prava vlasništva na zemljištu bez konverzije iako je predmet ovog zakona samo legalizacija objekata, odnosno upis prava vlasništva nad objektima a ne i na zemljištu. Vi u ovom članu imate i eksproprijaciju u privatnom interesu. Imate problematične dokaze koje ni jedan sud ne može da prihvati u dokazivanju prava vlasništva.
Gospodine ministre ovaj član 4. direktno vređa dostojanstvo parlamenta jer predlažući ovaj član 4. vi u stvari zaista kršite ne samo ljudsko dostojanstvo nego sva utvrđena prava koja građani Srbije imaju u vezi privatnog vlasništvo, u vezi prava na život, na građenje, na imovinu.
Postavila bih vam pitanje da li zaista mislite da je dovoljno da se ima tašna i mašna i da se izađe sa ovakvim Predlogom zakona? Očigledno da ništa drugo i nema u pozadini ovog zakona što se tiče stručnosti. Možda ima nečeg drugog ali stručnosti definitivno nema. Jedan ovakav zakon će imati takve ozbiljne posledice po građane Srbije da se zaista dovodi u pitanje interes onoga koji predlaže zakon i pri tom se dovodi u pitanje da li je onaj koji je predložio zakon svestan šta je time učinio.
Gospodine ministre vi ovim članom, dakle samo ovim članom, da su svi ostali članovi ovog zakona najpametniji, najkonzistentniji, najkorisniji vi bukvalno rušite ceo jedan pravni sistem, jednu kompleksnu građevinu pravnih institucija. Dovodite u pitanje čak i postojanje Zakona o eksproprijaciji jer ako ovim zakonom promovišete eksproprijaciju u privatnom interesu šta drugo radite nego da dovodite u pitanje postojanje tog zakona koji eksproprijaciju dozvoljava samo u javnom interesu.
Ako dozvoljavate da se promovišu dokazi kao što su vam uplatnice za neke komunalne usluge, za plaćenu električnu energiju i slično, kako mislite da u stvari reformišete pravosuđe i sve pravosudne zakone a onolika je povika na reformu koja je započeta od strane prethodne vlasti?
Samo ovim članom 4. direktno pokazujete u kojoj meri imate nameru da modernizujete Srbiju, u kojoj meri mislite da napravite distancu prema određenim pojedinačnim interesima koji nisu jednom bili dominantni prilikom donošenja određenih zakona. Pretpostavljam da će ovaj zakon pre ili kasnije stići u ovaj parlament gde ćemo ponovo raspravljati o njegovim merama.
Uopšte nemam dilema oko toga da će skupštinska većina ovaj zakon usvojiti, ali tada kada ovaj zakon bude došao na izmene, ponovo ću vas pitati da li znate šta radite? Da li znate u čijem interesu to radite jer očigledno da ne radite u interesu građana Srbije?
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Bojana Božanić. Izvolite.

Bojana Božanić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Hvala.
Poštovani predsedavajući, predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, DSS podnela je amandman na član 4. da se član 4. briše, a u cilju da bi se on preispitao, razmotrio i da bi se uzela u obzir sva pitanja i sve moguće pretpostavke koje mogu eventualno da odu do nekih zloupotreba. Tako da, ovde bih prosto htela da kažem da je cilj DSS svakako da uslovi gradnje za sve graditelje budu jednaki, kako je to zagarantovano Ustavom i zakonima, ali svakako u zavisnosti od objekta, odnosno kategorije objekta koji se gradi i da li se gradi u turističko-poslovnoj zoni, stambenoj. Svakako, to mora da ima izvesne razlike.
Znamo da je član 4. izmenjen amandmanima, sa nekoliko amandmana u istovetnom sastavu. Svakako, naš cilj je bio, ponavljam, da se preispita prosto član 4, u nekom delu je izmenjen ovim amandmanom. Postavila bih nekoliko praktičnih pitanja, na koje bi svakako trebalo odgovoriti da bi se moglo sveobuhvatno sagledati do kojih sve problema može da dođe i da bi pre nego što zakon stupi snagu, zakonopisac mogao da ima u vidu kakve to sve mogućnosti postoje i mogu se dogoditi, a kažem, da ne dođe do nekakvih zloupotreba.
Dakle, u tom smislu, treba svakako na ono pitanje koje sam već ranije postavila odgovoriti – šta se dešava ukoliko se objekat nalazi na poljoprivrednom zemljištu? Dakle, mora se definisati da li će to biti predmet ponovnog zahteva za prevođenje u građevinsko ili neće, da li će se plaćati ta naknada ili ne.
Takođe, trebalo bi definisati da li gradnja na dve parcele podrazumeva zatim parcelisanje i pravljenje jedne nove i na koji način bi se to moglo definisati. Ili, na primer, možda treba imati u vidu ukoliko je neki objekat privremenog karaktera izgrađen, evo na primer, u centru neke turističke zone, recimo, u centru Vrnjačke Banje postavljen, on ima, na primer, podnet zahtev za legalizaciju, na primer i plaća struju, jer ima neko privremeno brojilo. On ima već dva dokaza koje bi mogao da podnese za upis prava svojine. Da li će i to biti tretirano? Odnosno, ja smatram da ne bi trebalo, pa i na to treba svakako obratiti pažnju.
Treba razmotriti situaciju - ako je zemljište već pred sporom, šta se dešava? Da li može i ima pravo da upiše pravo svojine nad objektom, a kasnije i nad zemljištem? Šta ćemo ako je vrednost zemljišta veća od vrednosti objekta, šta onda radimo? Hoćemo li svakako dopustiti da se to uradi, da se upiše pravo svojine nad tim zemljištem?
Cilj DSS jeste da svi građani budu sigurni, kako je juče govorio moj kolega. Smatram da svi ovde i sve poslaničke grupe govorimo u istom cilju, ali svako iz svoje perspektive, neko iz perspektive lokalne samouprave, neko iz perspektive privatnika, neko iz perspektive graditelja, zakonopisca itd. Smatram da nam je cilj svima isti, ali ono što bih htela da istaknem na osnovu ovog člana i uopšte o ovom zakonu, vezano za ovaj amandman, jeste da smo eventualno izmenama nekih drugih zakona o planiranju i izgradnji, državnom premeru i katastru i saradnjom sa Republičkim geodetskim zavodom možda mogli izbeći ovaj zakon, gde ćemo svakako dodatno imati jednu birokratiju, a o tome ću nešto kasnije po nekim sledećim amandmanima.